Samo mesec dana posle odlaska u Rusiju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je i drugu stranu – Ukrajinu, prvi put od početka rata. U Odesi, na samitu zemalja jugoistočne Evrope, <a href="https://www.insajder.net/teme/vucic-izmedu-moskve-i-odese-politika-balansiranja-na-ivici-bez-potpisa-na-deklaraciji-ali-s-porukom-podrske-ukrajini">predsednik Srbije ponudio je i materijalnu podršku Ukrajini.</a>
„Želeo bih da potvrdim vašu podršku, predsedniče Zelenski, kako bih izabrao jedan ili dva grada ili neki manji region koji možemo da obnovimo i mislim da bi to bilo nešto veoma vidljivo za ljude u Ukrajini ukoliko dobiju jasnu podršku“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Odesi.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski zahvalio je predsedniku Vučiću na pomoći.
„Razgovarali smo o međusobnoj podršci na putu ka Evropskoj uniji, bilateralnoj saradnji i obnovi Ukrajine. Hvala vam na inicijativi da pomognete u oporavku i da preuzmete pokroviteljstvo nad obnavljanjem nekoliko naselja u Ukrajini. Ovo je zaista efikasan format saradnje i radujemo se dobrim rezultatima”, izjavio je Zelenski.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F_HGVQxQPQW0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
I dok Vučić danas čestita Dan Rusije, juče je bio jedini lider koji nije potpisao deklaraciju kojom se poziva na dodatne sankcije Rusiji. Za Evropsku uniju njegova poseta je važan signal.
“EU podstiče zemlje kandidate da budu ujedinjene sa nama u našoj politici prema ruskoj agresiji na Ukrajinu. Kako je rekao predsednik Komisije, naš cilj je vrlo jasan. Ponavljamo poziv na potpuni, bezuslovni prekid vatre od najmanje 30 dana”, izjavio je portparol Evropske komisije Markus Lamert.
Nekadašnja ambasadorka Srbije pri Savetu Evrope Dragana Filipović za Insajder ocenjuje da je Vučić otišao u Ukrajinu zbog pritiska sa obe strane – i od Evropske unije i od Rusije.
„Mislim da upravo ova poseta pokazuje kolaps te politike, sa efektima koje ona sad proizvodi, jer niti je zadovoljna Evropska unija, niti je zadovoljna Rusija, a ne vidim ni da je Srbija tu bilo koji interes ostvarila konkretan, sem što je možda predsednik države želeo da time zadrži neku svoju međunarodnu poziciju i da se prezentuje i dalje kao lider”, izjavila je za Insajder Dragana Filipović, nekadašnja ambasadorka Srbije u Savetu Evrope.
Iako kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija nije uskladila spoljnu politiku sa ostalim članicama EU, jer odbija da uvede sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini.
Novinarka Bojana Stojanović

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Vučićeva prva poseta Ukrajini: Šta znači za spoljnu politiku Srbije? (VIDEO)

