"Ponosan sam na činjenicu da, zahvaljujući aktivnostima sprovedenim u prethodnom periodu, građani Srbije danas mogu da putuju bez vize u 140 zemalja sveta. Ali, tu nećemo stati. Radićemo neumorno kako bismo našim građanima omogućili slobodniji i lakši pristup svetskim destinacijama“, istakao je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/duric-u-dejtonu-sa-americkim-kongresmenima-odnosi-srbije-i-sad-ulaze-u-novu-fazu">Đurić</a>.&nbsp;
Đurić je naglasio da je Ministarstvo poslednjih godina uložilo značajne napore u unapređenju kadrovske politike, posebno u pogledu mladih diplomata, a da je cilj da njena diplomatsko-konzularna predstavništva "postanu istinski centri izvrsnosti u promociji" Srbije i jačanju saradnje sa svetom.
On je, u kontekstu globalne političke situacije, rekao da su pred Srbijom brojni izazovi, ali i velike prilike.
"Jer geopolitički izazovi, regionalna dinamika, tehnološke promene, migracije, novi bezbednosni rizici zahtevaju da srpska diplomatija ostane fleksibilna, inovativna i dosledna", navodi.
Srbija će, dodao je, nastaviti sa politikom "pružene ruke".
"One koja prevazilazi podele i granice, koja je posvećena postizanju stabilnosti i prosperiteta za sve i koja je zasnovana na pozitivnoj agendi i viziji zajedničke evropske budućnosti", poručuje Đurić.
"Spoljna politika Srbije ima za cilj stvaranje stabilnog i predvidivog međunarodnog okruženja koje će omogućiti realizaciju ovih prioriteta. Ona ne postoji sama za sebe. Ona je sredstvo, ali i garancija da će unutrašnji razvoj, društvena kohezija i prosperitet biti stvarnost, a ne samo želja“, zaključio je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kosovo-nije-niti-ce-postati-clanica-saveta-evrope-porucio-marko-duric-sa-sastanka-komiteta-ministara-se">Đurić</a>. &nbsp;
Ministar je ocenio da srpsku diplomatiju "karakteriše ne samo principijelnost, već i fleksibilnost i sposobnost da se odgovori na izazove, ali bez napuštanja temelja državne politike" i da će "jedan od ključnih aspekata spoljnopolitičkog delovanja" u narednom periodu biti i "povećanje prestiža srpskog pasoša".
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Đurić povodom Dana srpske diplomatije: Nastavljamo s politikom "pružene ruke"

