Zamenica stalnog predstavnika Irana pri Ujedinjenim nacijama Zahra Eršadi je na sednici Generalne skupštine UN u utorak da je ta zemlja još jednom odbacila rezoluciju koju je nazvala "pristrasnom i nepravednom" i politički motivisanom, prenela je iranska agencija Irna.
Eršadi je i 14. novembra kritikovala rezoluciju koju je prethodno usvojio Treći komitet Generalne skupštine UN, navodeći da dovođenje u pitanje ljudskih prava u Irana pokazuje dvostruke standarde Zapada.
Ona je rekla da Kanada opstruiše iranske demokratske procese odbijanjem da dozvoli iranskim državljanima u dijaspori da glasaju, tako da je veliki broj Iranaca koji žive u Kanadi išao u susedne zemlje da bi glasao.
Eršadi je takođe osudila sponzore rezolucije - Kanadu, SAD, Veliku Britaniju i Nemačku - zbog toga što podržavaju, kako je navela, "gnusne zločine koje je počinio izraelski režim" u Pojasu Gaze.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Generalna skupština UN usvojila rezoluciju o navodnom kršenju ljudskih prava u Iranu

Njegovi savetnici, zvaničnici, pa čak ni rođaci nisu imali ni najmanja saznanja o tim planovima ili su zavarani, reklo je agenciji više desetina izvora.
Nekoliko sati pre nego što je pobegao u Moskvu, Asad je na sastanku sa oko 30 načelnika vojske i bezbednosti u Ministarstvu odbrane u subotu govorio da stiže ruska vojna podrška i pozvao kopnene snage da izdrže, rekao je komandant koji je bio prisutan na tom sastanku, ali je želeo da ostane neimenovan.
Ni civilno osoblje nije bilo ništa upućenije, prema ovim izvorima.
Asad je rekao svom šefu kabineta u subotu, kada je završio sa radnim aktivnostima, da je krenuo kući, ali je umesto toga krenuo na aerodrom, saopštio je pomoćnik iz njegovog najužeg kruga.
Takođe je pozvao svoju savetnicu za medije Buthainu Šaban i zamolio je da dođe u njegovu rezidenciju da mu napiše govor, rekao je pomoćnik.&nbsp;
Kada je ona tamo stigla, otkrila je da u rezidenciji nema nikoga.
Većina izvora, među kojima su i pomoćnici u užem krugu bivšeg sirijskog predsednika, regionalne diplomate i bezbednosni izvori, kao i visoki iranski zvaničnici, tražili su da se njihova imena ne objavljuju kako bi slobodno govorili o osetljivim pitanjima.
Asad o svom planu za bekstvo nije obavestio čak ni svog mlađeg brata Mahera, komandanta elitne 4. oklopne divizije armije, prema rečima trojice njegovih pomoćnika.&nbsp;
Maher je doleteo helikopterom u Irak, a zatim u Rusiju, rekao je jedan od ljudi.
Asadovi rođaci po majci, Ehab i Ejad Makluf, na sličan način su ostali u Damasku kada je glavni grad pao u ruke pobunjenika, prema navodima pomoćnika bivšeg sirijskog predsednika i libanskog bezbednosnog zvaničnika.
Njih dvojica su pokušali da pobegnu automobilom u Liban, ali su na putu upali u zasedu pobunjenika, koji su ubili Ehaba i ranili Ejada, rekli su izvori.
Nije bilo zvanične potvrde o smrti, a Rojters nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri to.
Sam Asad je pobegao iz Damaska avionom u nedelju, 8. decembra, leteći ispod radara sa isključenim transponderom u avionu, rekla su dvojica regionalnih diplomata, bežeći od pobunjenika koji su upali u prestonicu.
Bekstvo je okončalo njegovu vladavinu i pola veka neprekidne moći njegove porodice i doveo do naglog kraja 13-godišnjeg građanskog rata, navodi Rojters.
&nbsp;Odleteo je u rusku vazdušnu bazu Hmeimim u sirijskom primorskom gradu Latakiji, a odatle u Moskvu.
Asadova uža porodica, supruga Asma i njihovo troje dece, već su ga čekali u ruskoj prestonici, prema rečima trojice bivših bliskih saradnika i visokog regionalnog zvaničnika.
&nbsp;Video-snimci Asadovog doma, koje su snimili pobunjenici i građani koji su se okupili u predsedničkom kompleksu nakon njegovog bekstva, a koji su objavljeni na društvenim mrežama, pokazuju da je on, po svoj prilici, izašao na brzinu, jer se vidi kuvana hrana ostavljena na šporetu i nekoliko ostavljenih ličnih stvari, kao što su porodični foto albumi.
