"Ono što Vladimir Putin ne shvata jeste da bi se, da nije bilo mene, mnogo zaista loših stvari već dogodilo Rusiji, i mislim zaista loših. On se igra vatrom", rekao je Tramp u objavi na društvenoj platformi TruthSocial. &nbsp;
Tramp je ranije rekao da razmatra uvođenje sankcija Rusiji ove nedelje, ili povlačenje iz pregovora o prekidu vatre u Ukrajini, jer je sve više frustriran napadima na Ukrajinu i sporim tempom mirovnih pregovora, objavio je "Volstrit džurnal", pozivajući se na neimenovane izvore.
List je ocenio da je Tramp verovao da poznaje Putina i da će ruski lider okončati rat kao ličnu uslugu njemu, ali da je Putinova odluka da ne popusti pogoršala Trampov stav o predsedniku Rusije, posebno nakon telefonskog razgovora prošle nedelje u kojem je Putin odbio da potpiše sporazum o prekidu vatre. Nakon ruskog intenziviranja napada dronovima na Ukrajinu, uključujući udare na Kijev, Tramp je oštro kritikovao Putina. &nbsp;
"Ja sam uvek imao veoma dobar odnos sa Vladimirom Putinom, ali nešto mu se dogodilo. On je potpuno poludeo", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social. &nbsp;
Nedavno su u Istanbulu <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/poceli-pregovori-ukrajine-i-rusije-u-istanbulu">održani pregovori Rusije i Ukrajine o prekidu vatre,</a> prvom razgovoru zvaničnika dve zemlje u tri godine. Međutim, još uvek nikakvi konkretni rezultati nisu postignuti, izuzimajući nedavnu razmenu zatvoreniku, najveću od početka rata. &nbsp;
Izvor: Tanjug/Insajder

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Tramp frustriran intenziviranjem napada u Ukrajini, upozorio Putina da se “igra vatrom“

Među žrtvama bombardovanja je i troje dece stradale u severozapadnom ukrajinskom regionu Žitomir, saopštila je spasilačka služba na Telegramu.
Više desetina ruskih dronova primećeno je jutros u Kijevu, saopštile su gradske vlasti, dodajući da nema podataka o žrtvama.
Ukrajinska vojska je saopštila da je preko noći oborila ukupno 45 ruskih projektila i 266 dronova.
Do novih napada došlo je nekoliko sati pre završne faze razmene zarobljenika, planirane za danas.
Razmena zarobljenika je jedini konkretan rezultat prvih direktnih razgovora Rusa i Ukrajinaca, održanih sredinom maja u Istanbulu.
Izvor: Beta

Rusija izvela najveći vazdušni napad na Ukrajinu do sada: Najmanje 12 poginulih

"Vraćamo naše ljude kući", objavio je na Telegramu ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i dodao: "Prvi deo sporazuma o razmeni 1.000 za 1.000 je sproveden."
Zelenski je rekao da je razmenjeno po 390 ljudi sa svake strane - dakle ukupno 780 - i da se očekuje da će se razmena nastaviti 24-25. maja.&nbsp;
Prema ruskom ministarstvu odbrane, to uključuje po 270 ratnih zarobljenika i 120 civila.
Nekoliko sati ranije, predsednik SAD Donald Tramp je rekao da su Ukrajina i Rusija "upravo završile" razmenu, na kojoj se radilo od mirovnih pregovora u Istanbulu pre nedelju dana, i da će ta razmena "uskoro stupiti na snagu."
"Čestitke obema stranama na ovim pregovorima", napisao je Tramp na svojoj platformi Trut soušl i dodao: "Ovo bi moglo dovesti do nečeg velikog."
Zelenski je juče ocenio da je sporazum "možda jedini pravi rezultat" 90-minutnog sastanka ukrajinskih i ruskih pregovarača u Istanbulu 16. maja.
To su prvi direktni mirovni pregovori dve strane otkako je Moskva u februaru 2022. godine izvela invaziju na Ukrajinu.
Zelenski je rekao da su strane razmenile liste onih zatvorenika koji bi mogli da budu razmenjeni.
Rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da su među 120 Rusa koji se vraćaju u Rusiju i stanovnici Kurske oblasti, koju je Ukrajina napala prošlog avgusta.
Razmena od 1.000 ljudi sa svake strane bila bi najveća razmena zatvorenika od početka invazije.
Prethodne razmene nisu dovele do opipljivog napretka u okončanju rata.
Pregovori u Istanbulu su <a href="https://www.insajder.net/teme/zasto-su-propali-prethodni-pregovori-rusije-i-ukrajine-video">drugi pokušaj direktnih razgovora dve strane</a> od početka rata. U februaru 2022. godine, neposredno nakon početka invazije, počeli su razgovori, takođe u Istanbulu. Dve strane su došle i do nacrta mirovnog sporazuma, ali su dalji pregovori o njegovom finalizovanju izostali. &nbsp;
Izvor: Beta/Insajder

