<article><p>"Ako je Rusiju napala država koja nema nuklearno oružje, ali uz podršku ili pomoć države koja poseduje nuklearne oružje, to ćemo smatrati zajedničkim napadom. Uslovi da Rusija upotrebi nuklearno oružje su jasni, i tu ubrajamo napad na Rusiju bombarderima, krstarećim raketama, dronovima i hipersoničnim avionima. Zadržavamo pravo da upotrebimo nuklearno oružje u slučaju napada na Rusiju, ali i Belorusiju", izjavio je Vladimir Putin, predsednik Rusije.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Db8a7UpHZxyg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Rusija je već dve i po godine u ratu sa Ukrajinom, koju su i pre sukoba opremale nuklearne sile – pre svih Amerika. Međutim, Vašington ne dozvoljava Kijevu da koristi takozvano napredno naoružanje na ciljeve u Rusiji, upravo ono o kojem govori Putin. Iako prepoznaje nuklearnu pretnju, predsednik Ukrajine, u govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, upozorava da pretnja ne dolazi samo od direktne upotrebe nuklearnog oružja.</p><p>"Ukrajina je dobila informacije da Rusija planira da napadne njene tri nuklearne elektrane. Imamo dokaz za to. Ako je Rusija spremna da ide tako daleko, to znači da Moskvi ništa što cenite - nije važno", izjavio je Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine.</p><p>"Nuklearno oružje postoji, imamo devet nuklearnih sila. Samim tim što ono postoji, postoji i mogućnost da ono bude upotrebljeno. Međutim, kada pogledate istorijski - nuklearno oružje nikada nije upotrebljeno u situacijama kada niste imali nuklearni monopol. Tokom Hladnog rata imali ste 'eru dugog mira', upravo zbog nuklearnog oružja - to je hipoteza o nuklearnom miru, odnosno da je ono sprečilo da dođe do trećeg svetskog rata. Iako je ono kataklizmično, paradoksalno, zbog njega direktni sukobi između nuklearnih sila nisu se vodili do sada", izjavio je za Marker Bogdan Stojanović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.</p><p>"Sa razvojem nuklearnog tabua, i sa uverenjima da se nuklearno oružje neće više nikada upotrebiti, neke manje države su se osmelile da udare malo jače na Rusiju nego što se smatra da može neka nenuklearna sila - nuklearnoj. Ozbiljno naoružavanje Ukrajine raketama dugog dometa koje mogu da gađaju ruske strateške ciljeve, a to su svi ciljevi kojima Rusija može da zada udarac nuklearnim oružjem protivnika, pa ukoliko bi Ukrajina te ciljeve gađala, to bi moglo da dovede do upotrebe nuklearnog oružja", rekla je Marina Kostić Šulejić iz Centra za neproliferaciju, kontrolu naoružanja i razoružanje.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DMUynsc3_h5Q&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Da je nuklearna tehnologija, a pre svega oružje, pretnja čovečanstvu, prvi su prepoznali oni koji su radili na stvaranju prve atomske bombe – Albert Ajnštajn i Robert Openhajmer. Oni su osnivači Časopisa nuklearnih nauka, koji na osnovu Sata sudnjeg dana prati koliko je čovečanstvo blizu katastrofe.</p><p>Kada je Sat sudnjeg dana 1947. počeo da otkucava, kazaljke su pokazivale da je sedam minuta do ponoći. Međutim, nekoliko godina kasnije, nakon što je Sovjetski Savez testirao prvu nuklearnu bombu - broj minuta do sudnjeg dana naglo je pao - na dva.</p><p>Tokom Hladnog rata, indirektnog sukoba svetskih sila - Amerike i Sovjetskog Saveza, Sat sudnjeg dana oslikavao je i diplomatske napore da se izbegne nuklearni sukob. Tako su, šezdesetih i sedamdestih godina, kazaljke pokazivale da je 12 minuta do ponoći. Posle, sudeći po Satu, relativno mirne dve decenije, bojazan od nuklearnog rata se naglo povećala - 1987. sat je upozoravao da je svet na tri minuta do nuklearnog sudnjeg dana. Ipak, tada se situacija menja - počinje raspad Istočnog bloka, koji je 1993. završen raspadom Sovjetskog Saveza - i u tim godinama, prema Satu, čovečanstvo je bilo najdalje od nuklearnog sukoba - 17 minuta. Iako je tada delovalo da će raspadom jedne od dve velike nuklearne sile svet ući u vreme bez neizvesnosti - dogodilo se suprotno. </p><p>Nove nuklearne sile izašle su na svetsku pozornicu - Kina, Indija, Pakistan, Izrael, Severna Koreja... i, od tada, Sat sudnjeg dana pokazuje da je svet iz godine u godinu sve bliži nuklearnom sukobu. Od 2022. i početka rata u Ukrajini - tome smo najbliži ikada: tek 90 sekundi do nuklearnog sudnjeg dana.