<p>"Mislim da i ovo što se dešava na fakultetima, pokazuje da očigledno imamo mlade ljude koji se zalažu za vladavinu prava. To možda nekome zvuči kao floskula, ali drugu nemamo. Nemate ništa drugo na šta se možete oslanjati osim ustavnih zakona, van toga je neka anarhija i ono što nam nikako ne treba. Zato je dobro da imate mlade ljude koji su svesni svojih prava, brane ih i osvajaju ih." - kaže Milan Antonijević.</p>
<p><b>Kako se vlast snašla, budući da se ovaj protest ocenjuje kao autentičan, autentičan gest mladih ljudi i činjenica je prema informacijama koje imamo, da je on politički potpuno nezavistan i nestranački?</b></p>
<p>"Vlast, za sada, nije našla nikakav odgovor koji je jasan. Vi morate komunicirati sa ljudima koji niti su stranački, niti ih bilo ko plaća, niti na bilo koji način utiče na njihovu volju. Oni vrlo dobro znaju šta su jasni zahtevi. Kao nekom ko jako prati ove studenske proteste od kad sam učestvovao na njima kao mladi student prava, vrlo je značajno da imate i način odlučivanja unutar tih protesta. Da imate mlade ljude koji iz svog nekog ugla govore o pravnim stvarima, o nekim stvarima koje su njima bliske, obraćanje nadležnim institucijama. Veoma često je odluka svih koji sede na pozicijama gde bi trebalo da bude centar odlučivanja, bilo da su predsednik vlade, ministri ili neke druge institucije, oni se oslobađaju odgovornosti time što odgovornost preuzima neko kome to po ustavu nije nadležnost. Mislim da je zato dobro da studenti tako razgovaraju, znači dajte nam institucije koje su nadležne, zašto bih ja pričao sa bilo kim, ko nije nadležan. To je ono što učite na tom pravnom fakultetu i dobro je da i studenti, ne samo od mog fakulteta nego i drugih, veoma dobro razumeju šta znači nadležnost, šta su institucije, kako se one grade, koliko je teško sazidati ih, koliko je teško odbraniti ih."</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DewwkM4n40uw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><b>Pomenuli ste da 1996.godine kada ste bili učesnik studentskih protesta i tad su bile razne teorije o tome koji studenti protestuju i "ko ih plaća". Kako gledate na ovu tezu koja se provlači - da im se dele novci i da strane službe imaju veze sa ovim protestom. Podseća li vas ovo na to, na to vreme?&nbsp;</b></p>
<p>"Isti je to narativ. Mislim da tu zaista vlast mora da nađe neki drugi odgovor. Ne znam sada koliko građana veruje da iza toga stoji bilo ko. Imate organizacije koje ovde deluju, koje podržavaju razne neke oblasti koje se tiču upravo građana, vladavine prava. Ako neko nešto radi protivzakonito, onda pokrenite postupak. Onda vodite postupak, a pošto se to nikad ne dešava, nego samo imate taj neki narativ, onda treba nekako sa tim prestati." - kaže Antonijević.&nbsp;</p>
<p><b>Stvari se nekada neumetno mešaju, ali da li vi u ovom trenutku vidite jasnu razliku između studentskog pokreta i svih ostalih opozicionih partija, ne znam, nevladinog sektora, aktivista i tako dalje. Da li se ta razlika jasno vidi?</b>&nbsp;</p>
<p>"Ja dosta kritikujem i opoziciju i nevladin sektor. Ali mislim da nije sada trenutak. Više treba hvaliti one koji su mnogo koncentrisaniji i kao da imaju neko zaista ozbiljno promišljanje i razmišljanje kako ova zemlja treba da izgleda za pet ili za deset godina kada oni završe fakultet. Meni se zaista sviđa njihovo promišljanje, neke dalekosežne promene koje mogu doneti, pokazati da kad završe fakultet da će se vrednovati njihova diploma. Mi sada govorimo o raznim oblastima u kojima Srbija treba da napravi napredak. Ti stručnjaci su na ulicama danas. Znači, ti budući stručnjaci su danas tu, uče. Tokom protesta tu su, daju podršku, spremaju se za ispite, razgovaraju sa svojim profesorima i to treba da postane novo neko polje slobode, ne treba se protiv toga nikako boriti."&nbsp;</p>
<p><b>Srbija je pokušala da pošalje poruku kada je ministarka prosvete, Slavica Đukić-Dijanović, u Skupštini u Nišu pokušala da razgovara s njima, pa se to nije završilo uspešno. Nekako studenti nisu uopšte raspoloženi za neki kompromis. I nije ni ona bila. Znači, naša tema svih tema je podela u društvu..?</b></p>
<p>"Država jedino što treba da radi u ovom trenutku je da pruži ruku i da razgovara sa onima koji imaju jasne zahteve, koji znaju šta hoće i kako žele da vide ovu zemlju." kaže Milan Antonijević advokat i dodaje:</p>
<p>"Studenti su mnogo razložniji i zaista mislim da nekako mnogo više razumeju. Oni pominju dijalog. Kada ste vi videli opoziciju da pominje neki dijalog? Niste odavno... Studenti, upravo, govore o dijalogu u društvu. Nije to floskula, nego vi nemate drugačiji način za izlazak iz neke društvene krize, osim unutar toga da razgovarate sa onima koji donose odluke, kojima je to opis posla. Ako ne žele da donose odluke, onda neka to kažu studentima - da, mi smo nadležni po papiru, ali onda to neko gore treba da o tome odluči."&nbsp;</p>
<p><b>Imamo i ovaj akcenat izvođenja maloletne dece iz škola. Da li postoji neki zakon koji to zabranjuje?&nbsp;</b></p>
<p>"Jeste problematično ako govorite o osnovnoj školi. Tu zaista imate pravo na protest kao nastavnici. Ali sada to izvođenje iz ustanova i garantovanje bezbednosti i mnogo toga drugog, ne bih zaista na takav način upotrebljavao decu. Srednjoškolcima - to je već nešto drugo. Oni imaju pravo na političko angažovanje u određenom smislu. Imate razne neke nivoe demokratije koji se uvode upravo u srednje škole, da bi ih motivisali da razmišljaju o čemu sada studenti razmišljaju. I to je sada nekako dobra priprema, dobar način. Pa i mi smo tada 90-ih imali proteste srednjoškolaca, išli smo, sećam se ispred ministarstva prosvete sa različitim nekim zahtevima. Možda sam zato danas takav, jer vi kada krenete rano da postavljate sva pitanja, razvijate kod sebe i kod drugih kritičko mišljenje, razvijate svest o tome da su sve nauke srodne."&nbsp;</p>
<p><b>25 poslanika Evropskog Parlamenta uputilo je pismo Srbiji nakon izveštaja Amnesty International o prisluškivanju aktivista i civilnog društva u Srbiji, u kome se kaže da digitalni nadzor mora odmah da prestane. Kao kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji, od Srbije se apsolutno očekuje da odmah prestane sa upotrebom svih špijunskih alata i zloupotrebom strane finansijske pomoći u ove svrhe. Upravo zato što se bavite ljudskim pravima, važno je čuti Vaš komentar?</b></p>
<p>"Srbija ima jasne zakone koji se tiču nadzora, komunikacije, načina na koji se ona može bilo kome postaviti. Znači, ne možete bez odluke suda i na neke zakonite načine ovo raditi. Tako da, nadam se da će tu biti neke svesti o tome da ne možete ugrožavati tuđa ljudska prava. I ako pratite taj sistem bezbednosti da prati mene, vas, &nbsp;bilo koga, studente... Onda će vam promaći nešto mnogo veće i mnogo značajnije, što je neka realna pretnja svakoj zemlji. Znači, mi govorimo o terorizmu. Imate ogroman broj talasa izbeglica koje su prošle kroz našu zemlju. Imate zaista različite neke uticaje koji mogu biti opasnost po državu. Ako vi pratite svoj bezbednosni sistem na ljude koji se bave, ne znam, zaštitom ljudskih prava i, ne znam, vladavinom prava ili govore o studentskim pravima... I aktivistima. Aktivistima, pa to je onda stvarno... suludo bacanje narodnog novca, a s druge strane uludo... Mislim, dobro je što su oni to povezali sa međunarodnom pomoći koju je dobila ova zemlja. Srbija je, s obzirom na to da je na evropskom putu, i te kako veliki korisnik evropskih sredstava. One se vide u mnogim oblastima, to građani vide. Bilo da su te škole, fakulteti, Znate kako izgleda Erasmus i mnogi drugi od toga dobijaju direktnu podršku institucija i onda se poigravate sa njima da biste znali šta 50-ak ljudi o vama misli i piše." - zaključio je advokat Milan Antonijević u emisiji 3D na Insajder televiziji.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Milan Antonijević: Budući stručnjaci Srbije danas protestuju na ulici (VIDEO)