Najveća razmena zatvorenika između Rusije i Ukrajine od početka rata

Rubio je pozdravio sporazume između <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrseni-su-danasnji-pregovori-rusije-i-ukrajine-dogovorena-razmena-po-1-000-ratnih-zarobljenika">Rusije i Ukrajine</a> nakon pregovora u Istanbulu i takođe naglasio spremnost Sjedinjenih Država da nastave da pomažu u rešavanju sukoba, dodali su iz ruskog ministarstva.&nbsp;
''Rubio je pozdravio sporazume o razmeni ratnih zarobljenika i o pripremi svake strane svoje vizije uslova neophodnih za postizanje prekida vatre i naglasio spremnost Vašingtona da nastavi da olakšava potragu za rešenjem“, navodi se u saopštenju. 	
Lavrov je potvrdio spremnost Rusije da nastavi saradnju sa Sjedinjenim Državama na rešenju ukrajinskog pitanja, takođe ističući pozitivnu ulogu Vašingtona u tome što je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/peskov-sastanak-putina-i-zelenskog-moguc-samo-ako-se-postignu-dogovori">Kijev</a> prihvatio predlog za nastavak pregovora u Istanbulu, prenosi RIA Novosti.&nbsp;
''Lavrov je istakao pozitivnu ulogu Sjedinjenih Država, koja je doprinela da Kijev na kraju prihvati predlog ruskog predsednika Vladimira Putina za nastavak pregovora u Istanbulu. Potvrdio je spremnost Moskve da nastavi saradnju sa američkim kolegama u tom kontekstu“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.&nbsp;
U petak su u Istanbulu održani prvi direktni pregovori između Rusije i Ukrajine od 2022, a dogovorena je razmena po hiljadu ratnih zarobljenika, uz mogućnost sastanka Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog ako se ispune određeni uslovi.&nbsp;
Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan izjavio je u petak da su se ruska i ukrajinska delegacija na pregovorima u Istanbulu ''u principu'' saglasile da se ponovo sastanu.
Izvor: Tanjug

Lavrov i Rubio razgovarali o rusko-ukrajinskim pregovorima u Istanbulu

Nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu sačinjen je tokom razgovora u Istanbulu od 28. do 30. marta 2022. i u dokumentu koji je objavio Njujork Tajms kao prva tačka stoji da će Ukrajina postati trajno vojno neutralna sa međunarodnim garancijama ali i država bez nuklearnog oružja. 
 
Kao države-garanti predloženi su Rusija, Sjedinjene Države, Velika Britanija, Francuska, Turska, Nemačka, Kanada, Italija, Poljska i Izrael. 
 
Iz Nacrta sporazuma nije jasno kako bi tačno izgledale međunarodne bezbednosne garancije - da li kroz mirovne misije u Ukrajini ili na neki drugi način. Međutim, jasno je naglašeno da se te garancije ne bi odnosile na Krim i delove Donjecka i Luganska koje je Rusija kontrolisala i pre invazije. Ono što je važno jeste da se u nacrtu ne pominju druge teritorije Ukrajine, a taj detalj je bitan jer tri godine kasnije - Rusija traži petinu ukrajinske zemlje. 
 
Da je prihvatila taj sporazuma, Ukrajina bi se odrekla mogućnosti članstva u vojnim savezima, obavezala bi se da ne dozvoli postavljanje vojnih baza na svojoj teritoriji i da bi morala da traži pristanak država-garanta ako želi da održava vojne vežbe sa strancima. S druge strane, Ukrajina bi od njih dobila garancije da će podržati njeno članstvo u Evropskoj uniji. 
 
Takođe, sporazumom se predlaže da se pitanje Krima reši kroz direktne pregovore tokom 10 godina i zaraćene strane se obavezuju da neće koristiti silu a najvažnije - poslednjim tačkama Nacrta sporazuma, Rusija i Ukrajina pristaju da započnu razgovore o prekidu vatre, povlačenju vojske i o oslobađanju zarobljenika dok se predlaže da preostala otvorena pitanja budu rešena tokom sastanka predsednika Rusije i Ukrajine do kraja 2022. godine. 
 