Samit Ukrajina - Jugoistočna Evropa u Odesi je četvrto izdanje tog događaja na kojem se okupljaju države regiona i Ukrajina i više ima simbolički karakter - da pokaže podršku ovog dela Evrope Ukrajini u borbi protiv Rusije. Prethodni Samiti održani su u Atini, Tirani i Dubrovniku. Kao i na prethodnim izdanjima Samita, Srbija je imala svog predstavnika a ovog puta državu je predstavljao predsednik Republike Aleksandar Vučić.&nbsp; Međutim, pažnju domaće i međunarodne javnosti privukla je činjenica da je to prva poseta predsednika Srbije Ukrajini za deceniju i po, i to u specifičnom trenutku. Duže od tri godine traje rat Rusije i Ukrajine, a isto toliko se Srbija oglušava o pozive Evropske unije da uvede sankcije Moskvi dok, s druge strane, pokušava da zadrži istorijski dobre odnose sa Kijevom koji ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.&nbsp; Odlazak predsednika Srbije u ukrajinski crnomorski grad, Odesu privukao je i pažnju Moskve, odakle je stigla poruka pred održavanje Samita da "oni" koji "govore o tome da žele da razvijaju odnose sa Rusijom i grade dijalog sa njom, treba pre svega da razmisle da li su na strani istine ili neonacizma". Pored Srbije i domaćina Ukrajine, na Samitu su učestvovali i predstavnici Grčke, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore, Bugarske, Rumunije i Moldavije. &nbsp; U maniru balansiranja je protekao jednodnevni Samit. Srbija, odnosno njen predstavnik, predsednik Republike Aleksandar Vučić jedini je učesnik Samita koji nije potpisao Deklaraciju usvojenu tokom događaja. Deklaracijom su zemlje potpisnice pozvale međunarodnu zajednicu da pojača podršku Ukrajini, ali i intenzivira sankcije uvedene Rusiji u bankarskom i energetskom sektoru. Od međunarodne zajednice se traži veća podrška Ukrajini u njenoj borbi za "odbranu slobode, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta", dok se sve države pozivaju "da se uzdrže od pružanja bilo kakve materijalne ili druge pomoći ratnim naporima Rusije". Obrazloženje predsednika Vučića zašto nije potpisao Deklaraciju bilo je da se njom poziva na uvođenje sankcija Rusiji zbog rata protiv Ukrajine, a da "nije mogao protiv sebe, svoje zemlje i politike koju vodi". Politika Beograda, kaže, podrazumeva neuvođenje sankcija Rusiji s jedne strane, a s druge - poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, odnosno nepriznavanje okupacije ukrajinskih teritorija. Međutim, tokom javne sesije Samita, predsednik Srbije je direktno poručio ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da Srbija želi da "obnovi jedan ili dva grada ili neki manji region u Ukrajini" i na taj način pokaže <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-srbija-zeli-da-obnovi-jedan-ili-dva-grada-ili-manji-region-u-ukrajini">podršku Beograda.</a> Takvim balansiranjem između Rusije i Ukrajine, Srbija je nastavila decenijsku praksu u spoljnoj politici. Za slučaj pre Odese ne treba tragati dugo; pre mesec dana predsednik Aleksandar Vučić i Srbija kritikovane su iz Brisela zbog odlaska u Moskvu za Dan pobede, 9. maja i sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250509200552_840dfdf4e1ebbc2fb4f0f1f6c2120d88ef6fa2e01b20d0e1d0591cd55805cdf7.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20250509200552_840dfdf4e1ebbc2fb4f0f1f6c2120d88ef6fa2e01b20d0e1d0591cd55805cdf7" data-rendition-name="original" width="7528" height="4005" loading="lazy" alt="VLADIMIR PUTIN, ALEKSANDAR VUČIĆ "> <figcaption>Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Kremlju sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, foto: Tanjug/Sergy Bobilev/photo host agency RIA novosti </figcaption> </figure>  Profesor emeritus Pravnog fakulteta u Beogradu i nekadašnji ambasador Srbije u Velikoj Britaniji Dejan Popović za Insajder ocenjuje da se Evropa trenutno nalazi u "stadijumu iščekivanja" jer je neizvesno kada će