Sa Evropolom sarađujemo u oblasti razmene podataka, borbe protiv kriminala i terorizma, učešća u obukama i podrške u kriminalističkim istragama. Sa beloruskom policijom, policija Srbije će prema najavama, takođe sprovoditi zajedničke obuke, ali i sarađivati u borbi protiv terorizma, organizovanog i visokotehnološkog kriminala.&nbsp;
To je u Minsku dogovorio ministar bez portfelja i bivši ministar policije Aleksandar Vulin, koji otvoreno podržava tesnu saradnju Srbije i Rusije. Prvi sporazum je deo strateške agende priključenja Uniji, a drugi rezultat upornog odbijanja Srbije da se usaglasi sa evropskom spoljnom politikom, uprkos brojnim opomenama sa Zapada da se to u pristupnom procesu obavezala da učini.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dnv0-RvQHXv8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
„Ovakvi sporazumi kao što je ovaj put potpisan sa Belorusijom; oni u nekom tehničkom smislu možda i ne mogu biti sprovedeni &nbsp;iz razloga prvenstveno izolacije Belorusije i Rusije, a sa druge strane i s tim što Srbija već ima veliku saradnju sa institucijama Evropske unije i drugim bezbednosnim službama država članica“, kaže za Insajder Nemanja Todorović Štiplija iz Centra za savremene politike.
Belorusija je od početka rusko – ukrajinskog sukoba otvoreno stala uz Rusku Federaciju, dok Unija od Srbije traži uvođenje sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Srbija na to ne pristaje, a odnose sa Rusijom posebno neguje potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin.&nbsp;
Nedavno se Vulin sastao sa više visokih ruskih zvaničnika, početkom septembra sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, a danas i sa ruskim ministrom spoljnih poslova, Sergejem Lavrovim.&nbsp;
„Verujem da potpredsednik vlade Vulin funkcioniše na taj način da pravi taj jedan balans &nbsp;koji je ovih proteklih sedmica narušen zbog različitih poseta, koje su se dešavale Srbiji od visokih zvaničnika, što Evropske unije, što je država članica. Taj balans, moje mišljenje, da je on isključivo za domaću javnost“, kaže Štiplija.
Prema izjavama zvaničnika, Srbija vodi aktivnu politiku priključenja Uniji, koja međutim ne isključuje očuvanje prijateljskih odnosa sa Rusijom. Taj koncept na kom Srbija insistira više od dve godine Uniji postaje sve manje prihvatljiv, što pokazuje i nedavno odbijanje predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da se sastane sa srpskim premijerom Vučevićem jer se on prethodno sastao sa ruskim ministrom ekonomije Rešetnjikovim.
Novinarka Insajdera Radoslavka Žigić

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Sporazum o saradnji policija Srbije i Belorusije novi oblik jačanja odnosa sa Rusijom (VIDEO)

Nebenzja je Sjedinjenim Američkim Državama postavio pitanje zbog čega je dozvoljeno da ceo svet pomaže Ukrajini i zašto Vašington nameće stav o neprihvatljivosti pružanja pomoći Rusiji.
"Želeo bih da istaknem da je ruska interakcija sa Severnom Korejom, kako u vojnoj tako i u drugim sferama, u skladu sa međunarodnim pravom. Ta saradnja nije usmerena protiv trećih zemalja i ne predstavlja nikakvu pretnju ni državama u regionu, niti međunarodnoj zajednici", naveo je Nebenzja.
Prema njegovim rečima, zapadne zemlje pokušavaju da navedu rukovodstvo Južne Koreje da Ukrajini isporučuje oružje. Nebenzja je rekao da se nada da će Seul imati dovoljno mudrosti "da ne nasedne na ovaj trik".
Pentagon je saopštio u ponedeljak da je Severna Koreja poslala oko 10.000 vojnika u Rusiju da se obučavaju i bore u Ukrajini u "narednih nekoliko sedmica", kao i da neće biti ograničenja za upotrebu američkog oružja protiv tih severnokorejskih snaga.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost, Šon Savet, izjavio je ovog meseca da je Vašington "veoma zabrinut" zbog izveštaja da su severnokorejski vojnici raspoređeni uz ruske trupe u Ukrajini.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Nebenzja: Saradnja Rusije i Severne Koreje ne krši međunarodno pravo

