U "kolebljivim" državama, koje se smatraju presudnim za ishod sutrašnjih predsedničkih izbora, potpredsednica i bivši predsednik SAD nastoje da ubede birače da svoj glas daju baš njima, govoreći o zdravstvu, ratu na Bliskom istoku i ekonomskim temama.
Obraćajući se biračima na državnom univerzitetu u Mičigenu, Harisova je rekla da će "učiniti sve što je u njenoj moći da okonča rat u Gazi", preneo je BBC.
O toj temi ona je ciljano govorila baš u Mičigenu, domu velikog broja Amerikanaca arapskog porekla.
Rat u Gazi bio je tema i Donalda Trampa u petak u Dibornu, gradu sa najvećim brojem stanovnika poreklom iz arapskih zemalja, pri čemu je on kritikovao način na koji se demokrate nose sa sukobom na Bliskom istoku, kao i finansijsku podršku SAD Izraelu.
Harisova i Tramp izneli su oprečne stavove i kad je reč o zdravstvu.
Tako je Tramp za televiziju NBC rekao da će Robert F. Kenedi Mlađi imati "veliku ulogu u administaciji" ukoliko on pobedi na izborima, kao i da ne može isključiti mogućnost da određene vakcine budu zabranjene, te da je otvoren za neke od Kenedijevih "kontroverznih ideja" o toj temi.
"Pa, razgovaraću sa Kenedijem, razgovaraću i sa drugim ljudima i doneću odluku, ali on je veoma talentovan momak i ima čvrste stavove", rekao je Tramp.
Harisova je, sa druge strane, nakon toga pozvala glasače da Kenedija zadrže dalje od zdravstvene zaštite.
Govoreći u podkastu sa porodičnim lekarom Majkom Varšavskim, ona je istakla da "nije korisno za medicinsku profesiju da Kenedi govori o zdravstvenoj zaštiti na način na koji on to radi".
"To je jedan od razloga zašto ulažem ovolike napore - znam koliki su ulozi", rekla je Haris, koja je zatim Kenedija u objavi na platformi Iks nazvala "teoretičarem zavere" i protivnikom abortusa.
Na istoj društvenoj mreži glasačima se nedugo potom obratio i Tramp, obećavajući im da će popraviti ono što je "Kamala slomila".
"Sa vašim glasom, inflacija će se završiti. Granica će biti sigurna i bezbedna. Imaćemo mir širom sveta. Sa vašim glasanjem, Amerika će ući u novo zlatno doba! Glasajte da Tramp ponovo učini Ameriku velikom", poručio je.
On je rekao da Sjedinjene Američke Države, ako pobedi Kamala Haris, "samo tri dana dele od početka ekonomske depresije u stilu 1929. godine".
"A ako ja pobedim, tri dana ste udaljeni od najboljih poslova, najvećih plata i najblistavije ekonomske budućnosti koju je svet ikada video", istakao je Tramp.
Kako je naveo, "noćna mora od Kamaline inflacije" koštala je tipičnu američku porodicu 30.000 dolara kroz povećanje cena.
"A sada ona želi da nametne najveći porez u američkoj istoriji i podigne vaše poreze za 3.000 dolara godišnje", zaključio je Tramp.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Haris obećava kraj rata u Gazi, Tramp "novo zlatno doba" Amerike