se i na koji način razrešiti ukrajinska kriza, rat Rusije i Ukrajine koji traje duže od tri godine. "U tom prelaznom periodu i srpska diplomatija pokušava da se snađe u tim vodama. Jednostavno, realnost na terenu je takva da vlast u Srbiji u svom biračkom telu ima dominantno rusofilske glasače i ona mora da vodi računa o tome - jer je ionako to njeno biračko telo nagrizeno ovim što se zbilo poslednjih šest-sedam meseci studentske pobune. S druge strane, Vučić i njegova vlast su svesni da Srbija u ovom trenutku ne može da nađe drugi trajni oslonac, alternativu podršci Evropske unije za svoj ekonomski napredak a tim pre što je neizvesno kada će se i da li će se uopšte Rusija u punom kapacitetu vratiti na ove prostore", rekao je prof. Popović.&nbsp; Ambasador Srbije u Velikoj Britaniji od 2009. do 2013. godine ocenjuje da je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-znam-sta-o-putu-u-moskvu-mnogi-misle-u-eu-ali-politicka-volja-srbije-je-evropski-put">predsednik Vučić odlaskom u Moskvu 9. maja </a>želeo da pošalje poruku da je Srbija jedan od stabilnih partnera Rusije, ali da to nije sprečilo kritike Kremlja. Ruske spoljna obaveštajna služba optužila je Srbiju krajem meseca da preko posredničkih zemalja <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/moskva-o-vojnoj-industriji-srbije-zaharova-komentarise-snabdevanje-kijeva">izvozi oružje i municiju u Ukrajinu </a>i da svesno "zabada nož u leđa Rusiji".&nbsp; "Uz slovačkog premijera Roberta Fica, Vučić je bio jedini šef države sa evropskog kontinenta u <a href="https://www.insajder.net/teme/vucic-stigao-u-moskvu-da-li-je-ugrozen-evropski-put-srbije-video">Moskvi 9. maja.</a> To je naišlo na mnoge prigovore iz Brisela. Međutim, ni sam Brisel ne preteruje previše u tim osudama jer je svestan da trenutno nema alternativnu ekipu u Beogradu na koju bi moglo da računa. Zbog toga i taj oprez u Briselu. Moskva sa svoje strane želi da pritisne Beograd dalje, ali i poruke iz Moskve pokazuju da se vodi računa o delikatnosti ovog prelaznog vremena. Nemate žestoke kritike koje bi dolazile, više se prebacuje i očekuje da se nešto promeni. Sigurno je da je ova poseta Odesi dodatno dala argumente kritičarima srpske politike u Kremlju i oko Kremlja da iznose svoje stavove. Tako da Beograd sad, u tom vakuumu, pokušava da nastavi svoju tradicionalnu, već godinama prisutnu politiku sedenja na više stolica", naveo je Popović. Da je Srbija važna za Ukrajinu pokazuje i činjenica da za razliku od prethodnih Samita, u Odesu nije pozvan predstavnik Prištine i za to je Beograd zahvalio Kijevu. S druge strane, Brisel je ovog puta zadovoljan, a Moskva nije. &nbsp; "Za sada vi imate ambivalentnu poruku Srbije - jednu koju čita ukrajinski diplomata, drugu koju čita onaj u Moskvi. Jasno je da ovaj u Moskvi ovoga puta neće biti zadovoljan, iako je bio zadovoljan 9. maja jer je neko iz Evrope ipak došao na obeležavanje osamdesetogodišnjice okončanja Drugog svetskog rata. Nezadovoljstvo Brisela sada je verovatno bitno umanjeno. Možda ne do kraja, jer Vučić nije potpisao Deklaraciju. Mada, Brisel je davno digao ruke od ideje da uteruje Srbiju u uvođenje sankcija. To je samo mantra da treba uskladiti spoljnu politiku sa politikom EU. Zna se da je to dugoročni cilj koji treba ostvariti do ulaska u EU, a do tada se taj uslov koristi kao jedan argument kojim se vrše veći ili manji pritisci", dodaje.&nbsp; "Mislim da su glavni problemi za Brisel - stanje u medijima i izborni uslovi u Srbiji. Teme poput usklađivanja spoljnih politika su tu da se koriste kao neki dodatni pritisak, pošto se na unutrašnjim pitanjima Srbije koje sam pomenuo ne vrši dovoljan pritisak jer je Briselu stalo da ne otuđi previše Vučića od sebe", zaključio je Dejan Popović, profesor emeritus Pravnog fakulteta u Beogradu i nekadašnji ambasador Srbije u Velikoj Britaniji. Novinar Žikica Stevanović

