Robert Ajnhorn: Samo diplomatija može zaustaviti iranske nuklearne ambicije (VIDEO)
Dvanaestodnevni rat Izraela i Irana, u koji su se uključile i Sjedinjene Američke Države je gotov, a nema jasnog odgovara - šta je sa iranskim nuklearnim programom. Juče je iranski vrhovni vođa Ajatolah Ali Hamnei rekao, da je njegova zemlja "ošamarila" Ameriku, dok s druge strane i Tel Aviv i Vašington tvrde da od iranskog nuklearnog programa nema više ništa. I dok se nižu političke poruke, stručna javnost postavlja pitanje - gde je nestalo 400 kilograma visoko obogaćenog uranijuma koji ima Iran, a koji se sada, kako tvrde mnogi izvori, nalazi na tajnoj lokaciji. O tom, ali i o drugim pitanjima, u emisiji "Svet i mi” govorio je bivši savetnik američkog predsednika Baraka Obame i nekadašnji član američkog tima tokom pregovara sa Iranom - Robert Ajnhorn.
Prekid vatre u ratu Izraela i Irana, za sada, stoji. Sa stanovišta nekadašnjeg američkog pregovarača sa Iranom, postignuta je značajna šteta iranskim kapacitetima za proizvodnju nuklearnog oružja.
"Kombinacija izraelskih i američkih napada nanela je značajnu štetu iranskim nuklearnim postrojenjima. Kolika je ta šteta, nije do kraja jasno, ali je evidentno da su kapaciteti značajno degradirani. Posebno je pogođeno postrojenje u Fordou, gde nuklearne centrifuge više nisu operativne", kaže Ajnhorn.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je, ističe on, imala ograničen pristup u poslednje vreme, a njeni inspektori uglavnom su bili smešteni u hotelu u Teheranu.
"Ključno pitanje je da li će Iran dozvoliti ponovni pristup inspektorima u svoje nuklearne objekte. Generalni direktor IAEA Rafael Grosi tražio je obnavljanje pristupa, a odgovor Irana na to biće presudan za dalji razvoj situacije."
Iako je šteta na iranskim podzemnim postrojenjima velika, nepoznanica ostaje šta se desilo sa 400 kilograma visoko obogaćenog uranijuma.
"To je apsolutno ključno pitanje," naglašava Ajnhorn. "Iran je pre napada mogao da proizvede nuklearno oružje relativno brzo, ali sada je važno znati da li može da iskoristi delove infrastrukture koje su preživele napade i da li poseduju tajne lokacije gde bi mogli da sakriju visoko obogaćeni uranijum i centrifuge koje nisu pod nadzorom IAEA. Ne znamo gde se tačno nalazi tih 400 kilograma uranijuma, što je veoma zabrinjavajuće."
Dodaje da Iran nije dozvolio inspektorima pristup nekim postrojenjima za proizvodnju centrifuga, pa se ne zna tačan broj i status tih objekata.
"Zbog toga je neophodno da IAEA dobije neometan pristup i pod nadzor stavi ovu količinu uranijuma, jer u suprotnom Iran bi mogao da proizvede nuklearno oružje na tajnim mestima u narednim mesecima. IAEA je pre rata imala jasne informacije o lokacijama obogaćenog uranijuma, uglavnom u tunelima ispod Isfahana i proizvodnim postrojenjima poput Fordoa. Imamo satelitske snimke koji prikazuju konvoje kamiona u Fordou, ali nije jasno da li su prevozili materijal radi ojačanja ulaza u postrojenje ili da bi uklonili centrifuge ili uranijum", kaže Ajnhorn.
"Postoje spekulacije da izraelske ili američke obaveštajne službe znaju gde se nalazi uranijum, ali za svet je to i dalje misterija", zaključuje on.
Diplomatija je, po njegovom mišljenju, jedini pravi put za rešavanje problema iranskog nuklearnog programa.
"Puka vojna sila neće zaustaviti iranske nuklearne ambicije. Moguće je da su američki napadi sada stvorili uslove za nastavak dijaloga. Predsednik Tramp je izvršio veliki pritisak na obe strane da se postigne prekid vatre, što je bilo teško, ali sada postoji šansa za nove pregovore između Amerike i Irana."
Međutim, napominje da je ranije održano šest rundi pregovora bez značajnog napretka, a ključni spor je oko toga da li Iran može da zadrži delove programa za obogaćivanje uranijuma.
"Amerika zahteva potpunu eliminaciju tog programa, dok Iran tvrdi da obogaćeni uranijum koristi samo u miroljubive svrhe. Za uspeh dijaloga ključno je da inspektori IAEA vrate pristup terenu, ali mislim da će Iran odupirati tom zahtevu jer mu neizvesnost oko 400 kilograma uranijuma daje pregovarački adut."
Osvrćući se na primer Iraka iz 2003. godine, Ajnhorn kaže:
"Ako se nuklearni program Irana i dalje smatra tajnim, to povećava rizik od ponovnog rata. Ako SAD i Izrael ne budu sigurni da li Iran razvija oružje, biće pritiska za vojnu intervenciju. Predsednik Tramp je jasno rekao da Iran ne sme da ima nuklearno oružje, ali sumnja u tajne aktivnosti može da pokrene nove vojne operacije."
Podseća da je pre deset godina postignut Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA), koji je sprečio Iran da napravi nuklearnu bombu do 2030.
"To je bio veoma dobar sporazum, koji je sprečio iranski nuklearni program da pređe određene granice. Međutim, povlačenje SAD iz sporazuma 2018. godine bilo je strateška greška, koja je doprinela današnjoj krizi. Iako je Iran profitirao ekonomski, a kritičari su upozoravali da će koristiti novac za svoje saveznike i balističke rakete, ipak mislim da bismo bili u boljoj situaciji da je sporazum opstao."
Na pitaje šta bi nekadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama radio - Ajnhorn kaže, da veruje da bi uložio veliki trud da vrati Iran za pregovarački sto i postigne trajni sporazum.
"Bio bi vrlo zahtevan, tražio bi povratak inspekcija i ograničenje balističkih raketa. Razumeo bi da zahtev za potpunim ukidanjem obogaćivanja uranijuma predstavlja političko samoubistvo za iransku vlast."
Na pitanje zašto je toliko sporno da Iran postane deseta nuklearna sila, Ajnhorn odgovara:
"Iran prkosi velikim silama ambicijom da napravi nuklearno oružje. Čak ni Rusija i Kina, strateški partneri Irana, ne žele da se to desi. Ako bi Iran uspeo, to bi podstaklo Saudijsku Arabiju, Tursku, Egipat, pa i Južnu Koreju i Japan da razvijaju sopstvene nuklearne kapacitete, što bi svet učinilo mnogo opasnijim mestom."
O spekulacijama da Izrael ima nuklerani program, kaže da je to jedna od najslabije čuvanih tajni u svetu.
"Svi znaju da Izrael ima nuklearno oružje, ali zemlja to ne priznaje. Izrael ga već skoro 50 godina nije koristio agresivno niti je pravio testove ili pretnje, što nije slučaj sa nekim drugim nuklearnim silama. To su bombe u podrumu."
Na pitanje da li Iran može da se odrekne nuklearnog programa dok Izrael ima oružje, Ajnhorn ističe:
"Ne verujem da će Iran odustati od mogućnosti da u budućnosti napravi nuklearno oružje. Mislim da će uvek želeti da sačuva neku bazu. Mogao bi prihvatiti stroga ograničenja, ali ne i potpunu obustavu programa."
Novinar Žikica Stevanović
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.