Da će presednik Vučić putovati u SAD sam je najavio u brojnim televizijskim gostovanjima. Kako se datum odlaska bližio, javnost je dobijala i izvesne detalje o poseti, ali je tačan plan i dalje delovao dosta maglovito. &nbsp; Vučić je četiri dana pred odlazak rekao da je dobio poziv da prisustvuje Republikanskom nacionalnom komitetu, te da postoji mogućnost da se u više navrata vidi sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, ali da ništa nije sigurno. Potvrđeni su bili, dodao je Vučić, sastanci sa "svim važnim“ republikancima, ali bez preciziranja ko su važni republikanci. &nbsp; <h2>Razgovor sa starim prijateljima</h2> Po odlasku na Floridu, gde se održava Republikanski komitet, Vučić je na društvenim mrežama podelio fotografiju sastanka sa Rudijem Đulijanijem, bivšim gradonačelnikom Njujorka i političarem koji je još 2012. godine učestvovao u predizbornim aktivnostima tada opozicione Srpske napredne stranke.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231221231232_a8c57a33282ffed425b916e562603c26f0c22b8751a36253acc5580841c00c65.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20231221231232_a8c57a33282ffed425b916e562603c26f0c22b8751a36253acc5580841c00c65" data-rendition-name="original" width="5568" height="3712" loading="lazy" alt="Rudi Đulijani"> <figcaption>Foto: Tanjug/AP Photo/Jose Luis Magana, File</figcaption> </figure>  “Odličan razgovor sa starim prijateljem Rudijem Ðulijanijem. Rudi je prvi podržao projekat Beograd na vodi, a danas smo razgovarali o uspostavljanju bližih odnosa između Srbije i Amerike“, napisao je Vučić. &nbsp; Posle sastanka sa Đulijanijem, zvanični kanali komunikacije su se utišali, u iščekivanju Republikanskog nacionalnog komiteta, gde je po svemu sudeći i planiran najveći broj sastanaka, uključujući i najavljenu mogućnost višestrukog susreta sa Trampom. &nbsp; A pre nego što je konvencija počela tokom noći pojavila se, u formi nezvaničnog saznanja agencije Tanjug, vest da je <a href="https://www.insajder.net/teme/vucic-napustio-sad-zbog-zdravstvenih-problema-opozicija-sumnja-u-razloge">predsedniku pozlilo, te da će se ubrzo vratiti u zemlju. &nbsp;</a> Kako je preneo Blic, Vučiću je pozlilo posle sastanka koji je održan sa kongresmenkom Klaudijom Teni, kopredsednicom Srpskog kokusa u Predstavničkom domu, Rodom Blagojevićem, bivšim guvernerom Ilionoisa koji je proveo osam godina u zatvoru zbog korupcije, kao i srpskim preduzetnicima u SAD.&nbsp; Ipak, taj spisak sagovornika teško da &nbsp;može da se podvede pod "sve važne“ republikance. Više od toga, izostala je prilika za susret sa Trampom. &nbsp; Vučićev nagli odlazak iz SAD izazvan zdravstvenim tegobama, ostavio je javnost da spekuliše da li bi do susreta sa Trampom ikada i došlo, pa čak i da li bi Vučić uspeo da uđe na Republikansku nacionalnu konvenciju, gde je dosta stolica plaćeno kroz visoke donacije stranci. &nbsp; <h2>Zaobilaženje ambasada</h2> Ono što je jedino izvesno, to je da je Vučićeva poseta Americi bila nezvaničnog karaktera, a sam tok posete sugeriše da je dosta toga bilo improvizovano. &nbsp; Ivo Visković, bivši diplomata i profesor Fakulteta političkih nauka u penziji ističe za Insajder da u diplomatiji postoji podela na zvanične i nezvanične posete. &nbsp; “Zvanična poseta je poseta jednog državnika drugom i po pravilu se organizuje kada neko od zvaničnika stupa na dužnost. Takve posete su praćene striktnim protokolom koji uključuje doček, defile pred gardom, intoniranjem himni i slično. Nezvanične posete su lične posete visokih zvaničnika, pošto se nezvanične posete na nižem nivou ni ne evidentiraju, jer prestavljaju deo normalnog političkog života. Što se tiče ranga, nezvanične posete se dele na radne i privatne. Na radnim se organizuju sastanci na kojima se raspravlja o konkretnim pitanjima između dve zemlje, a privatne se vezuju za određene događaje poput, venčanja ili inauguracija. Najzad, sve su češći i sastanci na marginama velikih međunarodnih događaja i konferencija, gde se učesnici skupa sastanu mimo glavnog programa“, kaže Visković. &nbsp; Mnogo značajnije, ističe Visković, od same vrste posete je način na koji je organizovana. Poslednjih godina, ističe sagovornik našeg sajta, na snazi je trend zaobilaženja ambasada i to nije slučaj samo sa Srbijom. “Uobičajeno je da se posete<a href="https://www.insajder.net/teme/dragan-sutanovac-od-predsednika-ds-do-ambasadora-u-vasingtonu-video"> zakazuju preko ambasada</a>, ali se sve češće ambasade u tom procesu zaobilaze. Tada kabineti direktno zakazuju posete, a ambasade se svode obezbeđivanje logistike smeštaja i puta. Međutim, kod takvog zaobilaženja ambasada često se desi da nešto što je delovalo kao sitan problem, preraste u krupnu prepreku. U krajnjoj liniji, to je na organizatorima posete da odluče, ali ono što je zaista bitno, to je da je neophodno da postoji dogovor sa zvaničnicima zemlje u koju se putuje. Ne može se ići u posetu na način koji ste vi zamislili, a da se druga strana sa time nije usaglasila“, navodi Visković. &nbsp; On dodaje da se u diplomatiji sve više forsira lični odnos državnih zvaničnika, ali da efikasnost takvih kontakata primarno zavisi od političkog sistema i načina kreiranja politike u jednoj zemlji. &nbsp; “U onim zemljama gde veliki uticaj na kreiranje politike ima jedna ličnost, lični kontakti mogu da imaju veliki značaj. S druge strane, u sistemima gde se spoljna politika kreira na demokratski način i gde je proces odlučivanja unapred poznat, lični kontakti nemaju toliku težinu. U takvim sistemima je neprihvatljivo da jedan zvaničnik ode u neku zemlju i onda na licu mesta kreira spoljnu politiku, već se pre polaska usaglašava platforma za razgovore, na osnovu koje se vode razgovori“, ističe Visković. &nbsp; Da je kojim slučajem došlo do razgovora Vučića i Trampa, bilo bi pregršt tema za razgovor. U prvom redu na stolu bi trebalo da bude<a href="https://www.insajder.net/teme/nis-i-americke-sankcije-treca-sreca-i-od-cega-zavisi-cetvrta-video"> tema NIS-a koji se od januara nalazi na listi sankcionisanih preduzeća </a>zbog toga što većinski paket akcija poseduju ruske energetske kompanije. Primena sankcija je u više navrata odlagana, ali problem nije rešen. Pokret Kreni-promeni se naslonilo na pitanje NIS-a kada su u saopštenju istakli da ministar finansija Siniša Mali treba da podnese izveštaj objašnjavajući zbog čega je odustao od sastanka sa američkim ministrom finansija Skorom Besentom. Taj sastanak je, ističu iz Kreni-promeni, prema rečima Siniše Malog bio unapred dogovoren, a tema je trebalo da budu upravo sankcije NIS-u i carinske tarife. &nbsp; <h2>Neformalni kanali uzrok neuspeha</h2> Bivši ambasador SR Jugoslavije u SAD Ivan Vujačić izjavio je danas da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom boravka u Majamiju umesto diplomatske službe koristio neformalne kanale i da zbog toga njegova poseta nije ostvarila planirani cilj.&nbsp; On je za agenciju Beta kazao da se sve posete predsednika država inostranstvu regulišu preko diplomatskih predstavništava. “Svako diplomatsko predstavništvo je dužno da obavesti domaćine o boravku predsednika države u njihovoj zemlji, kako bi se osigurala i bezbednost. Verovatno je nešto od toga i urađeno, ali Vučić se vratio u Srbiju s opravdanjem da mu je pozlilo, bez najavljenog susreta s predsednikom Donaldom Trampom i prisustva donatorskom skupu Republikanske stranke“, rekao je on.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231018221028_dcf1cbfeaee3e42194209ed9a6193aed2c9f1b7fbc6c102dffa8fbc2e6a03575.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20231018221028_dcf1cbfeaee3e42194209ed9a6193aed2c9f1b7fbc6c102dffa8fbc2e6a03575" data-rendition-name="original" width="1832" height="923" loading="lazy" alt="Ivan Vujačić"> <figcaption>Ivan Vujačić. Izvor: Insajder</figcaption> </figure>  Prema njegovim rečima, ako su predsednik ili premijer lošeg zdravstvenog stanja, onda bi prilikom putovanja u inostranstvo trebalo da sa sobom vode i lekara. “Ako državniku pozli u inostranstvu, zemlja domaćin bi mu omogućila vrhunsku negu ili privremeni smeštaj u bolnici. Odlazak Vučića u Ameriku nije bio koordinisan s našom ambasadom, Republikanskom strankom ili Stejt departmentom i zato se završio bezuspešno“, kazao je Vujačić dodajući da mnoge stvari oko Vučićevog odlaska u Majami nisu jasne jer poseta nija bila okarakterisana ni kao zvanična ni kao nezvanična. Insajder je u toku dana poslao pitanja o poseti u SAD savetnici za medije predsednika Srbije, ali odgovori nisu stigli. &nbsp; Predsednik Srbije je po povratku u zemlju primljen u Vojno-medicinsku akademiju. Kardiolog Dragan Dinčić, načelnik Uprave za vojno zdravstvo je istakao da je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dincic-vucicevo-stanje-trenutno-zadovoljavajuce-za-sat-vremena-napusta-vma">Vučićevo stanje stabilno</a>, te da je primljen zbog toga što je u SAD osetio snažan kratkotrajan bol u grudima, i da mu je zabeležen povišen krvni pritisak. &nbsp; Novinar: Vuk Jeremić