Vučić između Moskve i Odese – politika balansiranja na ivici: bez potpisa na Deklaraciji, ali s porukom podrške Ukrajini

U okviru sporazuma postignutih 2. juna u Istanbulu, iz ukrajinskog zarobljeništva oslobođena je nova grupa ruskih vojnika, dok su u zamenu predati pripadnici ukrajinskih oružanih snaga, navedeno je u saopštenju.
Oslobođeni ruski vojnici trenutno su u Belorusiji, gde im se pruža psihološka i medicinska pomoć, preneo je Interfaks.
Resorno ministarstvo je saopštilo da će svi oni biti prebačeni u Rusiju na dalju rehabilitaciju.
Ovo je treća razmena od početka juna.
Prva grupa, sastavljena od vojnika mlađih od 25 godina, vraćena je 9. juna, dok je druga razmena sprovedena dan kasnije.
Pomoćnik ruskog predsednika Vladimir Medinski rekao je 11. juna da je u sklopu sporazuma Rusija Ukrajini predala 1.212 tela poginulih ukrajinskih vojnika, dok je primila 27 tela svojih.
Prema dogovoru iz Istanbula, razmene obuhvataju dve kategorije: teško ranjene i bolesne, kao i vojnike mlađe od 25 godina.
Najavljene su i hitne "sanitarne razmene sa prve linije fronta".
Rusko Ministarstvo odbrane je ranije poručilo da je spremno da započne veliku humanitarnu operaciju povratka više od 6.000 tela poginulih ukrajinskih vojnika.
Ministarstvo je takođe navelo da je spremno da svakodnevno razmenjuje ukrajinske ratne zarobljenike za ruske vojnike u skladu sa dogovorom u Istanbulu, ali da Kijev nije spreman da sprovodi razmene tako brzo, prenele su Ria Novosti.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Rusija i Ukrajina sprovele novu razmenu ratnih zarobljenika

"Od 01.37 do 03.08, neprijatelj je ponovo napao Harkov kamikaza dronovima. Zabeleženo je 11 pogodaka i još jedan 'šahed' , koji, srećom, nije eksplodirao. Granatiranjem su pogođena stambena naselja, obrazovne ustanove, vrtići i infrastruktura. Desetine automobila je oštećeno, prozori na školama i kućama su polomljeni. Najmanje 12 ljudi je povređeno, uključujući četvoro dece", naveo je Terehov na Telegramu, prenosi Ukrinform. 
Prema njegovim rečima, granatiranje je izazvalo požare u stambenim zgradama i obrazovnim ustanovama. 
"U nekim slučajevima, krhotine su pale neposredno pored dečjih igrališta. Jedan od udara je oštetio okno lifta u neboderu, dok je drugi uništio deo nestambene zgrade i stajalište javnog prevoza", dodao je gradonačelnik Harkova.
On je napomenuo da nadležne službe nastavljaju da otklanjaju posledice napada. 
Ukrajinski mediji su prethodno preneli da su ruske snage tokom noći napale Harkov dronovima, a eksplozije su se čule u tri gradska okruga.
Podsetimo, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/u-ruskom-napadu-na-harkov-povredene-54-osobe-dve-poginule">noć pre, u ruskim napadima u Harkovu</a>, drugom najvećem gradu Ukrajine, poginule su dve osobe, a najmanje ih 60 je povređeno, saopštili su ukrajanski zvaničnici.
Tri osobe poginule su u ruskom napadu na Harkov 7. juna, izjavio je tada gradonačelnik Igor Terehov, ističući da je Harkov doživeo najsnažiji napad od početka rata, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/gradonacelnik-harkova-najsnazniji-ruski-napad-na-grad-od-pocetka-rata">pri čemu je skoro 40 eksplozija odjeknulo u gradu za sat i po vremena, javili su ukrajinski mediji</a>.
Izvor: Tanjug