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>"Ako je Rusiju napala država koja nema nuklearno oružje, ali uz podršku ili pomoć države koja poseduje nuklearne oružje, to ćemo smatrati zajedničkim napadom. Uslovi da Rusija upotrebi nuklearno oružje su jasni, i tu ubrajamo napad na Rusiju bombarderima, krstarećim raketama, dronovima i hipersoničnim avionima. Zadržavamo pravo da upotrebimo nuklearno oružje u slučaju napada na Rusiju, ali i Belorusiju", izjavio je Vladimir Putin, predsednik Rusije.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Db8a7UpHZxyg&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Rusija je već dve i po godine u ratu sa Ukrajinom, koju su i pre sukoba opremale nuklearne sile – pre svih Amerika. Međutim, Vašington ne dozvoljava Kijevu da koristi takozvano napredno naoružanje na ciljeve u Rusiji, upravo ono o kojem govori Putin. Iako prepoznaje nuklearnu pretnju, predsednik Ukrajine, u govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, upozorava da pretnja ne dolazi samo od direktne upotrebe nuklearnog oružja.</p>
<p>"Ukrajina je dobila informacije da Rusija planira da napadne njene tri nuklearne elektrane. Imamo dokaz za to. Ako je Rusija spremna da ide tako daleko, to znači da Moskvi ništa što cenite - nije važno", izjavio je Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine.</p>
<p>"Nuklearno oružje postoji, imamo devet nuklearnih sila. Samim tim što ono postoji, postoji i mogućnost da ono bude upotrebljeno. Međutim, kada pogledate istorijski - nuklearno oružje nikada nije upotrebljeno u situacijama kada niste imali nuklearni monopol. Tokom Hladnog rata imali ste 'eru dugog mira', upravo zbog nuklearnog oružja - to je hipoteza o nuklearnom miru, odnosno da je ono sprečilo da dođe do trećeg svetskog rata. Iako je ono kataklizmično, paradoksalno, zbog njega direktni sukobi između nuklearnih sila nisu se vodili do sada", izjavio je za Marker Bogdan Stojanović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.</p>
<p>"Sa razvojem nuklearnog tabua, i sa uverenjima da se nuklearno oružje neće više nikada upotrebiti, neke manje države su se osmelile da udare malo jače na Rusiju nego što se smatra da može neka nenuklearna sila - nuklearnoj. Ozbiljno naoružavanje Ukrajine raketama dugog dometa koje mogu da gađaju ruske strateške ciljeve, a to su svi ciljevi kojima Rusija može da zada udarac nuklearnim oružjem protivnika, pa ukoliko bi Ukrajina te ciljeve gađala, to bi moglo da dovede do upotrebe nuklearnog oružja", rekla je Marina Kostić Šulejić iz Centra za neproliferaciju, kontrolu naoružanja i razoružanje.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DMUynsc3_h5Q&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Da je nuklearna tehnologija, a pre svega oružje, pretnja čovečanstvu, prvi su prepoznali oni koji su radili na stvaranju prve atomske bombe – Albert Ajnštajn i Robert Openhajmer. Oni su osnivači Časopisa nuklearnih nauka, koji na osnovu Sata sudnjeg dana prati koliko je čovečanstvo blizu katastrofe.</p>
<p>Kada je Sat sudnjeg dana 1947. počeo da otkucava, kazaljke su pokazivale da je sedam minuta do ponoći. Međutim, nekoliko godina kasnije, nakon što je Sovjetski Savez testirao prvu nuklearnu bombu - broj minuta do sudnjeg dana naglo je pao - na dva.</p>
<p>Tokom Hladnog rata, indirektnog sukoba svetskih sila - Amerike i Sovjetskog Saveza, Sat sudnjeg dana oslikavao je i diplomatske napore da se izbegne nuklearni sukob. Tako su, šezdesetih i sedamdestih godina, kazaljke pokazivale da je 12 minuta do ponoći. Posle, sudeći po Satu, relativno mirne dve decenije, bojazan od nuklearnog rata se naglo povećala - 1987. sat je upozoravao da je svet na tri minuta do nuklearnog sudnjeg dana. Ipak, tada se situacija menja - počinje raspad Istočnog bloka, koji je 1993. završen raspadom Sovjetskog Saveza - i u tim godinama, prema Satu, čovečanstvo je bilo najdalje od nuklearnog sukoba - 17 minuta. Iako je tada delovalo da će raspadom jedne od dve velike nuklearne sile svet ući u vreme bez neizvesnosti - dogodilo se suprotno.&nbsp;</p>
<p>Nove nuklearne sile izašle su na svetsku pozornicu - Kina, Indija, Pakistan, Izrael, Severna Koreja... i, od tada, Sat sudnjeg dana pokazuje da je svet iz godine u godinu sve bliži nuklearnom sukobu. Od 2022. i početka rata u Ukrajini - tome smo najbliži ikada: tek 90 sekundi do nuklearnog sudnjeg dana.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Rusko nuklearno oružje, foto: Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service via AP

Upotreba nuklearnog oružja - između pretnje i opasnosti (VIDEO)

Tagovi: