"Izjave predstavnika države agresora o navodnom početku vraćanja tela ili mera repatrijacije na osnovu rezultata sporazuma u Istanbulu su neistinite“, navodi se u izveštaju koji je Koordinacioni štab objavio na Fejsbuku, preneo je Ukrinform.
Ukrajinski Koordinacioni štab je dodao da su u toku pripreme za razmenu teško bolesnih, teško ranjenih, mladih ljudi, kao i za razmenu tela poginulih ukrajinskih i ruskih vojnika.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrsena-druga-runda-pregovora-rusije-i-ukrajine-u-istanbulu">Druga runda pregovora između Ukrajine i Rusije održana je u Istanbulu 2. juna</a>, a dve strane su se složile o razmeni teško bolesnih ratnih zarobljenika i vojnika starosti od 18 do 25 godina po principu "svi za sve“.
Ukrajina i Rusija su se složile i da razmene po 6.000 tela poginulih vojnika.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Ukrajinski štab: Netačne tvrdnje Rusije o razmeni tela i zarobljenika

Da Ukrajina nema nameru da stane sa diverzijama i napadima na rusku infrastrukturu pokazuje i zvanična potvrda je eksplozivom pogođen putni i železnički most koji povezuje Rusiju i anektirani Krim. I dok Moskva ponavlja da to neće proći nekažnjeno - pregovori su i dalje u ćorsokaku, posle sastanaka delegacija u Istanbulu. &nbsp;&nbsp;
“Pozicije su udaljene i jako je teško zamisliti kako može doći do bilo kakvog dogovora, bar u ovom trenutku. Ako se pogleda tekst memoranduma koji je Rusija predložila Ukrajini, to je zapravo katalog onih najčvršćih ruskih zahteva od samog početka rata. Ako bi neko bio ironičan, mogao bi reći da tu samo nedostaje još tačka u kojoj se Kijev proglašava oblasnim centrom jedne od lokalnih oblasti u Rusiji. Naime, tu je stavljeno sve što su maksimalistički zahtevi Rusije, počev od teritorijalnih zahteva pa do uticaja na unutrašnja zbivanja i politička rešenja, raspored vojske, ograničavanje ljudstva, oružanih snaga na samoj teritoriji Ukrajine. Dakle, Rusija je krenula od jednog maksimuma. Interesantno je da su pre dve, tri nedelje ruski lideri još pominjali reč kompromis, pa i Putin jednom ili možda dva puta izgovorio tu reč. Međutim, sada čujemo Dmitrij Medvedeva koji kaže da ne dolazi u obzir nikakav kompromis, nego samo pobeda Rusije. S druge strane, u Ukrajini je niz tih tačaka ili gotovo sve su neprihvatljive. Ukrajina stoji evidentno slabije na frontu, ali se ipak nekako drži s obzirom na to da je generalno ona u vojnom smislu slabija od Rusije”, kaže ambasador u penziji Vladimir Vereš.
Između dve runde pregovora u Istanbulu, bile su akcije Kijeva i reakcije Moskve - uništavanje aviona, pa gađanje civilnih ciljeva, pa gađanje mosta. Vereš kaže da sve to ima uticaj na pregovore, kao i da je interesantno što predsednik Rusije u svom obraćanju ministrima i funkcionerima bezbednosnog sektora, osim ljutenje, spominje napade na infrastrukturu što proglašava terorizmom, ali ne spominje napade na vojne ciljeve.
“Glavno pitanje da li će i u kojoj meri biti odmazde za te napade koji su nesumnjivo vrlo ozbiljni. Po svoj prilici nije uništeno toliko bombardera koliko tvrdi ukrajinska strana, ali je značajna materijalna šteta u pitanju. Najvažnija je činjenica da je Ukrajina uspela da dohvati udaljene aerodrome na kojima su bazirani strateški bombarderi, koji u principu mogu da nose i nuklearno naoružanje, što znači da se čak i ta ruska nuklearna infrastruktura pokazala ranjivom. U Kijevu očigledno smatraju da bi to moglo na neki način omekšati Moskvu na pregovorima. Da li će to biti tako ili ne, teško je reći, ali evidentno je da je za sad jedina stvar o kojoj se mogu dogovoriti, humanitarna pitanja, razmena zarobljenika i razmena tela poginulih vojnika. Ukrajina je danas predložila ponovo samit na najvišem nivou i primirje do toga. Putin je već odgovorio da to nema smisla dok se ovakve akcije ukrajinske nastavljaju. Lavrov je ipak rekao danas da je pored svega važno da se razgovara i da je bolje to nego da se ne razgovara.”
Iako je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavljivao da će rešiti rat za 24 sata - to se nije desilo. Ipak, utisak je da bez Trampovog pritiska ne bi došlo ni do ovakvih pregovora Rusije i Ukrajine. Iako rezultati pregovora nisu impresivni, čini se da obe strane ne žele da naljute Trampa. Između ostalog i što sa Putinom ne može da vodi svoju biznis politiku.
“Za Ukrajinu je Amerika izuzetno važna, ali je važna i za Rusiju, jer Rusiji je mnogo bolje ipak da Trump bude američki predsednik nego Biden i zbog toga ne žele da ga razočaraju. I jedna i drugastrana dosta taktizira. Trump jeste razočaran dobrim delom, ako se može tako reći, svojom krivicom. On je prišao svemu dosta pojednostavljeno i uprošćeno, mislio je da će sve rešiti svojim uticajem. Sada se postepeno uverava u to da to nije lako i na neki način dolazi i do izvesnih podela u američkoj administraciji. Ima Trumpovih ljudi koji su oštri prema Rusiji, ima onih koji su mekši. U poslednjih nekoliko dana Trump je izbegavao da se izjašnjava, govorio je dosta uopšteno. Očigledno i njemu nije baš najjasnije kako u ovoj situaciji da postupi. Ne verujem da će se on potpuno povući iz ovih pregovora.”
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FzWIzG67U0NQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Kada se govori o pregovorima i okončanju rata, Rusija stalno podvlači da se moraju rešavati uzroci, dok Ukrajina ne želi da preda svoju teritoriju. Ipak, Vereš smatra da bi Ukrajina &nbsp;verovatno prihvatila da sadašnja granica napredovanja ruskih snaga bude granica između dve zemlje, makar na neki privremeni rok.
“Međutim, Rusija traži sve oblasti koje je formalno pripojila svojim ustavom pre nekoliko godina do kraja i traži da Ukrajina izađe sa tih teritorija. Ukrajina to dobrovoljno neće učiniti, zašto bi izašla iz Hersona i Zaporožja, kad ih trenutno kontroliše. Ukoliko bi Rusija pristala da se skrati teritorija tih oblasti, možda bi to formalno mogao biti dogovor. Drugo, verovatno bi se moglo dogovoriti da Ukrajina ne bude član NATO, jer je evidentno da na duži rok od toga nema ništa, Amerika to ne podržava i u NATO-u nema saglasnosti oko toga. To su dve stvari koje bi možda mogle biti predmet kompromisa, međutim ono što Rusija dalje traži je da utiče na to šta će Ukrajina raditi na svojoj teritoriji i kakve će odluke donositi na teritoriji suverene države, to već neće doći u obzir da se prihvati sa ukrajinske strane. Moskva za sada na tome insistira. Njen princip je očigledno da neće privremeno primirje, nego hoće mir koji bi bio pod moskovskim uslovima, odnosno pobeda,” rekao je ambasador u penziji Vladimir Vereš.
Izvor: Insajder