Napad dronom u Harkovu: Povređeno 12 osoba, pogođene stambene zgrade

"Želeo bih da dobijem vašu podršku, predsedniče Zelenski, kako bih izabrao jedan ili dva grada ili neki manji region koji možemo da obnovimo i mislim da bi to bilo nešto veoma vidljivo za ljude u Ukrajini ukoliko dobiju jasnu podršku", istakao je Vučić u obraćanju na prvoj sesiji samita.
On je dodao da je tako nešto Azerbejdžan već uradio u Ukrajini i da bi to bilo veoma važno kada je reč o humanitarnoj pomoći i svim drugim pitanjima koja, kako je istakao, obuhvataju i političku podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine.
"Ono što mogu da kažem u ime svoje zemlje jeste to da će Srbija nastaviti da se čvrsto pridržava Povelje UN i međunarodnog javnog prava, što uključuje zaštitu teritorijalnog integriteta zemalja koje su priznate u okviru Ujedinjenih nacija kao najvažnijeg principa. Uvek smo to zagovarali i, kao što sam rekao, bićemo čvrsti u tom stavu i mislim da na neki način to može da bude korisno i Ukrajini", istakao je Vučić.
On je rekao da je počastvovan i privilegovan što je danas u Odesi i zahvalio na izuzetnom gostoprimstvu.
"Mogu da zamislim koliko vam je preko glave i svim građanima Ukrajine svaka reč koju smo mi do sada izgovorili o velikoj podršci Ukrajini, i na kraju, uvek su tu vaši ljudi, vaš narod i vaša zemlja koja vodi računa o sebi", rekao je Vučić.
On je istakao da bi zato želeo da pokrene neka druga pitanja na drugačiji način, ne u vezi sa tim da li će biti prekida vatre, jer je to na ukrajinskom narodu, već u vezi sa nečim oko čega bi Srbija mogla da bude od pomoći.
On je istakao da Ukrajina uvek može da računa na to.
"I te kako smo spremni da vas saslušamo i da vas čujemo i da vidimo kako možemo da pružimo pomoć i podršku. Hvala vam još jednom na tome što ste nas primili i nadam se barem da možemo nešto da doprinesemo ukrajinskom narodu bez nekih velikih parola i nečeg sličnog. Mislim da vaš narod to zaista zaslužuje", poručio je Vučić.
Samitu u Odesi prisustvovali su predsednici Rumunije Nikušor Dan, Crne Gore Jakov Milatović, Moldavije Maja Sandu, premijeri Grčke Kirjakos Micotakis, Hrvatske Andrej Plenković, Bugarske Rosen Željazkov, potpredsednica Vlade i ministarka spoljnih i evropskih poslova Slovenije Tanja Fajon, prvi potpredsednik Vlade i ministar životne sredine i prostornog planiranja Republike Severne Makedonije Izet Medžiti kao i predsednica Parlamenta Republike Albanije Elisa Spiropali.
Podsetimo Srbija je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/srbija-treci-put-salje-humanitarnu-pomoc-ukrajiniu-fokus-na-opremi-za-energetsku-infrastrukturu">16. maja ukrajini uputila humanitarnu pomoć sastavljenu od opreme od vitalnog značaja za popravku i održavanje elektromreže i energetske infrastrukture, čiji je veliki deo – 60 odsto – uništen</a>.
<h2>Vučić predstavnicima akademske zajednice: Krenite odmah u radikalizaciju, para nema dok ih ne zaradite</h2>
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je danas predstavnike akademske zajednice koji protestuju ispred Vlade Srbije da odmah krenu u najavljenu radikalizaciju blokade, jer, kako je rekao, neće se desiti da dobiju novac koji nisu zaradili.&nbsp;
Vlada Srbije prethodno je ispunila jedan od zahteva članova akademske zajednice okupljenih oko inicijative Pobunjeni univerzitet i rasformirala Radnu grupu za izradu zakona o visokom obrazovanju, ali za obustavljanje blokade profesori traže i ukidanje Uredbe o standardima rada univerziteta i hitno određivanje budžetskih kvota za upis studenata do kraja juna.
"Svi hoće nešto da radikalizuju. Neverovatno je kako ljudi umisle da se neko nečega plaši. To da ne radite, a da dobijete pare, neće da se desi. Možete da radikalizujete šta hoćete, da udarate glavom u zid, ali para nema dok ih ne zaradite. Kad zaradite, dobićete koliko ste zaradili. To je mislim, najpošteniji pristup u svetu. Samo požurite i odmah krenite s radikalizacijom", rekao je Vučić.&nbsp;
Upitan za tvrdnje opozicije u Zaječaru o krađi na lokalnim izborima 8. juna, Vučić je rekao da su ti navodi "potpuno besmisleni".&nbsp;
"U Zaječaru nisu našli ništa, samo jednu potvrdu za biračko pravo na jednom mestu. To je potpuno besmisleno i dobiće odgovor i Gradske i Republičke izborne komisije. Ako imate neki birački materijal da je bačen s nekog mesta, tu izbori moraju biti ponovljeni. Nema tu velike filozofije", rekao je Vučić.
<h2>Deklaracija sa Samitu u Odesi poziva na jačanje sankcija Rusiji, Vučić nije potpisao</h2>
Zemlje učesnice Četvrtog samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa potpisale su deklaraciju kojom pozivaju međunarodnu zajednicu da pojača podršku Ukrajini i naporima za pronalaženje diplomatskog puta ka trajnom miru, ali i da održi i pojača sankcije protiv Rusije, a dokument jedini nije potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
U tekstu deklaracije, objavljene na sajtu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, međunarodna zajednica se poziva da pojača podršku Ukrajini „u njenoj borbi za slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet“, dok se istovremeno pozivaju sve zemlje da se „uzdrže od pružanja bilo kakve materijalne ili druge pomoći vojnim naporima Rusije“.
U tekstu deklaracije učesnici samita podržavaju Ukrajinu na njenom putu ka punoj evroatlantskoj integraciji, uključujući članstvo u NATO-u, i napominju da članstvo u Alijansi ostaje najbolja bezbednosna opcija za Ukrajinu.
U tekstu se takođe naglašava „važnost koordinacije sa odlukama i merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU“.
Pored toga, učesnici današnjeg samita pozivaju međunarodnu zajednicu da održi i pojača sankcije protiv Rusije u bankarskom i energetskom sektoru, posebno u pogledu ograničenja cena nafte i ruske „tajanstvene“ flote, kako bi se „agresoru oduzeli resursi neophodni za nastavak vođenja rata protiv Ukrajine“.
U deklaraciji su takođe podržani međunarodni napori za osnivanje specijalnog tribunala za razmatranje zločina agresije protiv Ukrajine koji je počinila Rusija.
Potpisnici su se saglasili da zajedno rade na sprečavanju hibridnih pretnji i da se sledeći sastanak zemalja učesnica ove deklaracije održi na nivou relevantnih agencija u Odesi.
U deklaraciji se navodi da su tokom samita učesnici razgovarali o načinima proširenja podrške energetskom sistemu Ukrajine, posebno angažovanjem privatnog sektora u obezbeđivanju neophodne opreme i finansiranja.
Četvrtom samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa u Odesi prisustvovali su predsednica Moldavije Maja Sandu, predsednik Rumunije Nikušor Dan, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, grčki premijer Kirijakos Micotakis, hrvatski premijer Andrej Plenković, bugarski premijer Rosen Željazkov, predsednica albanskog parlamenta Eliza Spiropali, prvi potpredsednik vlade Severne Makedonije Izet Međiti i slovenačka ministarka spoljnih i evropskih poslova Tanja Fajon.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbiju niko nije pritiskao da potpiše deklaraciju na samitu u Ukrajini i da u tekstu deklaracije i dalje stoje sankcije protiv Rusije, zbog čega Srbija nije njena potpisnica.
Izvor: Tanjug, Beta

