Stoltenberg je rekao da Peking "pokušava da sedi na dve stolice", podržavajući ruske ratne napore i istovremeno održavajući odnose s evropskim saveznicima.
"Ovo neće funkcionisati na duge staze", rekao je Stoltenberg za BBC tokom posete Vašingtonu.
Dok je Stoltenberg u Vašingtonu, ruski predsednik Vladimir Putin danas odlazi u Severnu Koreju, a prošlog meseca je bio u Kini.
"Rusija se trenutno sve više usklađuje s autoritarnim liderima," rekao je Stoltenberg za BBC, navodeći Iran, Peking i Severnu Koreju.
On je kazao da je Severna Koreja poslala artiljerijske granate Rusiji, a zauzvrat je Rusija pružila naprednu tehnologiju za severnokorejske raketne i nuklearne programe.
Stoltenberg je dodao da članice NATO-a razgovaraju o korišćenju transparentnosti u pogledu svog nuklearnog arsenala kao sredstva za odvraćanje.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Stoltenberg: Ukoliko ne prestane da podržava Rusiju, Kina treba da snosi posledice

Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Rusije i Severne Koreje predviđa nastavak saradnje u oblasti međunarodne politike, ekonomije i bezbednosti, rekao je pomoćnik šefa ruske države Jurij Ušakov.
"U toku je izrada dokumenata koji su planirani za potpisivanje. To se odnosi i na eventualni dogovor o sveobuhvatnom sporazumu o strateškom partnerstvu", rekao je Ušakov, prenosi RIA novosti.
On je istakao da će dokument, ako bude potpisan, biti odraz aktuelne geopolitičke situacije u svetu i nivoa bilateralnih odnosa Rusije i Severne Koreje.
"Sporazum će slediti sve fundamentalne principe međunarodnog prava, neće biti provokativnog karaktera, neće biti usmeren ni protiv jedne zemlje, već će biti usmeren na obezbeđivanje veće stabilnosti u regionu severoistočne Azije", rekao je Ušakov.
On je dodao da će lideri dve države razgovarati o bezbednosnim pitanjima, kao i o saradnji u privredi, energetici, transportu i poljoprivredi.
Prema njegovim rečima, Putinova poseta pokazuje i da se Rusija zalaže za ravnopravan dijalog, da je otvorena za saradnju sa svim zemljama sveta, a posebno sa svojim najbližim susedima "uprkos svim pokušaji kolektivnog Zapada da izvrši ovaj ili onaj pritisak na nas".
Predsednik Putin je u pismu objavljenom pred put u severnokorejskim državnim medijima pohvalio Severnu Koreju za "čvrstu podršku" Moskvi u ratu u Ukrajini.
Putin je naveo i da je Rusija uvek podržavala i podržavaće DNRK i "herojski korejski narod u suprotstavljanju agresivnom Zapadu", u njihovoj borbi za nezavisnost, identitet i pravo da izaberu sopstveni put razvoja.
"Raduje me što su naši korejski prijatelji, uprkos dugogodišnjem ekonomskom pritisku, provokacijama, ucenama i vojnim pretnjama iz Sjedinjenih država, podjednako efikasni u odbrani svojih interesa", naveo je Putin u autorskom tekstu.
Tokom ta dva dana dosta vremena biće posvećeno neformalnoj komunikaciji između ruskog predsednika Vladimira Putina i severnokorejskog lidera Kim Džong-una, naveo je Ušakov.&nbsp;
"Program posete je veoma bogat - postoje pregovori u različitim formatima, uključujući i u proširenom formatu, i neformalna komunikacija između lidera - tome će biti posvećeno dosta vremena tokom ovih pregovora, u kojima će možda biti i određeni članovi delegacije, razgovaraće se o najvažnijim, osetljivim pitanjima", rekao je Ušakov.
Prema njegovim rečima, program posete obuhvata i gala koncert u čast Putinove posete, državni prijem, polaganje venca na Spomenik oslobođenja, posvećen vojnicima Crvene armije koji su oslobodili Koreju tokom Drugog svetskog rata. Putin posetiti i Pravoslavnu crkvu Životvorne Trojice, jedinu pravoslavnu crkvu u Severnoj Koreji
Putinova poseta će biti druga poseta šefa ruske države Pjongjangu u čitavoj istoriji njihovih odnosa, rekao je Ušakov i podsetio da je poslednji put Putin posetio Pjongjang 2000. godine, gde je tada razgovarao sa Kim Džong Ilom, ocem korejskog lidera.
Očekuje se da će Putin boraviti u gostinskoj kući Kumsusan, gde je poslednji put boravio kineski lider Si Đinping tokom svoje državne posete 2019. godine.
Posle posete Severnoj Koreji, Putin planira da poseti i Vijetnam, gde će se razgovarati o trgovinskim pitanjima.
Izvor: Tanjug