Teme

Diplomatska improvizacija i iznenadni povratak: Šta je Vučić tražio u SAD?

Prema internom dokumentu američkog <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/stejt-department-ukinuo-vladinu-kancelariju-za-suzbijanje-medijskih-obmana-i-dezinformacija">Stejt departmenta</a>, administracija predsednika Donalda Trampa razmatra zatvaranje 10 ambasada i 17 konzulata širom sveta. Predlog uključuje drastično smanjenje diplomatskog prisustva SAD u regionima koji su ključni za geopolitički uticaj, kao što su Evropa, Afrika i Azija.
Na udaru su ambasade u zemljama poput Malte, Luksemburga, Lesota, Republike Kongo, Centralnoafričke Republike i Južnog Sudana, kao i konzularna predstavništva u Francuskoj, Nemačkoj, Bosni i Hercegovini, Ujedinjenom Kraljevstvu, Južnoj Koreji i Južnoj Africi.
Dokument navodi da bi zatvorene ambasade trebalo da budu pokrivene iz susednih zemalja, čime bi se, prema autorima, ostvarila veća "efikasnost" u radu Stejt departmenta.
Ovaj plan dolazi u trenutku kada se Tramp, u saradnji sa nedavno formiranim Ministarstvom za efikasnost vlade, koje vodi <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/protesti-sirom-amerike-zbog-poteza-trampove-administracije">Ilon Mask</a>, zalaže za smanjenje federalne birokratije.&nbsp;
Nije jasno da li je državni sekretar Marko Rubio zvanično podržao ove mere.
Zatvaranje ovih diplomatskih misija može imati značajan uticaj na američku sposobnost pružanja konzularnih usluga, uključujući izdavanje viza i pomoć državljanima SAD u inostranstvu, kao i na njenu ulogu u prikupljanju informacija i suprotstavljanju uticaju zemalja poput Kine, piše CNN.
Portparolka Stejt departmenta Tami Brus odbila je da komentariše procureli dokument, rekavši da su „takvi navodi često preuranjeni ili netačni“.&nbsp;
Međutim, <a href="https://edition.cnn.com/2025/04/15/politics/closing-embassies-consulates-document/index.html">CNN navodi</a> da je još u martu ove godine pisao o konkretnim potezima za zatvaranje određenih konzulata.
Osim smanjenja misija, dokument predlaže i „restrukturiranje“ velikih predstavništava u Japanu i Kanadi, kao i uvođenje tzv. „FLEX“ diplomatskih punktova sa ograničenim osobljem i specifičnim fokusom.
Ostaje da se vidi kako će ovaj predlog biti primljen u Kongresu, kao i u državama domaćinima koje bi mogle izgubiti američko diplomatsko prisustvo.
<h2>Rubio: Dezinformacije!&nbsp;</h2>
Sjedinjene Američke Države mogle bi značajno smanjiti svoje diplomatsko prisustvo u Africi u okviru sveobuhvatne strukturne reorganizacije Stejt departmenta, prema nacrtu predsedničke uredbe u koji je danas imala uvid agencija Frans pres.
Pored CNN-a i AFP-a, do sličnog dokumenta je došao i Njujork tajms, a on poziva na reviziju rada Ministarstva spoljnih poslova do 1. oktobra, s ciljem pojednostavljenja sprovođenja međunarodnih misija, jačanja američkog uticaja u inostranstvu, smanjenja nepotrebnih troškova, prevara i zloupotreba, kao i usklađivanja aktivnosti Stejt departmenta sa doktrinom "Amerika na prvom mestu".
Plan koji je objavio Njujork tajms danas je demantovao šef američke diplomatije Marko Rubio. 