U saopštenju Sekretarijata za finansije, srpska firma Ventrade DOO iz Subotice izvozila je radio uređaje vojne klase ruskoj firmi Promsvjazradio, koja proizvodi opremu za radio emitovanje, a uvozi i tehnologiju dvostruke namene visokog prioriteta u Rusiju, prenosi Glas Amerike.
Kompanija iz Srbije je označena za sankcije na osnovu izvršne uredbe američke vlade, zato što je pružala finansijsku, materijalnu i tehnološku podršku ruskoj kompaniji Promsvjazradio, ili joj je slala robu i usluge.
Prema podacima iz Registra poslovnih subjekata Srbije, firmu Ventrade je 6. aprila 2022. godine, manje od dva meseca nakon početka invazije Rusije na Ukrajinu, sa 120.000 dinara osnivačkog kapitala osnovala i bila joj je direktorka mađarska državljanka Renata Meznerics.
Od jula 2023. godine, kao direktor i osnivač firme je upisan Žolt Lajgut, takođe državljanin Mađarske.
Sankcije su danas uvedne i kompaniji International Business Corporation iz Bara, u vlasništvu ruskog državljanina Sergeja Kokoreva, zbog izvoza vojne opreme iz Crne Gore u Rusiju.
Kako se navodi u saopštenju, Kokorev je kompaniju koristio za pretovar mašinskih centara i kugličnih ležajeva evropskog porekla za korisnike u Rusiji, među kojima je kompanija AMS Tekhnika, koja učestvuje u velikoproodajnoj distribuciji industrijske mašinerije i opreme.&nbsp;
Izvor: FoNet