''Rusija kao jastreb posmatra američku politiku'', bila je poruka predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog novinarima prošle nedelje u Kijevu, dok je odgovarao na pitanje o spremnosti Moskve da pregovara. &nbsp;
"To zavisi od izbora u Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je on. 	Ako bude izabrana, očekuje se da će kandidatkinja demokrata Kamala Haris u velikoj meri nastaviti politiku administracije aktulnog predsednika SAD Džozefa Bajdena, koja je podržavala Ukrajinu uprkos nekim tačkama trvenja, poput upotrebe zapadnog oružja za napad duboko u terotoriju Rusije.&nbsp;
Zauzimajući drastično drugačiji stav, kandidat republikanaca Donald Tramp je sugerisao da će prekinuti podršku ratnim naporima Kijeva i ustvrdio da bi mogao da reši rat "u jednom danu", navodi Si-En-En. 	Uslovi mirovnog plana koji je izneo njegov potpredsednički kandidat Džej Di Vens upadljivo su slični listi želja predsednika Rusije Vladimira Putina, ocenjuje američka televizijska mreža.&nbsp;
"Šta (Tramp) misli da može da uradi, kakvu polugu ima, u ovom trenutku nije jasno, ali ne mislim da je to brz proces", rekao je Tomas Grejem, ekspert za spoljnu politiku i istaknuti saradnik Saveta za spoljne odnose. 	Smanjenje američke pomoći moglo bi da se u velikoj meri odrazi na bojno polje, naveli su eksperti. 	Sa bilo kojim od potencijalnih predsednika, Putin će nastojati da iskoristi ono što vidi kao političku disfunkciju u SAD, kao i "pukotine u zapadnom jedinstvu", rekao je Grejem za Si-En-En.&nbsp;
Te pukotine bi mogle doći u obliku Trampove administracije koja smanjuje američku pomoć i preuzima manju ulogu u NATO ili podeljenog američkog Kongresa, između ostalih faktora.&nbsp;
Finansijski pritisci na evropske saveznike, takođe, igraju ulogu, kao i razdori u NATO-u, sa proruskim rukovodstvima u državama članicama kao što su Mađarska i Slovačka, navodi Si-En-En.&nbsp;
"Odsustvo zapadnog jedinstva, odsustvo jasne demonstracije da Zapad i Ukrajina imaju zajedničku viziju onoga što pokušavaju da postignu...Putin nema razloga da preispituje šta radi u Ukrajini u ovom trenutku", istakao je Grejem.&nbsp;
Obim rata je, takođe, prevelik za jednostavne pregovore Moskve i Kijeva, kažu stručnjaci. &nbsp;
Oni tvrde da je to mnogo širi sukob između Rusije i Zapada.&nbsp;
Za Putina, "Ukrajina je samo sredstvo za postizanje cilja, a cilj je dalje ograničavanje uticaja SAD u međunarodnim poslovima", rekao je Džon Lof, saradnik u Programu za Rusiju i Evroaziju u londonskom istraživačkom centru Četem haus. 	
"Kada mu (Trampovi) savetnici objasne šta se zaista dešava ovde i činjenicu da je Kina odigrala ključnu ulogu u održavanju sposobnosti Rusije da nastavi da vodi ovaj rat…on će možda iznenada veoma snažno osetiti da nije tako raspoložen prema Putinu'', rekao je Lof i dodao da će Peking sve ustupke doživljavati "kao dalji pokazatelj slabosti SAD".&nbsp;
To se kosi sa Trampovom oštrom retorikom o pretnji koju predstavlja Kina.&nbsp;
U međuvremenu, Zelenski nastavlja da poziva na podršku obe strane. &nbsp;
Ako Tramp "samo želi da natera Ukrajinu da odustane od svega i tako postigne dogovor sa Rusijom, mislim da to nije moguće", rekao je Lof.
Izvor: Tanjug

CNN: Rusija neće za pregovarački sto bez obzira ko pobedi na izborima u SAD

“Saglasni smo sa Evropskom unijom da predlog zakona kojim se tvrdi da Srbija ima pravnu nadležnost na Kosovu krši obaveze koje proističu iz dijaloga”, objavio je Miler na mreži X.
On je dodao da Beograd i Priština treba da primene sporazum iz 2023, uključujući osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, kao i rešenja iz dijaloga koja se odnose na sve građane, uključujući i Srbe na KiM.
Prethodno je u sredu portparolka EU Nabila Masrali ocenila da je Srbija usvajanjem predloga zakona o sudskoj nadležnosti na AP KiM i proglašenju KiM za područje posebne socijalne zaštite prekršila svoje obaveze iz dijaloga sa Prištinom.
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je u sredu da ne vidi šta je u predlozima zakona o Kosovu i Metohiji, koje je usvojila Vlada u suprotnosti sa dijalogom ili sporazumima postignutim u razgovorima Beograda i Prištine uz učešće EU.&nbsp;
On je postavio pitanje da li je kršenje sporazuma zabrana dinara na KiM, zabrana Pošte, Poštanske štadionice, kao i činjenica da je čovek koji je pucao na srpske dečake za Badnji dan slobodan i brani se sa slobode, a pripadnik je kosovskih snaga bezbednosti.
Vučević je istakao da postoji drugi problem, a to je da više od 11 godina nema implementacije Briselskog sporazuma i to u delu koji je ključna obaveza za Prištinu, a to je formiranje ZSO.
Vlada Srbije usvojila je 28. oktobra Predlog zakona o proglašenju Kosova i Metohije za područje posebne socijalne zaštite i Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na toj teritoriji.
Izvor: Tanjug

