Samit Ukrajina - Jugoistočna Evropa u Odesi je četvrto izdanje tog događaja na kojem se okupljaju države regiona i Ukrajina i više ima simbolički karakter - da pokaže podršku ovog dela Evrope Ukrajini u borbi protiv Rusije. Prethodni Samiti održani su u Atini, Tirani i Dubrovniku. Kao i na prethodnim izdanjima Samita, Srbija je imala svog predstavnika a ovog puta državu je predstavljao predsednik Republike Aleksandar Vučić.&nbsp; Međutim, pažnju domaće i međunarodne javnosti privukla je činjenica da je to prva poseta predsednika Srbije Ukrajini za deceniju i po, i to u specifičnom trenutku. Duže od tri godine traje rat Rusije i Ukrajine, a isto toliko se Srbija oglušava o pozive Evropske unije da uvede sankcije Moskvi dok, s druge strane, pokušava da zadrži istorijski dobre odnose sa Kijevom koji ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.&nbsp; Odlazak predsednika Srbije u ukrajinski crnomorski grad, Odesu privukao je i pažnju Moskve, odakle je stigla poruka pred održavanje Samita da "oni" koji "govore o tome da žele da razvijaju odnose sa Rusijom i grade dijalog sa njom, treba pre svega da razmisle da li su na strani istine ili neonacizma". Pored Srbije i domaćina Ukrajine, na Samitu su učestvovali i predstavnici Grčke, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore, Bugarske, Rumunije i Moldavije. &nbsp; U maniru balansiranja je protekao jednodnevni Samit. Srbija, odnosno njen predstavnik, predsednik Republike Aleksandar Vučić jedini je učesnik Samita koji nije potpisao Deklaraciju usvojenu tokom događaja. Deklaracijom su zemlje potpisnice pozvale međunarodnu zajednicu da pojača podršku Ukrajini, ali i intenzivira sankcije uvedene Rusiji u bankarskom i energetskom sektoru. Od međunarodne zajednice se traži veća podrška Ukrajini u njenoj borbi za "odbranu slobode, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta", dok se sve države pozivaju "da se uzdrže od pružanja bilo kakve materijalne ili druge pomoći ratnim naporima Rusije". Obrazloženje predsednika Vučića zašto nije potpisao Deklaraciju bilo je da se njom poziva na uvođenje sankcija Rusiji zbog rata protiv Ukrajine, a da "nije mogao protiv sebe, svoje zemlje i politike koju vodi". Politika Beograda, kaže, podrazumeva neuvođenje sankcija Rusiji s jedne strane, a s druge - poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, odnosno nepriznavanje okupacije ukrajinskih teritorija. Međutim, tokom javne sesije Samita, predsednik Srbije je direktno poručio ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da Srbija želi da "obnovi jedan ili dva grada ili neki manji region u Ukrajini" i na taj način pokaže <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-srbija-zeli-da-obnovi-jedan-ili-dva-grada-ili-manji-region-u-ukrajini">podršku Beograda.</a> Takvim balansiranjem između Rusije i Ukrajine, Srbija je nastavila decenijsku praksu u spoljnoj politici. Za slučaj pre Odese ne treba tragati dugo; pre mesec dana predsednik Aleksandar Vučić i Srbija kritikovane su iz Brisela zbog odlaska u Moskvu za Dan pobede, 9. maja i sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250509200552_840dfdf4e1ebbc2fb4f0f1f6c2120d88ef6fa2e01b20d0e1d0591cd55805cdf7.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20250509200552_840dfdf4e1ebbc2fb4f0f1f6c2120d88ef6fa2e01b20d0e1d0591cd55805cdf7" data-rendition-name="original" width="7528" height="4005" loading="lazy" alt="VLADIMIR PUTIN, ALEKSANDAR VUČIĆ "> <figcaption>Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Kremlju sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, foto: Tanjug/Sergy Bobilev/photo host agency RIA novosti </figcaption> </figure>  Profesor emeritus Pravnog fakulteta u Beogradu i nekadašnji ambasador Srbije u Velikoj Britaniji Dejan Popović za Insajder ocenjuje da se Evropa trenutno nalazi u "stadijumu iščekivanja" jer je neizvesno kada će