Adams je naveo na platformi X da su tri jarbola broda oštećena sinoć kada je brod udario u most zbog mehaničkog kvara, preneo je NBC. 	Ronioci iz predostrožnosti istražuju područje oko mosta, izjavila su ranije tri policijska izvora.&nbsp;
Komesar za saobraćaj grada Njujorka Idanis Rodrigez rekao je da je šef odeljenja za mostove bio na licu mesta i da je tokom preliminarne procene zaključeno &nbsp;da nema znakova veće štete. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Adams je rekao da je most otvoren za saobraćaj.&nbsp;
Brod, na kojem je bilo 277 ljudi, krenuo je ka Islandu.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Brod udario u Bruklinski most: Dve osobe poginule, 19 povređeno

Rubio je pozdravio sporazume između <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrseni-su-danasnji-pregovori-rusije-i-ukrajine-dogovorena-razmena-po-1-000-ratnih-zarobljenika">Rusije i Ukrajine</a> nakon pregovora u Istanbulu i takođe naglasio spremnost Sjedinjenih Država da nastave da pomažu u rešavanju sukoba, dodali su iz ruskog ministarstva.&nbsp;
''Rubio je pozdravio sporazume o razmeni ratnih zarobljenika i o pripremi svake strane svoje vizije uslova neophodnih za postizanje prekida vatre i naglasio spremnost Vašingtona da nastavi da olakšava potragu za rešenjem“, navodi se u saopštenju. 	
Lavrov je potvrdio spremnost Rusije da nastavi saradnju sa Sjedinjenim Državama na rešenju ukrajinskog pitanja, takođe ističući pozitivnu ulogu Vašingtona u tome što je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/peskov-sastanak-putina-i-zelenskog-moguc-samo-ako-se-postignu-dogovori">Kijev</a> prihvatio predlog za nastavak pregovora u Istanbulu, prenosi RIA Novosti.&nbsp;
''Lavrov je istakao pozitivnu ulogu Sjedinjenih Država, koja je doprinela da Kijev na kraju prihvati predlog ruskog predsednika Vladimira Putina za nastavak pregovora u Istanbulu. Potvrdio je spremnost Moskve da nastavi saradnju sa američkim kolegama u tom kontekstu“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.&nbsp;
U petak su u Istanbulu održani prvi direktni pregovori između Rusije i Ukrajine od 2022, a dogovorena je razmena po hiljadu ratnih zarobljenika, uz mogućnost sastanka Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog ako se ispune određeni uslovi.&nbsp;
Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan izjavio je u petak da su se ruska i ukrajinska delegacija na pregovorima u Istanbulu ''u principu'' saglasile da se ponovo sastanu.
Izvor: Tanjug

Lavrov i Rubio razgovarali o rusko-ukrajinskim pregovorima u Istanbulu

„Takav sastanak, kao rezultat rada delegacija dve strane, nakon postizanja određenih sporazuma između ovih delegacija, je moguć. (Mi) to smatramo mogućim“, rekao je on, prenosi TASS.
Peskov je rekao da su se dve zemlje složile da razmene liste uslova za prekid vatre, a rad na tome je u toku.
On je dodao da su pregovori između Rusije i Ukrajine u toku i trebalo bi da se održe iza zatvorenih vrata, a da se za sada razgovara o postizanju tih dogovora, prenosi RIA Novosti.
Peskov je istakao da će delegacija predvođena Putinovim pomoćnikom Vladimirom Medinskim nastaviti da vodi pregovore sa Ukrajinom, kao i da od pregovora u Istanbulu, koji su održani u petak, nije bilo kontakata između lidera Rusije i Sjedinjenih Država.
Ukrajinski ministar odbrane i šef ukrajinske delegacije Rustem Umerov potvrdio je nakon razgovora u petak da su ruska i ukrajinska delegacija danas razgovarale o mogućem susretu predsednika tih država, Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina, kao i o prekidu vatre, a d<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrseni-su-danasnji-pregovori-rusije-i-ukrajine-dogovorena-razmena-po-1-000-ratnih-zarobljenika">ogovorena je razmena po hiljadu ratnih zarobljenika</a>.
Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan izjavio je u petak da su se ruska i ukrajinska delegacija na pregovorima u Istanbulu „u principu“ saglasile da se ponovo sastanu.
Izvor: Tanjug

