U intervjuu za nemački list Bild, Sar je naveo da Izrael neće stati dok potpuno ne ukloni nuklearnu pretnju iz Irana.
"Nećemo se smiriti dok ne učinimo sve što je u našoj moći da eliminišemo ovu pretnju", rekao je Sar, koji je naglasio da Izrael "nije definisao promenu režima u Iranu kao cilj u ratu, barem ne trenutno".
Prema njegovim rečima, izraelska vojna kampanja ima tri glavna cilja: iranski nuklearni program, balistički raketni program i ono što je označeno kao "program eliminacije", koji uključuje pretnje Izraelu.
Sar je odbio da precizira da li su iranski vrhovni lideri, poput ajatolaha Alija Hamneija, direktne mete.
"Nikada ne govorimo unapred o tome šta ćemo uraditi", kazao je on.
Govoreći o tekućim razgovorima u Ženevi između Irana i evropskih zemalja – Nemačke, Francuske i Velike Britanije, Sar je izrazio duboki skepticizam prema mogućnosti diplomatskog rešenja.
"Ne verujem u diplomatiju sa Iranom. Svi prethodni pokušaji su propali", rekao je on i istakao da Teheran koristi pregovore da "kupuje vreme" za nastavak nuklearnog programa.
Ministar je takođe ocenio da Iran trenutno ne sarađuje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) i da inspekcijski mehanizmi ne funkcionišu.
Sar je pohvalio nemačkog kancelara Fridriha Merca za, kako je rekao, jasnu analizu iranske pretnje i podršku izraelskim vojnim operacijama.
"Mislim da je pokazao liderstvo istinskom analizom situacije i opasnosti koje Iran predstavlja za svet i međunarodnu zajednicu", ocenio je izraelski ministar.
Na tvrdnje da Izrael krši međunarodno pravo, Sar je odgovorio da je pravo na samoodbranu legitimno.
"Braniti se od nekoga ko preti uništenjem i postupati u skladu sa tim nije kršenje međunarodnog prava", rekao je on.
Na kraju, Sar je uputio apel evropskim vladama da pojačaju zaštitu jevrejskih zajednica, upozorivši da Iran pokušava da napadne Jevreje i Izraelce i na tlu Evrope.
"Zaštita jevrejskog života mora da bude prioritet. Očekujemo da evropske zemlje učine sve što mogu da to obezbede", zaključio je on.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Izraelski ministar spoljnih poslova: Iran udaljen najmanje dve do tri godine od nuklearne bombe

Maduro je postavio pitanje zašto je zabranjena mirnodopska upotreba nuklearne energije, ali ne i posedovanje atomskih bombi, i pozvao UN da podrže proces ukidanja nuklearnog oružja, preneo je javni servis te zemlje VTV.
Maduro je rekao da Venecuela smatra da je potrebno zabraniti posedovanje nuklearnog oružja, a da bi se to postiglo, UN bi trebalo da promovišu veliki sporazum kojim bi se obezbedilo globalno uklanjanje atomskih bombi.
Takođe, pozvao je međunarodnu zajednicu da se pozabavi ozbiljnim pretnjama koje dolaze od "cionističkih grupa", kao i manipulacijom medija u korist Izraela u kontekstu bliskoistočnog sukoba.
U svom govoru, Maduro je osudio "imperijalističke manevre" u vezi sa Iranom i istakao da je ciljanje Irana, kao i drugih zemalja u regionu, deo šireg plana.
Prema njegovim rečima, taj plan je razvijen u fazama, počevši od napada na Pojas Gaze i Palestinu, preko Libana i Sirije, pa sve do Irana.
Maduro je posebno kritikovao izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, kojeg je optužio za preuzimanje "hitlerovskih zabluda" i pozvao je međunarodnu zajednicu da zaustavi izraelski projekat kako bi se izbegao potencijalni nuklearni rat.
Maduro je pozvao generalnog sekretara UN-a, Antonija Gutereša, i visokog komesara za ljudska prava, Folkera Tirka, da se "pozabave" pretnjama protiv Venecuele i međunarodnim naporima da se spreči eskalacija u Bliskom istoku.
On je postavio pitanje "kuda ide sistem Ujedinjenih nacija", ukazujući na neefikasnost organizacije u rešavanju tih globalnih problema.
Izvor: Tanjug