Firma iz Subotice pod sankcijama SAD zbog pružanja vojne podrške Rusiji

Borelj je na konferenciji za novinare, navodeći da je Komisija usvojila paket proširenja za 2024. godinu, naglasio da je u proteklih pet godina broj kandidata za članstvo u EU sa pet porastao na devet i jednu zemlju potencijalnog kandidata.
"Naša Unija ne treba biti samo veća, već mora biti i snažnija, mi želimo i jedno i drugo. Želimo nove države, ali da smo sa njima jači", naglasio je on.
"Ne možete održavati odnose sa Rusijom, pretvarati se da se ništa nije dogodilo i očekivati da će vaša zemlja biti deo EU u takvoj situaciji. Treba birati ili jedno ili drugo", rekao je Borelj i pomenuo države koje su u potpunosti usaglašene sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom.
On je pomenuo Severnu Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru, BiH i Kosovo, navodeći da su i Ukrajina i Moldavija značajno unapredile svoju usklađenost sa EU.
"Pre ili kasnije morate uskladiti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU, a u protivnom će pitanje članstva biti ugroženo", upozorio je Borelj.
Borelj izjavio je danas da Srbija i Kosovo moraju da napreduju u primeni sporazuma o normalizaciji odnosa, koji se vodi pod okriljem EU, jer je to jedini način da napreduju na evropskom putu.
"Puno toga smo učinili u procesu dijaloga, postigli smo uzajamno priznanje registarskih tablica, uspeli da eliminišemo ulazna i izlazna dokumenta, pa građani Srbije i Kosova mogu slobodno da putuju. To su velika dostignuća, ali do njih nije došlo lako", rekao je Borelj na konferenciji za novinare.
Borelj je ukazao da je zaustavljena praksa zloupotrebe struje na severu Kosova duga 20 godina, postignut je sporazum o putu normalizacije, Ohridski sporazum, ali nažalost nema rešenja za njegovu primenu.
"Za Srbiju i Kosovo dinamika proširenja i napredak ka dijalogu kojim upravlja EU idu ruku pod ruku sa normalizacijom odnosa, ne može se jedno učiniti, a drugo ne", naglasio je on.
"Sve je to zavisno jedno od drugog i zahteva određene napore, ali se na kraju ti napori isplate, pogotovo za građane", kazao je Borelj.
"Srbija pregovora o članstvu u EU, a ta njena odluka podrazumeva usaglašavenje sa politikama EU, uključujući i spoljnu politiku, što znači i sa restriktivnim merama. Želimo da računamo na Srbiju i želimo da nas uveri u svoj strateški pravac. Bili smo kristalo jasni u stavu da se sa Rusijom "poslovi ne mogu održavati na uobičajen način" sa Putinovim režimom i agresijom u Ukrajini", naglasio je Borelj.
Na pitanje o slučaju Banjska i njegovom učinku kao posredniku u dijalogu Beograda i Prištine, Borelj je rekao da je sve moglo biti urađeno na drugačiuji način, ali je sve učinjeno da obe strane mogu da prihvate Ohridski sporazum.
"Ovaj proces nije usmeren na priznanje, a ako dođe, ono dolazi na kraju. Važna je normalizacija, ne možete da mešate želje sa realnošću", rekao je Borelj.
Borelj je podsetio da je njegova procena bila da Kosovu treba ukinuti mere, ali odluka je na državama članicama.
Kosovo i Srbija da treba da rešavaju otvorena pitanja u okviru dijaloga i ovo je prilika da zahvalim Miroslavu Lajčaku i njegovom timu na svemu što su uradili u protekolom periodu, dodao je on.
Prema rečima Borelja, ovo je poslednji Paket proširenja ove Komisije, u kojoj je sada devet kandidata i jedan potencijalni kandidat, što sve govoti o EU "kao magnetu".
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji ocenio je da je Evropska komisija postigla značajan napredak u procesu proširenja i da se do kraja mandata naredne Komisije može očekivati proširenje.
Izvor: FoNet

Borelj: Ne možete održavati odnose sa Rusijom i očekivati da će vaša zemlja biti deo EU u takvoj situaciji

