Jedna od prepreka je Koridor Filadelfija duž granice s Egiptom, rekao je on i dodao da se na pregovorima u Dohi razmatra potencijalno stvaranje tampon zone duž granice Gaze s Izraelom, koja bi bila široka nekoliko kilometara uz, kako je rekao, "izraelsko vojnog prisustvo". 
 
Kada ti nesporazumi budu prevaziđeni potencijalni prekid vatre bi mogao da počne u roku od nekoliko dana. 
 
Na osnovu sporazuma u prvoj fazi prekida vatre bi se oslobodilo 20 palestinskih zatvorenika za svaku devojku koja je služila vojni rok, ali još nije odlučeno koji zatvorenici bi bili pušteni iz izraelskih zatvora. 
 
U tom izveštaju nije navedeno da li bi se oslobodili taoci muškarci u prvoj fazi, niti se pominju deca i žene koje nisu bile u vojsci u vreme otmice. 
 
BBC navodi da će civilima u Gazi biti dozvoljeno da se vrate na sever Pojasa pod nadzorom Egipta i Katara, a u tu enklavu će svakog dana ulaziti 500 kamiona sa humanitarnom pomoći. 
 
U trećoj fazi bi se rat okončao i Gazu bi nadgledao komitet tehnokrata iz tog područja koji nisu ranije bili politički angažovani, ali imaju podršku svih palestinskih frakcija. Detalji od drugoj fazi nisu otkriveni. 
 
Naknadno su neimenovani izvori izjavili sa egipatski medij Al-Gad da je Izrael tražio da se imena 11 muškaraca uključe na listu talaca koji će biti oslobođeni u prvoj fazi potencijalnog sporazuma o prekidu vatre, a da Hamas traži dalje kompenzacije za to. 
 
U izveštaju piše da bi u prvoj fazi bilo pušteno 250 palestinskih zatvorenika za decu, pet devojaka koje su služile vojni rok i starije i bolesne taoce. 
 
Izrael je navodno tražio da se oslobodi 34 talaca u prvoj fazi, uključujući 11 koje Hamas smatra vojnicima. Ta islamistička organizacija smatra vojnicima sve izraelske muškarce koji su u dobu kada mogu da služe vojsku. 
 
Hamas je međutim pristao da oslobodi 11 muškaraca u prvoj fazi sugerišući da bi u zamenu bili pušteni palestinski zatvorenici koji se ne uklapaju u dogovorene kategorije. 
 
U tom izveštaju se navodi da bi se izraelska vojska postepeno povukla iz koridora Filadelfija.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Palestinski zvaničnik: Dogovoreno 90 odsto sporazuma o prekidu vatre u Gazi

Hamas je saopštio da postoji mogućnost za postizanje sporazuma o prekidu vatre nakon što su se juče u Kairu sastale delegacije lidera te grupe, sa liderima Palestinskog islamskog džihada i Narodnog fronta za oslobođenje Palestine, gde su razgovarali o tekućim pregovorima za sporazum o prekidu vatre i oslobađanju talaca, preneo je Tajms of Izrael.
U saopštenju <a href="https://insajder.net/prenosimo/hamas-spremni-smo-za-saradnju-za-postizanje-prekida-vatre-u-pojasu-gaze">Hamasa </a>se navodi da su sve tri grupe "naglasile želju svih da zaustave agresiju" Izraela na Palestince.
Hamas je naveo da su učesnici sastanka izrazili zahvalnost Egiptu za napore da se postigne sporazum o pomirenju između različitih palestinskih frakcija - inicijativa koja je ponovo bila zaustavljena zbog neslaganja između ogorčenih rivala Hamasa i Fataha.
Delegacije su se saglasile da održe još jedan sastanak što je pre moguće.
Priroda <a href="https://insajder.net/teme/ima-li-kraja-ratu-u-pojasu-gaze-tel-aviv-sabotirao-mirovne-pregovore-hamas-nije-pristao-na-nove-uslove">sporazuma o prekidu vatre u Gazi</a> je glavno pitanje spora u pregovorima.
Izrael je tražio da se sporazum odnosi na prekid vatre kao na sporazum koji "okončava vojnu operaciju", dok <a href="https://insajder.net/prenosimo/delegacija-hamas-napustila-kairo-ne-prihvatamo-nove-uslove-za-prekid-vatre">Hamas </a>insistira da se u tekstu navodi da će primirje "okončati rat".
Izvor: Tanjug

Hamas: Dogovor o prekidu vatre bliži nego ikad, ako Izrael ne postavi nove uslove

Napad se dogodio dva dana nakon što je u nizu izraelskih vazdušnih napada na Sanu, glavni grad Jemena, koji drže Huti, i na lučki grad Hodeidu, poginulo najmanje devet osoba.
Izraelski napadi bili su odgovor na napad Huta u kojem je raketa dugog dometa pogodila izraelsku školu.
Huti napadaju brodove u Crvenom moru i Adenskom zalivu i kažu da neće prestati dok ne dođe do prekida vatre u Gazi.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš rekao je da napadi obe strane rizikuju dalju eskalaciju u regionu i podrivaju napore UN da se uspostavi trajan mir.
Izvor: Beta