Teme

Vereš (ambasador Srbije u penziji): Moskva neće primirje, već mir koji znači pobedu (VIDEO)

Tramp je rekao da je sa Putinom oko sat i 15 minuta razgovarao o napadu Ukrajine na ruske avione u blizini aerodroma, kao i o drugim napadima koji su se dešavali sa obe strane.
"Bio je to dobar razgovor, ali ne i razgovor koji će dovesti do trenutnog mira. Predsednik Putin jeste rekao, i to veoma snažno, da će morati da odgovori na nedavni napad na aerodrome", rekao je Tramp u objavi na Truth Social.
Predsednik SAD je dodao da se sa Putinom složio da Iran ne sme da ima nuklearno oružje, a ruski lider predložio da učestvuje u razgovorima SAD i Irana, kako bi pomogao da se pregovori brže završe.
"Moje je mišljenje da Iran sporo donosi odluku o ovom veoma važnom pitanju i da će nam biti potreban konačan odgovor u veoma kratkom roku", rekao je Tramp.
Predsednik <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zelenski-uslovi-koje-je-predstavila-rusija-za-postizanje-mira-su-ultimatumi">Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da su "uslovi za postizanje mira koje je Moskva predložila tokom razgovora u Istanbulu su neprihvatljivi "ultimatumi"</a>.
Sa druge strane <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/putin-nema-smisla-pregovarati-sa-onima-koji-se-oslanjaju-na-terorizam">Putin je danas postavio pitanje smisla mirovnih pregovora sa Ukrajinom, optuživši zvaničnike te zemlje za "terorističke napade" na mostove u Rusiji u kojima je poginulo sedam osoba</a>.
Podsetimo Rusija i Ukrajina u Istanbulu su do sada obavile <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrsena-druga-runda-pregovora-rusije-i-ukrajine-u-istanbulu">dve rudne pregovora</a>
Izvor: Tanjug

