Vučić između Moskve i Odese – politika balansiranja na ivici: bez potpisa na Deklaraciji, ali s porukom podrške Ukrajini

Samit Ukrajina - Jugoistočna Evropa u Odesi je četvrto izdanje tog događaja na kojem se okupljaju države regiona i Ukrajina i više ima simbolički karakter - da pokaže podršku ovog dela Evrope Ukrajini u borbi protiv Rusije. Prethodni Samiti održani su u Atini, Tirani i Dubrovniku. Kao i na prethodnim izdanjima Samita, Srbija je imala svog predstavnika a ovog puta državu je predstavljao predsednik Republike Aleksandar Vučić. 

Međutim, pažnju domaće i međunarodne javnosti privukla je činjenica da je to prva poseta predsednika Srbije Ukrajini za deceniju i po, i to u specifičnom trenutku. Duže od tri godine traje rat Rusije i Ukrajine, a isto toliko se Srbija oglušava o pozive Evropske unije da uvede sankcije Moskvi dok, s druge strane, pokušava da zadrži istorijski dobre odnose sa Kijevom koji ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. 

Odlazak predsednika Srbije u ukrajinski crnomorski grad, Odesu privukao je i pažnju Moskve, odakle je stigla poruka pred održavanje Samita da "oni" koji "govore o tome da žele da razvijaju odnose sa Rusijom i grade dijalog sa njom, treba pre svega da razmisle da li su na strani istine ili neonacizma". Pored Srbije i domaćina Ukrajine, na Samitu su učestvovali i predstavnici Grčke, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore, Bugarske, Rumunije i Moldavije.  

U maniru balansiranja je protekao jednodnevni Samit. Srbija, odnosno njen predstavnik, predsednik Republike Aleksandar Vučić jedini je učesnik Samita koji nije potpisao Deklaraciju usvojenu tokom događaja. Deklaracijom su zemlje potpisnice pozvale međunarodnu zajednicu da pojača podršku Ukrajini, ali i intenzivira sankcije uvedene Rusiji u bankarskom i energetskom sektoru. Od međunarodne zajednice se traži veća podrška Ukrajini u njenoj borbi za "odbranu slobode, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta", dok se sve države pozivaju "da se uzdrže od pružanja bilo kakve materijalne ili druge pomoći ratnim naporima Rusije".

Obrazloženje predsednika Vučića zašto nije potpisao Deklaraciju bilo je da se njom poziva na uvođenje sankcija Rusiji zbog rata protiv Ukrajine, a da "nije mogao protiv sebe, svoje zemlje i politike koju vodi". Politika Beograda, kaže, podrazumeva neuvođenje sankcija Rusiji s jedne strane, a s druge - poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, odnosno nepriznavanje okupacije ukrajinskih teritorija. Međutim, tokom javne sesije Samita, predsednik Srbije je direktno poručio ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da Srbija želi da "obnovi jedan ili dva grada ili neki manji region u Ukrajini" i na taj način pokaže podršku Beograda.

Takvim balansiranjem između Rusije i Ukrajine, Srbija je nastavila decenijsku praksu u spoljnoj politici. Za slučaj pre Odese ne treba tragati dugo; pre mesec dana predsednik Aleksandar Vučić i Srbija kritikovane su iz Brisela zbog odlaska u Moskvu za Dan pobede, 9. maja i sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. 

Profesor emeritus Pravnog fakulteta u Beogradu i nekadašnji ambasador Srbije u Velikoj Britaniji Dejan Popović za Insajder ocenjuje da se Evropa trenutno nalazi u "stadijumu iščekivanja" jer je neizvesno kada će se i na koji način razrešiti ukrajinska kriza, rat Rusije i Ukrajine koji traje duže od tri godine.

