Čalovska Hercog: Nasilje je kao maligni tumor (VIDEO)

“Mi smo normalizovali da moramo da se prilagođavamo i angažujemo sve svoje snage, čak se hvalimo kako smo rezilijentni, inteligentni. Otporni smo i žilavi, ali svaka rezilijentnost je, kao i svako zarastanje rane, po cenu nečega. Ta naša rezilijentnost nas mnogo košta. Košta nas i toga da imamo tih paralelnih realnosti. Naravno da se ne očekuje, da ako učestvujemo u protestima i društveno smo osetljivi, aktivni, da treba da odustanemo od toga da se družimo sa ljudima i da popijemo kafu u kafiću. To ne isključuje jedno drugo, ali kada to postanu dve odvojene realnosti gde zanemaruju jedna drugu, onda govorimo o polarizaciji, fragmentaciji.”

Profesorka Čalovska Hercog objašnjava da svakodnevno izlaganje nasilju i društvenoj neizvesnosti nije samo slučajnost, već deo šireg problema koji ona naziva „nasiljem organizovanog sistema“. Kako kaže, nasilje je prisutno u gotovo svim segmentima života – od gradskog prevoza, pijaca, preko zdravstvenih ustanova, pa sve do međuljudskih odnosa. 

“Nasilje je metafora koju često koristimo i koja mislim da je korektna. Opisuje nasilje kao maligni tumor. Pojavi se maligna ćelija, umnožava se, raste tako što troši zdrave snage, uništava zdravo tkivo i na kraju čitav organizam živi za nasilje - maligni tumor traje. Mislim da ova metafora zaista vrlo jasno oslikava koja je priroda i koji možemo ishod da očekujemo od života u nasiljem organizovanom sistemu”, objašnjava profesorka.

Hercog smatra da je naše društvo u kolektivnoj traumi koja se nadovezuje na prošle ratove, raseljavanja i siromaštvo.

“Mi kažemo društveno-politička kriza. Kriza ima svoj početak,  pik i ima neki ishod i trajanje. Ovo više nije kriza. Kriza traje šest meseci. Mi smo u stanju traume”, navodi profesorka.

Najčešći psihološki simptomi kod ljudi, koji su stalno pod stresom i neizvesnošću često se ogledaju u osećaju preopterećenosti i pritiska, objašnjava Hercog. Kako kaže to se posebno vidi kod žena koje pokušavaju da usklade brojne obaveze, te svoj život često opisuju kao prinudni rad. Komentarišući to da nam se svakodnevica deli na mir i haos, na blokade i odlaske u bioskop. Profesorka savetuje da bolje sagledamo lične oslonce.

“Ideja svih nas je da budemo emocionalno stabilni i socijalno versatilni, da možemo da pravimo izbore. Onda smo spremni i da se žrtvujemo i da se uložimo i budemo konstruktivni, ali dok se osećamo da živimo živote gde nismo učestvovali svojim izborom, ne može nam biti dobro. Velika je stvar što smo počeli da razgovaramo. Velika je stvar što smo počeli da se okupljamo”, kaže Nevena Čalovska Hercog.

Komentarišući kako da ne osećamo krivicu ukoliko nismo dovoljno društveno angažovani, Hercog objašnjava da osećanje krivice često nije korisno, jer može navesti ljude da se skrivaju, lažu, napadaju ili racionalizuju svoje postupke.

“Ako krivicu vidimo kao odgovornost, onda je to ipak u sferi - šta bih mogao drugačije i da li bih mogao drugačije. Govorili smo o tome koliko je tolerancija važna. Koliko tolerisati da nisu svi ljudi spremni da se angažuju, da su neki uplašeni, da se ne osećaju dobro u grupi.  Ima puno razloga zbog čega neko ne učestvuje. Ljudi koji su istaknuti u našoj javnosti, zvezde imaju uticaj, ljudi u marketingu znaju to. Ja mislim da imaju obavezu, jer sve što oni urade ima mnogo više uticaja nego ono što vi i ja kažemo. Ima mnogo više uticaja i oni imaju društvenu odgovornost”, zaključuje profesorka Nevena Čalovska Hercog.

Izvor: Insajder