<p><b>Najaktuelniji je izveštaj Amnesty Internationala, o tome da naše službe koriste softvere za prisluškivanje novinara i aktivista. State Department je izrazio zabrinutost, ali ništa više od toga, a ministar Dačić je rekao da su te optužbe neosnovane i da predstavljaju napad na bezbednosnu praksu u Srbiji.</b></p>
<p>"Poražavajuće je da smo mi sada suočeni sa izveštajima međunarodnih organizacija, međunarodnih tela, da nam neko sa strane ukazuje na ono što je ukazivano još pre desetak i više godina. Naime, tadašnji zaštitnik građana Saša Janković je obavio niz kontrolnih postupaka u odnosu na bezbednosne službe, a kada je reč o prisluškivanju, nažalost, to je promaklo ispod radara javnosti.To je bilo toliko značajno za institucije vlasti da je čak i nadležni odbor Skupštine Republike Srbije, zasedao na tu temu, da je čak konstatovano na tom odboru da postoje brojne nepravilnosti. Interesantno da je to saopštenje odbora bilo na sajtu i onda je sklonjeno sa sajta. Znači, nezavisni državni organ je konstatovao, pre deset godina, ono sa čim se mi danas suočavamo. Činjenica je da prisluškivanje postoji u svim zemljama sveta, to je deo nekog bezbednosnog korpusa. Tu se postavlja pitanje da li oni koji imaju prava to da rade, ta svoja prava ostvaruju u skladu sa zakonom. Neophodno je da postoje instrumenti kontrole. Svako pravo je obaveza, dužnost organa. I zaštitnik građana je obavljao tu dužnost, konstatovao nedostatke. Drugi problem, odnosno institucija koje bi mogle da kontrolišu, to je nadležni odbor Skupštine Republike Srbije. Nažalost, mi nemamo tu uspostavljenu kontrolu. Zadovoljavamo se sa saopštenjima ili iz samih bezbednosnih službi, ili od strane političara, koji su uspostavili vlast nad bezbednosnim službama i potčinili praktično svoju celu državu toj vlasti i imamo situaciju da smo sada suočeni sa nekakvim packama od strane međunarodnih tela, organizacija, to što sigurno nije dobro za nas, za našu državu, da mi sami ne rešavamo, nego očekujemo da &nbsp;nam neko drugi govori, da nije u redu i onda se kreće u napad po oprobanom modelu, koji je zaista prozaičan. Možda grešim. Nisam u toj sferi jako informisan, ali upravo novac i dolazi za mnoge od tih stvari iz inostranstva. Znači, kad je inostranstvo, kad daje novac, onda je jako dobro, a kada se postavi pitanje kako se koristio taj novac, onda to isto inostranstvo nije dobro." - kaže Miloš Janković.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dv1Au0qRtpy4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><b><br/>
Ne mislite da će se nešto dogoditi povodom ove objavljivanje izveštaja Amnesty International, nego će to u masi ovih stvari koje nam prolaze isto tako proći?</b></p>
<p>"Problem je što smo mi kao društvo u ćorsokaku i zabetonirani smo sa masom tih stvari. Mi sada nemamo mogućnosti da otvorimo svako pitanje. O bilo čemu da bismo diskutovali, treba vremena, a da ne govorimo ukoliko je potrebno ustanoviti nečiju odgovornost i tokove, tu daleko, daleko više treba ostaviti prostora. Nemoguće je danas suočiti se sa svim stvarima i ono što bi bio zadatak našeg društva, a to je da uspemo nekako da razlikujemo ono što je manje bitno, od onoga što je zaista nekakva krucijalna stvar. Mnogi ljudi pričaju o suverenosti, a ja se bojim da je suverenost, bez obzira što je propisana u Ustavu, da se izgubila. I bojim se da ono što je u suprotnosti sa jednom od početnih odredbi našeg Ustava, da vlast ne treba da bude potčinjena određenoj političkoj partiji. Postavljam pitanje da li smo mi uspeli da odemo i dalje od toga, pa vlast nije potčinjena određenoj partiji, nego određenom pojedincu i njegovoj volji, koji našim parama gradi i bukvalno izgovara nešto što je meni neprihvatljivo - ja sam izgradio. Ustav naš ne govori o bilo kakvim ni pravima, ni dužnostima, niti ovlašćenjima da predsednik Republike čini ono što čini. I podkrepljuje sve to svojom izjavom, koja je opet promakla ispod radara, a to je da ljudi jesu svesni da niko sada neće ništa da potpiše. Bio sam u strukturama i vlasti i potpisivao sam. A zašto? Zato što sam bio uveren da ono što potpisujem, da je to u skladu sa zakonom i da je to ispravno." - kaže Janković za Insajder u emisiji 3D.</p>
<p><b>Da li to otvara pitanje da su ranije postojali ljudi koji su bili spremni da potpisuju... Ako je tačno ovo što se pojavilo u medijima, ovaj iskaz Jelene Tanasković, bivše direktorke Infrastrukture železnica, ispada da je ona pristala da radi pod uslovom - da ne radi svoj posao...</b></p>
<p>"Bojim se da na većinu mesta vi možete dobiti nešto što bi rekli uhlebljenje, ne po osnovu toga šta se od vas očekuje, da ćete vi raditi posao onako kako vam je naloženo, aktima koji određuju šta treba da se čini na tom poslu, nego da ćete vi vršiti određenu funkciju koja ne mora uopšte da se poklapa sa onim što je, da li u aktuelnoj sistematizaciji ili pojedinačnim rešenjima, određeno. I vi uopšte nemate tu dilemu da pristajete da radite, razmišljanje "Ja pristajem na jako dobre uslove, životne, koje će mi obezbediti plata koju dobijam, pristajem na privilegije." Jer je očigledno, da vam kažem, ljudi koji imaju, na primer, neka primanja koja su dosta loša, raspolažu sa nekakvom imovinom, sredstvima koje su u potpornom disbalansu sa onim što imaju, i tu možemo samo zaključiti da su privilegije."</p>
<p><b>Da li su blokade koje trenutno imamo u Srbiji legitimno sredstvo borbe i nenasilnog otpora - imamo i gaženje ljudi na tim blokadama, imamo nekad kao utisak da se malo smirilo, ali se ne smiri..?</b></p>
<p>"Osnovno je to pitanje koje nameću oni koji su protivnici tih blokada i zaustavljanja saobraćaja. Oni kažu da to nije u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja. Ja bih samo postavio jedno pitanje. Da li je nezakonito da ukoliko prelazite sa kofom vode preko neke ulice, mimo pešačkog prelaza, prelazite na drugu stranu da biste gasili požar? Da li je to nezakonito? Pravo građana je da protestuje. Pravo građana je da iskažu svoj stav. Ovo što se desilo je jedan krik nezadovoljstva mladih. Čak i ako nisu u pravu, uradili su nešto što ja mislim da je potrebno jednom društvu, a to je nepristajanje." - kaže advokat Miloš Janković.</p>
<p><b>Juče su kragujevačke sudije Osnovnog suda, Jelena Janković i Nenad Baković, podržali zahteve studenata i izrazili nadu da će ova njihova javna podrška ohrabriti i druge njihove kolege da postupe isto. Očekujete li kad je pravosuđe u pitanju više ovakvih istupa?</b></p>
<p>"Najveći problem našeg društva je nešto što je, ajde da nazovem, inteligencija. Najkrivlji su ljudi koji imaju znanja, ljudi koji su došli do diploma na državnim fakultetima, pošto pocenjujemo sada često privatne, a među njima ima dobrih. To su ljudi koji su situirani, koji su načitani, pametni, ali koji nisu shvatili svoju dužnost da treba da daju doprinos zajednici. Više je kriv jedan profesor univerziteta, nego jedna čistačica. I dokle god ne bude inteligencija u Srbiji uspela da spozna svoju ulogu i da je prihvati, bez obzira na finansijske interese, blagodeti koje mogu da imaju ukoliko se povinuju određenom režimu, u ovoj zemlji neće biti dobro i tako da mi je jako drago da su ove studenske proteste, u kojima studenti imaju hrabrosti da kažu ne, da su ih podržali i njihovi profesori. To je možda put da u našoj zemlji dođe do nekog boljeg stanja, no što je danas, koje nije dobro." - rekao je u emsiji 3D na Insajder televiziji, advokat Miloš Janković.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