<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">This is fake news. The ⁦<a href="https://twitter.com/nytimes?ref_src=twsrc%5Etfw">@nytimes</a>⁩ falls victim to another hoax. <a href="https://t.co/hXSiV1t9HC">https://t.co/hXSiV1t9HC</a>&mdash; Marco Rubio (@marcorubio) <a href="https://twitter.com/marcorubio/status/1913928218450579630?ref_src=twsrc%5Etfw">April 20, 2025</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
"To su lažne informacije“, napisao je američki državni sekretar na mreži X, tvrdeći da je list "nasamaren novom dezinformacijom.&nbsp;
Izvor: CNN
&nbsp;

CNN: SAD razmatraju gašenje desetina diplomatskih misija u geopolitički bitnim regionima

Četiri meseca od početka ruske invazije na Ukrajinu, na samitu NATO-a 2022. u Madridu, glavna tema je bila podrška odbrambenom savezu Ukrajine. Međutim, domaćina Samita nije sprečilo da se na meniju nađe i ruska salata, koja je i u Španiji popularna koliko i u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Ipak, sutradan je, u meniju, ruska salata preimenovana u "tradicionalnu salatu", što su potom učinili i mnogi restorani u &nbsp;Španiji, u znak solidarnosti sa Ukrajinom.
Bivši francuski predsednik Žak Širak nije krio da ne voli britansku kuhinju. Na sastanku u Rusiji 2005. rekao je da se ne može verovati ljudima koji kuvaju tako loše, odnosno da goru kuhinju od Britanaca imaju samo Finci. Ipak, skoro deceniju i po kasnije, promenio je stav. &nbsp;
"Engleska kuhinja: u početku mislite da je loša, a onda požalite što nije", rekao je tokom večere sa Tonijem Blerom pre pet godina.
Iako im kuhinja nije na glasu, Finci to nadoknađuju humorom. Nakon što je bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni uvredio finsku kuhinju rekavši da Finci jedu samo dimljene irvase, jedan finski lanac pica napravio je "Berluskoni picu" - sa mesom dimljenog irvasa. Na međunarodnom takmičenju pica u Njujorku, Berluskonijeva pica je nadmašila originalne italijanske recepte.
Fiziološke probleme tokom jedne zvanične večere imao je nekadašnji američki predsednik. Početkom devedesetih, u rezidenciji premijera Japana, u prisustvu 135 diplomata, Džordž Buš se onesvestio i povraćao u krilu tadašnjeg japanskog premijera Kiičija Mijazave.&nbsp;
"Samo me otkotrljajte ispod stola dok se večera ne završi", rekao je Buš svom lekaru.&nbsp;
Posle toga, Japanci su brzo skovali reč "bushusuru", što znači "uraditi Bušovu stvar" ili povratiti.
Bivši francuski predsednik Fransoa Oland, inače veliki ljubitelj vina, otkazao je ručak sa iranskim predsednikom Hasanom Rohanijem u Parizu 2016. godine, nakon što je gost zatražio da vino ne bude posluženo. Iranski zvaničnici su insistirali na obroku bez vina jer je, prema verskim običajima u Iranu, alkohol zabranjen dok je, s druge strane vino oslonac francuske kulture, pa su francuski zvaničnici odbili da ga se odreknu. Jelisejska palata je potom predložila doručak bez alkohola, što su onda Iranci odbili jer je, kako su objasnili, to previše jeftina opcija.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FZGPAbCcj3w4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
A brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva kritikovao je prošle godine kvalitet i veličinu porcija tokom poseta Parizu i Rimu. Kako je rekao, ne uživa u hrani na zvaničnim državnim večerama jer je "sve sićušno i ograničeno".
"Ne postoji veliki poslužavnik za vas da izaberete i dobijete ono što želite. Malo je to što jedeš. Iskreno, ne mogu da se naviknem na ovo. Treba mi količina. Možda je to proždrljivost sa moje strane, ali ja volim kvantitet", objasnio je predsednik Brazila Lula da Silva.
Izvor: Insajder

Od diplomatske večere do međunarodnog incidenta (VIDEO)

On je to rekao na sastanku sekretaru za spoljne poslove Mikronezije Lorinu Robertu. Sastali su se na marginama 53. sastanka lidera Foruma pacifičkih ostrva u Nukualofi, glavnom gradu Tonge. 
 
