Grad Harkov, veoma blizu granice s Rusijom, na meti je od početka maja kada je Rusija pokrenula iznenadnu kopnenu ofanzivu u tom regionu, a borbe su žestoke. 
 
Ukrajina je bila meta novog masovnog ruskog napada u noći sa petka na subotu na njenu ionako krhku energetsku infrastrukturu. 
 
To je osmi masovni napad na ukrajinske elektrane u poslednja tri meseca, saopštilo je Ministarstvo energetike. 
 
To je dovelo do čestih nestanaka struje, a električna mreža jedva izdržava ciljane ruske udare.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Dvoje mrtvih i 15 povređenih u ruskom napadu na Harkov u Ukrajini

"To otvara put za početak pristupnih pregovora u utorak, 25. juna u Luksemburgu", saopštilo je belgijsko predsedavanje EU. 
 
Pregovori će biti otvoreni na dve odvojene međuvladine sednice, piše agencija AP. 
 
Posle pozitivne ocene Evropske komisije, lideri EU su još krajem 2023. godine pristali da počnu pristupni pregovori sa dve zemlje. 
 
Pregovarački proces do konačnog ulaska u Uniju za obe zemlje može da potraje godinama, ocenjuje agencija AP. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; 
 
Tokom pregovora, zemlje kandidati moraju da usklade svoje zakonodavstvo i standarde sa pravnim tekovinama EU i da dokažu da njihove institucije i privreda ispunjavaju demokratske norme i principe vladavine prava. 
 
Ukrajina je dugo težila članstvu u EU koje smatra putem ka blagostanju i stabilnosti. Zvanično je, međutim, podnela zahtev za članstvo manje od nedelju dana posle ruske agresije, u februaru 2022. godine. 
 
Formalno otvaranje pregovora o članstvu šalje snažan signal solidarnosti EU sa Ukrajinom. 
 
I Moldavija je u puno navrata optuživala Rusiju da protiv nje vodi hibridni rat, tako što se uplitala u lokalne izbore i vodila obimne kampanje dezinformisanja kako bi oborila proevropske vlasti u Kišinjevu i skrenula zemlju sa evropskog puta. 
 
Moldavske vlasti i dalje strahuju od namera Rusije, utoliko pre što su vlasti moldavskog proruskog, separatističkog regiona Pridnjastrovlje u februaru optužile moldavske vlasti za pritisak i pozvale Moskvu da ih zaštiti.
Izvor: Beta

Evropska unija: Pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom počinju 25. juna

"Ruski sistemi protivvazdušne odbrane presreli su i uništili 70 dronova nad anektiranim Krimom", navodi se u saopštenju <a href="https://insajder.net/prenosimo/ambasadori-eu-dogovorili-14-paket-sankcija-rusiji">ruskog </a>ministarstva odbrane.
Kako se dodaje, 43 bespilotne letelice neutralisane su iznad Krasnodarskog kraja i jedna iznad Volgogradske oblasti.
Izvor: Beta