Venecuela predlaže da UN pokrene veliki sporazum o denuklearizaciji svih zemalja

Danas je u svetu 12 000 nuklearnih bojevih glava. Iako je to i dalje veliki broj, znatno je manji od 63 000 bombi, koliko ih je bilo 1985. na vrhuncu nuklearnog naoružavanja sveta. Najviše nuklearnih bojevih glava ima Rusija - 5500, slede Sjedinjene Države sa 5300; zatim Kina sa 600, Francuska sa 290 i Velika Britanija sa 225. Od devedesetih do danas, nuklearne sile su postali i Indija, koja ima 180 nuklearnih bojevih glava, Pakistan koji raspolaže sa 170 i Severna Koreja koja ima 50. Iako to ne priznaje, ali i ne demantuje - nuklearna sila je i Izrael, a procenjuje se da ima 90 nuklearnih bombi.&nbsp;
Objašnjene za to što je danas manje nuklearnih bombi nego pre 40 godina leži u Sporazumu o nuklearnoj neproliferaciji, odnosno u dogovoru o neširenju nuklearnog oružja iz 1968. Da je dogovor o kontroli naoružanja neophodan, tada su se saglasile najveće nuklearne sile - Sjedinjene Države i Sovjetski Savez. Tada su kao nuklearne sile priznate - Sjedinjene Države, Sovjetski Savez (Rusija), Velika Britanija, Francuska i Kina.
"Državama koje su Sporazumom priznate kao nuklearne sile, naglašavam, nije dato neograničeno pravo da poseduju nuklearno oružje, već su dogovorom te države obavezane da se razoružaju. Nakon Hladnog rata nuklearni arsenali su drastično smanjeni. Rusija i Amerika su 2011. potpisale sporazum, takozvani 'Novi START' kojim je uspostavljen odnos snaga - 1550 razmeštenih strateških nuklearnih bojevih glava između Vašingtona i Moskve. Dogovor su jedva produžili predsednici Vladimir Putin i Džozef Bajden 2021. godine, a pošto ističe sledeće godine u februaru - Putin i Donald Tramp će morati da postignu novi dogovor o kontroli strateških snaga ukoliko žele da zadrže sadašnji režim", izjavila je za Insajder Marina Kostić Šulejić iz Centra za neproliferaciju, kontrolu naoružanja i razoružanje.
Pored koncepta posedovanja nuklearnog oružja, postoji i koncept "nuklearnog deljenja". To znači da jedna nuklearna sila skladišti svoje oružje u drugim zemljama. Takvih država je šest i sve su u Evropi - Italija, Turska, Belgija, Nemačka i Holandija skladište američke nuklearne bombe a u Belorusiji se nalaze ruske bombe. Kostić Šulejić kaže da se "nuklearno deljenje" ne smatra protivnim Sporazumu o neproliferaciji.&nbsp;
"Pretpostavlja se da u Evropi ima 150 američkih nuklearnih taktičkih bojevih glava i one su smeštene u posebnim skladištima. Te bojeve glavu su pod američkom kontrolom, pod američkim autorizacionim kodovima i ne mogu se same aktivirati - s tim što države koje ih skladište imaju te avione dvostruke namene koje mogu samo da dopreme nuklearne bojeve glave. Dakle, nemaju kontrolu da njima, ne mogu da ih aktiviraju. Slična situacija je sa Belorusijom u tom smislu da su bombe ostale pod punom kontrolom Rusije. One nisu date Belorusiji, one se ne daju u vlasništvo nekoj drugoj državi i zbog te činjenice se nuklearno deljenje za sada smatra neproliferacijom", navela je ona.&nbsp;