Jedan od najboljih načina za povezivanje nacija, prema Đurićevim rečima, jeste saradnja u oblasti obrazovanja, posebno u slučaju mladih ljudi koji školovanjem u drugim zemljama grade nove mostove prijateljstva između naroda, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova. 
 
"Sjajan primer takvog povezivanja jeste projekat 'Svet u Srbiji' koji naša zemlja već godinama uspešno sprovodi dodeljujući stipendije za besplatno školovanje stranim studentima", rekao je Đurić i dodao da bi Srbija volela da vidi veći broj studenata iz Mikronezije kao učesnike ovog programa. 
 
Tokom razgovora, konstatovano je da su pravci razvoja bilateralne saradnje u najvećoj meri mogući u domenu privrede, posebno kada je reč o transferu znanja u korišćenju novih tehnologija u poljoprivredi.
Izvor: Beta

Đurić: Jedan od prioriteta nam je izgradnja mreže prijatelja i partnera van Evrope

"Obaveštajne službe, propaganda ili čak priprema sabotaža glavni su deo rada velikog broja ruskih diplomata. Slobodno kretanje ljudi sa ruskim diplomatskim pasošem akreditovanih u jednoj zemlji po celom šengenskom prostoru olakšava štetne aktivnosti", navedeno je u pismu koje su ministri poslali visokom predstavniku EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu.
Šefovi diplomatija Češke, Danske, Estonije, Letonija, Litvanije, Holandije, Poljske i Rumunije zatražili su da se u 14. paket sankcija protiv Rusije ubaci i to da ruske diplomate i članovi njihovih porodica imaju pravo da se slobodno kreću isključivo u zemlji u kojoj se akreditovani, javila je novinska agencija ČTK.
Poljska je, krajem maja, posle serije podmetnutih požara ovog proleća, ograničila kretanje ruskim diplomatama pa oni mogu da se kreću samo u regionu Varšave, konzuli još u vojvodstvu u kome je konzulat, dok se na ambasadora Sergeja Andrejeva te restrikcije ne odnose.
"To je odluka naše države ali imamo dokaze da ruska država učestvuje u odobravanju sabotaža i u našoj zemlji. Nadamo se da će to Ruska Federacija shvatiti kao važno upozorenje", kazao je tada šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski.
Izvor: Beta

Šefovi diplomatija osam zemalja EU traže ograničavanje kretanja ruskih diplomata

Premijer Micotakis i predsednik Srbije Aleksandar Vučić će se u ponedeljak, kako je ranije najavljeno, obratiti i učesnicima Srpsko-grčkog poslovnog foruma.
Dačič je na Instragamu izrazio uverenje da će ova poseta doprineti daljem jačanju tradicionalno prijateljskih bilateralnih odnosa dve države.
"Uveren sam da će ova poseta doprineti daljem jačanju naših tradicionalno prijateljskih bilateralnih odnosa i dati dodatni impuls razvoju saradnje u oblastima od zajedničkog interesa", naveo je Dačić na Instagramu.
Sa Micotakisom se sastao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i poručio da je srećan što može da ugosti velikog prijatelja Srbije. 
Izvor: Beta/Tanjug

