Direktor iranske fondacije za nastradale i pitanja veterana Said Ohadi izneo je ovu cifru u intervjuu koji je emitovala iranska državna televizija.
Ohadi je upozorio da bi broj žrtava mogao dostići 1.100, s obzirom na to da su neki ljudi teško ranjeni.
Tokom rata, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/iran-u-izraelskom-udaru-na-zatvor-evin-poginula-71-osoba">Iran</a> je umanjivao posledice dvanaestodnevnog izraelskog bombardovanja, koje je desetkovalo njegovu protivvazdušnu odbranu, uništilo vojne lokacije i oštetilo nuklearna postrojenja.
Od stupanja na snagu prekida vatre, Iran polako priznaje obim razaranja, iako još uvek nije navedeno koliko su vojnog materijala izgubili.
Grupa aktivista za ljudska prava sa sedištem u Vašingtonu saopštila je da je poginulo 1.190 ljudi, uključujući 436 civila i 435 pripadnika snaga bezbednosti. U napadima je ranjeno još 4.475 ljudi, naveli su.
Izvor: Beta/AP

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Iranska vlada: Najmanje 1.060 nastradalih u ratu sa Izraelom

Iako se u medijima govori o mogućem „povlačenju“ Irana iz Međunarodne agencije za atomsku energiju, nuklearni fizičar i analitičar Tonči Tadić pojašnjava da formalno do toga nije došlo - već da je reč o drastičnijem koraku.
„Oni se nisu povukli iz Međunarodne agencije, već su zabranili pristup inspektorima IAEA da uđu u iranska nuklearna postrojenja“, kaže Tadić.&nbsp;
Kako objašnjava, Iran je onemogućio ulazak svima koji bi te objekte nadzirali, a imaju bilo kakvu vezu sa Agencijom. I pored napora direktora Rafael Grosija i pokušaja dijaloga s Teheranom, Tadić ne veruje da će doći do popuštanja.
Upravo zbog toga, kako kaže, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-iran-jos-dugo-nece-proizvoditi-bombe">glavna tema i na Istoku i na Zapadu postala je - u kakvom su stanju iranska nuklearna postrojenja.</a>
„Iran, naravno, ne želi da prizna da su puno ili malo oštećena, nego igra igru mačke i miša. Pristup inspektora IAEA bi potvrdio da su neka od tih postrojenja zapravo netaknuta, što bi moglo da dovede do novog izraelsko-američkog napada. Ako se pokaže da su jako oštećena, to bi izašlo u javnost i bila bi prilična blamaža za Iran“, ocenjuje Tadić.
I dok pojedini izveštaji sugerišu da su napadi Izraela i SAD unazadili iranski nuklearni program za samo nekoliko sedmica, činjenica da se ne zna gde je 400 kilograma obogaćenog uranijuma dodatno izaziva zabrinutost.
„Cilj je bio potpuno onemogućiti Iran. Iran je definitivno gurnut na traku puta prema nuklearnoj bombi“, smatra Tadić. Naglašava da, dokle god postoji politička volja i novac, kao i spremnost da se ignorišu sankcije, program će se razvijati. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DeKXVAxpU93g&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
"Izraelci su, naravno, pobili jedan veliki broj naučnika i vojnih zapovednika, nanesena je velika šteta, ali mi ne znamo kolika je. Ne znamo gde je taj Iran - na kojim je lokacijama.“