se i na koji način razrešiti ukrajinska kriza, rat Rusije i Ukrajine koji traje duže od tri godine. "U tom prelaznom periodu i srpska diplomatija pokušava da se snađe u tim vodama. Jednostavno, realnost na terenu je takva da vlast u Srbiji u svom biračkom telu ima dominantno rusofilske glasače i ona mora da vodi računa o tome - jer je ionako to njeno biračko telo nagrizeno ovim što se zbilo poslednjih šest-sedam meseci studentske pobune. S druge strane, Vučić i njegova vlast su svesni da Srbija u ovom trenutku ne može da nađe drugi trajni oslonac, alternativu podršci Evropske unije za svoj ekonomski napredak a tim pre što je neizvesno kada će se i da li će se uopšte Rusija u punom kapacitetu vratiti na ove prostore", rekao je prof. Popović.&nbsp; Ambasador Srbije u Velikoj Britaniji od 2009. do 2013. godine ocenjuje da je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-znam-sta-o-putu-u-moskvu-mnogi-misle-u-eu-ali-politicka-volja-srbije-je-evropski-put">predsednik Vučić odlaskom u Moskvu 9. maja </a>želeo da pošalje poruku da je Srbija jedan od stabilnih partnera Rusije, ali da to nije sprečilo kritike Kremlja. Ruske spoljna obaveštajna služba optužila je Srbiju krajem meseca da preko posredničkih zemalja <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/moskva-o-vojnoj-industriji-srbije-zaharova-komentarise-snabdevanje-kijeva">izvozi oružje i municiju u Ukrajinu </a>i da svesno "zabada nož u leđa Rusiji".&nbsp; "Uz slovačkog premijera Roberta Fica, Vučić je bio jedini šef države sa evropskog kontinenta u <a href="https://www.insajder.net/teme/vucic-stigao-u-moskvu-da-li-je-ugrozen-evropski-put-srbije-video">Moskvi 9. maja.</a> To je naišlo na mnoge prigovore iz Brisela. Međutim, ni sam Brisel ne preteruje previše u tim osudama jer je svestan da trenutno nema alternativnu ekipu u Beogradu na koju bi moglo da računa. Zbog toga i taj oprez u Briselu. Moskva sa svoje strane želi da pritisne Beograd dalje, ali i poruke iz Moskve pokazuju da se vodi računa o delikatnosti ovog prelaznog vremena. Nemate žestoke kritike koje bi dolazile, više se prebacuje i očekuje da se nešto promeni. Sigurno je da je ova poseta Odesi dodatno dala argumente kritičarima srpske politike u Kremlju i oko Kremlja da iznose svoje stavove. Tako da Beograd sad, u tom vakuumu, pokušava da nastavi svoju tradicionalnu, već godinama prisutnu politiku sedenja na više stolica", naveo je Popović. Da je Srbija važna za Ukrajinu pokazuje i činjenica da za razliku od prethodnih Samita, u Odesu nije pozvan predstavnik Prištine i za to je Beograd zahvalio Kijevu. S druge strane, Brisel je ovog puta zadovoljan, a Moskva nije. &nbsp; "Za sada vi imate ambivalentnu poruku Srbije - jednu koju čita ukrajinski diplomata, drugu koju čita onaj u Moskvi. Jasno je da ovaj u Moskvi ovoga puta neće biti zadovoljan, iako je bio zadovoljan 9. maja jer je neko iz Evrope ipak došao na obeležavanje osamdesetogodišnjice okončanja Drugog svetskog rata. Nezadovoljstvo Brisela sada je verovatno bitno umanjeno. Možda ne do kraja, jer Vučić nije potpisao Deklaraciju. Mada, Brisel je davno digao ruke od ideje da uteruje Srbiju u uvođenje sankcija. To je samo mantra da treba uskladiti spoljnu politiku sa politikom EU. Zna se da je to dugoročni cilj koji treba ostvariti do ulaska u EU, a do tada se taj uslov koristi kao jedan argument kojim se vrše veći ili manji pritisci", dodaje.&nbsp; "Mislim da su glavni problemi za Brisel - stanje u medijima i izborni uslovi u Srbiji. Teme poput usklađivanja spoljnih politika su tu da se koriste kao neki dodatni pritisak, pošto se na unutrašnjim pitanjima Srbije koje sam pomenuo ne vrši dovoljan pritisak jer je Briselu stalo da ne otuđi previše Vučića od sebe", zaključio je Dejan Popović, profesor emeritus Pravnog fakulteta u Beogradu i nekadašnji ambasador Srbije u Velikoj Britaniji. Novinar Žikica Stevanović