1800x750

Miloš Janković o studentskim protestima: "Uradili su nešto što je potrebno jednom društvu - a to je nepristajanje" (VIDEO)

<p>"Mnogo toga se promenilo. Ja sam 45 godina u ovoj priči i kada sam ja počinjala raditi, ja sam gledala potpuno na svet oko sebe, pa i na starije, iz perspektive jedne mlade devojke. Ako se danas osvrnem i pogledam popis stanovništva iz 1973. godine u Novom Beogradu, bilo je pet odsto stanovnika koji imaju 65 i više godina. Dakle, mi nismo njih ni primećivali, nisu nam ni smetali. Išli su oni i živeli svoj život, ali su zasigurno bili mnogo više poštovani, mnogo više uvažavani i u krugu svoje porodice i u krugu lokalne zajednice, i mnogo se više brinulo o njima", izjavila je Nadežda Satarić u emisiji 3D na Insajder TV.</p>
<p>Počelo je, kaže, od udruženja i organizacija Crvenog Krsta,  jer tada nije bilo udruženja penzionera i drugih organizacija civilnog društva. Danas, na primer, u Novom Beogradu, u odnosu na broj starijih stanovnika, ima više starijih osoba nego što ih ima u 110 opština u Srbiji zajedno. </p>
<p>"A što se tiče resursa za pomoć starijima, nešto malo se promenilo na bolje. Ali ono što se zasigurno dogodilo, to je raslojavanje porodice. Mnogi mladi su otišli, ne samo iz gnezda svoje porodice u drugi stan u istom gradu, nego i u drugu državu, čak i drugi kontinent. I bez obzira koliko oni misle na svoje roditelje, ili već starije koji su ostali ovde i koliko im šalju novac - da nije ni tog novca ne bi mnogi preživeli, ali oni ne mogu da im obezbede ono što je najpotrebnije. Tu pomoć instrumentalnu i tu ljubav da budu tu pored njih. A, na žalost, država sa svojim sistemima podrške može da opsluži i opslužuje svega oko pet odsto onih koji su u stanju potrebe za nekim vidom podrške, a u stanju potrebe je otprilike trećina starijih ljudi, a kod nas ih ima milion i 460 hiljada! E sad, možete da shvatite kako stoji ta stvar", napominje Nadežda Satarić.</p>
<p>I zato, podseća da najmanje što možemo da učinimo jeste da im ukažemo poštovanje, pomognemo, na primer, da pređu ulicu.</p>
<p>"Uzmimo mu torbu jer je on pokupovao u prodavnici da ne silazi svaki dan ili već koristi popust. Makar to uradimo. Ustanimo, neka sedne neko ko ima 75 i 80 godina. Mnogo je stajao, a mladi će imati vremena, pa će i njima sutra neko ustati i ustupiti mesto u autobusu", rekla je u emisiji 3D dugogodišnja socijalna radnica.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FhWeqJvzSChs&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Nadežda Satarić je pre 20 godina učestvovala u izradi studije "Oni ne mogu da čekaju" , koja se tiče siromašnih i starih osoba. Pitali smo je u emisiji 3D da li se nešto promenilo za dve decenije.</p>
<p>"Mi i dan danas zagovaramo za te socijalne penzije. Znate šta se samo dogodilo? Samo se dogodilo to da su mnoge od tih posebno starijih žena koje su tada živele, to su bile žene rođene pre Drugog svetskog rata, kada nije bilo obavezno školovanje školske dece, one su i te kako dale doprinos svojim porodicama, rađale decu, radile na njivi, pomažući članovima domaćinstva, nisu nikad zaradile tu penziju i pomrle su mnoge. Danas ih je ostalo oko 105.000 koje su van penzijskog sistema. Srbija je potpisala Evropsku socijalnu povelju i obavezala se, i to stoji i u Ustavu naše zemlje, u svim dokumentima, da onome ko nema taj izvor, nema porodicu na koju bi se oslonio ili, ako ima, porodica nije u mogućnosti da mu to obezbedi, država je u obavezi. Država to nikako ne čini. Ministar za selo, Krkobabić, pominje da to treba da bude 100 ili 150 evra, ali to ništa ne znači. Mi to definitivno moramo ispuniti ako ne u odnosu na sve, ali znate kome država duguje, uz tih 100.000 starijih žena ima i 20.000 muškaraca. Ima i onih koji su radili, uplaćivali doprinose, ali kraće od 15 godina, što je minimum za ostvarivanje penzije. Ti ljudi moraju da budu obeštećeni. Njima nije dinar vraćen", podsetila je  u emisiji 3D na Insajder TV Nadežda Satirić iz Udruženja Amiti.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Nadežda Satarić za 3D o "trećem dobu" u Srbiji: Sistem u stanju da pomaže samo pet odsto starih kojima je potrebna pomoć (VIDEO)