Prema njegovim rečima, iz ove situacije postoje samo dva moguća izlaza.
"Jedan je da Iran pristupi pregovorima sa IAEA, dopusti inspekciju svojih postrojenja i sve to završi sa nekim političkim dogovorom. Druga varijanta je da Iran uskoro napravi nuklearni test i da onda sa te pozicije pristupi pregovorima“, kaže Tadić.
S obzirom na to da je u izraelskom napadu ubijen sam vrh iranske nuklearne nauke, pitali smo da li Iran uopšte može dalje.
"To ne možemo znati ni vi, ni ja, niti iko u SAD-u i Izraelu. Oni su pobili one za koje su znali. Koliko je ekipe iz drugog ešalona u igri spremno toliko da rizikuje - ne samo što imaš problem s radioaktivnošću, nego te može ubiti i Mosad.“
Upozorava da će, za "dobar novac i dobru sigurnost“, ljudi ipak odlučiti da nastave taj rad - jer <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kalas-pozvala-iran-na-obnovu-pregovora-o-nuklearnom-programu">jednom kada zemlja dođe do nuklearnog oružja, pravila se menjaju.</a>
"Ako želiš pregovore, onda treba pustiti međunarodnu inspekciju i potvrditi da su ti namene miroljubive. Druga varijanta je da kažeš - tukli ste nas, ovo vam je poslednji put. Ja se bojim da smo bliži ovom drugom, crnom scenariju“, kaže Tadić.
Strahovanja da bi Iran mogao da razvija tajni nuklearni program bez međunarodnog nadzora podsećaju na slučaj Iraka iz 2003. godine. Tadić, međutim, upozorava da bi takav scenario imao znatno ozbiljnije posledice.
„Ovo sa Irakom je završilo u 14-godišnjoj kalvariji bez jasnog rezultata. Pri tome, uzmite u obzir da je stanovništvo, a i teritorija Irana tri puta veće – i teško da bi se tu nešto postiglo.“ Prema njegovim rečima, moguće su pobune, pokušaji destabilizacije iznutra, ali „bojim se da neće zaustaviti osnovnu priču, a to je put Irana prema nuklearnoj bombi“.
Naglašava da jednom kada neka zemlja nabavi nuklearno oružje, ono prestaje da bude predmet spoljnog pritiska.
„Mada dođe pod sankcije, kao Severna Koreja. Iran sve vreme balansira između te dve priče. Sa jedne strane kaže - ne, mi to ne radimo, jer ne želimo sankcije, a sa druge daje do znanja da možda ipak rade.“
Tadić smatra da je ova „kompleksna igra mačke i miša“ počela još 2018. godine, kada je američki predsednik Donald Tramp istupio iz sporazuma.
„Tramp je iz potpuno bezveznih razloga, najverovatnije radi nagovoranja Netanjahua, istupio iz tog sporazuma i razvodnio čitav sistem kontrole iranskog nuklearnog programa. On je poslao dve poruke. Prvo, da je svaki krug pregovora i svaki sporazum sa Amerikancima besmislen, jer se sutra nekome u Beloj kući može desiti da zaključi da je taj sporazum besmislen.“
<h2>Istorijat Međunarodne agencije za nuklearnu energiju</h2>
"Čudesna domišljatost čoveka ne sme da bude posvećena njegovoj smrti, već njegovom životu", rečenica je kojom američkim predsednik Dvajt Ajzenhauer 1953. godine pozvao na formiranje međunarodnog tela koje će kontrolisati nuklearne arsenale svetskih sila. Iz te ideje, četiri godine kasnije je u okviru Ujedinjenih nacija nastala Međunarodna agencija za atomsku energiju.
 