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Vučić između Moskve i Odese – politika balansiranja na ivici: bez potpisa na Deklaraciji, ali s porukom podrške Ukrajini

"Možda to nema veze samo sa današnjim danom, već sa Rusijom uopšte. Besmrtnost ruskog naroda i Rusije, višenacionalnog naroda Rusije i naše zajedničke hiljadugodišnje državnosti. Naša zemlja s vremena na vreme prolazi kroz veoma teška iskušenja. I ta besmrtnost se izražava u pobedama naše zemlje", rekao je Putin na sastanku sa učesnicima programa "Vreme heroja".
On je dodao da ljudi kao što su učesnici Specijalne vojne operacije koji se bore na frontu, otvaraju put pobedama Rusije, prenosi Sputnjik.
"Put do ovih pobeda utiru upravo ljudi poput vas i vaših ratnih drugova, koji sada, upravo u ovom trenutku, ispunjavaju svoju dužnost prema otadžbini na kontakt-liniji, na frontu", naveo je Putin.
Govoreći o programu "Vreme heroja", Putin je naveo da je on stvoren kako bi sadašnjost i budućnost Rusije bile povezane sa herojima zemlje.
"Zaista sam želeo, kada smo organizovali ovaj program, da on stvori uslove da, ne po imenu, već po suštini, sadašnjost i budućnost zemlje budu povezani sa ljudima kao što ste vi, da ovo bude vaše vreme. Zato smo program nazvali 'Vreme heroja'", zaključio je Putin.
Program "Vreme heroja" organizuje Viša škola javne uprave po nalogu predsednika Rusije.
Putin je pokretanje ovog programa najavio u svom obraćanju Federalnoj skupštini 29. februara 2024. godine, podsećaju ruski mediji.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Putin: Besmrtnost Rusije ogleda se u njenim pobedama uprkos iskušenjima

On je rekao da program za period od 2027. do 2036. godine treba da postavi smernice za formiranje dugoročnih planova proizvodnje za odbrambenu industriju, te da mora biti povezan u pogledu vremenskih rokova i aktivnosti s programom razvoja vojnoindustrijskog kompleksa, javljaju RIA Novosti.
Naveo je da Rusija treba da uzme u obzir globalne trendove u razvoju vojnih tehnologija, posebno zato što raste broj zemalja koje aktivno rade u tom pravcu.
"Takođe je očigledno da naglasak u novom državnom programu treba da bude na stvaranju najmodernijih sistema naoružanja", rekao je Putin, dodajući da je potrebno povećati borbene sposobnosti ruskih kopnenih snaga.
Naveo je da to uključuje pripremu infrastrukture za raspoređivanje novih sistema naoružanja, uključujući baze, arsenale i aerodrome.
"Neophodno je obezbediti skup sistemskih mera za stvaranje, modernizaciju i popravku vazduhoplovne opreme i važno je povećati izvozni potencijal ruskog naoružanja i opreme, posebno onih modela koji su testirani u realnim borbenim operacijama", rekao je Putin.
Istakao je da novi državni program treba da postane alat za sprovođenje strategije razvoja Mornarice do 2050. godine.
"Takođe je potrebno razviti dobro osmišljenu kadrovsku politiku i unapred uzeti u obzir mogućnost proizvodnje civilnih proizvoda u odbrambenim preduzećima", rekao je Putin.
Izvor: Tanjug