<h2>Izrael i Iran - rat nuklearne sile i sile koja to želi da postane</h2>
Rat Izraela i Irana koji je izbio prošle nedelje sa obrazloženjem Tel Aviva da su to "preventivni napadi jer je Teheran blizu da napravi nuklearnu bombu". Iran oduvek tvrdi da je njegov nuklearni program "u miroljubive svrhe" i da cilj nije bomba. Teheran se poziva na takozvani treći stub Sporazuma o nuklearnoj neproliferaciji, koji kaže da je dozvoljeno korišćenje nuklearne energije u miroljubive svrhe bez diskriminacije.&nbsp;
"U slučaju Irana je nastao problem u vezi sa obogaćivanjem uranijuma, jer sadašnje nuklearne elektrane koriste nisko obogaćen uranijum od 3 odsto. Kritičari Irana kažu da Teheran nema racionalno objašnjenje za dodatno obogaćivanje uranijuma, osim ako neće da ide u stvaranje nuklearne bombe. Iranu je, kažu, za stvarne potrebe nuklearne energije, dakle u miroljubive svrhe, potreban nisko obogaćeni uranijum od 3 odsto a Iranci su najpre otišli na 20 odsto, a zatim i na 60 odsto obogaćivanja uranijuma. Zbog toga su izgubili opravdanje da se radi o miroljubivoj upotrebi", kaže Kostić Šulejić.&nbsp;
Zbog toga su glavne mete Izraela ovih dana iranska postrojenja za obogaćivanje uranijama. Iako su sada delom oštećena, glavni delovi iranskih postrojenja su duboko ispod površine zemlje.&nbsp;
"Natanz i Fordo su glavna iranska postrojenja u kojima se sprovodi obogaćivanje uranijuma. Međutim Izrael ne može da gađa Fordo bez američke podrške i to je ono što se sada razmatra - &nbsp;samo američko naoružanje može da probije toliku dubinu na kojoj je Fordo. Ipak mislim uništenje tih objekata neće rešiti problem iranskog nuklearnog programa, a to otvara mogućnost za dalju eskalaciju rata i eventualni pokušaj promene režima u Iranu", ocenjuje Kostić Šulejić.
S druge strane, iako to nikada nije priznao, Izrael se smatra nuklearnom silom koja raspolaže desetinama nuklearnih bojevih glava.&nbsp;
"Izrael nema takozvani sveobuhvatni sporazum sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i nije potpisnica Sporazuma o neproliferaciji. Zbog toga Iran koji je potpisao Sporazum iz 1968. kaže da problem nije u njemu, već u Izraelu za koji se ne zna da li ima nuklearno oružje i nije pod sveobuhvatnom kontrolom međunarodne agencije. Iran je sve vreme pričao da je problem u Izraelu i da sve vreme oseća pretnju od izraelskog nuklearnog naoružanja. Teheran je obogaćivanjem uranijuma verovatno pokušao da stekne status 'latentne nuklearne sile' koja bi mogla da ima odvraćajuću ulogu u odnosu na Izrael, što je izgleda bila pogrešna kalkulacija. Iran se malo preigrao sa tim obogaćivanjem uranijama bez nekog posebnog razloga, a onda je reagovao Izrael koji ima američku podršku. Iran je trebalo da računa na to", zaključila je Kostić Šulejić.
Novinar Žikica Stevanović