Da neće biti vojne pomoći iz Moskve, čija je intervencija 2015. pomogla da se preokrene tok građanskog rata u korist Asada, ili od njegovog drugog čvrstog saveznika Irana, sirijskom lideru jasno je stavljeno do znanja u danima koji su prethodili njegovom odlasku, kada je tražio pomoć sa raznih strana u očajničkoj želju da zadrži vlast i obezbedi svoju bezbednost, saopštili su izvori koje je Rojters intervjuisao.
Asad je posetio Moskvu 28. novembra, dan nakon što su sirijske pobunjeničke snage napale severnu provinciju Alepo i preletele zemlju, ali su njegove molbe za vojnu intervenciju naišle na odbijanje u Kremlju, koji nije bio voljan da interveniše, rekla su trojica regionalnih diplomata.
Četiri dana nakon tog putovanja, 2. decembra, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči sastao se sa Asadom u Damasku.&nbsp;
U to vreme, pobunjenici iz islamističke grupe Hajat Tahrir al-Šam (HTS) preuzeli su kontrolu nad drugim po veličini sirijskim gradom Alepom i napredovali su prema jugu dok su se vladine snage raspadale.
Asad je bio vidno uznemiren tokom sastanka i priznao je da je njegova vojska previše oslabljena da bi pružila efikasan otpor, rekao je Rojtersu visoki iranski diplomata.&nbsp;
On nikada nije tražio da Teheran rasporedi snage u Siriji, prema dvojici visokih iranskih zvaničnika koji su rekli da je sirijski predsednik shvatio da bi Izrael mogao da iskoristi svaku takvu intervenciju kao razlog da gađa iranske snage u Siriji ili čak sam Iran.
Nakon što je iscrpeo mogućnosti, Asad je konačno prihvatio neizbežnost svog pada i odlučio da napusti zemlju, okončavajući dinastičku vladavinu svoje porodice koja datira još od 1971. godine.
Tri osobe iz Asadovog najužeg kruga rekle su da je on prvobitno želeo da potraži utočište u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pošto su pobunjenici zauzeli Alepo i Homs i napredovali prema Damasku.
&nbsp;Rekli su i da su ga odbili Emirati, koji su se plašili međunarodne reakcije zbog skrivanja ličnosti koja je pod sankcijama SAD i Evrope zbog navodne upotrebe hemijskog oružja u suzbijanju pobunjenika - optužbi koje je Asad odbacio kao izmišljotinu.
Moskva, iako nije bila voljna da interveniše vojno, nije bila spremna da napusti Asada, prema ruskom diplomatskom izvoru koji je za Rojters govorio pod uslovom da ostane anoniman.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je u subotu i nedelju prisustvovao forumu u Dohi u Kataru, predvodio je diplomatske napore da se osigura bezbednost Asada, angažujući Tursku i Katar da iskoriste svoje veze sa HTS-om kako bi obezbedili Asadov bezbedan dolazak u Rusiju, izjavila su dva regionalna zvaničnika.
Jedan zapadni bezbednosni izvor rekao je da je Lavrov učinio šta je mogao da obezbedi Asadov bezbedan odlazak.&nbsp;
Katar i Turska sklopili su aranžmane sa HTS kako bi olakšali Asadovo bektvo, izjavila su tri izvora, uprkos zvaničnim tvrdnjama obe zemlje da nisu imale kontakte sa HTS-om, koji SAD i UN nazivaju terorističkom organizacijom, navodi Rojters.
Moskva je, takođe, koordinisala sa susednim državama kako bi osigurala da ruski avion koji napušta sirijski vazdušni prostor sa Asadom ne bude presretnut ili gađan, rekla su tri izvora.&nbsp;
Zvaničnik turske vlade rekao je da nije postojao ruski zahtev da se koristi turski vazdušni prostor za Asadov let, ali se nije osvrnuo na to da li je Ankara sarađivala sa HTS-om radi olakšavanja bekstva.
Poslednji Asadov premijer Mohamed Džalali rekao je da je razgovarao telefonom sa svojim tadašnjim predsednikom u subotu u 22.30. sati.
"U našem poslednjem razgovoru rekao sam mu koliko je teška situacija i da je došlo do ogromnog raseljavanja ljudi iz Homsa prema Latakiji, da je na ulicama vladala panika i užas", rekao je on za saudijsku televiziju Al Arabija.
"Odgovorio je: 'Sutra ćemo videti'. To je bilo poslednje što mi je rekao", dodao je Džalali.&nbsp;
On je rekao da je pokušao ponovo da pozove Asada pošto je svanulo u nedelju, ali da odgovora nije bilo, navodi agencija.
Rojters je izvestio da nije uspeo da stupi u kontakt sa Asadom u Moskvi, gde je on dobio politički azil.
Kremlj i rusko Ministarstvo spoljnih poslova odbili su da komentarišu ove navode, a iransko Ministarstvo spoljnih poslova nije bilo dostupno za komentar, navodi agencija.
Izvor: Tanjug