SAD smatra da Srbija Predlogom zakona o Kosovu i Metohiji krši obaveze iz dijaloga

Rezoluciju kojom se od SAD traži ukidanje embarga podržalo je 187 zemalja, a protiv su bile samo Sjedinjene Države i Izrael, dok je Moldavija bila uzdržana, prenosi Hina. &nbsp;
Generalna skupština UN identičan zahtev Sjedinjenim Državama upućuje od 1992. godine, ali to do sada nije imalo efekta. &nbsp;Kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodriguez rekao je u Generalnoj skupštini da je američki trgovinski embargo zapravo blokada, jer mreža zakona i propisa Kubi otežava finansijske transakcije i nabavku robe i usluga, ne samo u SAD, već i u drugim zemljama. &nbsp;
Višedecenijske "kriminalne politike gušenja" nanele su Kubi ekonomsku štetu koja premašuje 164 milijarde dolara, a samo od marta prošle do februara ove godine gubitak se procenjuje na nešto više od pet milijardi, rekao je Rodrigez. &nbsp;
On je istakao da blokada Kube predstavlja ekonomski, finansijski i trgovinski rat, "koji se pravno označava kao genocid". &nbsp;Američki diplomata Pol Folmsbi u kratkom govoru nakon glasanja nije osporio da sankcije potkopavaju kubansku ekonomiju, ali je naglasio da je njihov cilj promocija "ljudskih prava i demokratije".
Izvor: FoNet

Generalna skupština Ujedinjenih nacija pozvala SAD da ukinu sankcije Kubi

U saopštenju Sekretarijata za finansije, srpska firma Ventrade DOO iz Subotice izvozila je radio uređaje vojne klase ruskoj firmi Promsvjazradio, koja proizvodi opremu za radio emitovanje, a uvozi i tehnologiju dvostruke namene visokog prioriteta u Rusiju, prenosi Glas Amerike.
Kompanija iz Srbije je označena za sankcije na osnovu izvršne uredbe američke vlade, zato što je pružala finansijsku, materijalnu i tehnološku podršku ruskoj kompaniji Promsvjazradio, ili joj je slala robu i usluge.
Prema podacima iz Registra poslovnih subjekata Srbije, firmu Ventrade je 6. aprila 2022. godine, manje od dva meseca nakon početka invazije Rusije na Ukrajinu, sa 120.000 dinara osnivačkog kapitala osnovala i bila joj je direktorka mađarska državljanka Renata Meznerics.
Od jula 2023. godine, kao direktor i osnivač firme je upisan Žolt Lajgut, takođe državljanin Mađarske.
Sankcije su danas uvedne i kompaniji International Business Corporation iz Bara, u vlasništvu ruskog državljanina Sergeja Kokoreva, zbog izvoza vojne opreme iz Crne Gore u Rusiju.
Kako se navodi u saopštenju, Kokorev je kompaniju koristio za pretovar mašinskih centara i kugličnih ležajeva evropskog porekla za korisnike u Rusiji, među kojima je kompanija AMS Tekhnika, koja učestvuje u velikoproodajnoj distribuciji industrijske mašinerije i opreme.&nbsp;
Izvor: FoNet