Ruske vlasti: Neutralisano 114 ukrajinskih dronova, jedna osoba poginula

"Naša vojska se priprema za sve moguće razvoje situacije", rekao je Putin na pres konferenciji u Vijetnamu, prenosi Ria novosti. 	
On je kazao da veruje da će Zapad za sve nepopularne odluke okriviti <a href="https://insajder.net/prenosimo/istrazivanje-dve-trecine-ukrajinaca-smatra-da-zelenski-treba-da-ostane-na-funkciji-predsednika">Zelenskog </a>i da će mu potom naći zamenu, što bi, prema njegovim procenama, moglo da se desi u prvoj polovini sledeće godine. 	
"Na Zapadu jednostavno ne žele da ga (Zelenskog) menjaju, jer još nije vreme. Mislim da je to očigledno svakom čoveku. Sve nepopularne odluke, uključujući i snižavanje starosne granice za regrutaciju, sve. Zatim će ga smeniti i mislim da će se to desiti u prvoj polovini sledeće godine", kazao je Putin. 	
Takođe je kazao da Zapad "gura" <a href="https://insajder.net/prenosimo/deklaraciju-mirovnog-samita-o-ukrajini-potpisalo-80-zemalja-ne-i-zemlje-briks-a">Ukrajinu </a>da "istisne" rusku vojsku iz oblasti Harkov i da bi to moglo skupo da košta Ukrajinu. 	
"Znamo da uglavnom Amerikanci i Evropljani guraju Ukrajince da po svaku cenu potisnu naše jedinice na državnu granicu – opet po svaku cenu i to planiraju da predstave kao veliki uspeh 2024. godine u vezi sa predstojećim samitom NATO-a, a potom i izborima u Americi", rekao je Putin i ocenio da bi komanda koja nije zasnovana na realnosti, mogla skupo da košta ukrajinske oružane snage. 	
Prema njegovim rečima, ako je uslov Kijeva za pregovore povlačenje ruskih snaga, to se "nikada neće dogoditi". 	
Putin je istakao da je Rusija spremna da nastavi dijalog sa ukrajinskom stranom na bazi Istanbula i Minska. 	
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da Moskva ne isključuje mogućnost snabdevanja oružjem drugih zemalja kao odgovor na isporuke naoružanja Ukrajini. 	
Takođe je rekao da Rusija zadržava pravo da isporučuje oružje Severnoj Koreji. 	
Rusija ne isključuje isporuke oružja drugim zemljama, kao odgovor na isporuke Ukrajini, rekao je Putin dodajući "neka Zapad razmisli gde će završiti" to oružje. 	Ruski lider je rekao i da Moskva razmišlja o mogućim promenama svoje nuklearne doktrine.
Izvor: Tanjug

Putin: Pripremamo se za sve scenarije, verujem da će Zapad smeniti Zelenskog sledeće godine

"Zbog ruske agresije ukrajinski farmeri su pretrpeli značajne gubitke. Od uništenja poljoprivredne mehanizacije za ukupno 5,8 milijardi dolara do gubitka i uništenja stočnih farmi za više od 250 miliona dolara. A međunarodne cene hrane u 2022. porasle su za oko 35 odsto", naveo je on na konferenciji "Obnova ukrajinske poljoprivrede", prenosi Ukrinform.
Prema njegovim rečima, situacija je stabilizovana tek nakon uspostavljanja novih izvoznih pravaca.&nbsp;
"Zbog toga je potrebna podrška za obnavljanje ukrajinskog poljoprivrednog sektora", rekao je Visocki.
On je podsetio da je Ukrajina jedan od svetskih lidera u izvozu žitarica i uljarica, kao i da će oporavak poljoprivrednog sektora obezbediti stabilnost svetskih tržišta hrane.
Visocki je istakao potrebu za dugoročnim projektima podrške ukrajinskom poljoprivrednom sektoru, među kojima je i program finansijske podrške Ukrajini iz fonda Evropske unije za Ukrajinu.
Izvor: Tanjug

Poljoprivredni sektor Ukrajine tokom rata izgubio više od 10 milijardi dolara

U izveštaju se navodi da 70 odsto ispitanika smatra da Zelenski treba da ostane predsednik do kraja vanrednog stanja, dok se 22 odsto se izjasnilo protiv.&nbsp;
"U zavisnosti od regiona prebivališta, sa ovim se slaže 65-74 odsto ispitanika, odnosno velika većina Ukrajinaca ne dovodi u pitanje legitimitet predsednika", navodi se u izveštaju, prenosi Ukrinform.
Istovremeno, prema anketi, većina Ukrajinaca, 56 odsto uglavnom ili potpuno odobrava aktivnosti Zelenskog kao predsednika Ukrajine, dok njih 37 odsto ne odobrava.&nbsp;
U prethodnom istraživanju u septembru 2023, 77 odsto je podržalo njegov učinak.&nbsp;
"Prema tome, nivo odobravanja je značajno smanjen, ali ostaje na visokom nivou", napominje se u istraživanju KMIS-a.
Pored toga, od ispitanika je traženo da odgovore koja od osam reči ili fraza najbolje opisuje odnos prema predsedniku.&nbsp;
Iako postoji tendencija smanjenja udela onih koji se prema predsedniku odnose sa divljenjem sa 33 odsto u julu 2022. na 8 odsto, generalno gledano, većina Ukrajinaca (69 odsto) ima neutralno-pozitivan stav (sa izraženijom neutralnošću i uzdržanošću) prema Zelenskom, primećuju sociolozi.
Istraživanje je sprovedeno od 26. maja do 1. juna, a telefonski je intervjuisano 2.011 punoletnih stanovnika teritorija pod kontrolom vlade Ukrajine.
Izvor: Tanjug