<p>„Naravno, ćirilica treba da bude zaštićena, ako je ugrožena. A je li ugrožena? To je sada prilično kompleksno pitanje. U državi Srbiji jedno pismo ima prednost - a to je ćirilica. To je svima jasno. Ja sa tim nemam nikakav problem. Ali, mislim da se zabranom ne štiti ćirilica, jer nijedna zabrana neće biti afirmativna. Da li znate poslednju knjigu koju ste pročitali, da li je ona bila štampana na ćirilici ili latinici? Niko se ne seća. Mi podjednako dobro vladamo i ćirilicom i latinicom. Ja kao profesor srpskog jezika i književnosti pišem ćirilicom. Udžbenici su štampani na ćirilici. Prvo pismo koje deca uče je ćirilica. I tako treba da bude. Da li je dosta? Ja mislim da jeste. Ćirilica je pismo koje nas vezuje za naš nacionalni identitet i mi moramo da je zaštitimo u tom smislu. I ona jeste zakonom zaštićena."</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dzn6B2Pa_PhI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><b>Na predstavljenu odluku ministra kulture Nikole Selakovića, mišljenja su podeljena. Nekolicina profesora je protiv ove odluke. Oni smatraju da će učenici ostati uskraćeni za brojne naslove knjiga, koji nisu u procesu bili objavljeni do sada?</b></p>
<p>"Ostaće uskraćeni. Negde mi moramo da razdvojimo šta je interes, a koji je interes privatnih izdavača. Nisu dužni privatni izdavači da se vode nekim višim interesima. Privatni izdavači, da se ne lažemo, nisu nikakve dobrotvorne organizacije. Privatni izdavači razmišljaju komercijalno. Njihov prvi interes je da zarade. Njihova je stvar, procene. Ja sam razgovarao sa svojim kolegom koji je i pisac. Privatni izdavači pitaju pisce, srpske pisce, na kom pismu žele da budu objavljene njihove knjige. Pisci imaju tu mogućnost da izaberu to. Ako pišete savremeni roman i želite možda da i izvan Srbije taj roman bude čitan - želite da možda neki čitalac vaš u Zagrebu ili u Sarajevu čita taj vaš roman. Vi ograničavate sebe, a svi razmišljaju na komercijalan način."</p>
<p><b>Kako navodi Kreativni centar, Latinična izdanja domaćih autora su jako često tražena u dijaspori, jer deci iz dijaspore olakšava učenje srpskog jezika. Na taj način, kultura nas povezuje.&nbsp;</b></p>
<p>"Sada će ovde neki ljudi s druge strane reći, pa neka naša deca nauče, koja su u dijaspori nauče ćirilicu. Slažem se, sjajno bi bilo da naša deca u dijaspori znaju ćirilicu. A šta je država Srbija uradila za našu decu u dijaspori? Koliko mi lektora imamo uopšte na stranim univerzitetima? Koliko to država Srbija finansira? Nego mi mislimo da sve nešto može da se desi iz čiste ljubavi prema, ne znam nečemu, ali ljubav je neosporna prema jeziku, prema književnosti našoj. Jedno je ta ljubav, a drugo je šta ste vi učinili." kaće Dašić.</p>
<p><b>Osnovci i srednjoškolci imaju obaveznu literaturu za čitanje u vidu lektire. Postavlja se pitanje da li je važnija vrednosti knjiga, za koje bi deca bila uskraćena ili su ipak važnija pisma na kojima su napisana?</b></p>
<p>"Imamo mi taj problem da imamo neka dela školske lektire, koje nemamo na ćirilici. Naši maturanti u srednjim školama, u gimnazijama, pišu maturske radove. Vama treba jedan širi korpus literature i to iz naučnih disciplina, biologije, hemije, fizike. Ne možete vi da uslovite nekog izdavača, koji se opredelio za neku užu, stručnu oblast i čije knjige se štampaju u 200.000-300.000 primeraka. On, naravno, računa i na neko šire tržište. I ne možete vi sada njega limitirati, šta to znači, nećemo imati knjigu u školskoj biblioteci zato što je ona štampana na latinici. Obrazovne ustanove kao ustanove koje treba da razviju patriotizam, rodoljublje i sve te osobine. Ali to je samo kad mi donosimo takve mere, pa ćemo knjige samo štampane na ćirilici da kupujemo za školske biblioteke. Pa ne radi se to tako. Uložite vi u obrazovne institucije, u škole, a s druge strane vi uložite samo ono što je marketinški upotrebljivo. A marketinški upotrebljivo je nacionalni stadion. Neće učenici da steknu ljubav, patriotizam prema svojoj zemlji na stadionu. Ono gde će to da steknu, to su obrazovne institucije. Tako se brani rodoljublje, nacionalni identitet, i sve ono što je važno."</p>
<p><b>Savremene generacije učenika formatirane su na sadržaje društvenih mreža, što značajno utiče na njihov raspon pažnje i čitalačke navike. Nastavnici se suočavaju sa izazovima moderne tehnologije i popularnih digitalnih formata, boreći se da održe interesovanje učenika u učionici.</b></p>
<p>"Što se tiče čitalačkih navika, ove nove generacije, one su formatirane na drugačiji način. Ti sadržaji na društvenim mrežama traju mereno sekundama. Tako da vi imate tu sada taj ozbiljan problem gde je dostupno mnogo stvari, ali su česte i zloupotrebe, pogotovo tih savremenih tehnologija u našim školskim uslovima. Mi se borimo sa tako moćnim neprijateljima u učionici, meni su protivnici popularni influenseri, chat GPT, videoformati... Ozbiljna konkurencija, ja moram njima da budem interesantnijim od tih stvari što je, prilično težak posao i ozbiljan zadatak." rekao je u emisiji 3D na Insajder televiziji Milorad Dašić profesor književnosti.</p>
<p>&nbsp;Izvor: Insajder&nbsp;</p>