Asad krio od rođaka i saradnika svoje planove da pobegne iz zemlje

Dobitnica Nobelove nagrade za mir izdržava nekoliko zatvorskih kazni u teheranskom zatvoru zbog optužbi među kojima je i ona za širenje propagande protiv Irana, preneo je Rojters.
“Kancelarija teheranskog tužioca je na osnovu nalaza lekara obustavila izdržavanje kazne Mohamadi na tri nedelje i ona je puštena iz zatvora”, potvrdio je njen advokat Mostafa Nili na platformi Iks.
Kako je on naveo, razlog za to je njeno zdravstveno stanje nakon uklanjanja tumora i vađenja koštane srži. Advokat je dodao da je Mohamadi imala benigni tumor, ali da mora da ide na kontrole svaka tri meseca.
Mohamadi je dobila Nobelovu nagradu za mir 2023. nakon višedecenijske borbe i kampanje za prava žena i ukidanje smrtne kazne u Iranu, podsetio je Rojters.
Izvor: Tanjug

Iranska nobelovka Narges Mohamadi puštena iz zatvora na lečenje

Dok je primirje ulazilo u fazu implementacije, izraelski vojni portparol Avihaj Adre upozorio je libanske civile da se još ne vraćaju u svoja sela na jugu Libana i apelovao da se izbegava dolazak na područja koja je izraelska vojska prethodno evakuisala.
Jutros se vide "reke" automobila kako se kreću u pravcu južnog Libana, uprkos upozorenju izraelske vojske da se još ne vraćaju u sela, prenosi portal Tajms of Izrael.
I Bi-Bi-Si (BBC) navodi da su novinari agencije Rojters videli na desetine vozila koja se kreću ka jugu Libana ubrzo nakon što je primirje stupilo na snagu.
Sporazum o primirju, koji je izraelski nacionalni bezbednosni kabinet odobrio sinoć sa 10 glasova "za" i jednim "protiv", predviđa 60-dnevni prelazni period tokom kojeg će Izraelske odbrambene snage (IDF) povući trupe sa juga Libana, dok će libanska vojska rasporediti oko 5.000 vojnika južno od reke Litani, uključujući 33 punkta duž granice sa Izraelom, navodi portal Tajms of Izrael.
Hezbolah će napustiti južni Liban, a njegova vojna infrastruktura će biti demontirana.&nbsp;
Sjedinjene Američke Države su, takođe, navodno dostavile dodatni dokument koji precizira prava Izraela da odgovori na eventualna kršenja primirja.
Iako je Hezbolah saopštio da prihvata predlog o primirju, zamenik predsednika političkog saveta Hezbolaha Mahmud Kamati juče je rekao da još uvek nije video finalni tekst sporazuma.&nbsp;
"Nakon što pregledamo sporazum koji je potpisala neprijateljska vlada, videćemo da li postoji podudarnost između onoga što smo mi tražili i onoga što su libanski zvaničnici dogovorili", rekao je on za medijsku kuću Al Džazira.
Dok su izraelske snage i Hezbolah nastavili sa sukobima i nekoliko sati pre nego što je primirje stupilo na snagu, izraelske vazdušne snage napale su 20 objekata u južnim predgrađima Bejruta.
I pored primirja, napetost je i dalje prisutna, a međunarodne snage, uključujući američke trupe, nastavile su sa vojnim akcijama u regionu, dok je izveštaj o stradanjima humanitarnih radnika na libansko-sirijskoj granici dodatno pogoršao situaciju, napominje izraelski portal.
Izvor: Tanjug

Primirje između Izraela i Hezbolaha stupilo na snagu jutros u 04.00 sata

"To nije tajna. Postoji specifični deo u njihovom nuklearnom programu koji je pogođen u tom napadu", rekao je Netanjahu u izraelskom parlamentu (Knesetu).
On je, međutim, dodao da iranski put ka nuklearnom oružju nije blokiran, preneli su izraelski mediji.
Prošle nedelje je novinski sajt Axios objavio da je Izrael uništio aktivno postrojenje za istraživanje nuklearnog oružja u Parčinu u napadu na Iran.
Teheran je zapretio da će napasti Izrael jer se 26. oktobra osvetio vazdušnim napadima na iranske baterije protivvazdušne odbrane i vojne lokacije za iransko raketiranje 1. oktobra.
Netanjahu je nedavno rekao da je napad balističkim raketama Irana na Izrael koštao Teheran 2,3 milijarde dolara i upozorio da bi treći iranski napad paralisao iransku ekonomiju.
Izraelski lider ocenio je i da je napad 1. oktobra naneo Izraelu marginalnu štetu. Bio je to drugi iranski napad na Izrael, posle napada dronovima i raketama u aprilu.
Izvor: Beta