Premijer Grčke doputovao u zvaničnu posetu Beogradu

<a href="https://insajder.net/prenosimo/preminuo-henri-kisindzer">Kisindžer</a> je bio poznat po značajnom doprinosu u politici spoljnih poslova, posebno tokom vladavine predsednika Ričarda Niksona i Džeralda Forda.&nbsp; Dr Stevan Nedeljković, docent na Fakultetu političkih nauka kaže za Insajder da je Henri Kisindžer jedan od najvećih državnika i mislilaca u poslednjih sedam decenija, te da je, imajući u vidu moć koju je generisao na funkcijama koje je obavljao, kao i mističnost kojom je odisao njegov rad, privlačio puno pažnje i kritika.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231130111116_91b23fc4fa6baeff3b1f1df832c87694183566da479c2070eae3b1ef28027ff1.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20231130111116_91b23fc4fa6baeff3b1f1df832c87694183566da479c2070eae3b1ef28027ff1" data-rendition-name="original" width="3000" height="1966" loading="lazy" alt="Henri Kisindžer, Margaret Tačer"> <figcaption>Henri Kisindžer i Margaret Tačer, foto: Tanjug/AP Photo/Bob Daugherty</figcaption> </figure>  Rođen u porodici jevrejskog porekla u Furtu Nemačkoj 27. maja 1923. godine, iz koje je emigrirao u SAD 1938. bežeći od nadolazećeg nacizma, Kisindžer je imao zapaženu ulogu u unapređenju odnosa SAD sa Sovjetskim Savezom i Kinom tokom hladnog rata. Postao je naturalizovani državljanin SAD 1943. godine, služio je u američkoj vojsci tokom Drugog svetskog rata, stekao doktorat na Univerzitetu Harvard, gde je kasnije i predavao. Ipak, privlačnost javne službe ga je dovela u vladin sektor. Počeo je kao savetnik Ministarstva spoljnih poslova i Pentagona za nacionalnu bezbednost, da bi posle toga postao savetnik za nacionalnu bezbednost, a potom i državni sekretar pod predsednikom Niksonom.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231130111112_d656800f7baf9abfbe40743cd3ba710471239600e8d148a050d90862a4f5bf85.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20231130111112_d656800f7baf9abfbe40743cd3ba710471239600e8d148a050d90862a4f5bf85" data-rendition-name="original" width="3000" height="2106" loading="lazy" alt="Henri Kisindžer, Ričard Nikson"> <figcaption>Henri Kisindžer i Ričard Nikson u ovalnoj sobi Bele kuće u Vašingtonu 1973. godine, foto: Tanjug/AP Photo/Jim Palmer</figcaption> </figure>  Nikson je isticao značaj imenovanja Kisindžera za državnog sekretara 1973. godine, ističući da je to prvi put u istoriji da je neki naturalizovani Amerikanac zauzeo tu poziciju. Veliki američki diplomata i strateg bio je sinonim za spoljnu politiku SAD 1970-ih, a njegova politika detanta smatrana je <a href="https://insajder.net/prenosimo/kisindzer-narodi-evrope-i-rusije-duguju-zahvalnost-gorbacovu">ključnim momentom u istoriji odnosa između super sila</a>. Kisindžer je dobio Nobelovu nagradu za mir za pomoć u organizovanju okončanja vojnog učešća SAD u Vijetnamskom ratu i zaslužan je za tajnu diplomatiju koja je pomogla predsedniku Ričardu Niksonu da “otvori” komunističku Kinu prema Sjedinjenim Državama i Zapadu, što je kulminiralo Niksonovom posetom toj zemlji 1972. godine. Poznat &nbsp;je i po "šatl diplomatiji" na Bliskom istoku tokom 1973. godine nakon Yom Kipurskog rata.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231130111116_27143fcaebdc01737a7e4782746421c9dff82ee9efe044302af93bd0df7a02b0.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20231130111116_27143fcaebdc01737a7e4782746421c9dff82ee9efe044302af93bd0df7a02b0" data-rendition-name="original" width="3000" height="2111" loading="lazy" alt="Henri Kisindžer, Le Duk To"> <figcaption>Henri Kisindžer i Le Duk To, član Politbiroa Hanoja, ispred kuće u predgrađu Gif Sur Ivet u Parizu, foto: Tanjug/AP Photo/Michel Lipchitz</figcaption> </figure>  On je, ipak, bio kontroverzna figura u američkoj politici, zaslužan za nekoliko ključnih događaja, među kojima su napadi na Kambodžu tokom Vijetnamskog rata, koji su doveli do uspona režima Crvenih Kmera, kao i podrška vojnom udaru protiv demokratski izabrane vlade u Čileu. “Ipak, pomenuti događaji ne mogu da zasene doprinos koji je Kisindžer dao stabilnosti svetskog poretka. Zapravo, čini se da je 70-ih gradio temelje poretka koji je do danas živ. Najpre, kroz politiku detanta, zajedno sa predsednikom Niksonom, značajno je doprineo relaksaciji odnosa između SAD i SSSR i, u konačnici, utabao put ka mirnom okončanju Hladnog rata. Drugo, vratio je Narodnu Republiku Kinu u svetski poredak uvevši je na zasluženo mesto stalne članice Saveta bezbednosti UN. Na kraju, zahvaljujući ograničenju trke u nuklearnom naoružanju, doprineo je da svet bude nešto bezbednije mesto”, naglašava za Insajder dr Stevan Nedeljković, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231130111120_e2a2d4b84728022c7c433ef8d25a983fe01e3aa0740ea4f27839c47d0aaf570b.jpg" data-media-id="editor_5" data-image-id="20231130111120_e2a2d4b84728022c7c433ef8d25a983fe01e3aa0740ea4f27839c47d0aaf570b" data-rendition-name="original" width="2000" height="1584" loading="lazy" alt="Henri Kisindžer, Džozef Bajden"> <figcaption>Henri Kisindžer i Džozef Bajden, foto: Tanjug/AP Photo/Susan WalshAP2007</figcaption> </figure>  <a href="https://insajder.net/prenosimo/kisindzer-sad-na-ivici-rata-sa-rusijom-i-kinom-po-odredenim-pitanjima">Kisindžer</a> je, u svom pristupu diplomatiji, naglašavao važnost razumevanja percepcija obe strane radi efikasnog pregovaranja, ističući da to zahteva obostranu odluku da se razlike pomire.Međutim, Kisindžerova politika i njegov odnos prema ljudskim pravima u drugim zemljama bili su predmet velikih kritika.