Milorad Dašić: Ćirilicu na pogrešan način brane oni koji ne deluju načitano (VIDEO)

<p>"Što se tiče Fakulteta dramskih umetnosti, gde predajem, ja znam da moji studenti nisu zadovoljni jer njihovi inicijalni zahtevi nisu još uvek usvojeni.", rekao je za 3D Baljak.</p>
<p>Da podsetimo, jedan od inicijalnih zahteva sa FDU je smena Milije Koldžića član veća opštine Novi Beograd, koji je, kako tvrde, nasrnuo na studenta Fakulteta dramskih umetnosti Nikolu Terzića, tokom protesta. &nbsp;Međutim, Koldžić nije smenjen, zahvaljujući glasanju vladajuće većine.</p>
<p>"Te večeri nije smenjen na sednici Skupštine opštine Novi Beograd. Studenti nisu mogli da uđu, mada je sednica trebala da bude javna, da prisustvuju sednici. Svi mi smo slušali taj njegov govor koji je bio prilično, kako da kažem, sraman u interpretaciji događaja. Sraman u smislu toga da je to njegova neka verzija kao da je on napadnut. Mislim, potpuno neverovatno i to i cela ta priča. Očigledno su bili neveštiji tog dana prilikom cele predstave koju su izveli, a sada se još neveštije brane. To je još više ogorčilo studente. Moji studenti apsolutno nisu zadovoljni", kaže Baljak.</p>
<p>Studenati su saopštili i da oni nisu očekivali da predsednik Republike lično realizuje njihove zahteve, već su očekivali da to rade institucije, u skladu s tim koji zahtev se na koju instituciju odnosi i da se to nije dogodilo.</p>
<p>"To se nije dogodilo i sad se otvaraju pitanja, odakle njemu direktno u posedu ta dokumentacija. Imam osnovane sumnje da su verovatno oni registratori zapravo bili prazni, da je to deo neke scenografije. Mislim, mi smo videli kako to izgleda i kako ih on sa lakoćom podiže. Tako da, studenti su ogorčeni pre svega činjenicom da su sinoć bili etiketirani kao plaćenici. To je nešto što ih je uvredilo, da rade za strane službe, da je, ne znam, 400 i nešto miliona evra uloženo u rušenje vlasti. Tako da to njegovo sinoćno istupanje otvorilo je i druga pitanja. Mislim, stanove niko nije tražio. Vidimo da se obećanja Vučićeva ne ispunjavaju, ni na nivou grada, ni na nivou metroa. Ko može da veruje da će odjednom biti toliko entuzijazma za kredite i za sve ostalo" iznosi Baljak.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F5OvVTblEVPk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/>
Studenti smatraju da je vlast uplašena, ali Baljak smatra da je više nesnađena jer se po prvi put u direktnom obraćanju predsednika moglo čuti negodovanje mase napolju.</p>
<p>"To nije bio najavljen skup, bio je krajnje spontan skup i očigledno je ta buka njega prilično frustrirala i oni koji su analizirali detalje tog njegovog nastupa uočili su niz kontradiktornosti. Premijer Vučić prvo kaže, taj zahtev je nemoguć, dokumentacija je u tužilaštvu, a onda se pojavljuje u 18 časova sa dokumentacijom. Gomila takvih sitnica odaje prave namere", kaže Baljak.</p>
<p>Kaže i to da predsednik generalno ne razume, niti ima sluha, niti ga pretirano zanima obrazovni sistem u zemlji.</p>
<p>"To su dokazali i nedavni protesti prosvetnih radnika, koji ne prestaju i ja negde vidim veći razlog za sinergiju u zajedničkom buntu tih divnih nastavnika koji praktično školuju buduće akademske građane i njihovom zaista ponižavajućem položaju, i da ova država zapravo nema nikakvog sluha za budućnost, a budućnost je u obrazovanju ljudi. Znači, to je nešto što njih potpuno ne zanima, čak šta više njima odgovara da budući mladi ljudi budu što manje obrazovani, jer što si manje obrazovan, manje te pogađa nepravda u društvu ili jednostavno manje primećuješ. Lakša je manipulacija. Zato on navija za dualno obrazovanje, ne navija da se ljudi školuju do ne znam kog mogućeg nivoa. I realno je položaj fakulteta dosta loš. Videli smo ovih dana neke neverovatne slike sa medicinskog fakulteta gde se školuju budući lekari koji znate koliko su već postali deficitarni i da odlaze. I ne samo oni, već i medicinske sestre", izjavio je Baljak.</p>
<p>Baljak iznosi i mišljenje o tome da je prisutsvo velikog broja žandarmerije samo dokaz koliko je policijska sila u službi jednog čoveka, i ta mogućnost da izvede toliku silu opremljenih žandarma da samo kao obezbede prolaz predsedniku ili premijeru je slika koja zaista govori o kakvoj zemlji živimo i o stepenu represije.</p>