Istraživanje: Dve trećine Ukrajinaca smatra da Zelenski treba da ostane na funkciji predsednika

Napadi su izvedeni u Belgorodskoj, Voronješkoj i Lipeckoj oblasti, navodi agencija.
Dodaje se da je jedna od meta bio i metalurški kompleks Novolipeck i lokalni pogon traktora.
Izvor: Tanjug

Ukrajina dronovima napala vojne objekte u tri ruske oblasti

Pregovori traju skoro dve nedelje u naporima da se restrukturira dug Ukrajine, kako bi zadržala prisup međunarodnom tržištu i istovremeno ispunila uslove Međunarodnog monetarnog fonda o restrukturiranju, a završeni su bez dogovora jer su kreditori odbili zahtev Ukrajine o olakšici duga, prenosi Rojters.
Ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko izjavio je da će pregovori biti nastavljeni i da očekuje da će doći do dogovora do 1. avgusta.
"Iako Ukrajina i ad hok komitet kreditora nisu postigli sporazum o restrukturiranju uslova duga tokom perioda konsultacije, oni će nastaviti konstruktivne diskusije preko svojih saveznika", saopštila je vlada Ukrajine, uz napomenu da će nastaviti bilateralne pregovore sa drugim investitorima.
Marčenko je napomenuo da je ekonomija Ukrajine u "krhkoj ravnoteži" koja zavisi od konzistente i značajne podrške njenih partnera.
"Blagovremeno restrukturiranje duga je kritičan deo ove podrške. Jake vojske moraju biti podržane jakim ekonomijama da bi pobeđivale u ratovima", dodao je Marčenko.
Izvor: Tanjug

Ukrajina nije postigla dogovor sa kreditorima o restrukturiranju duga

Ovo saopštenje je podržala većina zemalja učesnica koje su prisustvovale <a href="https://insajder.net/prenosimo/deklaraciju-mirovnog-samita-o-ukrajini-potpisalo-80-zemalja-ne-i-zemlje-briks-a">samitu </a>iako neke nisu stavile svoj potpis na dokument, poput Saudijske Arabije i Indije, prenosi Rojters. 	
"Aktuelni rat Ruske Federacije protiv <a href="https://insajder.net/prenosimo/zelenski-ukrajina-ce-predstaviti-rusiji-konkretne-mere-na-drugom-mirovnom-samitu">Ukrajine</a> nastavlja da izaziva velike ljudske patnje i razaranja stvarajući rizike i krize sa globalnim posledicama", navodi se u saopštenju sa globalne Mirovne konferenciji o Ukrajini. 	
Upozorava se da svako korišćenje <a href="https://insajder.net/prenosimo/samit-o-miru-za-ukrajinu-svaka-pretnja-nuklearnim-oruzjem-kijevu-neprihvatljva">nuklearne energije i nuklearnih instalacija</a> mora biti bezbedno, propisno obezbeđeno, zaštićeno i ekološki prihvatljivo.&nbsp;
"Ukrajinske nuklearne elektrane i postrojenja, uključujući nuklearnu elektranu u Zaporožju, moraju raditi bezbedno i pod potpunom suverenom kontrolom Ukrajine, u skladu sa principima IAEA i pod njenim nadzorom", navodi se u zajedničkom saopštenju i ističe da je bilo kakva pretnja ili upotreba nuklearnog oružja u kontekstu tekućeg rata u Ukrajin nedopustiva, prenosi Ukrinform. 	
U drugoj tački saopštenja se ukazuje da globalna sigurnost hrane zavisi od neprekidne proizvodnje i snabdevanja prehrambenim proizvodima. 	
"U tom smislu su slobodna, potpuna i bezbedna komercijalna plovidba, kao i pristup morskim lukama u Crnom i Azovskom moru, od ključne važnosti. Napadi na trgovačke brodove u lukama i duž cele rute, kao i na civilne luke i civilnu lučku infrastrukturu su neprihvatljivi", navodi se u saopštenju. 	
U trećoj tački se zahteva oslobađanje svih ratnih zarobljenika u predočava da sva deportovana i protivpravno raseljena ukrajinska deca, kao i svi ostali ukrajinski civili koji su protivpravno pritvoreni, moraju biti vraćeni u Ukrajinu. 	
"Verujemo da postizanje mira zahteva učešće i dijalog svih strana. Stoga smo odlučili da ubuduće preduzimamo konkretne korake u navedenim oblastima uz dalje angažovanje predstavnika svih strana", navodi se u saopštenju učesnika Mirovne konferencije o Ukrajini koje je potpisalo 80 zemalja. 	
Potvrđuje se da Povelja Ujedinjenih nacija, uključujući principe poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih država, mora biti osnova u postizanju sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira u Ukrajini. 	
Predsednica Švajcarske Viola Amherd izjavila je na konferenciji za novinare posle <a href="https://insajder.net/prenosimo/drugi-dan-mirovnog-samita-o-ukrajini-u-svajcarskoj">samita</a>, da je široko učešće pokazalo da je međunarodna zajednica zabrinuta zbog rata u Ukrajini. &nbsp;	
"Mesecima (pre konferencije) smo razgovarali o ratu, snabdevanju oružjem i vojnoj podršci. Sada smo razgovarali o miru, prvi put na jednom sastanku na tako visokom nivou sa toliko zemalja i organizacija. Činjenica da se ogromna većina država okupila ovde i složila o sadržaju zajedničkog saopštenja konferencije Birgenštoku pokazuje šta se može postići stpljivim diplomatskim radom", naglasila je Amherdova. 	
Mirovni samit u Ukrajini održan je ovog vikenda u Švajcarskoj uz učešće stotinak delegacija, ali ne i Rusije koja nije pozvana na skup.
Izvor: Tanjug