"U tom prelaznom periodu i srpska diplomatija pokušava da se snađe u tim vodama. Jednostavno, realnost na terenu je takva da vlast u Srbiji u svom biračkom telu ima dominantno rusofilske glasače i ona mora da vodi računa o tome - jer je ionako to njeno biračko telo nagrizeno ovim što se zbilo poslednjih šest-sedam meseci studentske pobune. S druge strane, Vučić i njegova vlast su svesni da Srbija u ovom trenutku ne može da nađe drugi trajni oslonac, alternativu podršci Evropske unije za svoj ekonomski napredak a tim pre što je neizvesno kada će se i da li će se uopšte Rusija u punom kapacitetu vratiti na ove prostore", rekao je prof. Popović. 

Ambasador Srbije u Velikoj Britaniji od 2009. do 2013. godine ocenjuje da je predsednik Vučić odlaskom u Moskvu 9. maja želeo da pošalje poruku da je Srbija jedan od stabilnih partnera Rusije, ali da to nije sprečilo kritike Kremlja. Ruske spoljna obaveštajna služba optužila je Srbiju krajem meseca da preko posredničkih zemalja izvozi oružje i municiju u Ukrajinu i da svesno "zabada nož u leđa Rusiji". 

"Uz slovačkog premijera Roberta Fica, Vučić je bio jedini šef države sa evropskog kontinenta u Moskvi 9. maja. To je naišlo na mnoge prigovore iz Brisela. Međutim, ni sam Brisel ne preteruje previše u tim osudama jer je svestan da trenutno nema alternativnu ekipu u Beogradu na koju bi moglo da računa. Zbog toga i taj oprez u Briselu. Moskva sa svoje strane želi da pritisne Beograd dalje, ali i poruke iz Moskve pokazuju da se vodi računa o delikatnosti ovog prelaznog vremena. Nemate žestoke kritike koje bi dolazile, više se prebacuje i očekuje da se nešto promeni. Sigurno je da je ova poseta Odesi dodatno dala argumente kritičarima srpske politike u Kremlju i oko Kremlja da iznose svoje stavove. Tako da Beograd sad, u tom vakuumu, pokušava da nastavi svoju tradicionalnu, već godinama prisutnu politiku sedenja na više stolica", naveo je Popović.

Da je Srbija važna za Ukrajinu pokazuje i činjenica da za razliku od prethodnih Samita, u Odesu nije pozvan predstavnik Prištine i za to je Beograd zahvalio Kijevu. S druge strane, Brisel je ovog puta zadovoljan, a Moskva nije.  

"Za sada vi imate ambivalentnu poruku Srbije - jednu koju čita ukrajinski diplomata, drugu koju čita onaj u Moskvi. Jasno je da ovaj u Moskvi ovoga puta neće biti zadovoljan, iako je bio zadovoljan 9. maja jer je neko iz Evrope ipak došao na obeležavanje osamdesetogodišnjice okončanja Drugog svetskog rata. Nezadovoljstvo Brisela sada je verovatno bitno umanjeno. Možda ne do kraja, jer Vučić nije potpisao Deklaraciju. Mada, Brisel je davno digao ruke od ideje da uteruje Srbiju u uvođenje sankcija. To je samo mantra da treba uskladiti spoljnu politiku sa politikom EU. Zna se da je to dugoročni cilj koji treba ostvariti do ulaska u EU, a do tada se taj uslov koristi kao jedan argument kojim se vrše veći ili manji pritisci", dodaje. 

"Mislim da su glavni problemi za Brisel - stanje u medijima i izborni uslovi u Srbiji. Teme poput usklađivanja spoljnih politika su tu da se koriste kao neki dodatni pritisak, pošto se na unutrašnjim pitanjima Srbije koje sam pomenuo ne vrši dovoljan pritisak jer je Briselu stalo da ne otuđi previše Vučića od sebe", zaključio je Dejan Popović, profesor emeritus Pravnog fakulteta u Beogradu i nekadašnji ambasador Srbije u Velikoj Britaniji.

Novinar Žikica Stevanović