Raketa ispaljena iz Jemena pogodila Tel Aviv, lakše povređeno 30 osoba

U danas objavljenom izveštaju, generalni sekretar Lekara bez granica Kristofer Lokjir (Christopher Lockyear) naveo je da su uočili "jasne znake etničkog čišćenja jer su Palestinci silom raseljavani, bombardovani i zarobljavani", preneo je Frans pres.
"Ono čemu medicinski timovi svedoče na terenu tokom ovog sukoba u skladu je sa opisima sve većeg broja pravnih stručnjaka i oganizacija koji zaključuju da se u Gazi čini genocid", naveo je Lokjir.
Izrael je više puta odbacio optužbe da vojna ofanziva te države u Pojasu Gaze može da se okarakteriše kao genocid.
U izveštaju "Gaza: Život u smrtnoj zamci" piše i da je izraelska opsada te palestinske teritorije drastično smanjila isporuku humanitarne pomoći - ovlašćenje da je isporučuje od oktobra ima svega 37 kamiona dnevno, dok je pre rata imalo 500 kamiona.
Navodi se da su medicinski timovi Lekara bez granica za godinu dana pregledali 27.500 pacijenata i izveli 7.500 hirurških operacija u Pojasu Gaze, kao i da se bolesti brzo šire među stanovništvom, pošto je 90 odsto od 2,3 miliona raseljeno i živi u veoma teškim uslovima.
Ta organizacija je osudila blokiranje evakuacija iz medicinskih razloga, navodeći da je Izrael odobrio svega 1,6 odsto takvih zahteva od maja do septembra ove godine.
U izveštaju se navodi i da je dokumentovan 41 napad na zaposlene u toj organizaciji, uključujući vazdušne napade na zdravstvene ustanove i otvaranje vatre na humanitarne konvoje.
Lekari bez granica navode da su njihovi pripadnici bili primorani na evakuaciju iz bolnica i zdravstvenih centara 17 puta.
Organizacija u izveštaju poziva na hitan prekid vatre i okončanje opsade Pojasa Gaze kako bi bila omogućena isporuka humanitarne pomoći, i apeluje na najbliže izraelske saveznike "da okončaju bezuslovnu podršku Izraelu i ispune obavezu da spreče genocid u Gazi".
Izvor: Beta

Lekari bez granica optužili Izrael za etničko čišćenje u Pojasu Gaze

Izrael je opozvao svog ambasadora u maju, pošto je Irska postala jedna od tri zemlje EU koje su najavile da će unilateralno priznati palestinsku državu.
Irska nije opozvala svog izaslanika u Izraelu, prenose izraelski mediji.
Vlada Irske je prošle nedelje glasala za pridruživanje Južnoj Africi u pokušaju osude Izraela za genocid, u Međunarodnom sudu pravde (MSP) u Hagu.
"Antisemitske akcije i retorika Irske protiv Izraela su zasnovane na delegitimizaciji i demonizaciji jevrejske države i na duplim standardima", saopštio je Sar.
On je ocenio da je Irska "prešla sve crvene linije u svojim odnosima s Izraelom".
"Izrael će investirati svoje resurse u promovisanje bilateralnih odnosa s zemljama sveta u skladu s prioritetima koji takođe potiču od odnosa raznih zemalja prema njemu", najavio je izraelski ministar.
Sar je rekao da ima zemalja koje su zainteresovane da jačaju veze s Izraelom, a još nemaju ambasadu u toj zemlji.
On je najavio da će Izrael otvoriti ambasadu u Moldaviji, koja trenutno ima ambasadu u Tel Avivu.
<h2>Irski premijer Haris duboko žali zbog odluke Izraela da zatvori ambasadu u Dablinu</h2>
Irski premijer Simon Haris izjavio je danas da je odluka Izraela da zatvori svoju ambasadu u Dablinu TO duboko žaljenje.
"Apsolutno odbacujem tvrdnje da Irska ima anti-izraelski stav.
Irska se zalaže za mir, ljudska prava i međunarodne zakone", napisao je Simon na platformi Iks, dodajući da njegova zemlja želi rešenje o dve države za Izrael i Palestince, kako bi živeli u miru i bezbednosti.
Izrael je prethodno saopštio da će zatvoriti ambasadu u Dablinu zbog "izrazito anti-izraelske politike irske vlade".
Kao primer za to, šef izraelske diplomatije Gideon Sar je naveo irsko priznavanje palestinske države i podršku legalnim aktivnostima protiv Izraela.
Izraelski ambasador u Dablinu je opozvan nakon odluke Irske da prizna palestinsku državu u maju, podsetio je Sar u saopštenju.
Izvor: Agencija