<p>"To je nešto što nas podseća na slike iz Belorusije. To je nešto po čemu sam imao sticajem okolnosti priliku da razgovaram sa Andrejem Gnjotom dok je bio ovde u Beogradu, on mi u tom jednom kratkom razgovoru, sa nanogicom rekao da ga sadašnje slike i sadašnja Srbija podsećaju na situaciju u Belorusiji pre ove najnovije Lukašenkove represije. Znači, tako se taj autoritarni sistem postepeno do diktature razvija. Pa nismo imali ni prizore da ti izađeš na stanicu u Petrovaradinu i da devojke izađu i da budu ubačene u nekakva kola bez tablica i bez obrazloženja. Znači, kidnapovanje ljudi na ulicama, to je ipak nešto čemu nismo svedočili ni u vreme Miloševićeve vlasti".</p>
<p>Studenti su se okupljali i ispred RTS-a, kao što je to bilo i devedesetih.&nbsp;</p>
<p>"Ja sam uradio dva filma koja se tiču tragedija koje su se desile. Film Anatomija bola koji se tiče pogibije i žrtvovanja 16 radnika RTS-a. Praktično žrtvovanje tih ljudi zarad promene snaga u propagandnom ratu protiv NATO. I jedan film koji je samo godinu i po dana kasnije govorio o paljenju RTS-a nakon 5. oktobra i onom celom dešavanju. Znači, to je jedno mesto koje je jedan simbol zarobljenog uma, je li? Taj javni servis se zapravo nikada nije na pravi način otvorio prema građanima. Tako da to jeste mesto gde se okupljamo, gotovo ritualno već decenijama. Eto, znači moja deca nisu bila rođena kad je moja generacija tu protestovala i sada su u pola osam ponovo na istom mestu. Što dovoljno govori o tom Danu mrmota u kome živimo i da se praktično jako malo stvari promenilo", objašnjava Baljak.</p>
<p>Priča i o tome da je nemoguće je nemati empatiju prema akademskim građanima koji trenutno protestuju, kao i da svako od nas ima u porodici nekog ko ili studira ili se sprema da studira, kao i o raspletu samog događaja.</p>
<p>"Rasplet je samo na njima, na njihovoj volji, želji i snazi, pogotovo onih koji hoće da ostanu da žive u ovoj zemlji, jer to je test. Iako ne želiš da više živiš ovde, šta te briga da li je ovde Vučić ili Vulin ili bilo ko. Ali ako je tvoja budućnost usmerena ka životu u Srbiji, i pristaješ na ovakvu situaciju, onda nešto nije u redu. I to je bila jedna situacija u studentskoj populaciji dugi niz godina, što smo i mi zamerali. Mi smo kritički sa njima o tome pričali, da su suviše u svojim nekim svetovima, da su više individualisti, da su okrenuti sebi, da žive u tom nekom mehuru. Zapravo, bežeći od te stvarnosti, prave sopstvene svetove, ali očigledno je u njima akumuliralo puno tog nekog nezadovoljstva, pogotovo kako rastu i postaju svesni da tu treba verovatno da provedu ostatak života. I rezultat toga je ova pobuna, koju oni moraju da izguraju, isključivo oni", zaključuje on.</p>
<p>Na tribini Proglasa u Novom Sadu, studenti su govorili o tome da nemaju nikakvu veru u to da će sutra njihova stručnost biti cenjena, da će moći da se izbore za bilo kakve šanse bez pristajanja na korupciju. Insistirali su na tome da su egzistencijalno i fizički ugroženi.</p>
<p>"Oni su se, na primer, na FDU susreli prvi put oči u oči sa tom korupcijom, nasiljem, kada su ti ljudi izašli da ih biju, svako sa svojim zadatkom, da li jedan žuri u bolnicu, drugi u vrtić, ali svi namereni da naprave incident. Svako ima svoju ulogu. Ti ljudi koji navodno moraju da izađu da prave incidente iz javnih preduzeća, iz opštine, i odakle već, to su ljudi koji žive korupciju. Tih 700 hiljada ljudi, stranačkih većina aktivista, zapravo su slika i prilika korupcije koja je sada postala i nasilna. Očigledno nasilna kada se nađe te s akademskim građanima. Oni nisu mogli da veruju. To je za njih bio neverovatan šok. Jer jedno je gledati to sa strane, na društvenim mrežama ili ovako, a drugo je kada su bili oči u oči sa tim ljudima. Oni su samo ćutali prvog trenutka, prvih 10-15 minuta i onda su krenuli da se organizuju. Već za pola sata su znali imena i prezimena svakog od tih ljudi i bilo je jasno da svako ima neke veze sa vladajućem strankom", objašnjava Baljak.</p>
<p>Situacija eksalira iz dana u dan, ljudi se zaleću automobilima, unose u facu studentima i Baljak potvrđuje da je bes trenutno dominantna emocija u ovom društvu i da vrlo često prevlađuje zdrav razum. Dodaje i to da često bes jednih indukuje bes drugih i da zbog toga studenti treba da budu strpljivi.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Janko Baljak: Bes je trenutno dominantna emocija u društvu (VIDEO)