Peskov: Sastanak Putina i Zelenskog moguć samo ako se postignu dogovori

Troje begunaca je u međuvremenu pronađeno, a ostali, među kojima su i oni koji su izvršili ubistva, su i dalje u bekstvu, koje je, po rečima lokalnog šerifa, moguće potpomognuto ljudima iz kaznene ustanove.
Snimci nadzornih kamera prikazani tokom konferencije za novinare pokazali su begunce kako trče iz zatvora, neki od njih u narandžastim zatvorskim kombinezonima, a drugi u beloj odeći. Oni su preskočili ogradu koristeći ćebad da se ne bi posekli na bodljikavu žicu i neki su viđeni kako pretrčavaju obližnji autoput i beže u obližnji kvart.
&nbsp;Snimak koji je agencija AP dobila od policije pokazuje rupu u ćeliji kroz koju su zatvorenici pobegli. Iznad su napisane poruke na kojima između ostalog piše „Suviše lako LOL“, sa strelicom uperenom na rupu.
Nestanak 10 zatvorenika nije primećen satima. Tek tokom rutinskog jutarnjeg proziva oko 8.30, više od sedam sati posle bekstva, policija je saznala za to.
Zvaničnici iz kancelarije šerifa rekli su da nije bilo policajaca u jedinici gde su begunci držani. Bila je tehničarka, civilna osoba da posmatra zatvorsku jedinicu, ali je bila otišla po hranu, rekli su oni.
Ubrzo posle bekstva, jedan od zatvorenika, Kendal Majls (20), uhvaćen je posle kratke potere kroz Latinski kvart u Nju Orleansu. On je ranije dva puta bežao iz maloletničkih pritvornih centara. Do petka uveče još dva begunca su uhvaćena.
Šerif Suzan Hatson rekla je da ima naznaka da su osobe u njenom odeljenju pomogle zatvorenicima u bekstvu.
„Gotovo je nemoguće, ne potpuno, ali gotovo nemoguće za bilo koga da pobegne iz ove ustanove bez pomoći“, rekla je ona, govoreći o zatvoru u kojem se drži 1.400 zatvorenika.
Begunci su otvorili vrata da uđu u ćeliju sa rupom oko jedan sat posle ponoći.
&nbsp;Najmanje jedna od čeličnih poluga koje štite vodovodne cevi izgleda da je namerno isečena, piše u saopštenju iz kancelarije šerifa Nju Orleansa.
Begunci su odbacili svoje zatvorske uniforme kada su izašli i nije još jasno kako su neki od njih dobili običnu odeću tako brzo, rekli su zvaničnici.
Vlasti nisu primetile da ih nema do 8.30 ujutro.
Troje zaposlenih suspendovano je dok traje istraga. Nije jasno da li je neko od zaposlenih osumnjičen za pomoć u bekstvu.
Državna tužiteljka Nju Orleansa nazvala je bekstvo „više nego neprihvatljivim“ i rekla da su lokalne vlasti čekale predugo da obaveste javnost.
Izvor: Beta

Iz zatvora u Nju Orleansu pobeglo 10 zatvorenika

„U šta bi trebalo da verujemo? S jedne strane, on govori o miru, a sa druge, preti najnaprednijim sredstvima za masovno ubijanje“, rekao je Pezeškijan, prenosi Rojters.
Iranski predsednik je poručio da će Teheran nastaviti pregovore sa SAD o svom nuklearnom programu, ali da se ne boji pretnji.
„Mi ne tražimo rat“, naglasio je Pezeškijan.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je juče da su tačni izveštaji da je njegov specijalni izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof ponudio Iranu predlog za nuklearni sporazum.
„Imaju predlog, ali što je još važnije, znaju da moraju brzo da krenu, ili će se nešto loše desiti“, rekao je Tramp novinarima u predsedničkom avionu na pitanje da li su SAD dale Iranu zvaničan predlog, preneo je Si-En-En.
Tramp je rekao u četvrtak da su pregovarači „veoma blizu“ dogovora i da se Iran „nekako saglasio“ sa uslovima, sugerišući da je Iran pristao da ne diže ono što je opisao kao „nuklearnu prašinu“.
Tramp je tokom posete Bliskom istoku ove sedmice više puta rekao da Iran ne može da poseduje nuklearno oružje i upozorio na nasilne posledice ako to učini.
Izvor: Tanjug