Firma iz Subotice pod sankcijama SAD zbog pružanja vojne podrške Rusiji

Donald Tramp je, posle tradicionalnog katoličkog događaja – večere uticajne fondacije Ala Smita poručio da Kamala Haris ne poštuje katolike jer nije došla na taj događaj. Na pitanje koliko je glasačima važno da vide predsedničke kandidata na događajima religijskih zajednica, profesor Smit je odgovorio da takvi događaji imaju simboliku, ali da važnu ulogu igraju uticajni pojedinci iz tih religijskih zajednica.
"Oni razgovaraju sa predsedničkim kandidatima, prate kampanje i onda prenose članovima religijskih zajednica šta misle o nekom kandidatu - da li treba ili ne da glasaju za nekoga. Dakle, važno je glasačima da, recimo vide Donalda Trampa na tom katoličkom događaju ali je još važnije šta o njima misle uticajni ljudi iz tih religijskih zajednica“, naveo je on.
Među pripadnicima pojedinačnih religijskih zajednica, jevanđelista je najviše. Reč o zajednici sa velikim uticajem na politiku i društvo Sjedinjenih Država, tradicionalno je naklonjena republikancima.
"Donald Tramp je dobio podršku protestanata - jevanđelista u Americi tokom oba prethodna izborna ciklusa, međutim Tramp je bio i povod za podele u religijskoj zajednici nakon što je jedan deo jevanđelista odbio da ga podrži. Dovoljno je bilo da mu zamere određene postupke koje smatraju da su u suprotnosti sa njihovim verskim shvatanjima i da Tramp izgubi njihovu podršku. Međutim, on uživa podršku verskih vođa pa zato postoje podele u toj zajednici“, rekao je američki profesor.
"Ono što se primećuje tokom ove kampanje jeste da će Donald Tramp imati nešto manju podršku među Jevanđelistima, zajednici tradicionalno naklonjenoj republikancima. Iako su manje promene u pitanju, na ovako neizvesnim američkim izborima male razlike u podršci mogu da odluče ishod. Kada je reč o katolicima - Latinoamerikanci su tradicionalno bliži demokratama, beli katolici, kako se pokazalo tokom kampanje, neznatno su više na strani Donalda Tramp, dok katolici - Afroamerikanci podržavaju Kamalu Haris“, dodao je on.&nbsp;
Jedna od tema naučnog rada profesora Korvina Smita je hrišćanski nacionalizam.
"Hrišćanski nacionalizam nametnuo se kao tema posle izbora Donalda Trampa za predsednika Amerike 2016. godine. Hrišćanskog nacionalizma bilo je i pre toga, međutim nikada nije bio toliko izražen i važan kao tokom poslednje decenije. Još nema konsenzusa šta je tačno hrišćanski nacionalizam, ali predstavlja kombinaciju dve ideje - da Bog upravlja američkom istorijom i da hrišćanstvo treba da bude privilegovano unutar američke politike. Dakle, govorimo o veoma kontroverznim idejama“, naveo je on.
Iako možda ne kao pre nekoliko decenija, religija igra važnu ulogu u američkom društvu i unutrašnjoj ali i spoljnoj politici. Neretko se čuje da je američka podrška Izraelu uslovljena verovanjima jevanđelista.
"Postoji to religijsko verovanje kod nekih da Izrael ima posebno mesto na geopolitičkoj mapi i da mora biti branjen. Drugi će vam reći da to nije toliko religijski faktor, već da je Izrael demokratsko društvo i da demokratija treba da bude zaštićena. Tako da, to su različiti motivi američkih političara za njihov odnos prema Izraelu. Bez obzira na to, u Americi se vode i opsežne diskusije o tome šta se dešava u Gazi i koliko 1.500 ubijenih Izraelaca opravdava smrt više od 40.000 Palestinaca“, naglasio je profesor Korvin Smit.
Tema Izraela i sukoba na Bliskom istoku je proteklih godinu dana podelila i proizraelsko društvo Sjedinjenih Država. Na pitanje kakva se državna politika može očekivati u odnosu na ishod izbora 5. novembra, penzionisani profesor Univerziteta Kalvin u Mičigenu kaže:&nbsp;
"Ako Donald Tramp pobedi na izborima, podrška Izraelu će biti još veća u odnosu na njegov prvi mandat. To što je Amerika priznala Jerusalim kao glavni grad Izraela i lokaciju ambasade, ima veliku simboliku. Predsednik Džozef Bajden je takođe snažno podržava Izrael, a to je Kamali Haris napravilo poteškoće. Recimo, ja sam iz Mičigena - iz takozvane kolebljive države na ovim izborima a u kojoj živi najveći broj muslimana i Arapa u Americi pa to može da dovede do pobede republikanaca“.
Novinar Žikica Stevanović&nbsp;
&nbsp;