Putin: Nuklearna trijada ostaje garant suvereniteta Rusije

"Vladimir Putin je posebno skrenuo pažnju na činjenicu da se kijevski režim kladi na eskalaciju sukoba i vrši sabotaže protiv objekata civilne infrastrukture na ruskoj teritoriji“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je Putin istakao da je "namerni i ciljani napad na civile“, koji je izvršila Ukrajina, prema međunarodnom pravu klasifikovan kao teroristički čin.
Kremlj je saopštio da je Putin izvestio papu o dogovorima postignutim na pregovorima u Istanbulu, uključujući i razmenu ratnih zarobljenika, prenosi RIA Novosti.
Putin je, navodi Kremlj, takođe rekao da ruska strana preduzima sve moguće mere kako bi ponovo ujedinila ukrajinsku decu sa njihovim porodicama, a takođe se zahvalio papi na pomoći Vatikana u rešavanju humanitarnih pitanja.
Na zahtev ruskog patrijarha Kirila, Putin je preneo papi Lavu XIV želje za uspeh na funkciji poglavara Rimokatoličke crkve, dok je papa izrazio spremnost za nastavak dijaloga sa Ruskom pravoslavnom crkvom.
U prvom razgovoru sa papom, Putin je izrazio nadu da će Vatikan aktivnije promovisati slobodu veroispovesti u Ukrajini, saopštio je Kremlj.
U saopštenju se navodi da su se Putin i papa Lav složili da će Rusija i Vatikan ojačati veze zasnovane na duhovnim vrednostima i produbiti saradnju u zaštiti hrišćana, posebno na Bliskom istoku.
"Obe strane su konstatovale veliki lični doprinos pape Franje jačanju odnosa između Rusije i Svete Stolice. Dogovoreno je da se nastave napori usmereni na dalji razvoj ovih veza na osnovu objedinjavanja duhovnih i moralnih vrednosti, u interesu izgradnje pravednijeg svetskog poretka“, naveli su iz Kremlja.
Dodaje se da su Putin i papa Lav takođe izrazili želju za produbljivanjem saradnje u kulturnoj i humanitarnoj sferi, kao i u zaštiti hrišćana i hrišćanskih svetinja u različitim regionima sveta, posebno na Bliskom istoku, prenosi TASS.
Papa Lav XIV je u nekoliko navrata ponudio da Vatikan ugosti pregovore između Ukrajine i Rusije, što je Moskva odbila.
Ranije danas<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-razgovarao-sa-putinom-ovo-nije-razgovor-koji-ce-dovesti-do-trenutnog-mira"> Putin je telefonski razgovarao i sa predsednikom Amerike Donaldom Trampom</a>.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Telefonki razgovor Putina i pape Lava XIV: Fokus na sukob u Ukrajini i duhovnu saradnju

Tramp je rekao da je sa Putinom oko sat i 15 minuta razgovarao o napadu Ukrajine na ruske avione u blizini aerodroma, kao i o drugim napadima koji su se dešavali sa obe strane.
"Bio je to dobar razgovor, ali ne i razgovor koji će dovesti do trenutnog mira. Predsednik Putin jeste rekao, i to veoma snažno, da će morati da odgovori na nedavni napad na aerodrome", rekao je Tramp u objavi na Truth Social.
Predsednik SAD je dodao da se sa Putinom složio da Iran ne sme da ima nuklearno oružje, a ruski lider predložio da učestvuje u razgovorima SAD i Irana, kako bi pomogao da se pregovori brže završe.
"Moje je mišljenje da Iran sporo donosi odluku o ovom veoma važnom pitanju i da će nam biti potreban konačan odgovor u veoma kratkom roku", rekao je Tramp.
Predsednik <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zelenski-uslovi-koje-je-predstavila-rusija-za-postizanje-mira-su-ultimatumi">Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da su "uslovi za postizanje mira koje je Moskva predložila tokom razgovora u Istanbulu su neprihvatljivi "ultimatumi"</a>.
Sa druge strane <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/putin-nema-smisla-pregovarati-sa-onima-koji-se-oslanjaju-na-terorizam">Putin je danas postavio pitanje smisla mirovnih pregovora sa Ukrajinom, optuživši zvaničnike te zemlje za "terorističke napade" na mostove u Rusiji u kojima je poginulo sedam osoba</a>.
Podsetimo Rusija i Ukrajina u Istanbulu su do sada obavile <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrsena-druga-runda-pregovora-rusije-i-ukrajine-u-istanbulu">dve rudne pregovora</a>
Izvor: Tanjug

Tramp razgovarao sa Putinom: Sporazum o Ukrajini još nije na vidiku

Istražni organi Rusije optužili su Ukrajinu za napad na most nad železničkom prugom u subotu u trenutku kada je njom prolazio voz sa 388 ljudi.
Napad se dogodio uoči nastavka pregovora o miru u Turskoj u ponedeljak.
Putin je izjavio da je napad na most u Brjansku i drugi u Kurskoj oblasti direktno uperen protiv civilnog stanovništva i da predstavlja dokaz da se vlast u Kijevu "transformiše u terorističku organizaciju, a njeni sponzori postaju saučesnici terorista", javlja Rojters.
Prema oceni Putina, aktuelni režim u Kijevu ne želi mir.
"O čemu onda razgovarati? Kako da pregovaramo sa nekim ko se oslanja na terorizam?", upitao je Putin.
Predsednik <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zelenski-uslovi-koje-je-predstavila-rusija-za-postizanje-mira-su-ultimatumi">Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da su "uslovi za postizanje mira koje je Moskva predložila tokom razgovora u Istanbulu su neprihvatljivi "ultimatumi"</a>.
Podsetimo Rusija i Ukrajina u Istanbulu su do sada obavile <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrsena-druga-runda-pregovora-rusije-i-ukrajine-u-istanbulu">dve rudne pregovora</a>
Izvor: FoNet