Predsednik Irana: Tramp govori o miru i preti u isto vreme

U ukrajinskoj delegaciji su bili šef predsedničkog kabineta Andrij Jermak, ministar odbrane Rustem Umerov i ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha, prenose ukrajinski mediji.&nbsp;
Američku delegaciju na trilateralnom sastanku prdstavljali su državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik Kit Kelog i ambasador SAD u Turskoj Tom Barak.&nbsp;
Tursku su predstavljali šef Nacionalne obaveštajne organizacije Ibrahim Kalin i šef Ministarstva spoljnih poslova Hakan Fidan.&nbsp;
Očekuje se da će prvi direktni pregovori između Rusije i Ukrajine od proleća 2022. godine početi na istom mestu u 11.30 časova.&nbsp;
Rusku delegaciju predvodi pomoćnik predsednika Vladimir Medinski. &nbsp;
On je ranije izjavio da je cilj direktnih pregovora sa ukrajinskom stranom uspostavljanje dugoročnog mira i rešavanje osnovnih uzroka krize, navodi agencija.
Izvor: Tanjug

Završen trilateralni sastanak Ukrajine, SAD i Turske

Medinski je takođe predvodio rusku delegaciju na pregovorima sa Kijevom u Istanbulu 2022. godine.
Tokom pregovora, rusku stranu predstavljaće i zamenik ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin, načelnik Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije Igor Kostjukov i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin, prenosi TASS.
Podsetimo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/putin-predlaze-direktne-razgovore-sa-ukrajinom-u-istanbulu-15-maja-bez-preduslova">predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je ponovno pokretanje direktnih pregovora sa Ukrajinom 15. maja u Istanbulu</a>, bez ikakvih preduslova. Ova inicijativa dolazi kao odgovor na poziv Kijeva i zapadnih saveznika Rusiji da pristane na bezuslovni tridesetodnevni prekid vatre, uz upozorenje da će se u suprotnom suočiti s novim sankcijama.
Na Putinovu najavu reagovao je i <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/putin-predlaze-direktne-razgovore-sa-ukrajinom-u-istanbulu-15-maja-bez-preduslova">ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, poručivši da će „sačekati“ svog ruskog kolegu u Turskoj</a>, gde bi, prema ruskoj inicijativi, pregovori trebalo da počnu u četvrtak.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-najavio-da-ce-rubio-ucestvovati-na-pregovorima-o-ukrajini-u-turskoj">Sjedinjene Američke Države podržale su najavljene razgovore. Predsednik Donald Tramp izjavio je juče da će državni sekretar Marko Rubio otputovati u Tursku </a>kako bi prisustvovao pregovorima o Ukrajini koji se očekuju ove nedelje.
Večeras je i <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/guteres-neuspeh-u-postizanju-mira-u-ukrajini-izazvao-bi-haos-sirom-sveta">generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio da bi neuspeh u postizanju pravednog mira koji poštuje teritorijalni integritet Ukrajine potkopao međunarodno pravo i izazvao haos širom sveta.</a>
Izvor: Tanjug/ Insajder