Iako tri godine kasnije nacrt sporazuma na papiru izgleda prihvatljivo - mirovni predlog izazvao mnogo sporenja. 
 
Bezbednosne garancije propisuju da ukoliko Ukrajina bude napadnuta, države-garanti mogu da reaguju tako što će zatvoriti njeno nebo i dostaviti joj neophodno oružje. Međutim, spor je nastao jer je Moskva tražila da takva odluka bude jednoglasna. Za Kijev je to bilo neprihvatljivo.
Takođe, neslaganje je nastalo oko pitanja kako bi trebalo da izgleda Vojska Ukrajine posle rata. Naime, Kijev je bio spreman da svede svoje snage na 250 000 vojnika, 800 tenkova i na rakete dometa do 280 kilometara. Međutim, Moskva je da se brojke smanje - 85 000 vojnika, 342 tenka i samo rakete dometa do 40 kilometara.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FwyASGrE6HyA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Rusija je tražila i da Ukrajina prizna ruski jezik kao zvanični i da zaustavi, kako Moskva tvrdi, diskriminaciju prema Rusima u Ukrajini. Tu tvrdnju Kijev je nazvao apsurdnom i odbacio je, a na isti način je okarakterisao i zahtev Moskve da Ukrajina bude denacifikovana. &nbsp;
Pošto je ruska ofanziva slabila u tim danima 2022, a Ukrajini počelo da stiže zapadno oružje - Kijev je odustao od pregovora i fokus prebacio na kontraofanzivu.
Izvor: Insajder

Teme

Zašto su propali prethodni pregovori Rusije i Ukrajine (VIDEO)

"Posvećeni smo ozbiljnim pregovorima sa Ukrajinom", rekao je Putin rano jutros novinarima i dodao da ne isključuje pristanak na prekid vatre kasnije u toku direktnih razgovora sa Ukrajinom.
Putin je rekao da je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kremlj-najavio-da-ce-razmotriti-predlog-o-prekidu-vatre-u-ukrajini">Rusija poslednjih meseci predložila nekoliko prekida vatre,</a> kao i zaustavljanje napada na energetsku infrastrukturu, jednostrano 30-časovno uskršnje primirje i primirje od 8. do 10. maja. Putin je optužio Ukrajinu da je sabotirala "ove inicijative iznova i iznova" pokretanjem napada na Rusiju.
Putin je još jednom rekao da je potrebno primirje, koje bi dovelo do "trajnog mira", umesto onog koje bi omogućilo Ukrajini da se ponovo naoruža i mobiliše više ljudi. Rekao je da će razgovarati sa turskim predsednikom Redžepom <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/gradonacelnik-istanbula-u-zatvoru-sirom-turske-protesti">Tajipom Erdoganom</a> i zamoliti ga da omogući mirovne pregovore 15. maja.
<h2>Zelenski: Pozitivan je znak da su Rusi počeli da razmatraju okončanje rata</h2>
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je danas povodom Putinovog predloga o razgovorima Rusije i Ukrajine o okončanju rata u Istanbulu 15. maja, da je pozitivan znak što je Rusija počela da razmatra to pitanje, ali da je prvi korak ka tome prekid vatre počev od sutra.
"Čitav svet je ovo čekao veoma dugo. A prvi korak u istinskom okončanju bilo kog rata je prekid vatre. Nema smisla nastavljati ubijanje ni jednog dana. Očekujemo da Rusija potvrdi prekid vatre - potpun, trajan i pouzdan - počev od sutra, 12. maja, a Ukrajina je spremna da se sastane", rekao je Zelenski u objavi na platformi Iks.
Putinov predlog je usledio nakon što su lideri Francuske, Velike Britanije, Nemačke i Poljske u subotu rekli da je njihov predlog o prekidu vatre, koji bi počeo u ponedeljak, podržao a<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-pozvao-na-prekid-vatre-razgovori-sa-ukrajinom-i-rusijom-se-nastavljaju">merički predsednik Donald Tramp</a>, koga su obavestili telefonom o detaljima.&nbsp;
U zajedničkoj izjavi, objavljenoj na sajtu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, petorica lidera pozvala su na prekid vatre "u trajanju od najmanje 30 dana" od ponedeljka, kako bi se napravio prostor za diplomatsko rešenje za okončanje rata. Zelenski je ranije rekao da je spreman za mirovne pregovore, ali tek nakon prekida vatre.
Francuski predsednik <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/makron-francuska-se-konsultuje-sa-partnerima-da-sa-trupama-podrzi-ukrajinu">Emanuel Makron rekao je da će SAD preuzeti vodeću ulogu</a> u nadgledanju prekida vatre, uz podršku evropskih zemalja, i zapretio "ogromnim sankcijama", ukoliko Rusija prekrši primirje.
Prioritet bi bio da cena za Rusiju bude previše velika da nastavi da se bori u Ukrajini, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha. Na pitanje kako će funkcionisati mehanizam za praćenje poštovanja primirja, Sibiha je rekao da se o detaljima još razgovara.
Kit Kelog, Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu, rekao je u subotu da će "sveobuhvatni" 30-dnevni prekid vatre, koji pokriva napade iz vazduha, sa kopna, mora i na infrastrukturu, "započeti proces za okončanje najvećeg i najdužeg rata u Evropi od Drugog svetskog rata".
Izvor: Beta/Tanjug