Putin: Nema smisla pregovarati sa onima koji se oslanjaju na terorizam

"Ono što Vladimir Putin ne shvata jeste da bi se, da nije bilo mene, mnogo zaista loših stvari već dogodilo Rusiji, i mislim zaista loših. On se igra vatrom", rekao je Tramp u objavi na društvenoj platformi TruthSocial. &nbsp;
Tramp je ranije rekao da razmatra uvođenje sankcija Rusiji ove nedelje, ili povlačenje iz pregovora o prekidu vatre u Ukrajini, jer je sve više frustriran napadima na Ukrajinu i sporim tempom mirovnih pregovora, objavio je "Volstrit džurnal", pozivajući se na neimenovane izvore.
List je ocenio da je Tramp verovao da poznaje Putina i da će ruski lider okončati rat kao ličnu uslugu njemu, ali da je Putinova odluka da ne popusti pogoršala Trampov stav o predsedniku Rusije, posebno nakon telefonskog razgovora prošle nedelje u kojem je Putin odbio da potpiše sporazum o prekidu vatre. Nakon ruskog intenziviranja napada dronovima na Ukrajinu, uključujući udare na Kijev, Tramp je oštro kritikovao Putina. &nbsp;
"Ja sam uvek imao veoma dobar odnos sa Vladimirom Putinom, ali nešto mu se dogodilo. On je potpuno poludeo", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social. &nbsp;
Nedavno su u Istanbulu <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/poceli-pregovori-ukrajine-i-rusije-u-istanbulu">održani pregovori Rusije i Ukrajine o prekidu vatre,</a> prvom razgovoru zvaničnika dve zemlje u tri godine. Međutim, još uvek nikakvi konkretni rezultati nisu postignuti, izuzimajući nedavnu razmenu zatvoreniku, najveću od početka rata. &nbsp;
Izvor: Tanjug/Insajder

Tramp frustriran intenziviranjem napada u Ukrajini, upozorio Putina da se “igra vatrom“

Kako je Daškin ispričao za tv kanal Rosija 24, Putin je bio u radnoj poseti regionu Kursk 20. maja i tom prilikom održao sastanak sa lokalnim zvaničnicima.&nbsp;
Ruski predsednik je istakao da raspolaže svim informacijama o situaciji u Kurskoj oblasti pošto ga vlada, kao i vojne i specijalne službe izveštavaju o tome.&nbsp;
“Predsednikov helikopter se tokom posete našao u središtu napada neprijateljskih dronova”, kazao je Daškin, prenele su RIA Novosti.&nbsp;
Prema njegovim rečima, a kako se može videti i na video snimcima prikazanim na tv kanalu, napad je uspešno odbijen i <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/najmanje-12-poginulih-u-ruskim-vazdusnim-napadima-na-ukrajinu">ruska vojska</a> je u potpunosti sačuvala bezbednost predsednika.
Izvor: Tanjug

Vojni komandant: Putinov helikopter tokom posete Kursku bio u središtu napada dronova

Gostujući na radio-stanici Sputnjik, Zaharova je ocenila da je američki predsednik jasno poručio da „situacija koju je prethodna američka administracija izazvala, oslobodila i zapravo stvorila“ mora da bude rešena, preneo je TASS.
„Ne mogu da nagađam da li Tramp oseća odgovornost Amerike za tu situaciju, niti da li u njegovoj poruci postoji želja da Ameriku učini istinski velikom. Ali rekao je da želi da reši krizu“, navela je Zaharova.
Dodala je da Tramp možda želi da u istoriji bude upamćen kao mirotvorac, da se „moli za grehe prethodnih administracija“ ili da u okviru svoje vizije Amerike kao velike sile doprinese njenoj obnovi.
Zaharova je ocenila i da Trampovo angažovanje u vezi sa sukobom u Ukrajini proizilazi iz interesa njegove zemlje, političke karijere i izborne kampanje.
Podsetimo 19. maja <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/putin-posle-razgovora-s-trampom-rusija-spremna-da-saraduje-sa-ukrajinom-na-buducem-mirovnom-sporazumu">Vladimir Putin i Donald Tramp razgovarali su duže od dva sata preko telefona</a>.
“Rusija će predložiti i spremna je da sarađuje sa Ukrajinom na memorandumu u vezi sa mogućim mirovnim sporazumom, uz definisanje niza stavova kao što su, na primer, principi rešavanja, vremenski okvir mogućeg mirovnog sporazuma, uključujući i mogući prekid vatre na određeni period, ako se postignu relevantni sporazumi”, naveo je Putin.&nbsp;
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će Rusija i Ukrajina "smesta" ući u pregovore o prekidu vatre nakon, kako je ocenio, "odličnog" telefonskog razgovora sa Putinom.
"Uslovi za to će biti ispregovarani između dve strane, kako to jedino i može biti, jer oni znaju detalje pregovora kojih niko drugi ne bi bio svestan", napisao je Tramp na društvenim mrežama.
Izvor: Tanjug