Putinov pomoćnik predvodiće rusku delegaciju na pregovorima sa Ukrajinom

Kada se prošli put pregovaralo 2022.godine takođe u Istanbulu, situacija je bila drugačija na terenu od one koja je danas. Tada su ruske trupe bile na obodu Kijeva i u tom trenutku je Volodomir Zelenski i razmišljao o prihvatanju sporazuma, ali se situacija promenila ubrzo.
“Ukrajinska vojska je uspela da se odbrani i promeni inicijativu i uz pomoć zapadnog naoružanja, uspeli su u kontraofanzivi i ta promena je učinila da se rat prolongira. Dakle, iz današnje perspektive, kada Rusija ponovo ima inicijativu na bojnom polju, ponovo dolazimo u tu situaciju da li je Ukrajina spremna da prihvati oduzimanje dela svoje teritorije. I iz današnje perspektive, Zelenski je ipak u boljoj poziciji nego što je bio pre tri godine. Obe strane na kraju će moći da tvrde da su zapravo pobedile, ostvarile svoje vojne ciljeve, a zapravo nijedna strana to nije učinila,” kaže profesor Neven Anđelić.&nbsp;
On veruje da je osnovni problem pregovora od pre tri godine bio to što niko drugi osim Rusije i Ukrajine nije bio uključen u njih. Tada Zapad nije učestvovao, a kasniji pokušaji pravljenja dogovora bez Rusije su imali isti ishod - bez dogovora i nastavak rata.
“Ti pregovori su nemogući, tako se ne završava rat. Ovaj put imamo da su sve zainteresovane strane zapravo uključene na neki način u ove pregovore i zbog toga sam na neki način optimista oko najavljenih novih pregovora, koji bi trebalo da počnu sutra. &nbsp;Sada se najviše priča o tim nekim teritorijalnim ustupcima. Po onome što se u nekim akademskim tekstovima naglašava, kao i iz informacija koje su procurile iz američkog predloga, SAD bi de jure priznale Krim kao deo Rusije, a de fakto bi priznale i ostatak ukrajinske teritorije koje Rusija trenutno drži. Ali bi istovremeno Ukrajini bila garantovana bezbednost u ostatku njene teritorije. Međutim, ono što stvarno jeste, zbog čega je rat i počeo je da ni Rusija ni Ukrajina nisu verovale jedne drugima. Imali su ozbiljne probleme sa sopstvenom bezbednošću. &nbsp;I ta neka buduća bezbednosna arhitektura Evrope, to je u stvari osnovno pitanje oko čega će se najviše pregovarati. Ukrajina želi garancije Zapada, niko drugi ne može pružiti te garancije, da će sprečiti bilo kakav eventualni ruski pokušaj u budućnosti da ponovo krene u osvajačke akcije na ukrajinske teritorije. Rusija, s druge strane, želi sigurnost,” smatra profesor Anđelić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dq_5tBb317f4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
I dok svi čekaju početak pregovora, glavno pitanje ostaje - hoće li predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin doći u Istanbul i direktno sa predsednikom Ukrajine Volodomirom zelenskim voditi razgovor. Profesor Snđelić kaže da se sada vode “potajno” žustri razgovori, multilateralni, bilateralni; a da li Putin doći -ostaje pitanje jer, kaže profesor, &nbsp;Rusija ima neku vrstu prevage na bojnom polju.
“Ali, pitanje je i koliko je Rusija ekonomski iscrpljena, koliko je ljudski. I isto tako, da li će rizikovati, jer je Tramp u nekoliko navrata rekao da je očekivao više od Rusije, više od Putina. Samo njegovo prisustvo možda bi bilo važnije simbolički, da bi to bio znak da se može prići bliže miru, nego u praksi. U praksi se može sve dogovoriti bez njega, a onda se može formalno potpisati ili slikati za medije. Što se Trampa tiče, mi možemo na svakakve načine da ga opisujemo, karakterišemo, ali čovek je napravio puno više nego što je njegov prethodnik napravio tokom svih ovih godina rata u Ukrajini. On će doći u slučaju da bude signal da je neka vrsta nekog dogovora blizu, pa da on može da pokupi glavni kredit i da onda očekuje krajem godine da ga neko nominuje za Nobelovu nagradu za mir, jer takav je to čovek,” zaključuje profesor međunarodnih odnosa na Ridžents univerzitetu u Londonu Neven Anđelić.
Izvor: Insajder

Teme

Anđelić: Optimista sam oko pregovora Rusija-Ukrajina (VIDEO)