Vučić: Srbija želi da obnovi grad ili manji region u Ukrajini

U napadu na Harkov tokom noći ubijeni su jedna žena i jedan muškarac, a povređeno je najmanje 60 ljudi, uključujući devetoro dece, objavila je regionalna policija.
Prema rečima šefa harkovske oblasti Oleg Sinegubov, u Slobidskom okrugu, dronovi su pogodili trolejbusku stanicu i stambene zgrade, a tom prilikom su se zapalili i automobili.
Požar je izbio u stambenoj zgradi u Osnovjanskom okrugu nakon što ju je pogodila bespilotna letelica.
Devetoro povređenih prevezeno je u bolnice u Harkovu, uključujući dvogodišnju devojčicu i petnaestogodišnjeg dečaka, dodao je Sinegubov na Telegramu.
Kako je gradonačelnik Harkova Igor Terehov napomenuo na svom Telegram kanalu, ruske snage izvele su 17 napada "šahedima".
Dve osobe su tokom noći povređene i u Zaporoškoj oblasti i jedna u Hersonu, a pogođenih zgrada ima i u Odeskoj oblasti, potvrdile su lokalne vlasti.
Istovremeno je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da su noćas 32 ukrajinska drona presretnuta iznad Rusije.
"Nekoliko ljudi je spašeno iz kuća zahvaćenih plamenom. Oštećeni su trolejbusi, komunalni i industrijski objekti. Sve su to obični objekti mirnog života. Oni koji nikada ne bi trebalo da postanu mete", istakao je on u objavi.
Podsetimo, 7. juna tri osobe poginule su u ruskom napadu na Harkov, izjavio je tada gradonačelnik Igor Terehov, ističući da je Harkov doživeo najsnažiji napad od početka rata, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/gradonacelnik-harkova-najsnazniji-ruski-napad-na-grad-od-pocetka-rata">pri čemu je skoro 40 eksplozija odjeknulo u gradu za sat i po vremena, javili su ukrajinski mediji</a>.
Izvor: Tanjug/Beta