Tramp razgovarao sa Putinom: Sporazum o Ukrajini još nije na vidiku

Istražni organi Rusije optužili su Ukrajinu za napad na most nad železničkom prugom u subotu u trenutku kada je njom prolazio voz sa 388 ljudi.
Napad se dogodio uoči nastavka pregovora o miru u Turskoj u ponedeljak.
Putin je izjavio da je napad na most u Brjansku i drugi u Kurskoj oblasti direktno uperen protiv civilnog stanovništva i da predstavlja dokaz da se vlast u Kijevu "transformiše u terorističku organizaciju, a njeni sponzori postaju saučesnici terorista", javlja Rojters.
Prema oceni Putina, aktuelni režim u Kijevu ne želi mir.
"O čemu onda razgovarati? Kako da pregovaramo sa nekim ko se oslanja na terorizam?", upitao je Putin.
Predsednik <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zelenski-uslovi-koje-je-predstavila-rusija-za-postizanje-mira-su-ultimatumi">Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da su "uslovi za postizanje mira koje je Moskva predložila tokom razgovora u Istanbulu su neprihvatljivi "ultimatumi"</a>.
Podsetimo Rusija i Ukrajina u Istanbulu su do sada obavile <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrsena-druga-runda-pregovora-rusije-i-ukrajine-u-istanbulu">dve rudne pregovora</a>
Izvor: FoNet

Putin: Nema smisla pregovarati sa onima koji se oslanjaju na terorizam

Zelenski je rekao da bi nastavak razgovora između Rusije i Ukrajine u Istanbulu u sadašnjem sastavu, sa sadašnjim delegacijama, bio "besmislen".
Predsednik Ukrajine je to rekao posle dve neuspešne runde direktnih mirovnih pregovora.
Tokom drugog bilateralnog sastanka u ponedeljak uz tursko posredovanje, ruska delegacija je Ukrajincima predstavila listu zahteva Moskve, uključujući povlačenje ukrajinskih snaga iz ukrajinskih regiona koje je Moskva anektirala, sprečavanje Ukrajine da se pridruži NATO-u i ograničavanje veličine njene vojske.
"To je ultimatum koji nam daje ruska strana", rekao je Zelenski na konferenciji za novinare.
On je pozvao na prekid vatre pre razgovora, i zatražio samit sa Trampom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
"Spremni smo za takav sastanak u bilo kom trenutku", rekao je Zelenski, pominjući i moguće prisustvo turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je u ponedeljak predložio da se u Turskoj sastanu predsednici Rusije, SAD i Ukrajine.
Podsetimo Rusija i Ukrajina u Istanbulu su do sada obavile <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrsena-druga-runda-pregovora-rusije-i-ukrajine-u-istanbulu">dve rudne pregovora</a>.
Izvor: Beta/AFP

Zelenski: Uslovi koje je predstavila Rusija za postizanje mira su ultimatumi

Sastanak delegacija Moskve i Kijeva počeo je pre nešto manje od sat vremena u palati Čiragan u Istanbulu. 	
Šef turske diplomatije Hakan Fidan rekao je da su na dnevnom redu sastanka bili zahtevi dve strane za postizanje mira.
Podsetimo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrseni-su-danasnji-pregovori-rusije-i-ukrajine-dogovorena-razmena-po-1-000-ratnih-zarobljenika">Rusija i Ukrajina su 16. maja održali prvu rundu na kom su dogovorili da razmene po 1.000 ratnih zarobljenika</a>, rekao je tada šef ruske delegacije Vladimir Medinski.
Izvor: Tanjug

Završena druga runda pregovora Rusije i Ukrajine u Istanbulu

Razgovori delegacije dve zemlje su zakazani za sutra u 13.00 časova, u palati Čiragan.&nbsp;
Kako je najavljeno, ukrajinsku delegaciju će ponovo predvoditi ministar odbrane te zemlje Rustem Umerov.&nbsp;
Očekuje se da će tokom sastanka delegacije dve zemlje, Kijev predložiti projekat mirovnog rešenja, čiji su zahtevi slični uslovima koji su ranije izneti, a odnose se na odsustvo ograničenja naoružanja ukrajinskih oružanih snaga, odsustvo međunarodnog priznanja teritorija koje je zauzela Rusija kao dela te zemlje i zahtevaju isplatu reparacija.&nbsp;
Na sastanku će Moskva, kako je najavljeno, predstaviti memorandum o budućem mirovnom sporazumu. &nbsp;
Prvi sastanak predstavnika Moskve i Kijeva u poslednje tri godine održan je 16. maja u Istanbulu, a dve strane su se tada složile da sprovedu razmenu zarobljenika po principu "1.000 za 1.000", što je već sprovedeno i da predstave viziju mogućnosti budućeg primirja kroz memorandume.
Izvor: Tanjug

