Milan St. Protić: Simbolika Vidovdana i uprošćena slika prošlosti (VIDEO)
Približava se Vidovdan, dan kada su studenti u blokadi najavili veliki skup u Beogradu. Dok vlast najavljuje nasilje, studenti su dali ultimatum Vladi da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiču uputi predlog za raspuštanje Narodne skupštine, a s ciljem raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Koliki će značaj imati ovogodišnji 28. jun i zbog čega se u obeležavanju Vidovdana u Srbiji ogleda slabost istorije, za „3D“ govorio je istoričar Milan St. Protić.
Studenti su najavili i pozvali građane na veliki skup na Vidovdan, 28. juna u Beogradu. Predstavnici vlasti najavljuju nasilje, ali Protić to vidi kao zamenu teza.
"Jedina opasnost da stvari izmaknu kontroli i da dođe do nasilja dolazi od vlasti, jer vlast raspolaže instrumentima sile. Građani i studenti te instrumente u svojim rukama nemaju", rekao je Protić i dodao da vlast "preti, kao i uvek, zato što se ulice najviše boji, zato što na ulicu nema odgovor i to se videlo i 15. marta, i onomad u Novom Sadu, i u Kragujevcu, i u Nišu". Pojašnjavajući šta je cilj tih pretnji, Protić ističe da vlast "čini sve da što manji broj ljudi dođe u Beograd i da sve prođe, po njih, što manje bolno".
Ucene i pretnje, kao i ukidanje plata profesorima univerziteta, samo su još jedan "oprobani mehanizam" vlasti s ciljem da "uguši otpor", dodaje gost "3D-a".
Kada je u pitanju simbolika Vidovdana i zašto su studenti odabrali ovaj datum, iako se uzima u obzir da se od 1989. i skupa Slobodana Miloševića na Gazimestanu ovaj praznik isključivo vezuje za temu Kosova, Protić odgovara:
"Nikom od studenata Kosovo nije glavna tema", i dodaje da se u obeležavanju Vidovdana najviše ogleda slabost istorije zbog političkih manipulacija. Ističe da svaki narod ima svoje mitove i legende, te da je Vidovdan u Srbiji vezan isključivo za stradanje.
"Kosovska bitka je za današnje generacije i našu stvarnost gotovo bila jedina istorijska tačka koja nam je bila poznata i sa kojom smo se identifikovali." Protić podseća da je 1889. godine, tačno 500 godina nakon Kosovske bitke, Vidovdan obeležen kao dan žalosti, odnosno parastos. "Održana je liturgija kosovskim velikomučenicima u Crkvi Lazarevića u Kruševcu." Podseća i da je prvi jugoslovenski Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca donet na Vidovdan. "Naravno, na taj dan je izvršen i atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda 1914. godine. Koliko je u tome bilo simbolike, a koliko je to naknadno tim događajima pripisano, ostaje pod znakom pitanja."
Milan St. Protić podseća na paradoks da je datum poraza pretvoren u praznični dan "na koji se igra i peva i slavi Kosovo u sastavu Srbije" i dodaje da "niko, pa ni istoričari, često ne pominju da je posle Kosovskog boja i gubitka Kosova Srbija doživela procvat pod despotom Stefanom Lazarevićem" koji je Beograd proglasio za svoju prestonicu i koji u Beogradu ima dve ulice. Na kraju, Protić naglašava važnost simbola za jedan narod:
"Bilo bi lepo da ovaj Vidovdan bude Vidovdan pobede, a ne Vidovdan poraza. I da ovaj Vidovdan 2025. bude pozitivna strana, uspešna strana onog Vidovdana 1389. godine i svih potonjih koji su, nažalost, bili obeleženi porazima, nesrećama, krvoprolićem ili neuspehom", ističe Protić i dodaje da treba videti "koliko će narod biti odlučan u subotu, 28. juna".
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.