Stojanović govori i o pokušajima revizije istorije, idejama da se iz Kuće cveća izmesti Josip Broz Tito i da se na Terazijama podigne spomenik Dragoljubu Draži Mihailoviću, zatim o uvođenju nacionalne čitanke, našim najvećim nacionalnim porazima, a odgovara i na pitanja kakav je vladar potreban Srbiji i zašto veliki deo Srba toliko voli Rusiju.
Ovog meseca smo obeležili 80 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. S druge strane, čini se da nikada nisu bila jači pokušaji osporavanja antifašističke borbe i partizanskih zasluga...
Lepo ste rekli - čini vam se. Ali, nije tako. Ovi napadi su samo deo jednog vrlo dugog kontinuiteta i, uz to, mnogo su blaži od onih koje smo već doživeli i koji su proizveli teške posledice. Da podsetim da su svi nivoi vlasti posle 2000. godine bili upregnuti u revizionizam. Prvo je ukinut 20. oktobar, svega 15 dana posle političke promene 2000. godine. Pa je u Beogradu skoro 900 ulica promenilo ime. Onda su 2002. godine objavljeni udžbenici u kojima se Srbija svrstala na stranu poraženih u Drugom svetskom ratu, potpuno promenivši mesta četnika i partizana. Onda je 2004. usvojen zakon kojim su izjednačeni četnici i partizani, što je istorijski nemoguće. Pa su onda usledila suđenja na kojima su stotine kolaboracionista rehabilitovane, na čelu sa Dražom Mihailovićem. Tako da su ovo sada samo blaga talasanja, da budem ironična. Tek da podsete da su sve vlasti od 2000. radile na tome da „operu“ poražene kolaboracioniste i da 60-70 godina posle tog rata poraze pobednike. Nije čudno da nam je društvo na kraju teško bolesno.
Kakva je bila vaša prva reakcija kad ste čuli predlog gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da se Josip Broz Tito iseli iz Kuće cveća, a da na tom mestu bude nekakav muzej srpske istorije?
Taj zahtev je potpuno u duhu svih ovih prethodnih obračuna sa istorijom, pa me ništa ne čudi. Ali ono što me uvek ojača u borbi za moju nauku su ti stalni napadi na nju. Još 2020. godine su desetine istoričara iz cele bivše Jugoslavije potpisale deklaraciju, koju je pokrenuo Krokodil, pod nazivom „Odbranimo istoriju!“. I tu smo jasno rekli da su manipulacije prošlošću tu da bi se na brzinu podigle instant emocije pomoću kojih se ovde vlada. A najčešće su to emocije mržnje, u šta spada i prekopavanje grobova.
<h2>"Menjanje imena ulica - neoprostiv greh“</h2>
U Beogradu su nedavno otvoreni spomen-soba i spomenik vođi četničkog pokreta Dragoljubu Draži Mihailović, ali se predlaže i podizanje spomenika na Terazijama. Kome toliko treba rehabilitacija četnika?
Četnicima! Jer, njihova ideologija je ovde pobedila, i to još sa Slobodanom Miloševićem. Ideja o prekomponovanju Jugoslavije da bi se napravila velika srpska i, kako su četnici govorili, homogena (etnički čista) jedinica ili pravljenje velike države u kojoj će živeti sav srpski narod, kako je govorio Milošević, ista je ideja. Pa, u šta su se maskirali oni koji su pravili nerede po Hrvatskoj i BIH krajem osamdesetih? Pa, u četnike! S pravom. Jer to jesu te ideje, samo u drugačijem istorijskom trenutku. A onda je samo još ostalo da se do kraja rehabilituju i njihovi istorijski nosioci, jer je malo nezgodno to što su oni kolaborirali sa nacistima i ubijali civile koji im se nisu uklapali u ideju, od onih druge nacionalnosti do Srba. Tako da je idealno da to izbrišemo iz istorije, promenimo prošlost i mirno živimo u našim fantazijama.
Za to vreme su mnogi partizani izgubili ulice u Beogradu...