Teme

Nuklearno oružje: Ko ga poseduje, a ko krije da ga ima

"Spremni smo da zaključimo bilo kakav sporazum koji ima za cilj da garantuje da Iran ne teži da se opskrbi nuklearnim oružjem", rekao je Arakči stranim diplomatama, prenosi BFM TV. 
Međutim, naglasio je, Teheran neće prihvatiti nikakav sporazum "kojim bi se Iran lišio svojih nuklearnih prava". 
Istovremeno, Arakči je optužio Izrael da pokušava da "izbaci iz koloseka" pregovore o nuklearnom sporazumu sa Sjedinjenim Američkim Državama, tako što je napao Iran. 
"Potpuno je jasno da izraelski režim ne želi nikakav sporazum o nuklearnom pitanju. Ne želi pregovore...", izjavio je Arakči. 
On je istakao da je napad koji je Izrael u petak pokrenuo protiv Irana "pokušaj podrivanja diplomatije i izbacivanja pregovora iz koloseka". 
Ministar spoljnih poslova Omana Badr Albusaidi izjavio je juče da se pregovori Amerike i Irana, koji su bili zakazani za danas u Muskatu, neće održati. 
Oman igra posredničku ulogu u pregovorima SAD i Irana, a razgovori su otkazani nakon što je Izrael pokrenuo sveobuhvatnu vazdušnu ofanzivu protiv Irana, ubivši komandante i naučnike i bombardujući nuklearna postrojenja, preneo je Rojters.
<a href="https://www.insajder.net/teme/izrael-i-iran-nastavili-da-razmenjuju-raketne-napade">Sve novosti u sukobu Izraela i Irana pratite u našem lajv blogu.</a>
Izvor: Tanjug

Iranski ministar: Otvoreni smo za sporazum kojim se garantuje da ne težimo nuklearnom oružju

Vitkof je rekao da je u sredu imao telefonski razgovor sa Netanjahuom, preneo je Tajms of Izrael.
Govoreći u Njujorku na svečanosti izraelske volonterske hitne medicinske pomoći United Hatzalah, Vitkof je pohvalio Trampovu podršku Izraelu.
"On je tako poseban čovek, on je neverovatan prijatelj jevrejskog naroda. Ne želim da ovo zvuči kao nepoštovanje prema Netanjahuu, sa kojim sam zapravo razgovarao danas, ali mislim da bi Tramp mogao da bude prvi američki predsednik koji bi mogao da bude i premijer Izraela u isto vreme", naveo je Vitkof.
Govoreći o Iranu, Vitkof je rekao da Teheranu "nikada ne sme biti dozvoljeno da obogaćuje uranijum ili razvija bilo kakve nuklearne kapacitete".
Vitkof je ocenio da bi Iran sa <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ministar-spoljnih-poslova-iran-ima-pravo-da-poseduje-nuklearno-gorivo">nuklearnim oružjem </a>i velikom količinom projektila predstavljao egzistencijalnu pretnju za Izrael, Sjedinjene Američke Države i svet.
"Moramo da budemo odlučni i ujedinjeni protiv ove opasnosti i da obezbedimo da Iran nikada ne dobije sredstva da ostvari svoje ambicije, bez obzira na cenu", poručio je Vitkof.
Šesta runda pregovora SAD i Irana o iranskom nuklearnom programu biće održana u glavnom gradu Omana, Muskatu, ovog vikenda, saopštio je danas omanski ministar spoljnih poslova Badr Albusaidi.
Neimenovani američki zvaničnik prethodno je rekao za Rojters da specijalni izaslanik SAD za Bliski istok Stiv Vitkof planira da se sastane sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Arakčijem u nedelju u Omanu kako bi razgovarali o odgovoru Irana na nedavni američki predlog za nuklearni sporazum.
Iran je saopštio u ponedeljak da će uskoro izneti kontrapredlog za nuklearni sporazum sa SAD kao odgovor na američku ponudu koju, kako je naveo, Teheran smatra neprihvatljivom.
Tramp je rekao u ponedeljak da će se razgovori SAD i Irana nastaviti, ističući da je manje uveren u to da će Iran pristati da obustavi obogaćivanje uranijuma u ​​okviru sporazuma sa Vašingtonom.
Američki obaveštajni podaci pokazuju da <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/izrael-ne-iskljucuje-mogucnost-napada-na-iran">Izrael </a>vrši pripreme za napad na iranska nuklearna postrojenja, navodi Rojters.
Izvor: Tanjug