Netanjahu: U napadu na Iran pogođeno i postrojenje za razvoj nuklearnog programa

"I dalje postoji šansa za diplomatiju, čak i ako ta šansa nije velika, šansa je ograničena", rekao je Aragči na državnoj televiziji posle posete Iranu generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaela Grosija koji je u petak posetio dva važna nuklearna postrojenja u Iranu.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan želi da otkloni "sumnje i nejasnoće" u vezi sa nuklearnom programom svoje države, a poseta šefa nuklearne agencije UN smatra se jednom od poslednjih prilika za diplomatiju pre nego što se Donald Tramp vrati u Belu kuću u januaru.
Iransko nuklearno pitanje "u narednoj godini biće osetljivo i složeno, ali smo spremni da se suočimo sa svim scenarijima", rekao je Aragči.
Iran i velike sile, uključujući SAD, postigli su 2015. godine sporazum kojim je bilo predviđeno ukidanje međunarodnih sankcija Teheranu u zamenu za garancije da neće nastojati da proizvede atomsko oružje.&nbsp;
Ali, 2018. godine je tadašnji predsednik Donald Tramp povukao SAD iz tog sporazuma i u okviru politike "maksimalnog pritiska" na Iran ponovo uveo teške sankcije toj državi.
Iran je kao odgovor naglo ograničio strane inspekcije svojih nuklearnih postrojenja i znatno povećao svoje rezerve uranijuma obogaćenog do 60 posto, dok po sporazumu iz 2015. stepen obogaćenja uranijuma u Iranu ne bi trebalo da bude veći od svega 3,65 procenata.
Prema Međunarodnoj Agenciji za atomsku energiju, za atomsko oružje je potrebno obogaćenje uranijuma na blizu 90 odsto. Ipak, po arhivi administracije predsednika SAD Baraka Obame se 2016. računalo da Iran ima uranijuma za osam do deset nuklearnih bombi.&nbsp;
Uranijum obogaćen na pet odsto se koristi u nuklearnim centralama za proizvodnju struje, a obogaćen na 20 odsto za medicinske i naučne svrhe.
Izvor: Beta

Iranski ministar: Ograničene šanse da se spor o nuklearnom programu reši diplomatijom

Egipatski zvaničnik je za američki list rekao da je Teheran privatno upozorio Kairo da će njihov odgovor na izraelske vazdušne napade na njihovu teritoriju 26. oktobra, što je bila odmazda za napad Islamske Republike 1. oktobra balističkim raktema, biti "snažan i složen".
Iranski zvaničnik je rekao da postoji potreba za odgovorom, pošto je vojska te zemlje izgubila četiri vojnika.
U izveštaju lista se navodi da će iranska vojska biti uključena u operaciju, za razliku od raketnih napada od 13. do 14. aprila i 1. oktobra koje je izveo Korpus garde islamske revolucije.
Zvaničnik je rekao da će meta napada biti izraelske vojne lokacije koje će biti napadnute "mnogo agresivnije nego prošli put" i da bi se iračka teritorija mogla koristiti za lansiranje raketa.
Izvor: Tanjug

Volstit džornal: Iran priprema napad na Izrael jačim bojevim glavama i drugim oružjem

Nalog je suspendovan rano jutros uz kratku objavu da ”Iks suspenduje naloge koji krše Iks pravila”. 
 
Nije jasno o kakvom krešenju se radi. 
 
Ta društvena mreža, čiji je vlasnik Ilon Mask, nije odmah odgovorila na molbu Asošijeted presa da to komentariše. 
 
Potez je usledio posle prvog otvorenog napada Izraela na Iran tokom vikenda. Na nalogu je postavljena poruka da je "cionistički režim pogrešio u svom proračunu Irana". 
 
"Mi ćemo ga navesti da razume koju vrstu snage, sposobnosti, inicijative i volje iranska nacija ima”, dodaje se u poruci, preneli su izraelski mediji. 
 
Pravila Iksa zabranjuju “sadržaj nasilnih i mrskih entiteta”, ali odrednice predviđaju izuzetak za postove “ država ili vladinih entiteta”. 
 