Ne zna se tačan broj, ali je dosta dugo na sajtu Skupštine grada posle 2000. godine stajao broj od 800 ulica. S ponosom. Pobednicima 5. oktobra je bilo važno da prethodni režim pobede i na istorijskom polju, čime su napravili neoprostiv greh prema srpskom društvu. Podsećam da Srbija u vreme Koštunice, 2005. godine, nije poslala delegaciju na obeležavanje 60 godina oslobođenja Aušvica. A na paradu u Moskvu iste godine je poslala nisku delegaciju, tamo gde su se okupili lideri iz celog sveta. I to oni koji su bili pobednici 1945, ali i oni koji su bili poraženi, jer su zajedno slavili poraz tih monstruoznih ideja. A mi - kao retko koja zemlja koja je u okupiranoj Evropi imala pokret otpora koji je na kraju sam oslobodio velike teritorije - u tome ne učestvujemo. Bio je to jasan znak da više ništa ne razumemo o svetu u kome živimo i da smo pobrkali elementarno dobro i zlo.
Je li zapravo Zakon o pravima boraca iz 2004. godine, kojim su izjednačeni četnici i partizani, osnov za sve ove pokušaje revizionizma kojima svedočimo, za priču o dva antifašistička pokreta itd?
Taj zakon je samo jedan od koraka u dugom nizu. Milošević je počeo sa pričom o dva antifašizma, ali vrlo stidljivo zbog JNA, JUL-a i straha od svoje žene. Ali, na to je najbolji odgovor da su četnici jedini antifašisti koji su izgubili rat.
<h2>"Deca nam uče paraistoriju iz romana i kafana“</h2>
Vi ste se godinama bavili udžbenicima istorije i zanimljiva je vaša ocena da je u njima Prvi svetski rat predstavljen kao po romanima Dobrice Ćosića, a Drugi svetski rat kao po romanima Vuka Draškovića. Šta nam zapravo uče deca?
Uče paraistoriju, onu koja se piše u romanima, po kafanama i slavama. Tu je sve problematično – i ono što piše, kao i ono što ne piše. Činjenice su namerno skrivene, jer cilj nastave istorije nije znanje i obrazovanje nego ideološka obuka. A, pored izvrtanja činjenica tu su i zastrašujuće identitetske poruke, koje od srpskog društva prave uplašenu gomilu podanika.
Kako gledate na ovogodišnje uvođenje nacionalne čitanke, koju su zasad dobili učenici prvog i drugog razreda osnovne škole, a kasnije će i ostali razredi? Slažete li se sa ministarkom prosvete da će nacionalna čitanka u svakom učeniku "podstaći osećanje ponosa i ljubavi prema svojoj zemlji“?
To je stvarno na najnižem propagandnom nivou. Znači, ne treba da volimo svoju zemlju tako što ćemo o njoj nešto znati nego upravo suprotno – tako što o njoj ništa nećemo znati. Ajmo da je predstavimo kako god nam padne na pamet i da to stavimo otprilike u bojanku. Toga su se setili samo najopasniji režimi u istoriji.
Istoričarka Latinka Perović govorila je da su naši najveći nacionalni porazi način na koji se rasplala Jugoslava i ubistvo Zorana Đinđića. A šta vi kažete?
Slažem se. I vidim ta dva događaja kao deo iste ideje. Ekstremno desno ludilo, koje je Srbiju dovelo do nezabeleženih zločina i genocida, ubilo je i Zorana Đinđića. Pa to su isti ljudi - specijalne jedinice. Ali, još su važnije ideje koje stoje iza okidača. A ideje su i dalje na vlasti. Nije se odustalo od projekta promene granica i to vidimo na delu svakog dana. U Bosni, na Kosovu, u Crnoj Gori. Tako da Srbija nije imala snage da izađe iz ta dva poraza o kojima je govorila Latinka Perović, pa srlja i dalje.
<h2>"Nismo izašli iz devedesetih“</h2>
Da li imate utisak da se sve više romantizuju vladavina Slobodana Miloševića i devedesete godine generalno?
Naravno. Iz njih se nije ni izašlo.
Kakav politički vođa treba Srbiji? Koji je to vladar u istoriji uradio najviše za srpski narod i državu? Koji nam je to period u istoriji bio najplodonosniji?
To su bili oni periodi u kojima su se vladari bavili unutrašnjim stanjem države i društva i to reformisali, menjali, modernizovali. Radili na razvoju Srbije. Kao što je bio knez Mihailo i Josip Broz. Nisu sve reforme bile uspešne, trebalo je za sve mnogo vremena, ali su oni imali ideje, plan, cilj, snagu i podršku društva. Tada su i rezultati bili najbolji i najviše smo ličili na uređeno društvo koje zna šta hoće. Nije bilo sloboda, ali je bilo značajnog ekonomskog i ukupnog društvenog napretka, posebno kada se gledaju zdravstvo, stepen pismenosti, urbanizacija, industrijalizacija, kultura… U ostalim periodima se samo radilo na očuvanju što snažnije vlasti, po svaku cenu. A naročito po cenu razvoja države i društva.