“Trgovinski rat je pre pauziran, nego što se završio, jer ne znamo šta sledi posle ovih 90 dana. Ovo je bio sporazum o smanjenju carina na nivo koji je važio za većinu proizvoda pre oko mesec dana, ali i o nastavku pregovora. Nije jasno do čega će ti pregovori dovesti i da li će biti uvedeno još carina kako pregovori budu odmicali ili ako pregovori ne budu uspešni. Dakle, mislim da je stisnuto dugme za pauzu i da nije nužno potpuni kraj onoga što se dešavalo,” kaže na početku razgovora profesor Horno.
On smatra da je najveći uticaj koji je izazvao trgovinski rat - neizvesnost u poslovanju. Poremećeni su lanci snabdevanja, posebno iz Kine a pauza će dovesti do toga, kaže, da će američke kompanije narednih 90 dana kupovati kineske proizvode u velikim količinama.
“Kompanije su to radile i pre 2. aprila kada su uvedene carine - gomilali su zalihe koje su trošile do sada. S druge strane, kineski proizvođači će ponovo povećati proizvodnju koju su smanjili zbog carina. Tako da, neizvesnost u poslovanju možda nije presudno uticala, ali jeste jedan od faktora zbog kojih je administracija odlučila da je vreme za pauzu u trgovinskom sukobu sa Kinom. Carine su vraćene na nivo od pre 2. aprila. Međutim, carine su bile na snazi još u vreme prvog Trampovog mandata, a administracija Džozefa Bajdena je zadržala većinu njih. Dakle, mi smo se vratili na stanje od pre mesec, mesec i po dana i carine su i dalje visoke. Mnogi privrednici se pitaju da li idemo ka tome da se smanje carine ili da se ponovo povećaju i to je ta neizvesnost o kojoj govorim”.
Američki predsednik i njegova administracija je uvela <a href="https://staging.insajder.net/prenosimo/trampove-carine-stupile-na-snagu-srbiji-37-kini-cak-104-odsto">uvećane carine</a> da bi, kako je rečeno, zaštitio američku privredu. Ali, činjenica je da američka industrija ispašta zbog proizvodnje koja je iseljena iz države, a mnogo je onih koji kažu da ima i zloupotreba u čitavom procesu. &nbsp;
“Uvođenje carina će uticati na to gde se roba proizvodi, šta se proizvodi i kako se proizvodi. Stvar koja meni i dalje nije jasna je: ako prestanemo da kupujemo robu iz Kine i odlučimo da je proizvodimo u Sjedinjenim Državama - kako će to da izgleda. Biće neophodno da se uloži mnogo novca u automatizaciju, u robote i slično a to zahteva dug investicioni ciklus i treba mnogo vremena da se dođe do profita. Za tako nešto 90 dana nije dovoljno. Tako da, ako vratimo proizvodnju u Sjedinjene Države, tu neće biti reči o stotinama hiljada novih radnih mesta. Dakle, što se tiče pitanja da li carinama štitimo našu industriju - mislim da je neophodno da najpre odgovorimo na pitanje na koji način i šta pokušavamo da postignemo. To nam nedostaje i to je veliki izvor neizvesnosti. Ne znamo kakav je plan, a bez njega ne možemo da budemo sigurni kakav će biti ishod carinske politike.”
Osim odnosa Sjedinjenih Američkih Država i Kine, uvećane carine su pogodile i Evropu. Profesor Horno podvlači da su svi fokusirani na trgovinski rat SAD - Kina, dok je Evropa ostala zarobljena između te dve zemlje.
“Evropa ima trgovinske odnose sa obe zemlje i Evropska unija ima neke probleme nalik onim u Sjedinjenim Državama, recimo u domenu proizvodnje, otvaranja radnih mesta i ekonomskog rata. Takođe, politika Unije se preklapa sa politikom Sjedinjenih Država. Ne mogu da kažem da sada Evropska unija treba da čeka da vidi kako će sve ovo uticati na nju. Sve je ovo izazov za Uniju i sada je pitanje može li Evropa da ustane kolektivno i da kaže šta želi. Druga mogućnost je da zemlje Unije pojedinačno istupe i pregovaraju o svojoj poziciju, a u tom slučaju imaju manju pregovaračku moć.”
Posle <a href="https://www.insajder.net/teme/preokret-u-trgovinskom-ratu-sad-i-kina-se-dogovorile-o-tromesecnom-primirju-video">sporazuma SAD i Kine</a>, pitanje je da li će sličan sporazum biti postignut i sa drugim državama. I je li među njima Srbija, koja je, podsetimo, dobila carinsku tarifu koja je uvećana 37 posto.
“Ako dođe do smanjenja carina sa Kinom, mislim da će onda to postaviti osnov na koji će carine biti snižene i drugim državama. Međutim, šta će se desiti biće jasno tek za nekoliko meseci kada budemo imali epilog pregovora sa Kinom. Nadam se da će trgovinski sporazum Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva biti završen dogovorom o nižim carinama, pa da to bude model koji će biti primenjen na ostatak Evrope. Međutim, bez epiloga sa Kinom, teško je pretpostaviti kako će sve završiti”.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FjVLbDped6R8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Čim su se pojavile tabele sa zemljama koje su obuhvaćene carinskim tarifama, ekonomisti širom sveta su pokušali da protumače po kojem modelu su određene tarife. Tako je bilo i sa Srbijom, koja uopšte nema tako veliku trgovinsku razmenu sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao što to imaju Kina ili velika Britanija; a ipak je dobila veliku carinsku tarifu.
“To je jedan od izazova na koji su naišli ljudi koji su tumačili kako su određivane carine, jer se činilo da su nametnute putem nekakve matematičke formule bez mnogo razmišljanja o tome kakve će biti posledice po trgovinu. Lanci snabdevanja su isprepletani i dok možda carine neće direktno uticati na trgovinu Srbije sa nekom drugom zemljom - ta druga zemlja možda zbog američkih carina odustane od kupovine srpskih proizvoda. Kada su uvođene carine, izgleda da se nije razmišljalo o tome kako će izgledati lanac snabdevanja za neki proizvod ako već želimo da ga proizvodimo u Sjedinjenim Državama. Oni su računali neke opšte stvari, uzeli su u obzir trgovinski deficit, nešto su množili i eto, to je novi nivo carina. Tako da, teško mi je da kažem kako su tačno došli ovih brojeva”, objasnio je na kraju razgovora za Svet i mi, profesor ekonomije sa Vašington Univerziteta Džon Horno.
Izvor: Insajder