Putin stiže u posetu Severnoj Koreji, prvi put posle 24 godine

Napadi su izvedeni u Belgorodskoj, Voronješkoj i Lipeckoj oblasti, navodi agencija.
Dodaje se da je jedna od meta bio i metalurški kompleks Novolipeck i lokalni pogon traktora.
Izvor: Tanjug

Ukrajina dronovima napala vojne objekte u tri ruske oblasti

"NATO razgovara o razmeštanju više <a href="https://insajder.net/prenosimo/stoltenberg-nato-ce-preuzeti-koordinaciju-isporuke-oruzja-ukrajini-od-sad">nuklearnog oružja</a>, suočen sa rastućom pretnjom Rusije i Kine", rekao je Stoltenberg za britanski Telegraf.
Prema njegovim rečima, Alijansa mora da pokaže svoj nuklearni arsenal kako bi uputila direktnu poruku svojim protivnicima.
"Neću zalaziti u operacione detalje o tome koliko bi nuklearnih bojevih glava trebalo da bude operativno, ali moramo da se konsultujemo o ovim pitanjima. To je upravo ono što radimo", rekao je Stoltenberg.
On je istakao da bi transparentnost o nuklearnom naoružanju trebalo da bude jedan od temelja nuklearne strategije NATO-a u pripremi Alijanse za, kako je rekao, opasniji svet.
"Transparentnost pomaže da se prenese direktna poruka da smo mi, naravno, nuklearni savez. Cilj NATO je, naravno, svet bez nuklearnog oružja, ali sve dok postoji nuklearno oružje, ostaćemo nuklearni savez, jer svet u kojem Rusija, Kina i Severna Koreja imaju nuklearno oružje, a NATO nema je opasniji svet", rekao je Stoltenberg.
Prema njegovim rečima, naročito Kina ulaže u moderno naoružanje, uključujući svoj nuklearni arsenal, koji će, prema njemu, porasti na 1.000 bojevih glava do 2030. godine.
"A to znači da bi u ne tako dalekoj budućnosti NATO mogao da se suoči sa nečim sa čim se nikada ranije nije suočio, a to su dva potencijalna protivnika sa nuklearnim naoružanjem - Kina i Rusija", rekao je Stoltenberg.
Izvor: Tanjug

Stoltenberg: NATO razmatra stavljanje nuklearnog oružja u stanje pripravnosti

Šestorica zatvorenika koji su uzeli dvojicu čuvara za taoce u pritvorskom centru u gradu Rostovu na Donu, su "likvidirani", javila je RIA Novosti a lokalni mediji izveštavaju da su "neki od zatvorenika ubijeni". 
 
Taoci u pritvorskom objektu u Rostovu na Donu su nepovređeni, navela je RIA Novosti, pozivajući se na Federalnu zavodsku službu Rusije. 
 
Državna novinska agencija Tass, pozivajući se na neimenovane izvore u policiji, javila je ranije danas da je tih šest zatvorenika imalo gumene palice, peroreze i sekire i da među njima ima optuženih za veze sa grupom Islamska država.
Izvor: Beta

Ruske snage bezbednosti ubile zatvorenike koji su držali čuvare za taoce

Dodaje se da ukrajinske nuklearke i oprema, uključujući NE Zaporožje, moraju da rade bezbedno pod kontrolom Ukrajine, dok je, kako kažu, "ključno da se obezbedi slobodna, potpuna i komercijalna plovidba i pristup lukama u Crnom i Azovskom moru", preneo je Rojters.
"Napadi na brodove u lukama, kao i na civilne luke i infrastrukturu su neprihvatljivi. Svi ratni zarobljenici moraju da budu oslobođeni, a sva raseljena ukrajinska deca i civili koji su nezakonito pritvoreni, moraju biti vraćeni u Ukrajinu", istakli su učesnici mirovnog samita.
"Potvrđujemo našu posvećenost tome da se suzdržimo od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države uključujući Ukrajinu", istakli su u nacrtu.
U Švajcarskoj je u subotu 15. juna počeo Samit o miru za Ukrajinu, na kojem učestvuju predstavnici zemalja članica EU, G7, neke od zemalja članica G20 i BRIKS-a, kao i visoke zvanice tri međunarodne organizacije (UN, OEBS i Savet Evrope).
Cilj dvodnevnog samita, na kojem učestvuju predstavnici više od 100 država, je pronalazak platforme za budući dijalog na visokom nivou o načinima postizanja pravičnog i trajnog mira u Ukrajini, u skladu s međunarodnim zakonom i Poveljom Ujedinjenih nacija.
Izvor: Tanjug