Zaključci mirovnog samita: Za mir u Ukrajini neophodno učešće i dijalog svih strana

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba rekao je ranije u nedelju da je tekst deklaracije sa <a href="https://insajder.net/prenosimo/drugi-dan-mirovnog-samita-o-ukrajini-u-svajcarskoj">Samita o miru o Ukrajini</a> spreman i da su svi principijelni stavovi Kijeva uzeti u obzir. 	
Kako javlja švajcarski RTS, završnu deklaraciju potpisalo je 85 država i institucija od stotinak delegacija koje su učestvovale na skupu u švajcarskom letovalištu Birgenštok, blizu Lucerna. 	
Potpisnici deklaracije, među kojima je i Ukrajina, smatraju da je za dostizanje mira potrebno učešće i "dijalog svih strana". 	
Dokument nisu potpisale Jermenija, Bahrein, Brazil, Vatikan, Indija, Indonezija, Libija, Meksiko, Saudijska Arabija, Slovačka, Južna Afrika, Švajcarska, Tajland i Ujedinjeni Arapski Emirati. 	
<a href="https://insajder.net/prenosimo/zelenski-ukrajina-ce-predstaviti-rusiji-konkretne-mere-na-drugom-mirovnom-samitu">Ukrajinska konferencija</a> održava se ovog vikenda u letovalištu Burgenštok u blizini Lucerna. 	
Na njemu učestvuju 92 zemlje, uključujući 55 šefova država, kao i osam organizacija, uključujući EU , Savet Evrope i UN. &nbsp;	
Predsednik SAD Džo Bajden, predsednik Kine Si Đinping, predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva i lideri mnogih drugih država nisu došli u Švajcarsku. &nbsp;
Neki učesnici događaja, kao što su potpredsednica SAD Kamala Haris i nemački kancelar Olaf Šolc, otišli ​​su ranije. 	
Rusija nije pozvana na <a href="https://insajder.net/prenosimo/samit-o-miru-za-ukrajinu-svaka-pretnja-nuklearnim-oruzjem-kijevu-neprihvatljva">samit</a>. Kremlj je na ovo odgovorio da je traženje načina da se ukrajinski sukob reši bez učešća Moskve nelogično i uzaludno.
Izvor: Tanjug

Ukrajina