Horno: Trgovinski rat SAD-Kina pauziran, nije završen (VIDEO)

"Izuzetno je važno u ovakvom trenutku da međunarodno pravo prevlada. Dana kada se odreknemo odbrane međunarodnog prava, otvaramo put haosu širom sveta", rekao je on na konferenciji u Berlinu o mirovnim operacijama UN, prenosi Gardijan.
On je istakao da su UN spremne da podrže potencijalne mirovne pregovore o Ukrajini ako obe strane zatraže pomoć, kao i da primirje nije nešto što je "samo po sebi dovoljno".
"Verujemo da prekid vatre treba da bude nešto što otvara put rešenju. A za nas je jedino rešenje mir. Pravedni mir za nas znači mir koji poštuje Povelju UN, međunarodno pravo i rezolucije Generalne skupštine UN, uključujući teritorijalni integritet Ukrajine. To je naš stav", napomenuo je generalni sekretar UN.
Gutereš je podvukao da je poštovanje međunarodnog prava neophodno za održavanje mira i stabilnosti, u vreme sve većeg broja tenzija i sukoba širom sveta.
Podsetimo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/putin-predlaze-direktne-razgovore-sa-ukrajinom-u-istanbulu-15-maja-bez-preduslova">predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je ponovno pokretanje direktnih pregovora sa Ukrajinom 15. maja u Istanbulu</a>, bez ikakvih preduslova. Ova inicijativa dolazi kao odgovor na poziv Kijeva i zapadnih saveznika Rusiji da pristane na bezuslovni tridesetodnevni prekid vatre, uz upozorenje da će se u suprotnom suočiti s novim sankcijama.
Na Putinovu najavu reagovao je i <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/putin-predlaze-direktne-razgovore-sa-ukrajinom-u-istanbulu-15-maja-bez-preduslova">ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, poručivši da će „sačekati“ svog ruskog kolegu u Turskoj</a>, gde bi, prema ruskoj inicijativi, pregovori trebalo da počnu u četvrtak.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-najavio-da-ce-rubio-ucestvovati-na-pregovorima-o-ukrajini-u-turskoj">Sjedinjene Američke Države podržale su najavljene razgovore. Predsednik Donald Tramp izjavio je juče da će državni sekretar Marko Rubio otputovati u Tursku </a>kako bi prisustvovao pregovorima o Ukrajini koji se očekuju ove nedelje.
Izvor: Tanjug

SAD