<p><b>Koja bi to bila definicija nenasilnog otpora?</b></p>
<p>"Govorimo o jednom simboličkom prikazivanju slobode izražavanja i poruka koje se šalju, konzumiranjem jedne od naših najbitnijih sloboda, a to je da izrazimo naš stav. I kada stav koji izražavamo jeste u skladu sa zakonima i ne samo što je i legitiman i legalan, onda ne možemo da kažemo da iskazivanjem svog stava kršimo prava drugih, naročito kada je ovakav jedan vid nenasilnog otpora tako zaista organizovan da mnogo i ne ruši prava drugih. Mi već znamo, unazad nekoliko nedelja, da će od 11.52 i narednih 15 minuta blokade biti saobraćajnica i mi svi živimo u demokratskom društvu i treba zapravo da se solidarišemo sa tom porukom, naročito jer se ta poruka ne tiče samo onih koji su učesnici tog nenasilnog otpora, nego se tiče svih nas. Dakle, mi treba da budemo solidarni u iskazivanju stava da zapravo institucije trebaju da rade. Ne traži se ne znam kakva akcija, ne traži se nešto dodatno od države, zapravo se traži samo da institucije rade svoj posao i da određeni predstavnici institucija ne vrše pritisak da se taj posao radi onako kako treba."- kaže katarina Golubović.</p>
<p><b>Ako imate kontraargument, "meni neko uskraćuje slobodu kretanja, ne mogu da idem okolo", je li to onda nešto oko čega bi mogli pravno da se sporimo ili ne?</b></p>
<p>"Ne možemo da se sporimo, ni na koji način. Prvo, kao što sam rekla, to su vrlo vremenski ograničene blokade. Policija je dužna, znači i po ustavu i po zakonu, da obezbedi da saobraćaj funkcioniše, da se odvija drugim rutama i to i jeste način zbog čega se najčešće i prijavljuju skupovi. Ovde nema potrebe ni da se prijavljuju skupovi s obzirom da je policija već upoznata da će se takva blokada desiti i u tom smislu može preduzeti akcije da ostali građani, ukoliko se zapute, da kažemo, na neodređeno mesto. Jedino što mora da se obezbedi jeste eventualno prolaz ambulantnih kola, hitne pomoći. Ostalo sve mora da stane da bi poruka bila poslata. Mislim, poruka ne treba samo da bude poslata, ona treba da se čuje i da se uvažava kako bi te blokade prestale, a mi do sada nismo imali takav odgovor nadležnih institucija, nažalost. Blokade su takođe zaštićene svim međunarodnim ugovorima, dakle odredbama koje garantuju slobodu izražavanja." - kaže Katarina Golubović.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D8k41IEwe2ag&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><b>A kada imamo ulazak policije na novosadski Fakultet tehničkih nauka, da li je to povređivanje autonomije univerziteta?</b></p>
<p>"To je apsolutno, da kažemo, zloupotreba od strane policije. Što se tiče ovog slučaja na tehničkom fakultetu, mislim da treba imati naravno u vidu da policija mora da održi javni red i mir, i da ukoliko je nekome zaista ugrožena sigurnost da policija može da reaguje na određeni poziv, ali naravno reakcija policije i akcije policije ne sme da bude uperena protiv studenta koji se nalaze u samom fakultetu; niti na razbijanje neke vrste skupa, jer to na kraju krajeva ni ne spada u javni skup jer se dešava u zatvorenom prostoru. Tako da, policija određenom silom može da reaguje, ali nikako prekomernom. Dakle, mogu da se pojave jedan, dva policajca koji mogu da ispituju o čemu se radi i tu se njihov posao završava. Dakle, nikako upad, da kažemo, velikog broja policajaca koji zapravo ima i poruku da su tu da razbiju blokadu i protest."</p>
<p><b>I sad, osim blokada, mi imamo i štrajkove. Vaše kolege iz advokatske komore Srbije obustavile su rad na jedan dan. Je li štrajk takođe neka vrsta nenasilnog otpora, ako su advokati pružili podršku studentima?</b></p>
<p>"Advokati su obustavili rad. Kada govorimo o štrajkovima, obično govorimo zapravo o obustavi rada radi zapravo ispunjavanja nekih ličnih, odnosno strukovnih ambicija, dok obustava rada zapravo predstavlja akt nezadovoljstva čitave jedne slobodne profesije koja, da kažemo, argumentovano tvrdi da je pre svega nešto u državi nije funkcionisalo kako treba, pa pomenuli smo između ostalog donošenje i izmenu krivičnog zakonika. Ja moram da napomenem da ne samo da je on usvojen bez rasprave, nego je to bio predlog vladajuće partije. Dakle, to nije bio ni predlog vlade o kome smo mi govorili mesec dana pre toga. Dakle, nađen je put da se zloupotrebe svi mogući pravni mehanizmi kako bi se jedan predlog našao u Narodnoj skupštini i usvojio mimo bilo kakve rasprave od strane struke. Dakle, struka o tom predlogu nije raspravljala. Onih mesec dana se nije raspravljalo o predlogu koji je usvojen, nego potpuno o drugom nacrtu koji je Ministarstvo pravde objavilo."</p>
<p><b>A šta je iza toga? Na šta sumnjate Vi i Vašekolege?</b></p>
<p>"Ja mislim da je to bilo prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma da se desilo, da vladajuća partija na takav način zloupotrebi svoj položaj i svoju većinu da se donese izmena jednog sistemskog zakona koji utiče na živote građana. To se nije dogodilo u srpskom parlamentarizmu, ovo je prvi put i zbog toga su advokati prvo u Beogradu i Šapcu odreagovali, a potom se Advokatska komora Srbije pridružila i nije osudila samo taj akt donošenja krivičnog zakonika na taj način, nego između ostalog i selektivno postupanje tužilaštva kada je u pitanju procesuiranje potencijalno odgovornih za nesreću u Novom Sadu, s jedne strane, kao i za selektivno procesuiranje ljudi koji protestuju na ulicama u Novom Sadu. I zaista mi je drago što sam član Advokatske komore Beograda i Advokatske komore Srbije i što smo zajednički poslali jasnu poruku da mi ovo ne odobravamo, osuđujemo i da ćemo se boriti protiv takvog postupanja. Jedan dan je za sada ta obustava rada. Zapravo ne znam da li su ljudi svesni da kada advokati zastanu, zapravo se napravi, ne mogu reći, veliki problem, ali može da bude potencijalno za građane jedna pometnja u pravosuđu."</p>
