Šta se desilo s Amerikom koju je Deklaracija nezavisnosti obećala (VIDEO)

 "Deklaracija nezavisnosti je dokument koji je napisan da opravda pokušaj vođa budućih Sjedinjenih Država da se odvoje od Velike Britanije“, objašnjava profesor Stiven Bulok sa Univerziteta Vuster. "To se dešava više od godinu dana nakon početka sukoba – dakle, nije početak rata, već objašnjenje zašto do razdvajanja mora da dođe.“

Vođe nove nacije želele su da uvere ne samo sebe i svoje sunarodnike, već i širu međunarodnu javnost da njihova odluka ima moralno i političko opravdanje. Kako ističe Bulok, dokument se sastoji iz tri dela: prvi deo iznosi osnovna politička načela i razumevanje svrhe vlasti, drugi nabraja britanske zloupotrebe, a treći proglašava nezavisnost.

Upravo taj prvi deo, koji sadrži čuvenu frazu "Smatramo da su ove istine same po sebi jasne“, vremenom je postao temelj američkog političkog identiteta, iako u trenutku nastanka nije imao toliku težinu.

Danas, više od dva veka kasnije, i dalje se vodi debata o tome kako se ti principi – sloboda, jednakost i pravo na pobunu – tumače i primenjuju u savremenom američkom društvu.

"To je zaista dobro i pomalo zastrašujuće pitanje“, kaže Bulok. "Sloboda i jednakost su i dalje u srcu američkog sistema vrednosti, ali se i dalje vodi rasprava oko toga šta tačno te reči znače. Pravo na pobunu je sadržano u Deklaraciji, ali se danas u Americi uglavnom ne smatra legitimnim. Videli smo to u građanskom ratu – južnjaci su tvrdili da imaju pravo na otcepljenje, a sever je to odbacio, pozivajući se na Ustav. Danas je to pravo znatno suženo.“

Govoreći o ključnim figurama koje su stajale iza Deklaracije – Frenklinu, Džefersonu, Adamsu, Hamiltonu i Vašingtonu – Bulok ističe njihovu intelektualnu i političku raznolikost.

"Svi osim Vašingtona bili su visoko obrazovani za to vreme. Džeferson i Vašington poticali su sa robovlasničkih plantaža u Virdžiniji, Adams iz puritanske sredine Masačusetsa, Frenklin iz urbanog zanatskog sloja, a Hamilton čak nije bio rođen u Americi. Imali su različite poglede: Džeferson je verovao u mudrost naroda, Adams je bio skeptičan prema ljudskoj prirodi i moći, a Hamilton je zagovarao jaku vladu i snažnu ekonomiju.“

Zanimljivo je, kaže Bulok, da bi upravo ta raznolikost bila osnovni deo njihovog političkog pristupa – ideja da se sloboda i jednakost mogu ostvarivati i u okviru neslaganja i konflikta.

Na pitanje kako bi reagovali da danas vide Ameriku, profesor odgovara da bi mnogi od njih bili duboko zatečeni i zbunjeni, pa i razočarani.

"Zamislite šta bi rekli danas – verujem da bi bili preplavljeni, ne samo tehnološkim razvojem, kao što je mogućnost razgovora preko kontinenata u realnom vremenu. Džeferson bi, recimo, bio šokiran što je tako malo farmera – on je smatrao da su upravo farmeri temelj nezavisnosti i slobode. Adams, poznat po svom gromkom temperamentu, možda bi bio besan zbog stanja političkog diskursa. Frenklin bi verovatno bio najviše oduševljen promenama, jer je znao da se prilagođava. A Hamilton bi, kao zagovornik jake ekonomije, verovatno bio zabrinut veličinom i snagom današnje federalne vlade.“

Jedna od ključnih razlika u odnosu na 1776. godinu tiče se i same prirode američke države.

"U vreme kada je Džeferson preuzeo predsedništvo 1800. godine, odmah je smanjio broj državnih službenika. Tadašnja vlada bila je toliko mala da je čak i glavni pravni savetnik zemlje možda imao samo jednog sekretara – ili nijednog. Za Džefersona je i to bilo previše“, navodi Bulok.

Premestio je prestonicu iz velikih gradova poput Filadelfije i Njujorka u severnu Virdžiniju, tada praktično nenaseljeno područje, jer je smatrao da su veliki gradovi pretnja slobodi. U tom svetlu, današnji obim savezne vlade i urbanizacija zemlje bili bi mu gotovo nezamislivi.

Kada je reč o međunarodnoj ulozi SAD, osnivači bi, prema Buloku, verovatno bili potpuno zatečeni.

"Za njih je Amerika bila periferna zemlja, udaljena od evropskih centara moći. Najbogatiji deo sveta tada su bila Karipska ostrva, zbog šećera i plantaža. Hamilton je strahovao da Amerika neće opstati kao nezavisna sila, dok je Džeferson verovao da će geografija štititi američku slobodu. Današnja uloga SAD kao globalne supersile, prisutne na svim kontinentima, za njih bi bila potpuno strana i zbunjujuća.“

Uprkos svemu, Deklaracija nezavisnosti ostaje dokument koji nadilazi svoje vreme.

"Vrednosti koje su osnivači proklamovali – sloboda, jednakost, pravo na pobunu protiv tiranije – ostaju univerzalno privlačne. Njih su koristili abolicionisti, žene koje su se borile za pravo glasa, aktivisti za građanska prava“, kaže Bulok. Podseća na primer afroameričkog abolicioniste iz Bostona koji je citirao Deklaraciju i pitao: "Razumete li vi uopšte sopstvene reči?“

I žene su, u borbi za pravo glasa, tvrdile da "kada kažete svi ljudi, to podrazumeva i nas“.

"Deklaracija je postala simbol univerzalnih vrednosti koje i danas inspirišu borbu za društvenu pravdu“, zaključuje Bulok.

Ali, ističe, da bismo te vrednosti zaista razumeli, moramo napustiti romantizovanu sliku osnivača.

"Ljudi često idealizuju osnivače i ne shvataju koliko su oni bili različiti, koliko su se međusobno razlikovali i kako su oštro debatovali. Nisu bili savršeni i jednoglasni. Ta složenost i nesavršenost je važna za pravilno razumevanje istorije i njihovog nasleđa“, zaključuje profesor Stiven Bulok.

Novinarka Tanja Vujisić