Diplomatska improvizacija i iznenadni povratak: Šta je Vučić tražio u SAD?

Da će presednik Vučić putovati u SAD sam je najavio u brojnim televizijskim gostovanjima. Kako se datum odlaska bližio, javnost je dobijala i izvesne detalje o poseti, ali je tačan plan i dalje delovao dosta maglovito.  

Vučić je četiri dana pred odlazak rekao da je dobio poziv da prisustvuje Republikanskom nacionalnom komitetu, te da postoji mogućnost da se u više navrata vidi sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, ali da ništa nije sigurno. Potvrđeni su bili, dodao je Vučić, sastanci sa "svim važnim“ republikancima, ali bez preciziranja ko su važni republikanci.  

Razgovor sa starim prijateljima

Po odlasku na Floridu, gde se održava Republikanski komitet, Vučić je na društvenim mrežama podelio fotografiju sastanka sa Rudijem Đulijanijem, bivšim gradonačelnikom Njujorka i političarem koji je još 2012. godine učestvovao u predizbornim aktivnostima tada opozicione Srpske napredne stranke.

“Odličan razgovor sa starim prijateljem Rudijem Ðulijanijem. Rudi je prvi podržao projekat Beograd na vodi, a danas smo razgovarali o uspostavljanju bližih odnosa između Srbije i Amerike“, napisao je Vučić.  

Posle sastanka sa Đulijanijem, zvanični kanali komunikacije su se utišali, u iščekivanju Republikanskog nacionalnog komiteta, gde je po svemu sudeći i planiran najveći broj sastanaka, uključujući i najavljenu mogućnost višestrukog susreta sa Trampom.  

A pre nego što je konvencija počela tokom noći pojavila se, u formi nezvaničnog saznanja agencije Tanjug, vest da je predsedniku pozlilo, te da će se ubrzo vratiti u zemlju.  

Kako je preneo Blic, Vučiću je pozlilo posle sastanka koji je održan sa kongresmenkom Klaudijom Teni, kopredsednicom Srpskog kokusa u Predstavničkom domu, Rodom Blagojevićem, bivšim guvernerom Ilionoisa koji je proveo osam godina u zatvoru zbog korupcije, kao i srpskim preduzetnicima u SAD. 

Ipak, taj spisak sagovornika teško da  može da se podvede pod "sve važne“ republikance. Više od toga, izostala je prilika za susret sa Trampom.  

Vučićev nagli odlazak iz SAD izazvan zdravstvenim tegobama, ostavio je javnost da spekuliše da li bi do susreta sa Trampom ikada i došlo, pa čak i da li bi Vučić uspeo da uđe na Republikansku nacionalnu konvenciju, gde je dosta stolica plaćeno kroz visoke donacije stranci.  

Zaobilaženje ambasada

Ono što je jedino izvesno, to je da je Vučićeva poseta Americi bila nezvaničnog karaktera, a sam tok posete sugeriše da je dosta toga bilo improvizovano.  

Ivo Visković, bivši diplomata i profesor Fakulteta političkih nauka u penziji ističe za Insajder da u diplomatiji postoji podela na zvanične i nezvanične posete.  

“Zvanična poseta je poseta jednog državnika drugom i po pravilu se organizuje kada neko od zvaničnika stupa na dužnost. Takve posete su praćene striktnim protokolom koji uključuje doček, defile pred gardom, intoniranjem himni i slično. Nezvanične posete su lične posete visokih zvaničnika, pošto se nezvanične posete na nižem nivou ni ne evidentiraju, jer prestavljaju deo normalnog političkog života. Što se tiče ranga, nezvanične posete se dele na radne i privatne. Na radnim se organizuju sastanci na kojima se raspravlja o konkretnim pitanjima između dve zemlje, a privatne se vezuju za određene događaje poput, venčanja ili inauguracija. Najzad, sve su češći i sastanci na marginama velikih međunarodnih događaja i konferencija, gde se učesnici skupa sastanu mimo glavnog programa“, kaže Visković.  

Mnogo značajnije, ističe Visković, od same vrste posete je način na koji je organizovana. Poslednjih godina, ističe sagovornik našeg sajta, na snazi je trend zaobilaženja ambasada i to nije slučaj samo sa Srbijom.