Američki izaslanik: Tramp bi mogao da bude predsednik SAD i premijer Izraela u isto vreme

"Ako je u pitanju nuklearno oružje, da, mi takođe smatramo da je ova vrsta oružja neprihvatljiva", rekao je Aragči u govoru koji je prenosila televizija.
On je dodao da se Iran "slaže po ovom pitanju" sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).
U toku su<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ministar-spoljnih-poslova-iran-ima-pravo-da-poseduje-nuklearno-gorivo"> nuklearni pregovori Irana i SAD</a>. Dve strane se ne slažu oko pitanja obogaćivanja uranijuma, koje Iran smatra svojim pravom. 
izvor: Beta

Šef iranske diplomatije: Nuklearno oružje neprihvatljivo, slažemo se sa SAD

"Postoji nekoliko članica NPT-a koje obogaćuju uranijum dok u potpunosti odbacuju nuklearno oružje", rekao je Arakči u objavi na mreži X.
Prema NPT-u, države potpisnice su obavezne da prijave nuklearne zalihe i stave ih pod nadzor nuklearnog nadzornog tela UN, Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Krajem aprila, SAD su uvele nove sankcije firmama koje su optužene da učestvuju u ilegalnoj trgovini iranskom naftom i petrohemijskim proizvodima uoči sutrašnje nove runde američko-iranskih <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/napredak-u-pregovorima-sad-i-irana-novi-sastanak-26-aprila">pregovora</a>.
Američki predsednik Donald Trump vodi politiku "maksimalnog pritiska" prema Iranu, a ciljem da izvoz iranske nafte svede na nulu i spreči tu zemlju da razvije nuklearno oružje.
Iran poriče da teži stvaranju nuklearnog oružja, tvrdeći da se nuklearni programi vrše isključivo u civilne svrhe.
Izvor: Tanjug

Ministar spoljnih poslova: Iran ima pravo da poseduje nuklearno gorivo

Grosi je novinarima u Vašingtonu rekao da su se iranski zvaničnici složili da dozvole ulazak tehničkom timu IAEA tokom njegove prošlonedeljne posete Teheranu i opisao to ohrabrujućim znakom spremnosti Irana da postigne nuklearni sporazum sa SAD.
Posle subotnje druge runde pregovora Vašingtona i Teherana o nuklearnom programu Irana koji brzo napreduje, Grosi se pridružio optimističnom stavu dve strane. Pregovori na tehničkom nivou treba da budu održani ove nedelje.
"Iranski lideri su se angažovali (u pregovorima) kao da pokušavaju da postignu sporazum. To je moj utisak", kazao je Grosi.
SAD nastoje da osiguraju da Iran ne razvije nuklearno oružje, dok Teheran želi ublažavanje sankcija koje su nanele štetu iranskoj ekonomiji.
Pošto je predsednik Donald Tramp povukao SAD iz nuklearnog sporazuma Irana i velikih sila tokom prvog mandata u Beloj kući (2017–2021), Teheran je odgovorio ograničavanjem pristupa i nadzora IAEA u nuklearnim objektima.
Iran je potom, prema navodima IAEA, počeo da obogaćuje uranijum do nivoa čistoće koji su blizu dovoljnih za izradu nuklearnog oružja.
Iranski vrhovni vođa Ali Hamnei već duže vreme se suzdržava da izda naređenje koje bi omogućilo izradu nuklearnih bombi. Iranski lideri navode da se njihova nuklearna postrojenja koriste isključivo u civilne svrhe.
Iran je nastavio pregovore sa drugom Trampovom administracijom, nakon što su mu Izrael i SAD zapretili udarima čiji bi cilj bio da onesposobe iranski nuklearni program.
Izvor: Beta/ AP