Najuže posmatrano, glavni zadatak Agencije sa sedištem u Beču je da prati da li se broj prijavljenog nuklearnog oružja podudara sa stanjem na terenu. Međutim, inspektori imaju mnogo više posla od toga. Agenciju čini 180 zemalja članica, među kojima je i osam nuklearnih sila. Deveta - Severna Koreja, povukla se iz Agencije 1994. godine.
Sa državama članicama Agencija ima tri vrste sporazuma. Sa zemljama bez nuklearnog oružja sklopljen je takozvani sveobuhvatni sporazum o zaštiti, prema kojem inspektori nadgledaju kretanje nuklearnih resursa i aktivnosti određene države. Zatim, tu su posebni, takozvani dobrovoljni sporazumi kojima je Agenciji dozvoljeno da kontroliše civilna nuklearna postrojenja pet prvobitnih nuklearnih sila. Naposletku, postoje i posebni sporazumi koje je Agencija sklopila sa Indijom, Pakistanom i Iranom, odnosno sa državama koje imaju nuklearno oružje, a koje nikada nisu potpisale Sporazum o neširenju nuklearnog oružja iz 1968.
 
Kada je reč o Iranu, on je član Međunarodne agencije za atomsku energiju i potpisnik je Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. Iako nuklearni program Irana postoji duže od sedamdeset godina, zapadne sile su poslednjih decenija zabrinute da je Teheran blizu da napravi nuklearnu bombu. Tako nešto je za države poput Amerike, a posebno za Izrael - crvena linija. Uprkos tome što su bliski saveznici, ideja da Iran ima nuklearno oružje nije bliska ni Rusiji i Kini. Međunarodna agencija za atomsku energiju dugo se bavi pitanjem iranskog nuklearnog programa, a posebno važnu ulogu dobila je 2015. godine kada je sklopljen takozvani Iranski nuklearni sporazum. 
 
Sporazum su, kao glavni akteri postigli Iran i Sjedinjene Države, a podržale Kina, Francuska, Rusija, Nemačka, Velika Britanija i Evropska unija. Tada je Iranu dozvoljeno da obogaćuje uranijum, ali samo do 3,67 odsto - šta je dovoljno za nuklearne elektrane, a mnogo niže od nivoa neophodnog za oružje. Takođe, Iran je pristao da smanji zalihe uranijuma, da ograniči upotrebu nuklearnih centrifuga i dozvoli inspektorima Međunarodne agencije za atomsku energiju da detaljno nadgledaju njegov nuklearni program.
Međutim, iako su u tom periodu Amerikanci, a i inspektori potvrđivali da se Iranci pridržavaju dogovorenog - američki predsednik Donald Tramp odlučio je da 2018. povuče Sjedinjene Države iz Sporazuma jer je smatrao da nije dovoljno oštar prema Teheranu, a čime je dogovor iz 2015. faktički propao. Od 2018. do danas, Iran obogaćuje uranijum više od 60 odsto, što je blizu nivoa za pravljenje bombe, a količina uranijuma koji skladišti je porastao na količine potrebne za više nuklearnih bombi.
 
Posle propasti Sporazuma iz 2015. godine, Iran je počeo da ograničava pristup inspektorima Agencije na svojim nuklearnim postrojenjima. Iako Teheran i dalje tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo u miroljubive svrhe, sve što se dešava nakon 2018. godine navelo je na sumnju i Agenciju, &nbsp;i zapadne sile. Robert Ajnhorn, nekadašnji član američkog pregovaračkog tima sa Iranom za Svet i mi je rekao da je povlačenje Amerike iz sporazuma sa Iranom bilo - nepromišljeno predizborno obećanje koje se ispostavilo kao strateška greška a da se danas zbog toga osećaju posledice.
&nbsp;Izvor: Insajder

Teme

Tadić: Iran je bliži nuklearnoj bombi nego ikad, nadzor više ne postoji (VIDEO)

"Pezeškijan je izdao ukaz o <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/iran-zabranio-direktoru-medunarodne-agencije-za-atomsku-energiju-pristup-nuklearnim-postrojenjima">obustavi saradnje sa IAEA</a>", stoji u saopštenju.
Agencija navodi da su, nakon izraelskih i američkih napada na iranska nuklearna postrojenja, poslanici usvojili zakon pod nazivom "Suspendovanje saradnje Islamske Republike sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju sa zahtevom za dve hitne mere".
U jednom članu zakona navodi se da je, "s obzirom na kršenje nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Irana od strane cionističkog režima i Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa mirnodopskim nuklearnim postrojenjima zemlje i ugrožavanje vrhovnih interesa Irana, na osnovu člana 60 Bečke konvencije o ugovorima iz 1969. godine, vlada obavezna da odmah obustavi svaku saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju na osnovu Ugovora o neširenju nuklearnog oružja (NPT) i njegovih zaštitnih mera, dok se ne ispune određeni uslovi, uključujući osiguravanje bezbednosti postrojenja i naučnika".
Izvor: Tanjug

Predsednik Irana izdao ukaz o obustavi saradnje sa IAEA

“Pretnje o povlačenju iz Sporazuma o nenuklearnom širenju samo dodatno povećavaju napetosti“, naglasila je Kalas, podsetivši na pretnje Irana da se povuče iz ovog sporazuma.
Dodala je da <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/iran-zabranio-direktoru-medunarodne-agencije-za-atomsku-energiju-pristup-nuklearnim-postrojenjima">saradnja sa Međunarodnom agencijom za atomsko oružje (IAEA) mora biti obnovljena</a>, a da je EU spremna da olakša taj proces, piše Politiko.
Arakči je naveo da je tokom razgovora izrazio duboko nepoverenje Teherana prema Sjedinjenim Američkim Državama, osuđujući „destruktivan pristup“ koji su „neke evropske zemlje“ i generalni direktor IAEA preuzeli u vezi s nedavnim sukobom Izraela i Irana.
Izvor: Tanjug

Kalas pozvala Iran na obnovu pregovora o nuklearnom programu

"Formalno zahtevamo od Saveta bezbednosti UN da prizna izraelski režim i SAD kao inicijatore čina agresije i da prizna njihovu odgovornost, uključujući isplatu nadoknade i reparaciju", navodi se u pismu. 
 