&nbsp; Mnogi kritičari su se protivili tajnovitosti Niksonove i Kisindžerove spoljne politike, a aktivisti za ljudska prava osuđivali su Kisindžerov navodni nedostatak pažnje prema ljudskim pravima u drugim zemljama.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231130111120_20e52dce590b11d21cebc8ba28d664472fe23ae838d06220ace5644030113c8a.jpg" data-media-id="editor_7" data-image-id="20231130111120_20e52dce590b11d21cebc8ba28d664472fe23ae838d06220ace5644030113c8a" data-rendition-name="original" width="2364" height="2500" loading="lazy" alt="Henri Kisindžer, Vladimir Putin"> <figcaption>Henri Kisindžer i Vladimir Putin, foto: Tanjug/AP Photo/Sergei Chirikov</figcaption> </figure>  Njegovo nasleđe dodatno je zakomplikovala uloga koju je odigrao tokom Vijetnamskog rata. Iako je dobio Nobelovu nagradu za mir 1973. godine zajedno sa Le Duk Toom iz Severnog Vijetnama za Pariski mirovni sporazum, To je odbio nagradu zbog odsustva stvarnog mira u Vijetnamu, što je izazvalo &nbsp;brojne kontroverze. Tokom Vijetnamskog rata, SAD su bombardovale Laos i Kambodžu, što je poslužilo pokretu Crvenih Kmera za regrutovanje &nbsp;pristalica pre nego što su došli na vlast i izvršili jedan od najvećih genocida u 20. veku.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231130111124_30fa3d94858f1ac3c5416b1fb81475a495bf34b8b50ce6de8bcc9a0d799a396e.jpg" data-media-id="editor_8" data-image-id="20231130111124_30fa3d94858f1ac3c5416b1fb81475a495bf34b8b50ce6de8bcc9a0d799a396e" data-rendition-name="original" width="2984" height="2011" loading="lazy" alt="Henri Kisindžer"> <figcaption>Američki državni sekretar Henri Kisindžer na konferenciji za novinare u Schloss Klesheimu u Salcburgu, 11. juna 1974., foto: Tanjug/AP Photo</figcaption> </figure>  “Verovatno najveća kritika Henrija Kisindžera dolazi od strane progresivne struje u Sjedinjenim Državama, koja ne može da zaboravi nediskriminatorno-tepih bombardovanje Kambodže, Laosa i Vijetnama i u njemu vidu glavnog krivca za stradanje nedužnih civila. Kisindžer, svakako, ne može da bude pošteđen odgovornosti, jer je istina da je inicijalno zauzeo radikalniji stav i držao se makijavelističke maksime da "cilj opravdava sredstvo", ali svakako u tome nije bio sam i jedini odgovoran. Treba podsetiti da je takva vrsta bombardovanja počela još 1965, četiri godine pre njegovog dolaska na mesto Savetnika za nacionalnu bezbednost”, kaže za Insajder dr Stevan Nedeljković, docent na Fakultetu političkih nauka.&nbsp; <a href="https://insajder.net/prenosimo/kisindzer-tri-moguca-ishoda-sukoba-u-ukrajini">Kisindžer</a> je, komentarišući celu situaciju, 2005. rekao za CNN da je tragedija Vijetnama bila u unutrašnjim sukobima u SAD koji su na kraju sprečili postizanje ishoda koji bi odgovarao svim žrtvama.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231130111120_f0906d2aa1b819332cd8ddf1783a5a7abe1c06330dbecb6350aac53c7b7f243d.jpg" data-media-id="editor_10" data-image-id="20231130111120_f0906d2aa1b819332cd8ddf1783a5a7abe1c06330dbecb6350aac53c7b7f243d" data-rendition-name="original" width="3500" height="2257" loading="lazy" alt="Henri Kisindžer, Džordž V. Buš"> <figcaption>Henri Kisindžer i Džordž V. Buš, foto: Tanjug/AP Photo/Charles Dharapak</figcaption> </figure>  Iako je njegova uloga u američkoj spoljnoj politici oslabila s padom Niksona zbog afere Votergejt, Kisindžer je i dalje ostao veoma uticajan, a njegova razmišljanja o diplomatiji su i bila dalje bila važna na svetskom i nivou SAD. Posle Niksonove ostavke, Kisindžer je nastavio da bude državni sekretar pod predsednikom Džeraldom Fordom, ali njegov angažman ponovo su pratile brojne kontroverze.&nbsp; Konzervativci unutar Republikanske partije prigovarali su njegovom „detant“ pristupu prema Sovjetskom Savezu, a komunistički Severni Vijetnam je ušao u Južni Vijetnam 1975. godine, uprkos ranijim mirovnim sporazumima.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231130111124_96967b71072cc3dd2f0bf2f8c80389518225fafb527955c7db64893077632e96.jpg" data-media-id="editor_11" data-image-id="20231130111124_96967b71072cc3dd2f0bf2f8c80389518225fafb527955c7db64893077632e96" data-rendition-name="original" width="3500" height="2331" loading="lazy" alt="Henri Kisindžer, Si Đinping"> <figcaption>Henri Kisindžer i kineski predsednik Si Đinping, foto: Tanjug/Jason Lee/Pool Photo via AP</figcaption> </figure>  Nakon završetka političke karijere i napuštanja Stejt Departmenta 1977. godine, Kisindžer je ostao aktivan kao konsultatnt, savetnik i autor, deleći svoje duboko poznavanje međunarodnih odnosa i geostrateških pitanja.&nbsp; Njegova knjiga "Diplomatija" ostaje jedno od najznačajnijih dela koje se bavi diplomatijom i spoljnom politikom. Kisindžerova smrt je svakako veliki gubitak u svetu diplomatije i politike, a njegov doprinos međunarodnim odnosima, nasleđe, delovanje i ideje značajno su oblikovali svetsku političku scenu kakvu poznajemo danas. Izvor: Insajder