Hamnei je u govoru u nedelju ocenio da izraelski udar u odgovoru na iranski napad balističkim raketama ovog meseca ne bi trebalo preuveličaviti, ni umanjivati, ali nije pozvao na osvetu. 
 
Iks nalog je otvoren u nedelju porukom na hebrejskom: “U ime Boga milostivog, samilosnog”, što je uobičajeni islamski pozdrav. Druga poruka, na engleskom, je u skladu sa njegovim jučerašnjim govorom. 
 
Hamneijev kabinet ima više naloga u ime 85-godišnjeg vrhovnog lidera na Iksu, bivšem Tviteru, već godinama i ranije je slao poruke na raznim jezicima. 
 
Ovo nije prvi put da je Hamnei suspendovan sa društvenih mreža.Desilo se to u februaru na nalozima Fejbuka i Instagrama zbog podrške palestinskom Hamasu posle napada 7.oktobra na Izrael. 
 
Platforme društvenih mreža su blokirale Iran godinama.
Izvor: Beta&nbsp;

Platforma "X" suspendovala nalog vrhovnog iranskog vođe na hebrejskom

Ta koalicijia je u saopštenju navela da Mohamadi (52) mora biti odobreno medicinsko odsustvo iz zatvora, da bi dobila sveobuhvatan zdravstveni tretman zbog više bolesti, preneo je AP. &nbsp;
Saopšteno je da njeno prebacivanje u bolnicu neće rešiti ozbiljne zdravstvene probleme, "izazvane mesecima zapuštanja i lišavanja zdravstvene nege".&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/iranska-dobitnica-nobelove-nagrade-narges-mohamadi-osudena-na-jos-godinu-dana-zatvora">Mohamadi</a> se nalazi u ozloglašenom iranskom zatvoru Evin, u kojem su smešteni politički zatvorenici, kao i oni koji imaju veze sa zapadnim zemljama.&nbsp;
Ona služi kaznu od 30 meseci zatvora, kojoj je u januaru dodato još 15 meseci. &nbsp;
Iranske vlasti su joj u subotu izrekle dodatnu kaznu od još šest meseci zatvora, nakon što je 6. avgusta organizovala protest protiv pogubljenja još jedne političke zatvorenice u ženskom odeljenju zatvora Evin.&nbsp;
Mohamadi pati od srčane bolesti, a prema medicinskom izveštaju iz septembra, glavna srčana arterija joj je ponovo dobila ozbiljnu komplikaciju.&nbsp;
Koalicija "Slobodna Narges" je saopštila da i dalje zahteva njeno &nbsp;bezuslovno oslobananje, kao i pun pristup medicinskoj nezi.&nbsp;
Mohamadi je 19. žena i druga Iranka koja je dobila Nobelovu nagradu za mir, nakon aktivistkinje za ljudska prava Širin Ebadi 2003. godine.&nbsp;
Mohamadi je nastavila aktivizam uprkos brojnim hapšenjima i godinama koje je provela iza rešetaka.
Izvor: Tanjug

Hospitalizovana iranska dobitnica Nobelove nagrade Narges Mohamadi

Neke od oštećenih zgrada su u iranskoj vojnoj bazi Parčin. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA)sumnja da je Iran tamo ranije testirao eksploziv visoke razorne moći koji bi mogao biti okidač za nuklearno oružje.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20241027121036_823816f08c0829164960253326bda253d7ff67c99e10f3776020ff712f5dfdfd.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20241027121036_823816f08c0829164960253326bda253d7ff67c99e10f3776020ff712f5dfdfd" data-rendition-name="original" width="2000" height="1332" loading="lazy" alt="Iran, Izrael"> <figcaption>Satelitski snimak iranske vojne baze kod Teherana, foto: Tanjug/Planet Labs PBC via AP</figcaption> </figure>  Iran već dugo tvrdi da njegov nuklearni program služi u miroljubive svrhe iako IAEA i zapadne obaveštajne agencije, pored ostalih, kažu da Teheran ima aktivan program oružja od 2003. godine. Druga šteta se vidi na vojnoj bazi Khođir (Khojir) za koju analitičari veruju da krije podzemni sistem tunela i mesta za proizvodnju raketa. Iran nije potvrdio štetu na tim vojnim bazama u izraelskom napadu rano u subotu, ali je rekao da su poginula četiri iranska vojnika koja su radila u sistemima protivvazdušne odbrane. Iranska misija u UN nije odmah odgovorila na molbu da komentariše taj izveštaj, a ni izraelska vojska. Izvor: Beta

Iran