“Uobičajeno je da se posete zakazuju preko ambasada, ali se sve češće ambasade u tom procesu zaobilaze. Tada kabineti direktno zakazuju posete, a ambasade se svode obezbeđivanje logistike smeštaja i puta. Međutim, kod takvog zaobilaženja ambasada često se desi da nešto što je delovalo kao sitan problem, preraste u krupnu prepreku. U krajnjoj liniji, to je na organizatorima posete da odluče, ali ono što je zaista bitno, to je da je neophodno da postoji dogovor sa zvaničnicima zemlje u koju se putuje. Ne može se ići u posetu na način koji ste vi zamislili, a da se druga strana sa time nije usaglasila“, navodi Visković.  

On dodaje da se u diplomatiji sve više forsira lični odnos državnih zvaničnika, ali da efikasnost takvih kontakata primarno zavisi od političkog sistema i načina kreiranja politike u jednoj zemlji.  

“U onim zemljama gde veliki uticaj na kreiranje politike ima jedna ličnost, lični kontakti mogu da imaju veliki značaj. S druge strane, u sistemima gde se spoljna politika kreira na demokratski način i gde je proces odlučivanja unapred poznat, lični kontakti nemaju toliku težinu. U takvim sistemima je neprihvatljivo da jedan zvaničnik ode u neku zemlju i onda na licu mesta kreira spoljnu politiku, već se pre polaska usaglašava platforma za razgovore, na osnovu koje se vode razgovori“, ističe Visković.  

Da je kojim slučajem došlo do razgovora Vučića i Trampa, bilo bi pregršt tema za razgovor. U prvom redu na stolu bi trebalo da bude tema NIS-a koji se od januara nalazi na listi sankcionisanih preduzeća zbog toga što većinski paket akcija poseduju ruske energetske kompanije. Primena sankcija je u više navrata odlagana, ali problem nije rešen.

Pokret Kreni-promeni se naslonilo na pitanje NIS-a kada su u saopštenju istakli da ministar finansija Siniša Mali treba da podnese izveštaj objašnjavajući zbog čega je odustao od sastanka sa američkim ministrom finansija Skorom Besentom. Taj sastanak je, ističu iz Kreni-promeni, prema rečima Siniše Malog bio unapred dogovoren, a tema je trebalo da budu upravo sankcije NIS-u i carinske tarife.  

Neformalni kanali uzrok neuspeha

Bivši ambasador SR Jugoslavije u SAD Ivan Vujačić izjavio je danas da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom boravka u Majamiju umesto diplomatske službe koristio neformalne kanale i da zbog toga njegova poseta nije ostvarila planirani cilj. 

On je za agenciju Beta kazao da se sve posete predsednika država inostranstvu regulišu preko diplomatskih predstavništava.

“Svako diplomatsko predstavništvo je dužno da obavesti domaćine o boravku predsednika države u njihovoj zemlji, kako bi se osigurala i bezbednost. Verovatno je nešto od toga i urađeno, ali Vučić se vratio u Srbiju s opravdanjem da mu je pozlilo, bez najavljenog susreta s predsednikom Donaldom Trampom i prisustva donatorskom skupu Republikanske stranke“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, ako su predsednik ili premijer lošeg zdravstvenog stanja, onda bi prilikom putovanja u inostranstvo trebalo da sa sobom vode i lekara.

“Ako državniku pozli u inostranstvu, zemlja domaćin bi mu omogućila vrhunsku negu ili privremeni smeštaj u bolnici. Odlazak Vučića u Ameriku nije bio koordinisan s našom ambasadom, Republikanskom strankom ili Stejt departmentom i zato se završio bezuspešno“, kazao je Vujačić dodajući da mnoge stvari oko Vučićevog odlaska u Majami nisu jasne jer poseta nija bila okarakterisana ni kao zvanična ni kao nezvanična.

Insajder je u toku dana poslao pitanja o poseti u SAD savetnici za medije predsednika Srbije, ali odgovori nisu stigli.  

Predsednik Srbije je po povratku u zemlju primljen u Vojno-medicinsku akademiju. Kardiolog Dragan Dinčić, načelnik Uprave za vojno zdravstvo je istakao da je Vučićevo stanje stabilno, te da je primljen zbog toga što je u SAD osetio snažan kratkotrajan bol u grudima, i da mu je zabeležen povišen krvni pritisak.  

Novinar: Vuk Jeremić