Samit o miru za Ukrajinu: Svaka pretnja nuklearnim oružjem Kijevu neprihvatljva

Govoreći na plenarnom sastanku samita, Zelenski je rekao prisutnima da Rusija nije zainteresovana za mir i da bi učesnici samita trebalo zajedno da odluče kako postići mir "na istinski trajan način" i u skladu sa Poveljom UN, prenosi Kijev Indipendent.
"Kada plan akcije bude na stolu, dogovoren od svih i transparentan za sve, tada će biti dostavljen i predstavnicima Rusije, tako da na drugom mirovnom samitu možemo označiti stvarni kraj rata", rekao je Zelenski.
Preko 100 predstavnika zemalja i međunarodnih organizacija prisustvuje mirovnom samitu koji se održava u gradu Birgenštoku nedaleko od Luzerna.
Zvanični Kijev se nada da će razviti novi zajednički mirovni plan na osnovu mirovnog predloga u 10 koraka predsednika Zelenskog.
"Naši najvažniji ciljevi ovog vikenda su da inspirišemo proces koji će dovesti do okvira za sveobuhvatan, pravičan i trajan mir za Ukrajinu na osnovu međunarodnog prava i Povelje UN", rekla je švajcarska predsednica Viola Amherd i istakla da je mirovni proces koji ne uključuje Rusiju "nemoguć".
Izvor: Tanjug

Zelenski: Ukrajina će predstaviti Rusiji konkretne mere na drugom mirovnom samitu

Rusija i Ukrajina održale su neuspešne mirovne pregovore u Belorusiji i Turskoj u prvim mesecima rata 2022. godine i od tada nisu vođeni nikakvi direktni pregovori dve zaraćene strane.
Američki list je u subotu 15. juna, objavio prvi navodni nacrt mirovnog sporazuma iz 2022. godine u trenutku kada je Švajcarska domaćin globalnog mirovnog samita za Ukrajinu, koji okuplja oko 100 zemalja, bez učešća Rusije.&nbsp;
Učesnici se nadaju da će sačiniti zajednički mirovni plan koji bi mogli da predstave ruskom predstavniku na sledećem sastanku, navodi Njujork tajms.
"Volstrit džurnal" je još u martu objavio sadržaj uslova za primirje iz 2022. godine, ali je "Njujork tajms" objavio nacrt u celosti na 17 stranica.
Prema tome nacrtu, o statusu teritorija Ukrajine koje je okupirala Rusija, trebalo je da se odluči u kasnijim razgovorima između ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i ruskog predsednika Vladimira Putina.&nbsp;
Ukrajina je pristala da odustane od težnji da se pridruži NATO-u ili bilo kojem drugom vojnom savezu, ali je sporazum dozvoljavao Kijevu da uđe u EU.
Rusija je takođe zahtevala ukidanje svih sankcija Zapada, ukidanje svih ukrajinskih zakona koji se odnose na ruski jezik i nacionalni identitet i ograničavanje ukrajinskih oružanih snaga.
"Njujork tajms" navodi da je najveća prepreka bila u vezi sa bezbednosnim garancijama pod kojima bi sile, kao što su Velika Britanija, SAD, Kina i Francuska stale u odbranu Ukrajine ukoliko bi bila napadnuta.
Ruski predstavnici su navodno zahtevali pravo veta na te garancije, što znači da bi Rusija mogla da blokira međunarodnu intervenciju ako sama Moskva odluči da ponovo izvede vojnu operaciju u Ukrajinu.
Ukrajinski tim zbog toga zahteva navodno "nije imao interes za nastavak pregovora", rekao je jedan ukrajinski zvaničnik za američki list.
Izvor: Tanjug

Njujork tajms objavio navodni nacrt mirovnog sporazuma Ukrajine i Rusije iz 2022.

Budanov je rekao da su dronovi lansirani sa ukrajinske teritorije na aerodrom koji se nalazi oko 270 kilometara od linije fronta, prenosi Unian.
Dodao je da se čeka informacija da li su u napadu oštećeni avioni.
Ministarstvo odbrane Rusije prethodno je saopštilo da je protivvazdušna odbrana tokom noći oborila tri bespilotne letelice Oružanih snaga Ukrajine iznad Rostovske oblasti.
Izvor: Tanjug

Načelnik Glavne obaveštajne uprave: Ukrajinske snage sa 70 dronova napale ruski aerodrom u Rostovskoj oblasti

Zvaničnici 27 zemalja EU raspravljaju više od mesec dana o paketu sankcija koji uključuje zabranu pretovara ruskog tečnog prirodnog gasa i plan da operateri iz EU postanu odgovorni za sankcionisanje kršenja sankcija koje počine podružnice i partneri u trećim zemljama.
U okviru paketa sankcija, EU je takođe trebalo da zabrani da u njene luke pristižu brodovi koji doprinose ratnim naporima Rusije.
Ambasadori EU trebalo je sinoć da raspravljaju i odlučuju o tom pitanju, ali je tema sankcija povučena sa dnevnog reda sastanka u poslednjem trenutku.
Sledeći sastanak ambasadora zakazan je za sredu.
Mađarska je izgleda bila spremna da prihvati 14. paket sankcija prema Rusiji, navodi Rojters.
Izvor: Tanjug

Rusija