Odlazak Henrija Kisindžera, kontroverznog pragmatičara američke diplomatije (FOTO)

Posle pada režima <a href="https://insajder.net/najava/dokumentarna-serija-pad-milosevica-1-epizoda-smwhtnqo">Slobodana Miloševića</a>, Vlada na čijem je čelu bio <a href="https://insajder.net/teme/o-politickim-idejama-i-propustenim-sansama-20-godina-od-ubistva-zorana-dindica-video">Zoran Đinđić</a> - za cilj je postavila evropske integracije i zapadni pravac. Posle ubistva premijera, menjali su se prioriteti spoljne politike i adrese sa kojih se to činilo. Pre deceniju i po, tadašnji predsednik promovisao &nbsp;je četiri stuba srpske spoljne politike.
"Ideja je jednostavna - da se naši sporazumi o slobodnoj trgovini sa EU, zemljama CEFTA, Rusijom i Turskom na neki način, ne samo kada su kineski partneri, nego i svi ostali, iskoriste kako bi proizvodnja u Srbiji mogla da bude plasirana na ta tržišta od osamsto miliona stanovnika", izjavio je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić 2009. godine za dnevni list "Politika".
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D6-fVxyWK0Cs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Četrnaest godina kasnije, karte u svetu su prilično drugačije podeljene. Ipak, <a href="https://insajder.net/teme/srpska-diplomatija-o-uvodenju-reda-se-govori-godinama-a-ne-postuje-se-dobra-praksa-u-kadrovskoj-politici-video">srpska spoljna politika ostala je ista</a>. Zvanični Beograd i danas ističe da je Srbija neutralna zemlja, na evropskom putu, istovremeno ponosna na tradicionalno prijateljstvo i partnerstvo sa Rusijom i Kinom.
"Da pokušamo da sačuvamo i našu nezavisnu spoljnu politiku, da ne uvodimo sankcije Rusiji i zbog toga što znamo kako te sankcije utiču na ljude, znamo koliko je sve to nepravedno i na kraju ljudi plaćaju cenu", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za televiziju "Tanjug".
Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo koja nije usaglasila <a href="https://insajder.net/teme/sve-intenzivniji-diplomatski-i-politicki-susreti-sa-predstavnicima-zemalja-zapada-video">spoljnu politiku sa Evropskom unijom</a>.
"To je jedna dvosmerna ulica. Jedna strana, kako da kažemo, usmerava, odnosno definiše ono što su današnji prioriteti, šta je ono što je spoljno-politička scena i u kom pravcu treba da se ide. Sa druge strane ste vi koji morate da izaberete put kojim ćete ići i kako ćete se ponašati. Tako da, prvenstveno to zavisi od vas, pogotovo kad vi definišete neke strateške spoljno-političke prioritete, kao što je članstvo u EU, dobri odnosi sa susedima, sa velikim silama i tako dalje. Onda znači, u tom jednom okviru morate da gradite i izgrađujete svoju spoljnu politiku", kaže ambasadorka u penziji Branka Latinović.
Nekadašnja ambasadorka pri OEBS-u i članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, smatra da spoljna politika naše zemlje nije dovoljno prilagođena današnjoj situaciji.
"Mi i dalje insistiramo na nekim stvarima koje je pitanje koliko su one održive, da se sada dodaju i novi stubovi, pored onih postojećih, a da prvenstveno treba, u ovom kontekstu imati u vidu ono što je Evropa i kontinent kome mi pripadamo", dodaje Latinović.
Neusaglašeni ciljevi sa Briselom prouzrokovali su i pad podrške građana za učlanjenje u Uniju. To prati i činjenica da Srbija već dve godine nije otvorila nijedno poglavlje. <a href="https://insajder.net/teme/kina-i-srbija-celicno-prijateljstvo-osnazeno-sporazumom-o-slobodnoj-trgovini-video">Prošlog meseca potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom</a>, zbog kojeg Brisel ne skriva zabrinutost, što se i navodi u Izveštaju o napretku.
Izvor: Insajder

Diplomatija