Ako se oduvek kod nas, kako tvrdite, demokratija proglašava opasnom za narod, te tako nikada nismo ni imali zlatno doba demokratije, koji se to onda sistem ovde najbolje prima i priželjkuje?
Ovde se stalno i iznova obnavlja partijska država. Greška je govoriti da su je napravili komunisti. Napravio je Nikola Pašić i njegovi radikali još krajem 19. veka. Oni su iz Rusije doneli taj pelcer tzv. narodne države, koji podrazumeva da su „zakoni za protivnike“, odnosno da je vladajuća partija iznad njih. Da institucije nemaju nikakvog značaja. Da je partija ta koja omogućava sve, a traži i potpunu pokornost. Na to su se komunisti odlično nadovezali, a zatim i svi posle njih. Takav sistem nužno posle izvesnog vremena postaje autoritaran, pa i totalitaran, jer isključuje pluralnost, "drugi“ se vidi kao neprijatelj, pa je gušenje svih sloboda jedina moguća posledica takvog sistema vlasti.
<h2>"Od Rusije očekuju podršku za kršenja domaćih i međunarodnih prava“</h2>
Da li vi imate neko racionalno objašnjenje zbog čega Srbi toliko vole Ruse? Jednom ste kazali da je Srbija tokom istorije Rusiju videla kao „starijeg brata“ koji će bezrezervno i do kraja zastupati njene interese, a da je Moskva koristila Balkan samo kao prostor na kojem se, pred konkurencijom, dokazivala kao velika sila... &nbsp;
Slažem se sa samom sobom. (smeh) Mislim da je vrlo racionalno objašnjenje u tome što delovi srpskog društva očekuju da će u Rusiji dobiti podršku za sva kršenja domaćih i međunarodnih prava, podršku da budu „remetilački faktor“. To je nešto što Zapad ne može da podrži, jer se kosi sa osnovnim načelima demokratije i vladavine prava i poštovanja osnovnih normi međunarodnog prava. Zato je ovde odioznost na Zapad tolika, ne samo zbog propagande. Ta Vučićeva propaganda pogađa cilj, a cilj je da vodimo politiku kakvu vode autoritarni režimi u svetu.
Trenutno u svetu imamo dva velika sukoba - na Bliskom istoku i rat Rusije i Ukrajine, sve češće slušamo o izbijanju trećeg svetskog rata... Kako vama izgleda stanje u svetu, je li nalik onom uoči prethodna dva velika svetska rata?
Stanje je vrlo opasno. Ruska invazija na Ukrajinu destabilizovala je krhku ravnotežu snaga u svetu, a Bliski istok je sasvim razbio. Sada se sa BRIKS-om formira i drugi blok, što je isto što smo imali i pre Prvog i pre Drugog i tokom hladnog rata. Ta dva bloka za sada vode proksi ratove na postojećim frontovima, ali se ti frontovi šire i u njih ulaze novi učesnici – Iran, Severna Koreja….To je nezamislivo bilo pre samo nekoliko meseci.
Koliko je u ovako duboko podeljenom svetu održiva pozicija Srbije, koja je vojno neutralna, ne uvodi sankcije Rusiji, vodi „svoju politiku“...?
Potpuno je neodrživa. Jer, Srbija nije neutralna, nego stalno svima namiguje. I opasno igra na ivici žileta. A pošto politiku vode diletanti nema nikakvog razloga da verujemo da će ona biti uspešna. Ko ne zna da postavi kocke na glavnom gradskom trgu neće znati ni da se snađe u novoj podeli sveta.
Jeste li optimista po pitanju rešavanja kosovskog pitanja? Je li moguće naći održivo rešenje?
Srbija je izgubila rat protiv NATO pakta i posle toga nije umela mudro da vodi politiku. Ponašala se kao pijanac koji upada u krčmu, kao što je pokazao slučaj Banjske. A pre toga izlazak iz institucija, pa neizlazak na izbore i tako dalje… Sa takvim ponašanjem i razumevanjem problema Srba na Kosovu nema ni optimizma, ni održivog rešenja.
Novinar Boban Karović