Mediji: Ruska delegacija za pregovore sa Ukrajinom stigla u Istanbul

"Ruska strana je, kako je dogovoreno, blagovremeno sastavila odgovarajući memorandum, koji izlaže naš stav o svim aspektima pouzdanog prevazilaženja osnovnih uzroka krize. Naša delegacija, na čelu sa Vladimirom Medinskim, spremna je da predstavi ovaj memorandum ukrajinskoj delegaciji i pruži potrebna objašnjenja <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/lavrov-rusija-ce-kijevu-dati-nacrt-sporazuma-o-primirju-posle-razmene-zarobljenika">tokom druge runde nastavljenih direktnih pregovora u Istanbulu sledećeg ponedeljka, 2. juna</a>", istakao je on, prenosi TASS. 	
Lavrov je, takođe, izrazio zahvalnost turskim partnerima na pružanju gostoljubive turske platforme, što je, kako j rekao, juče tokom posete Moskvi potvrdio i turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan. 	
"Nadamo se da će svi oni koji su iskreno, a ne samo na rečima, zainteresovani za uspeh mirovnog procesa, podržati održavanje nove runde direktnih rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu", naglasio je Lavrov. 	
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/poceli-pregovori-ukrajine-i-rusije-u-istanbulu">U Istanbulu su 16. maja održani direktni pregovori između delegacija Rusije i Ukrajine, prvi put od 2022. godine</a>. &nbsp;	
Nakon sastanka, Moskva i Kijev su se složili da razmene zarobljenike po principu "1.000 za 1.000", da predstave svoju viziju mogućeg budućeg prekida vatre, detaljno je razrade i da nastave proces pregovora. &nbsp;	
Medinski je izjavio da je ruska strana zadovoljna ishodom sastanka. &nbsp;	
Takođe je izvestio da je Ukrajina zatražila direktne pregovore između lidera dve &nbsp;države, i da je Moskva "taj zahtev uzela u obzir".
izvor: Tanjug

Lavrov: Rusija nudi Ukrajini sastanak 2. juna u Istanbulu

U skladu sa sporazumima u Istanbulu, od 23. maja do danas , ruska i ukrajinska strana su izvršile razmenu po formuli 1.000 za 1.000, navodi se u saopštenju.&nbsp;
Prva faza razmene održana je u petak, a 270 vojnika i 120 civila, uključujući civile iz Kurske oblasti koje su zarobile ukrajinske oružane snage, vraćeno je u Rusiju, prenose &nbsp;RIA Novosti. &nbsp;
U zamenu, ukrajinskoj strani je predato 270 boraca ukrajinskih oružanih snaga i 120 civila. &nbsp;
Druga faza se odvijala dan kasnije: 307 ruskih vojnika se vratilo u Rusiju, a isti broj ukrajinskih ratnih zarobljenika je predat Kijevu.&nbsp;
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrseni-su-danasnji-pregovori-rusije-i-ukrajine-dogovorena-razmena-po-1-000-ratnih-zarobljenika">Sporazum o razmeni zarobljenika u odnosu 1.000 za 1.000 </a>postignut je na prvim pregovorima između Rusije i Ukrajine u poslednje tri godine prošle nedelje u Istanbulu.
Izvor: Tanjug

Ministarstvo odbrane Rusije: Završena razmena zarobljenika sa Ukrajinom

„Završavamo pripremne radove na sastavljanju spiska za<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrseni-su-danasnji-pregovori-rusije-i-ukrajine-dogovorena-razmena-po-1-000-ratnih-zarobljenika"> razmenu ratnih zarobljenika</a> po principu hiljadu za hiljadu“, dodao je Lavrov.
On je ocenio da će evropskim liderima biti teško da izbegnu odgovornost za podsticanje ukrajinske krize, prenosi TASS.
„Naravno, ovde postoji evropska odgovornost. Mislim da, kada uzmemo u obzir posledice ovog sukoba, biće teško izbeći odgovornost“, rekao je on.
Istovremeno, šef ruskog Ministarstva spoljnih poslova je naglasio da je iz javnih izjava evropskih lidera jasno da oni nameravaju da nastave da daju oružje Kijevu, bez obzira na upozorenja iz Moskve da je neophodno da se otkloni koren problema koji je izazvao sukob.
Lavrov je dodao da Rusija čeka na međunarodnu reakciju na ukrajinske napade na ruske civilne ciljeve.
„Reakcija treba da se zasniva na onim fundamentalnim dokumentima koji leže u osnovi aktivnosti Ujedinjenih nacija, Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi i drugih multilateralnih struktura, a koji zahtevaju da se tokom vojnih dejstava bezuslovno isključe bilo kakvi napadi na civilne objekte“, naglasio je Lavrov.
Podsetimo Rusija i Ukrajina su održale prvi sastanak u Istanbulu 16. maja.
Izvor: Tanjug

Mirovni pregovori o Ukrajini