Teme

Korvin Smit, penzionisani profesor Univerziteta Kalvin, za "Svet i mi": Religija važna Amerikancima kada biraju predsednika (VIDEO)

"Nemam na umu konkretan projekat. Mislim da ćemo krenuti dalje. Gledamo da uradimo studije izvodljivosti na Dunavu vezano za takozvano skladište pumpne akumulacije (pumped-storage), što bi bio veoma veliki projekat za Srbiju. Ali generalno, mislim da je Srbija spremna za čistu energiju. &nbsp;
I mislim da ćemo videti mnogo pomaka u narednoj godini. To je zaista obećavajuće", rekao je Hil za Tanjug u utorak na marginama 24. Beogradskog ekonomskog foruma na pitanje da li očekuje nove investicije na polju energetike. 	
Prema rečima ambasadora, potpisivanje tog strateškog sporazuma o energetici bilo je veoma važno. &nbsp;	
"Bio je to veoma snažan signal američkim energetskim kompanijama da je Srbija zainteresovana da radi više sa nama. Drugo, potpisivanje tog sporazuma o inženjeringu UGTR-a i Hjundaija takođe je bio veoma važan znak da je Srbija zaista zainteresovana da radi stvari", rekao je Hil. &nbsp;&nbsp;	
Ambasador je kao treću ključnu stvar naveo to da je važno razumeti novi investicioni rejting jer je to znak da je Srbija finansijski spremna da se pozabavi nekim od tih pitanja. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Ugovor za realizaciju Projekta izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana u Srbiji, koji će obezbediti jedan gigavat novoinstalisane snage kroz solarne panele, potpisan je &nbsp;sa konzorcijuma kompanija poptisan je sredinom oktobra u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ambasadora SAD i Koreje Kristofera Hila i Đanga Vu Lija.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Hil: Mislim da ćemo u Srbiji videti mnogo pomaka u 2025. na polju čiste energije

Bećirović je naveo da Srbija stoji čvrsto na evropskom putu i što je još važnije za region, ima strateško partnerstvo sa SAD i nedavno potpisan energetski sporazum.
On je u jučerašnjoj diskusiji o političkoj saradnji u regionu u kojoj je učestvovao i ambasador SAD Kristofer Hil, naglasio da su strateško partnestvo Srbije i SAD i energetski sporazum jako važni, jer EU ne bi bilo bez SAD.
&nbsp;"Članstva država Zapadnog Balkana ne može biti bez snažne podrške SAD i mogu slobodno reći da imam utisak da SAD više podržavaju put zemalja Zapadnog Balkana u EU uključujući i Srbiju, nego pojedine zemlje članice", naveo je Bećirović.&nbsp;
Bećirović je ocenio da 29 godina nakon tragičnog sukoba na području SFRJ ekonomska obnova i ekonomski prosperitet u regionu ni izbliza ne odgovaraju okolnostima.
Posetio je da je prošlo 29 godina od tragičnih sukoba na području bivše Jugoslavije i da je to, "kada se prevede na jezik posle Drugog svetskog rata, negde oko 1974. godine kada je Evropa blistala i bila obnovljena".
&nbsp;"Mnogo pre toga radnici iz bivše Jugoslavije, a koji su ratovali sa Trećim rajhom, išli su u Nemačku da rade. Nažalost, mi imamo pokazatelje da ekonomska obnova i ekonomski prosperitet ni iz bliza ipak ne odgovaraju dostupnim okolnostima. Živimo u doba širokog spektra resursa i u globalizaciji. Nije isto bilo 1945. i 1946. kada je nije bilo ili je u blagom obliku počela", kazao je on.
Podsećajući da Srbija uskoro dobija prvog kardinala, zaključio je da je u regionu i Srbiji potrebno stvoriti konklavu širih društvenih aktera kako bi prevazišli postojeću situaciju.&nbsp;
"Znamo tačno šta je i kakva je bila čija uloga u svim proteklim zbivanjima, ali ne smemo biti zarobljenici svih tih dešavanja. To su zaista teške stvari i mi nažalost, živimo dobrim delom u tom vremenu", kazao je on.
Izvor: Tanjug