Istoričarka Dubravka Stojanović: Srbija nije neutralna, nego stalno svima namiguje i opasno igra na ivici žileta, takva pozicija je neodrživa

Terehov je napisao na Telegramu da su četiri osobe poginule u napadu ruskih snaga posle ponoći na Osnovjanski okrug u Harkovu, preneo je Ukrinform.
&nbsp;Gradonačelnik je naveo da su u napadu uništene dve kuće, a da ih je oko 20 oštećeno.
Izvor: Tanjug

Najmanje četiri osobe poginule u napadu ruske vojske na Harkov

Za ovaj potez Pjongjanga, lideri Zapada kažu da će intenzivirati gotovo trogodišnji rat i uzdrmati odnose u Indo-pacifičkom regionu.
Prema rečima portparolke Pentagona Sabrine Sing, deo severnokorejskih vojnika već je premešten blizu Ukrajine i veruje se da je na putu za pogranični ruski region Kursk, iz kojeg Rusija pokušava da izbaci ukrajinske trupe. One su tamo iznenada upale u avgustu, ponizivši Kremlj, čije su trupe okupirale oko 17 odsto teritorije Ukrajine.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute potvrdio je nedavne informacije ukrajinske obaveštajne službe da su neke severnokorejske jedinice već stigle u region Kurska.
Rute je rekao novinarima u Briselu da dolazak severnokorejskih trupa predstavlja "značajnu eskalaciju" uključenosti Pjongjanga u konflikt, kao i "opasnu ekspanziju ruskog rata protiv Ukrajine".
Portparolka Sing rekla je da će se američki sekretar za odbranu Lojd Ostin i državni sekretar Entoni Blinken tokom ove sedmice sastati sa predstavnicima Južne Koreje u Vašingtonu i da će biti reči o raspoređivanju severnokorejskih vojnika u Ukrajini.
Neće biti nikakvog ograničenja za Ukrajinu da koristi američko oružje protiv severnokorejskih snaga, rekla je Sing.
"Vidimo li trupe Demokratske Narodne Republike Koreje kako idu ka linijama fronta, one će biti neprijateljska strana u ovom ratu", dodala je, uz opasku da je to "kalkulacija koju Severna Koreja mora uzeti u obzir".
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je Ruteove komentare tretirao kao nebitne i ukazao da su Pjongjang i Moskva potpisali pakt o zajedničkoj bezbednosti, ali nije potvrdio da su severnokorejski vojnici u njegovoj zemlji.
Lavrov je, pak, izjavio da su zapadni vojni instruktori već duže vreme u Ukrajini sa zadatkom da obuče vojsku te zemlje za korišćenje dugometnog oružja dobijenog od zapadnih saveznika.
Izvor: Beta/ AP

Pentagon: Severna Koreja poslala 10.000 vojnika u Rusiju da bi se borili u Ukrajini

On je ocenio da raspoređivanje severnokorejskih trupa predstavlja značajnu eskalaciju i tekuću umešanost Severne Koreje u ruski "ilegalni rat", kao i kršenje rezolucija Saveta bezbednosti UN. 
"Produbljivanje vojne saradnje između Rusije i Severne Koreje predstavlja pretnju i indo-pacifičkoj i evroatlantskoj bezbednosti. To podriva mir na Korejskom poluostrvu i podstiče ruski rat protiv Ukrajine", rekao je Rute, objavljeno je na sajtu NATO.
Prema njegovim rečima, Pjongjang je već isporučio Rusiji milione metaka municije i balističkih projektila koji, kako je naveo, podstiču veliki sukob u srcu Evrope i podrivaju globalni mir i bezbednost. 
U zamenu, dodao je Rute, predsednik Rusije Vladimir Putin obezbeđuje Severnoj Koreji vojnu tehnologiju i drugu podršku kako bi se zaobišle međunarodne sankcije.
On je ukazao na važnost "zajedničkih demokratskih snaga" u suočavanju sa bezbednosnim izazovima i ocenio da je raspoređivanje severnokorejskih trupa u Kursku je takođe znak "rastućeg očaja ruskog predsednika. 
"Preko 600.000 ruskih vojnika je ubijeno ili ranjeno u Putinovom ratu, a on nije u stanju da izdrži svoj napad na Ukrajinu bez strane podrške. To je zato što Ukrajinci uzvraćaju hrabrošću, otpornošću i domišljatošću", istakao je generalni sekretar Alijanse.
Rute je rekao da je delegacija Republike Koreje jutros obavestila Severnoatlantski savet i druge indo-pacifičke partnere – Australiju, Japan i Novi Zeland – o sve većoj umešanosti Severne Koreje u ruski ilegalni agresorski rat protiv Ukrajine.
Poručio je da će NATO saveznici nastaviti da podržavaju slobodnu i demokratsku Ukrajinu, "jer je bezbednost Ukrajine naša bezbednost".
Izvor: Tanjug