Zaharova: Tramp možda želi da uđe u istoriju kao mirotvorac u Ukrajini

„Obe strane, i Rusija i Ukrajina, formulišu svoje nacrte dokumenata, koji će biti razmenjeni. Nakon toga sledi niz složenih kontakata kako bi se došlo do zajedničkog teksta. Nema postavljenih rokova za završetak ovog procesa, i ne može ih biti. Svi, naravno, žele da to bude završeno što pre, ali problem je u detaljima“, rekao je Peskov, prenele su RIA Novosti.
On je takođe naveo da još uvek nije doneta konačna odluka o mestu nastavka bilateralnih pregovora.
Peskov je podsetio da je ruski predsednik <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/putin-posle-razgovora-s-trampom-rusija-spremna-da-saraduje-sa-ukrajinom-na-buducem-mirovnom-sporazumu">Vladimir Putin juče imao više od dva časa dug telefonski razgovor sa američkim predsednikom Donaldom Trampom</a>, tokom kojeg je ponovio spremnost Moskve da nastavi rad na memorandumu sa Kijevom, uključujući prekid vatre.
Poslednji direktni kontakti između dve strane održani su prošlog petka u Istanbulu, gde je sastanak trajao skoro dva sata.
Predstavnik ruske delegacije i Putinov pomoćnik, Vladimir Medinski, najavio je veliku razmenu zatvorenika u odnosu 1000 za 1000.
Takođe, Rusija i Ukrajina usaglasile su se da predstave svoje vizije budućeg primirja.
Ukrajinska strana je zatražila sastanak šefova država, na šta je Moskva odgovorila pozitivno i uzela to u obzir.
Medinski je istakao da je Rusija spremna da nastavi dijalog.
<h2>Merc nakon razgovora Trampa i Putina: Evropa će pojačati pritisak sankcija na Rusiju</h2>
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da će Evropa povećati pritisak na Moskvu kroz sankcije.
Merc je, nakon što je američki predsednik Donald Tramp razgovarao sa ključnim evropskim liderima odmah nakon telefonskog razgovora sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, istakao da su Evropa i SAD ujedinjene u „tesnoj podršci Ukrajini na njenom putu ka prekidu vatre“.
„Predsednik SAD i evropski partneri su se dogovorili o sledećim koracima – da tesno koordiniraju proces pregovora i da održe dodatni tehnički sastanak“, naveo je portparol nemačke vlade Štefan Kornelijus.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zahvalila je Trampu na „njegovim neumornim naporima da se uspostavi prekid vatre u Ukrajini“.
„Želim da se zahvalim predsedniku Trampu na njegovim neumornim naporima da obezbedi prekid vatre u Ukrajini. Važno je da Sjedinjene Države ostanu angažovane. Nastavićemo da podržavamo Volodimira Zelenskog u postizanju trajnog mira u Ukrajini“, navela je ona na platformi X.
Tramp je, nakon telefonskog razgovora sa Putinom, razgovarao sa Mercom, fon der Lajen, ukrajinskim <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zelenski-ukrajina-razmatra-mesta-i-platforme-za-moguce-mirovne-pregovore-s-rusijom">predsednikom Volodimirom Zelenskim</a>, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, finskim predsednikom Aleksandrom Stubom i italijanskom premijerkom Đorđom Meloni i obavestio ih o ishodu razgovora sa Putinom, prenosi Dojče vele.
Sjedinjene Američke Države su se složile da održavaju „tesnu koordinaciju“ sa evropskim saveznicima u pregovorima o Ukrajini.
Izvor: Tanjug

Vladimir Putin