Ukrajinski zvaničnici: Dve osobe poginule u ruskim napadima na Harkov, najmanje 60 povređeno

Medinski je u intervjuu za Raša tudej rekao da bi do nuklearnog rata moglo da dođe ako se sukob u Ukrajini zaustavi bez zaključivanja pravog mira, jer će, po njegovoj oceni, Kijev i NATO pokušati da povrate nove teritorije Ruske Federacije, prenosi TASS.
"Ako zaustavimo sukob duž linije fronta i ne dogovorimo se o pravom miru, već samo zaključimo neku vrstu primirja, onda će ovo biti – znate, postojao je sporni region između Jermenije i Azerbejdžana, Karabah – onda će se ovaj region pretvoriti u ogroman Karabah“, rekao je Medinski, koji je šef ruske delegacije na pregovorima sa ukrajinskom stranom.
On je kazao da Moskva ne želi da stvori "gigantski Karabah, nepriznat od bilo koga, zbog kojeg bi mogao da izbije nuklearni rat“.
"Posle nekog vremena, Ukrajina će se, zajedno sa NATO-om, sa svojim saveznicima, pridružiti NATO-u, pokušaće da ga povrati, i to će biti kraj planete, to će biti nuklearni rat“, kazao je Medinski.
Dodao je da Rusija stoga želi da se zaključi "punopravni mir“.
"Stoga želimo da zaustavimo (rat), zaključimo punopravni mir i priznamo nove teritorije“, rekao je Medinski, govoreći o teritorijama koje je Rusija preuzela od početka rata u Ukrajini.
Izvor: Tanjug

Pomoćnik ruskog predsednika: Ako Kijev i NATO pokušaju da vrate nove ruske regione, sledi nuklearni rat

"Naši ljudi se vraćaju kući. Ukrajinci se vraćaju iz ruskog zarobljeništva. Proces je prilično komplikovan, sa mnogo osetljivih detalja, pregovori se vode gotovo svakodnevno. Očekujemo da će dogovori o humanitarnim pitanjima postignuti tokom sastanka u Istanbulu biti potpuno realizovani. Radimo sve što možemo da vratimo sve", rekao je Zelenski u objavi na mreži Telegram.
Istovremeno, grupa ruskih zarobljenika vraćena je sa teritorije pod kontrolom Kijeva u okviru istanbulskih pregovora, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane, dodajući da su trenutno u Belorusiji, gde im se pruža prva pomoć, nakon čega će biti prebačeni u Rusiju, prenosi Ukrinform.
Ranije ovog meseca, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrsena-druga-runda-pregovora-rusije-i-ukrajine-u-istanbulu">2. juna, u pregovorima Ukrajine i Rusije u Istanbulu dogovorena je razmena bolesnih i teško ranjenih</a>, kao i zarobljenika do 25 godina.
Izvor: Tanjug