Rute: Severnokorejske jedinice u Kursku - znak "rastućeg očaja" ruskog predsedsednika

"Na prvom međunarodnom samitu u Švajcarskoj sredinom juna, 96 zemalja zajedno sa nama obnovilo je princip priznavanja međunarodnih granica protiv nasilnog oduzimanja zemlje. Početkom novembra ćemo završiti našu formulu mira, a (predsednik Ukrajine Volodimir) Zelenski je tada rekao da ćemo biti spremni da saslušamo i druge inicijative, kao što su inicijative Kine, Brazila, Južne Afrike, itd., da ih integrišemo u našu formulu mira", rekao je Jermak u intervjuu za Korijere dela sera. 	
Komentarišući teritorijalne pretenzije Rusije, šef kabineta predsednika je naglasio da je nemoguće graditi mirovni predlog tako što bi se dozvolilo da "oni koji su želeli ovaj rat" utiču na pregovore. &nbsp;	
"Bićemo spremni da održimo međunarodnu konferenciju kada osetimo snagu i podršku Globalnog juga za pregovore sa Rusijom", dodao je on. 	
Na pitanje da li će ova konferencija biti odložena za sledeću godinu, Jermak je rekao: "Ne znamo, uradićemo to kada za to budu bili pravi uslovi, i nadamo se što je pre moguće". 	
On je napomenuo da predsednik Ukrajine nikada nije govorio o teritorijalnom kompromisu, već samo o potrebi prihvatanja međunarodno priznatih granica, i naglasio da se o pitanju pripadnosti Krima i Donbasa Ukrajini "ne pregovara". 	
"Uveravaju nas da i zemlje globalnog juga osuđuju rusku invaziju i nasilno zauzimanje teritorije. Međutim, da bi se pregovori započeli, potrebno je da se vratimo na situaciju koja je postojala pre dve godine u četiri ujutru kada odjeknuo je prvi pucanj ruskog topa, hajde da razgovaramo o tome kako da vratimo naš suverenitet na granice iz 1991. godine", rekao je Jermak. 	
Odgovarajući na pitanje novinara o predsedničkim izborima u Ukrajini, Jermak je rekao da će oni biti održani odmah po završetku rata. 	
"Zelenski vrlo jasno kaže da želi da svi vojnici mogu da glasaju, kao i izbeglice koje su trenutno u inostranstvu. Ali danas bi sredstva trebalo da budu usmerena u rat", rekao je Jermak.
Izvor: Tanjug

Šef kabineta Zelenskog: Ukrajina će održati novu mirovnu konferenciju kada je podrži Globalni jug

"Sve nadležne službe rade na licu mesta. Posledice neprijateljskog napada se razjašnjavaju", navodi se u poruci lokalnih vlasti, prenosi agencija Ukrinform. 	
Saopšteno je da su u ruskim artiljerijskim napadima u Harkovskoj oblasti oštećeni gasovod i transformatori za struju zbog čega je više od 1.000 pretplatnika bez električne energije.
Izvor: Tanjug

Rusija