Iran dozvolio ulazak tehničkom timu IAEA radi razgovora o video-nadzoru u nuklearnim objektima

Zvaničnik je rekao da su specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof, i iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči tokom pregovora dve strane u Rimu imali direktan razgovor, preneo je AP.
Arakči je izjavio da je posrednom sastanku sa Vitkofom u Rimu, čija je tema bila postizanje sporazuma o nuklearnom programu Teherana, prisustvovao i generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi.
Arakči je za iransku državnu agenciju IRNA rekao da je prisustvo Grosija sastanku bilo „korisno“, ali da on nije uzeo učešće u pregovorima, koji još nisu stigli u fazu „u kojoj postoji potreba za tim“.
„Prirodno je da će agencija igrati važnu ulogu u potencijalnom sporazumu, jer odgovornost za verifikaciju i praćenje iranskih nuklearnih obaveza leži na agenciji i mi takođe ne prihvatamo druge subjekte za verifikaciju“, istakao je Arakči.
On je kazao i da će eksperti Irana i Sjedinjenih Američkih Država početi da se sastaju kako bi razgovarali o detaljima mogućeg sporazuma o nuklearnom programu Teherana.
Arakči je u izjavi iranskoj televiziji rekao da će se eksperti dve zemlje sastati u Omanu, pre nego što se on i Vitkof ponovo sastanu u toj zemlji 26. aprila, preneo je AP.
„Razgovori su vođeni u konstruktivnom okruženju i mogu da kažem da napreduju. Ovog puta smo uspeli da postignemo bolje razumevanje o svojevrsnim principima i ciljevima“, istakao je Arakči.
Iranski zvaničnici opisali su jučerašnje razgovore sa predstavnicima SAD u Rimu kao indirektne, poput onih koji su <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/iran-i-sad-odrzali-prvu-rundu-razgovora-sledece-nedelje-nastavak-razgovora">održani prošlog vikenda u Muskatu</a>, u Omanu, sa omanskim ministrom inostranih poslova Badrom al Busaidijem, koji je posredovao između dve delegacije, koje su bile u različitim prostorijama.
Ministarstvo spoljnih poslova Omana, koje je i juče posredovalo u pregovorima, saopštilo je da su dosad održani sastanci predstavnika SAD i Irana u Muskatu i Rimu „doveli do dogovora da se pređe na sledeću fazu pregovora radi postizanja poštenog, trajnog i obavezujućeg sporazuma koji garantuje Iranu status nenuklearnog naoružanja i potpuno ukidanje sankcija uz očuvanje njegovog prava da razvija nuklearnu energiju za miroljubivu upotrebu i svrhe“.
Izvor: Tanjug

Napredak u pregovorima SAD i Irana – novi sastanak 26. aprila

"Ja sam za sprečavanje Irana, vrlo jednostavno, da ima nuklearno oružje. Oni ne mogu imati nuklearno oružje. Želim da Iran bude veliki, prosperitetan i sjajan", rekao je Tramp novinarima na pitanje da li bi bio otvoren da dozvoli Iranu da održi nuklearni program, preneo je CNN.
Tramp je dodao da Iran "ne može imati nuklearno oružje", a da bi žitelji SAD bili "veoma nesrećni" ako bi to bio slučaj.
Očekuje se da će američki izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof sutra u Rimu imati sastanak sa visokim predstavnicima Irana, uz posredovanje zvaničnika Omana.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/iran-i-sad-odrzali-prvu-rundu-razgovora-sledece-nedelje-nastavak-razgovora">Iranski i američki zvaničnici su 12. aprila u glavnom gradu Omana, Muskatu, održali prve razgovore o nuklearnom programu Teherana</a>, uz posredovanje šefa omanskog Ministarstva spoljnih poslova Badra al Busaidija, nakon što je Tramp dao rok od dva meseca za početak pregovora, uz pretnju vojnom intervencijom.
Izvor: Tanjug

nuklearno oružje