Bećirović: Zemlje Zapadnog Balkana ne mogu postati članice EU bez snažne podrske SAD

Za ovaj potez Pjongjanga, lideri Zapada kažu da će intenzivirati gotovo trogodišnji rat i uzdrmati odnose u Indo-pacifičkom regionu.
Prema rečima portparolke Pentagona Sabrine Sing, deo severnokorejskih vojnika već je premešten blizu Ukrajine i veruje se da je na putu za pogranični ruski region Kursk, iz kojeg Rusija pokušava da izbaci ukrajinske trupe. One su tamo iznenada upale u avgustu, ponizivši Kremlj, čije su trupe okupirale oko 17 odsto teritorije Ukrajine.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute potvrdio je nedavne informacije ukrajinske obaveštajne službe da su neke severnokorejske jedinice već stigle u region Kurska.
Rute je rekao novinarima u Briselu da dolazak severnokorejskih trupa predstavlja "značajnu eskalaciju" uključenosti Pjongjanga u konflikt, kao i "opasnu ekspanziju ruskog rata protiv Ukrajine".
Portparolka Sing rekla je da će se američki sekretar za odbranu Lojd Ostin i državni sekretar Entoni Blinken tokom ove sedmice sastati sa predstavnicima Južne Koreje u Vašingtonu i da će biti reči o raspoređivanju severnokorejskih vojnika u Ukrajini.
Neće biti nikakvog ograničenja za Ukrajinu da koristi američko oružje protiv severnokorejskih snaga, rekla je Sing.
"Vidimo li trupe Demokratske Narodne Republike Koreje kako idu ka linijama fronta, one će biti neprijateljska strana u ovom ratu", dodala je, uz opasku da je to "kalkulacija koju Severna Koreja mora uzeti u obzir".
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je Ruteove komentare tretirao kao nebitne i ukazao da su Pjongjang i Moskva potpisali pakt o zajedničkoj bezbednosti, ali nije potvrdio da su severnokorejski vojnici u njegovoj zemlji.
Lavrov je, pak, izjavio da su zapadni vojni instruktori već duže vreme u Ukrajini sa zadatkom da obuče vojsku te zemlje za korišćenje dugometnog oružja dobijenog od zapadnih saveznika.
Izvor: Beta/ AP

Pentagon: Severna Koreja poslala 10.000 vojnika u Rusiju da bi se borili u Ukrajini

Prethodno su mediji preneli da glavni pregovarači iz SAD, Izraela i Katara treba u nedelju da započnu pregovore. 	 

Ovo je prva runda pregovora na visokom nivou za više od poslednja dva meseca, a kako navodi &nbsp;Si-En-En, američki zvaničnici zalagali su se obnavljanje pregovora nakon ubistva jednog od lidera Hamasa Jahje Sinvara. 	
Egipat je prethodno predložio dvodnevni prekid vatre između Izraela i Hamasa u Gazi tokom kojeg bi četvorica izraelskih talaca bila oslobođena. 	
Taj predlog bi uključivao i oslobađanje nekoliko palestinskih zatvorenika i isporuku humanitarne pomoći u Pojas Gaze. 	
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je ponovo pozvao na hitan prekid vatre, ocenivši da izraelske vojne operacije u severnom delu Pojasa Gaze čine život palestinskog stanovništva neodrživim.
Izvor: Tanjug

SAD