Putin poziva na pregovore 15. maja u Istanbulu; Zelenski: Prekid vatre prvi korak ka miru

U intervjuu za dnevni list Parizjen Makron nije detaljno objasnio šta bi takvo prisustvo moglo da podrazumeva, prenosi Rojters.
"Radimo na prisustvu i strateškoj podršci partnerskih zemalja. Bilo je nekoliko razmena između britanskih, francuskih i ukrajinskih načelnika generalštaba i sve to postaje jasnije i napreduje. Ključno je imati trupe u Ukrajini", rekao Makron.
Makron je danas sa liderima Velike Britanije, Nemačke i Poljske, kao i sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, održao sastanak u Kijevu u koji se, pored ostalih, telefonski uključio i američki predsednik Donald Tramp.
Velike evropske sile, uključujući Francusku, podržale su bezuslovni 30-dnevni prekid vatre u Ukrajini uz podršku predsednika Trampa.
Izvor: Tanjug

Makron o slanju vojske: Ključno je imati trupe u Ukrajini

Zelenski je naveo u sinoćnom video-obraćanju da se priprema za važne sastanke i razgovore sa stranim partnerima o tome da je potrebno da utiču na Rusiju da pristane na<a href="https://www.insajder.net/teme/mirovni-pregovi-o-ukrajini-na-raskrsnici-hoce-li-tramp-povuci-sad-iz-pregovora"> potpuni prekid vatre</a> tokom 30 dana koji bi omogućio traženje rešenja za izlazak iz rata.&nbsp;
Prema rečima Zelenskog, "niko sada ne vidi takvu spremnost" Rusije.&nbsp;
Naveo je da su ekonomski uslovi u Rusiji sada nepovoljniji jer je cena nafte sada niža, preneo je Ukrinform.&nbsp;
"Stoga, sankcije protiv ruskih energenata, protiv banaka definitivno mogu pomoći miru. Razgovarali smo o tome sa našim partnerima. Znamo da su nas naši partneri čuli", naveo je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zelenski-imenovao-pregovaracki-tim-za-moguc-e-mirovne-pregovore">Zelenski.</a>&nbsp;
Prema njegovim rečima, trenutni intenzitet ruskih napada na Ukrajinu ne ukazuje ni na šta drugo, osim na želju za nastavkom borbe.&nbsp;
"Odgovaramo na celom frontu, kao i u (ruskoj) Kurskoj i Belgorodskoj oblasti, gde ostajemo aktivni", naveo je Zelenski.&nbsp;
Zelenski je ranije rekao da je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu potreban <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/rubio-necemo-beskonacno-ulagati-vreme-u-mirovni-sporazum-rusije-i-ukrajine">prekid vatre od 8. do 10. maja u ponoć</a>, a da je tokom tog perioda nemoguće postići dogovor o sledećim koracima za okončanje rata.&nbsp;
<h2>Masovni napad ruskih dronova na Ukrajinu, ima povređenih i materijalne štete</h2>
Protekle noći su ruske snage izvele masovni vazdušni napad bespilotnim letelicama na Ukrajinu i, prema preliminarnim podacima, ima žrtva, uključujući i decu, saopštila je danas ukrajinska Državna služba za vanredne situacije.&nbsp;
Prema izveštajima spasilačkih timova, <a href="https://www.insajder.net/teme/vojnopoliticki-analiticar-za-svet-i-mi-pregovori-o-pravom-primirju-izmedu-ukrajine-i-rusije-nisu-nadohvat-kompromisa-video">ruski napadi dronovima na Kijev </a>izazvali su razaranja i požare u tri kvarta: Obolonskom, Svjatošinskom i Ševčenkovskom, prenosi agencija Ukrinform, navodeći da je povređeno ukupno 11 ljudi, uključujući dvoje dece.&nbsp;
Ranije je šef Službe državne bezbednosti Kijeva Timur Tkačenko precizirao da je u napadu na kijevski kvart Obolonski povređeno dvoje dece uzrasta 14 i 17 godina.&nbsp;
U Svjatošinskom okrugu izbio je požar u tri jednospratne privatne stambene zgrade, a u Ševčenkivsku je oštećen strujni dalekovod i kolovoz ispod železničkog mosta.&nbsp;
Prema najnovijim informacijama nadležnih službi, svi požari su ugašeni, a spasioci nastavljaju da otklanjaju posledice ruskih vazdušnih napada.&nbsp;
Navodi se da je nakon granatiranja Čerkasija zabeleženo pet požara na različitim lokacijama u gradu, kao i da je jedna osoba povređena.&nbsp;
Dva stana na prvom i drugom spratu četvorospratne studentske zgrade pretrpela su značajna oštećenja, navodi se u saopštenju ukrajinske Državne službe za vanredne situacije.
Izvor: Tanjug
&nbsp;