Zelenski: Počinje razmena zatvorenika, naši ljudi se vraćaju kući

Ukrajinski Koordinacioni štab za postupanje sa ratnim zarobljenicima objavio je na Telegramu da današnje izjave ruske strane ne odgovaraju stvarnosti, ni prethodnim sporazumima o razmeni zarobljenika i predaju tela poginulih vojnika.
Koordinacioni štab ističe da su ove sedmice ruski i ukrajinski timovi radili i na procesu predaje tela poginulih vojnika, kao i na razmeni ratnih zarobljenika.
Ukrajinska strana tvrdi da je dostavila spiskove za razmenu ratnih zarobljenika koji su sačinjeni u skladu sa dogovorom u Istanbulu da na spisku budu teško ranjeni i teško bolesni po formuli "svi za sve", kao i vojnici mlađi od 25 godina.&nbsp;
Ukrajina takođe tvrdi da je ruska strana dostavila spiskove koji ne odgovaraju dogovorenom pristupu.&nbsp;
Koordinacioni štab navodi da je dogovor o predaji tela poginulih vojnika između dve strane zaista postignut, a da datum za te razmene nije dogovoren.&nbsp;
Štab tvrdi da je ruska strana pribegla jednostranim akcijama koje nisu dogovorene u okviru zajedničkog procesa.
&nbsp;"Nažalost, umesto konstruktivnog dijaloga, ponovo se suočavamo sa manipulacijama i pokušajima korišćenja osetljivih humanitarnih tema u informativne svrhe. Zainteresovani smo za stvarni rezultat - za povratak naših zarobljenika i tela poginulih, i spremni smo da na tome dalje radimo u okviru dogovorenog", navodi se u saopštenju.&nbsp;
Prethodno danas rusko ministarstvo odbrane potvrdilo je da je Rusija započela proces vraćanja tela 6.400 poginulih ukrajinskih vojnika, navodeći da je na mesto predviđeno za razmenu stigao konvoj 1.212 tela ukrajinskih vojnika.
Rusko ministarstvo je takođe navelo da je Ukrajina odložila razmenu zarobljenika na neodređeno vreme.
Ministarstvo ističe da ukrajinska strana nije potvrdila da će se razmena održati danas u skladu sa sporazumima postignutim u Istanbulu.
Predstavnik ruske pregovaračke grupe, general-potpukovnika Aleksandar Zorin izjavio je da ukrajinska strana nije potvrdila da će se razmena održati danas i da ju je odložila na neodređeno vreme, preneo je Tass.
Zorin je naveo da je Rusija predala ukrajinskoj strani spisak sa 640 imena, ali da Ukrajina nije odredila datum za razmenu ratnih zarobljenika i predaju ruskoj strani odgovarajućeg broja ruskih ratnih zarobljenika.
"Postoje dve kategorije ljudi koji podležu razmeni - ranjenici i teško bolesni svi za sve, kao i osobe mlađe od 25 godina", naveo je Zorin.&nbsp;
Prethodno je pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina, Vladimir Medinski danas izjavio da je prvi spisak od 640 ratnih zarobljenika predat Ukrajini, kako bi se započela dogovorena razmena ratnih zarobljenika, ali da je Ukrajina odložila taj proces, kao i prihvatanje tela svojih poginulih vojnika.
Medinski je naveo da je ukrajinska strana neočekivano odložila i prijem tela i razmenu ratnih zarobljenika na neodređeno vreme.
Izvor: Tanjug

Ukrajina negira navode Rusije da je Kijev odložio razmenu ratnih zarobljenika

"Još jedna osoba je poginula u Osnovjanskom okrugu Harkova. Dakle, kao rezultat terorističkog granatiranja grada, troje stanovnika Harkova je poginulo", naveo je on na Telegramu, preneo je Ukrinform.
On je dodao da je, takođe, zabeležena šteta na 18 stambenih zgrada i 13 privatnih kuća.
Terehov je rekao da je u napadu povređeno 17 osoba.
Državna služba za vanredne situacije saopštila je da su izvedeni napadi sa 48 dronova, dve rakete i četiri navođene avio-bombe na Harkov i njegova predgrađa, uzrokujući razaranja i požare.
Jedan od udara je pogodio devetospratnu stambenu zgradu, gde su se stanovi na gornjim spratovima zapalili.&nbsp;
Granatiranje je, takođe, oštetilo privatni sektor, jedno civilno preduzeće i druge objekte.
Mobilni šator Državne službe za vanredne situacije raspoređen je kako bi se pružila pomoć povređenima.
U međuvremenu, jedan par je protekle noći poginuo u ruskom napadu na Herson, a oštećena su i dva solitera.
Ruske trupe su napale okrug Korabelni u Hersonu, saopštio je na Telegramu šef Hersonske vojne uprave Aleksandar Prokudin.
"Protekle noći su okupacione snage granatirale okrug Korabelni u Hersonu. Stambene zgrade su se našle pod neprijateljskom vatrom - oštećena su dva solitera. Nažalost, usled granatiranja je poginuo par - muškarac od 56 godina i žena od 54 godine", naveo je on.
Izvor: Tanjug

Ukrajina