Zašto su propali prethodni pregovori Rusije i Ukrajine (VIDEO)
Prvi direktni razgovori Rusa i Ukrajinaca trebalo bi da se održe sutra u Istanbulu, nešto više od tri godine nakon što su propali poslednji direktni pregovori zaraćenih strana. Neposredno posle invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022, takođe u Istanbulu, počeo je prvi krug direktnih pregovora o okončanju sukoba i već krajem marta sačinjen je prvi nacrt mirovnog sporazuma. Prvi mirovni dokument nastao je dok je Vojska Rusije diktirala situaciju na frontu. Međutim, pošto što se ukrajinska vojska konsolidovala i slušajući savete saveznika, pre svih tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona - Kijev je odbio taj predlog, izneo je svoje zahteve i pregovori su propali. Tri godine kasnije, Moskva insistira da se pregovori nastave na temelju tih bezuspešnih razgovora iz 2022, samo što sada traži mnogo više ukrajinske teritorije. Kako je izgledao nacrt sporazuma i zašto je bio neprihvatljiv?
Nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu sačinjen je tokom razgovora u Istanbulu od 28. do 30. marta 2022. i u dokumentu koji je objavio Njujork Tajms kao prva tačka stoji da će Ukrajina postati trajno vojno neutralna sa međunarodnim garancijama ali i država bez nuklearnog oružja.
Kao države-garanti predloženi su Rusija, Sjedinjene Države, Velika Britanija, Francuska, Turska, Nemačka, Kanada, Italija, Poljska i Izrael.
Iz Nacrta sporazuma nije jasno kako bi tačno izgledale međunarodne bezbednosne garancije - da li kroz mirovne misije u Ukrajini ili na neki drugi način. Međutim, jasno je naglašeno da se te garancije ne bi odnosile na Krim i delove Donjecka i Luganska koje je Rusija kontrolisala i pre invazije. Ono što je važno jeste da se u nacrtu ne pominju druge teritorije Ukrajine, a taj detalj je bitan jer tri godine kasnije - Rusija traži petinu ukrajinske zemlje.
Da je prihvatila taj sporazuma, Ukrajina bi se odrekla mogućnosti članstva u vojnim savezima, obavezala bi se da ne dozvoli postavljanje vojnih baza na svojoj teritoriji i da bi morala da traži pristanak država-garanta ako želi da održava vojne vežbe sa strancima. S druge strane, Ukrajina bi od njih dobila garancije da će podržati njeno članstvo u Evropskoj uniji.
Takođe, sporazumom se predlaže da se pitanje Krima reši kroz direktne pregovore tokom 10 godina i zaraćene strane se obavezuju da neće koristiti silu a najvažnije - poslednjim tačkama Nacrta sporazuma, Rusija i Ukrajina pristaju da započnu razgovore o prekidu vatre, povlačenju vojske i o oslobađanju zarobljenika dok se predlaže da preostala otvorena pitanja budu rešena tokom sastanka predsednika Rusije i Ukrajine do kraja 2022. godine.
Iako tri godine kasnije nacrt sporazuma na papiru izgleda prihvatljivo - mirovni predlog izazvao mnogo sporenja.
Bezbednosne garancije propisuju da ukoliko Ukrajina bude napadnuta, države-garanti mogu da reaguju tako što će zatvoriti njeno nebo i dostaviti joj neophodno oružje. Međutim, spor je nastao jer je Moskva tražila da takva odluka bude jednoglasna. Za Kijev je to bilo neprihvatljivo.
Takođe, neslaganje je nastalo oko pitanja kako bi trebalo da izgleda Vojska Ukrajine posle rata. Naime, Kijev je bio spreman da svede svoje snage na 250 000 vojnika, 800 tenkova i na rakete dometa do 280 kilometara. Međutim, Moskva je da se brojke smanje - 85 000 vojnika, 342 tenka i samo rakete dometa do 40 kilometara.
Rusija je tražila i da Ukrajina prizna ruski jezik kao zvanični i da zaustavi, kako Moskva tvrdi, diskriminaciju prema Rusima u Ukrajini. Tu tvrdnju Kijev je nazvao apsurdnom i odbacio je, a na isti način je okarakterisao i zahtev Moskve da Ukrajina bude denacifikovana.
Pošto je ruska ofanziva slabila u tim danima 2022, a Ukrajini počelo da stiže zapadno oružje - Kijev je odustao od pregovora i fokus prebacio na kontraofanzivu.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.