 Iranske vlasti su izrazile sumnju u namere Izraela da nastavi da poštuje primirje koje je stupilo na snagu 24. juna posle 12 dana rata između dve neprijateljske zemlje. 
 
 Izrael je pokrenuo neprijateljstva 13. juna napadima na Iran u kojima su poginuli visoki vojni zvaničnici zemlje, kao i naučnici povezani sa iranskim nuklearnim programom. 
 
 Izrael tvrdi da je delovao kako bi sprečio Iran da nabavi atomsku bombu, ambiciju koju iranska vlada žestoko odbacuje, a koja ipak polaže pravo na civilnu nuklearnu energiju, posebno za proizvodnju električne energije. 
 
 Izraelski napad se dogodio u vreme kada je Iran vodio pregovore o toj temi sa SAD, saveznikom Izraela. 
 
 "Nismo započeli rat, ali smo odgovorili agresoru svom snagom", rekao je danas načelnik Generalštaba iranskih oružanih snaga Abdolrahim Musavi. 
 
 Posle 12 dana bombardovanja prekid vatre između Irana i Izraela stupio je na snagu u utorak. 
 
 "Imamo ozbiljne sumnje u izraelsko poštovanje prekida vatre, i spremni smo za snažan odgovor", rekao je Musavi tokom telefonskog razgovora sa saudijskim ministrom odbrane, princom Haledom bin Salmanom. 
 
 SAD, koje su se pridružile izraelskoj ofanzivi, bombardovale su tri nuklearna postrojenja u Iranu tokom noći između 21. i 22. juna.
Izvor: Beta

Iran traži od UN da priznaju odgovornost Izraela i SAD za rat

U tom zatvoru sa visokim merama bezbednosti su, u trenutku izraelskog napada, kazne služili strani zatvorenici ili oni sa dvojnim državljanstvom. Zatvor se nalazi u podnožju planine na severu Teherana.
Dobitnica Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi tu je zatvorena više godina.
"Prema zvaničnim statistikama, 71 osoba poginula je tokom napada na zatvor Evin, u ponedeljak", rekao je portparol sudskih vlasti Asgar Džahangir.
Među poginulima je administrativno osoblje zatvora, pripadnici obezbeđenja, zatvorenici, ljudi koji su došli u posetu zatvorenicima, ali i oni koji su živeli blizu zatvora, rekao je portparol.
Izrael je potvrdio da je u udarima na Teheran gađao i taj zatvor.
Snimci zatvorskog kompleksa koje su prikazali iranski pravosudni organi pokazuju oštećene zidove, srušene plafone i gomile šuta koji se raščišćava.
Zdravstveni centar i prijemna sala takođe su bili ciljani, dodale su sudske vlasti.
Iranske vlasti su u utorak objavile da su prebacile neodređen broj zatvorenika u druge zatvorske ustanove.
Šef francuske diplomatije Žan-Noel Baro rekao je da državljani njegove zemlje, Sesil Koler i Žak Paris, koji su u zatvoru Evin tri godine pod optužbama za špijunažu, nisu povređeni. On je ocenio da je izraelski udar na zatvor "neprihvatljiv".
Izvor: Beta/ AFP