Kijev spreman na primirje ako Rusija prekine sukobe na 30 dana

Navedeno je da su u 10 napada dronova pogođene stambene zgrade, obrazovne institucije i infrastrukturni objekti.&nbsp;
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sad-i-ukrajina-potpisale-sporazum-o-mineralima">Ukrajinsko </a>ratno vazduhoplovstvo je saopštilo da je oborilo 64 od 150 bespilotnih letelica koje je Rusija tokom noći koristila u napadima. &nbsp;
Tvrdi se da 62 drona nisu stigla do ciljeva zbog elektronskih protivmera, javlja Rojters.
Izvor: FoNet

U napadu ruskih bespilotnih letelica na Zaporožje ranjeno 29 osoba

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami je saopštio da bi pregovori u Londonu mogli da uključe samo niže zvaničnike, nakon što je juče iz američkog Stejt departmenta saopšteno da državni sekretar Marko Rubio nije u mogućnosti da im prisustvuje.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/rubio-sad-vise-nece-posredovati-u-pregovorima-rusije-i-ukrajine-ako-ubrzo-ne-bude-signala-za-mir">Rubiovo iznenadno otkazivanje</a> je podstaklo sumnje u kom pravcu bi se pregovaralo.&nbsp;
Do ovoga je došlo nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacio ideju o predaji teritorije Rusiji kao deo bilo kog potencijalog mirovnog sporazuma. Zelenski je time odgovorio na navodni predlog Trampove administracije o dogovoru koji bi Rusiji omogućio da zadrži okupirane teritorije kao deo potencijalnog mirovnog sporazuma.
Čak je i <a href="https://www.insajder.net/teme/vojnopoliticki-analiticar-za-svet-i-mi-pregovori-o-pravom-primirju-izmedu-ukrajine-i-rusije-nisu-nadohvat-kompromisa-video">limitirani prekid vatre</a> od 30 dana postao nedostižan, jer su obe strane nastavile međusobne napade. 
 
 Današnjem sastanku prisustvuje Trampov izaslanik za Ukrajinu i Rusiju, penzionisani general Kit Kelog.
Šef ukrajinske predsedničke kancelarije Andrij Jermak, objavio je na mreži Iks da je delegacija, koju pored njega čine ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha i ministar odbrane Rustem Umerov stigla u London radi pregovora uprkos izmenama.
Prema ruskim zvaničnicima, <a href="https://www.insajder.net/teme/aleksandar-dokic-za-svet-i-mi-pitanje-je-da-li-su-dogovori-sad-i-rusije-postignuti-video">američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof </a>treba da ponovo poseti Moskvu u toku ove nedelje.
Do iznenadne promene planova u Londonu došlo je zbog spekulacija da će SAD vršiti pritisak kako bi Ukrajina predala teritorije Rusiji kao deo potencijalnog mirovnog sporazuma - što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski juče odbacio kao mogućnost.
Tokom sličnih pregovora prošle nedelje u Parizu, američki zvaničnici su predložili da Rusija zadrži kontrolu nad okupiranom ukrajinskom teritorijom.
Zelenski je odbacio taj predlog i rekao da "nema o čemu da se priča". "To je naša zemlja, to je zemlja ljudi Ukrajine", naglasio je.
Rusija je u međuvremenu odbila američki predlog za prekid vatre od 30 dana.
Izvor: Beta&nbsp;

Rat Ukrajine i Rusije