<p><b>Ali da li su sami po sebi ti zakoni loši? Da li su rešenja u zakonu loša?</b></p>
<p>"I jedno i drugo, nažalost, populističkim merama i izmenama krivičnog zakonika mi zaista ne možemo da stanemo na put nasilju u našem društvu. Dakle, mora država ozbiljno da se pre svega pozabavi prevencijom, a mi to od maja prošle godine zaista nismo videli. Jedini odgovor jeste bio pokušaj poštravanja kazni i uvođenje nekih krivičnih dela od kojih neka nisu bila dobro formulisana i imale su potencijal da budu zloupotrebljena."</p>
<p><b>Prekjuče je obeležen Međunarodni dan ljudskih prava i mnogi su konstatovali da su ljudska prava u Srbiji opasno ugrožena. Po Vašoj oceni, čija se i koja prava najviše krše kod nas?</b></p>
<p>"Pa, ja moram pre svega da spomenem medije i pravo na obaveštenost. Čini mi se da je gotovo svaki građanin, u stvari, pogođen kršenjem ovog prava. O tome treba da se priča. Trenutno je proces kandidovanja za nove članove REM-a i zaista upućujemo poziv svim onima ljudima od integriteta da se prijave i da potraže saveznike i kod studenata i kod svih onih koji se trenutno zalažu za vladavinu prava, kako bi i to pravo funkcionisalo, jer bez prava na obaveštenost naši građani prosto ne mogu da donose racionalne odluke koje utiču direktno na njihove živote. I sloboda izražavanja sama po sebi je isto jako, jako ugrožena. Zato što mi nismo do sada videli takvu vrstu pritisaka koja postoji protiv onih koji se slobodno izražavaju, pre svega na internetu i naročito povodom gorućih društvenih pitanja. Mi nismo imali, da kažemo, takvu zloupotrebu institucija na delu do sada u smislu da se ljudi privode na informativne razgovore, da je vrlo često umešana u informativne razgovore bezbednosno-informativna agencija, da su ljudima oduzimani telefoni. Amnesty International je izašao sa izveštajem da se ljudi prisluškuju u Srbiji, dakle pravo na privatnost je apsolutno povređeno. Takođe imamo i pitanje prava na slobodu i bezbednost."</p>
<p><b>Sad imamo ovaj novi moment, zapravo ja bih rekla dva drastična kršenja zakona. Reč je o slučaju Dalibora Dragijevića koji je bio priveden u vezi nestanka male Danke Ilić. U našoj emisiji Marker objavili smo izveštaj obdukcije, iz koje se vide sve povrede koje je taj čovek dobio u policiji. On je umro, da podsetimo, tog dana, te noći kad je priveden. I s druge strane imamo gospodina Iliju Kostića iz Novog Sada, koji je pritvoren i koji je, kad je pušten na kućno lečenje, zapravo završio na operacionom stolu. Šta nam to govori?</b></p>
<p>"Govori da nemoć države vodi u, da kažemo, torturu od strane policije. Ja mislim da je upravo prvi slučaj koji ste pomenuli proizašao pre svega iz neverovatnog pritiska javnosti i politike da se taj slučaj brzo reši i onda se, na žalost, pribeglo onim sredstvima koja su potpuno nedozvoljena. Bilo je evidentno od samog starta da je u pitanju tortura. Policija, nažalost, u poslednje vreme pokazuje da je potpuno instrumentalizovana, politizovana i između ostalog mi imamo i neke sistemske probleme u smislu postojanja policije koja je potpuno depolitizovana i direktora policije i dalje nemamo i to jeste svakako uvod u masovnije kršenje ljudskih prava od strane policije."</p>
<p><b>Pričali smo o policiji, sad pričamo o tužilaštvu. Moralo je tužilaštvo da izađe u javnost kada se slušala nasrešnica u Novom Sadu. Oni su potpuno hermetički, zatvoreni, mi tu nemamo komunikaciju sa javnošću, je l tako?</b></p>
<p>"Apsolutno, tužilaštvo je potpuno propustilo da komunicira sa građanima na pravi način kada je u pitanju i procesuiranje u Novom Sadu. Oni jesu izlazili sa saopštenjima, dakle, na sajtu tužilaštva su mogli da se nađu saopštenja u smislu koliko lica je privedeno, i sa kojima je obavljen razgovor, ali ništa više od toga. Posle tri nedelje smo imali, da kažemo, prvu prezentaciju vlasti pravosudnih organa kada je određen pritvor Goranu Vesiću, međutim pod pritiskom, jasno je s obzirom da je razlog bio uznemirenje javnosti za određivanje pritvora, posle nekoliko dana taj razlog je otpao, zapravo uznemirenje javnosti s druge strane raste i danas svedočimo tome, u tom smislu zaista se može samo pritisku pripisati i ta odluka da se ukine pritvor i to je, da kažem, propuštena prilika da se tužilaštvo kao takvo pokaže kao organ vlasti koji stoji tu da krivično goni i da bude tu kao zaštitnik javnog interesa i neko ko je u službi građana." - rekla je u emisiji 3D na Insajder televiziji Katarina Golubović predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

3D

Milan Antonijević: Budući stručnjaci Srbije danas protestuju na ulici (VIDEO)

Miloš Janković o studentskim protestima: "Uradili su nešto što je potrebno jednom društvu - a to je nepristajanje" (VIDEO)

Nadežda Satarić za 3D o "trećem dobu" u Srbiji: Sistem u stanju da pomaže samo pet odsto starih kojima je potrebna pomoć (VIDEO)

Milorad Dašić: Ćirilicu na pogrešan način brane oni koji ne deluju načitano (VIDEO)

Janko Baljak: Bes je trenutno dominantna emocija u društvu (VIDEO)

Katarina Golubović: Moramo da budemo solidarni u stavu, da institucije treba da rade svoj posao (VIDEO)