Izrael najavio zatvaranje ambasade u Irskoj; Simon Haris žali zbog ove odluke

Izrael je počeo da bombarduje Siriju ubrzo nakon pada Asadovog režima, a fokus izraelskih vazdušnih napada je bio Damask i njegovo okruženje, prenosi Al Džazira.
Prošle noći, napadana su skladišta municije i protivvazdušni sistemi raspoređeni u jednoj četvrti u Damasku.
U napadima su, takođe, pogođena skladišta municije u provinciji Dera na jugu zemlje i u Homsu, koji se nalazi 80 kilometara severno od Damaska.
Kako navodi katarska agencija, ovo je deo izraelske strategije od pada Asadovog režima, osmišljene sa ciljem da se unište sirijski sistemi PVO.
Izvor: Tanjug

Od rušenja Asadove vlasti u Siriji, Izrael izveo oko 800 vazdušnih udara

Neimenovani visoki izraelski zvaničnik rekao je da će se vazdušni napadi nastaviti narednih dana, dok je Sar rekao da Izrael nema nameru da se meša u unutrašnja pitanja Sirije i da je samo zainteresovan za odbranu svojih građana, preneo je Rojters. 	
"Zato napadamo strateške oružane sisteme, kao što su, na primer, ostaci hemijskog oružja ili skladišta dalekometnih raketa, sa ciljem da ne padnu u ruke ekstremista koji su preuzeli vlast", rekao je Sar. 	
Baze koje su pogođene uključuju vazduhoplovnu bazu Kamišli na severoistoku Sirije, bazu Šinshar u okolini Homsa i aerodrom Akrba jugozapadno od glavnog grada Damaska. 	
Pored ovih napada na baze, Izrael je izvršio i nekoliko napada na istraživački centar na periferiji Damaska, kao i na centar za elektronsko ratovanje u blizini oblasti Sajeda Zajnab u prestonici Damasku.
Izvor: Tanjug

Izrael bombardovao sirijske baze i navodna mesta sa hemijskim oružjem

Snimci udara koji su objavljeni na društvenim mrežama pokazuju sekundarne eksplozije, što ukazuje da je oružje bilo uskladišteno u zgradama koje su ciljane, prenosi Tajms of Izrael, pozivajući se na sirijske medije. 	
Borbeni avioni izraelskih vazduhoplovnih snaga pogodili su juče desetine ciljeva širom Sirije, ciljajući naoružanje za koje se Izrael plaši da bi moglo pasti u ruke neprijateljskih snaga, nakon pada režima sirijskog predsednika Bašara el Asada, navodi izraelski portal. 	
Ciljne lokacije navodno uključuju skladišta modernih raketa, sisteme protivvazdušne odbrane i postrojenja za proizvodnju oružja, kao i lokaciju za hemijsko oružje. 	
Izraelska vojska je, takođe, zauzela nove pozicije u tampon-zoni između Izraela i Sirije na Golanskoj visoravni, navodi Tajms of Izrael.
Izvor: Tanjug

Izrael izveo nove udare na jug Sirije, cilj magacini sa naoružanjem

Takođe je dato naređenje da se preuzme kontrola nad susednim strateškim položajima, sa severoistoka okupiranog Golana i posmatračke tačke koja gleda na tu oblast, rekao je Netanjahu. &nbsp;
Izrael je osvojio deo Golana od Sirije tokom arapsko-izraelskog rata 1967. pre nego što je pripojio ovu teritoriju 1981. Ovu aneksiju ne priznaju UN koje su 1974. godine uputile svoje snage u tampon zonu da nadgledaju prekid vatre. &nbsp;
Taj sporazum sa Sirijom više ne važi posle munjevite ofanzive pobunjenika koja je okončala pola veka vladavine klana Asad u Siriji, rekao je Netanjahu, dodajući da Izrael "neće dozvoliti da se bilo kakva neprijateljska sila uspostavi na granici". &nbsp;
Vojska je navela da se rasporedila na nekoliko ključnih tačaka kako bi odbranila i osigurala bezbednost zajednica Golanske visoravni i izraelskih građana.
Međunarodna zajednica, osim Sjedinjenih Država, smatra da je Golanska visoravan okupirana sirijska teritorija.
Izvor: Beta

Izrael zauzeo Golansku visoravan

U jutrošnjem napadu je ranjeno nekoliko osoba u susednim kućama, javila je palestinska agencija Vafa. 	
U odvojenom incidentu poginula je devojčica kada je izraelska artiljerija gađala šatore sa raseljenim porodicama u zapadnom delu Nuseirata. 	
U međuvremenu, lekarski izvori su naveli da je broj danas ubijenih u Gazi dostigao 63, uključujući 35 žrtava iz severne Gaze dok se nastavlja izraelska ofanziva na tu enklavu.
Ministarstvo zdravstva u Pojasu gaze oblasti kojom vlada pokret Hamas saopštilo je da je za 14 meseci rata poginulo je 44.664 ljudi.
Izvor: Tanjug/Beta

Izrael