Sudske vlasti Irana: U izraelskom udaru na zatvor Evin poginula 71 osoba

"Možda će imati... za nekoliko meseci, ili manje... nekoliko kaskada centrifuga koje će se okretati i proizvoditi obogaćeni uranijum... Ne možete reći da je sve nestalo i da tamo nema ničega... Iran je imao veoma ogroman ambiciozan program, a deo njega možda još uvek postoji, a ako ne, postoji i očigledna istina da znanje postoji. Industrijski kapacitet postoji. Iran je veoma sofisticirana zemlja u pogledu nuklearne tehnologije", rekao je on u intervjuu za američki televizijski kanal CBS.
Prema njegovim rečima, Iran ima industrijske i tehnološke kapacitete za proizvodnju obogaćenog uranijuma.
Ipak, kako je naveo, postoji značajan zastoj u pogledu tih kapaciteta jer su iranska postrojenja pretrpela "ozbiljan nivo štete".
"Jasno je da je ono što se dogodilo, posebno u Fordou, Natanzu, Isfahanu, gde je Iran nekada imao i još uvek ima, donekle, kapacitete u pogledu obrade, konverzije i obogaćivanja uranijuma, uništeno u značajnoj meri. Nešto još uvek postoji. Postoji značajan zastoj u pogledu tih kapaciteta. To je jasno", naveo je Grosi.
Govoreći o narednim koracima, on je rekao da sledi procena štete, što, kako je naveo, Iran neće moći sam da utvrdi.
"U nekom trenutku, IAEA će morati da se vrati. Iako naš posao nije da procenimo štetu, već da ponovo uspostavimo uvid u aktivnosti koje se tamo odvijaju i pristup materijalu, što je veoma važno, materijalu koji će proizvoditi ako nastave sa ovom aktivnošću... Ovo zavisi od pregovora koji mogu, a i ne moraju biti ponovo pokrenuti", istakao je Grosi.
Generalni direktor IAEA još jednom je pozvao na povratak za pregovarački sto i tehnički ispravno rešenje pitanja vezanog za iranski nuklearni program i naglasio da sada postoji prilika za to.
"Iran će nastaviti nuklearni program, čije se konture tek vide i koji će, siguran sam, biti deo ovih pregovora, koji će se, nadam se, uskoro nastaviti", zaključio je on.
Podsetimo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/iran-zabranio-direktoru-medunarodne-agencije-za-atomsku-energiju-pristup-nuklearnim-postrojenjima">Iranske vlasti više neće izdavati odobrenja generalnom direktoru IAEA Grosiju pristup nuklearnim postrojenjima u toj zemlji</a>.
Izvor: Tanjug

Generalni direktor IAEA: Iran bi mogao da nastavi proizvodnju uranijuma za nekoliko meseci

Hamnei (80), koji se nije pojavio u javnosti od početka sukoba Irana i Izraela nije se za sada oglašavao ni povodom državne sahrane 60 visokih vojnih zvaničnika, nuklearnih naučnika, žena i dece poginulih u 12-dnevnom sukobu, prenosi CNN.
Hamnei je proglasio pobedu u sukobu sa Izraelom uprkos brojnim pogibijama iranskih zvaničnika i napadima na iranska nuklearna postrojenja.
<a href="https://www.insajder.net/teme/sukob-irana-i-izraela-tramp-tvrdi-da-je-na-snazi-primirje-iranski-ministar-kaze-da-nema-sporazuma-o-prekidu-vatre">Predsednik Irana Masud Pezeškijan </a>zahvalio je građanima koji su došli da isprate poginule u dvanaestodnevnom sukobu između Izraela i Irana koji je okončan prekidom vatre uz posredovanje SAD.
"Iskreno vam hvala, dragi ljudi. S ljubavlju ste se oprostili od mučenika domovine, a glas našeg jedinstva dospeo je širom sveta", napisao je Masud Pezeškijan na svom X nalogu i dodao da je "služenje slobodoumnoj iranskoj naciji" za njega predstavlja najveću čast.
Izvor: Tanjug

Na ispraćaju poginulih u izraelskim napadima nije se pojavio vrhovni vođa Irana ajatolah Hamnei

Hadži Babej je napomenuo da je Teheran preduzeo ovaj korak zbog informacija o stanju iranske nuklearne industrije u dokumentima dobijenim od izraelskih vlasti, prenela je agencija Mehr.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči je rekao da je Grosiju uskraćena poseta lokacijama koje su prethodno bombardovane, pozivajući se na zakon o suspenziji Irana sa IAEA.
Arakči je optužio Grosija da je olakšao usvajanje rezolucije Odbora guvernera IAEA kojom se osuđuju iranske nuklearne aktivnosti i američko i izraelsko bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja.
Ministar spoljnih poslova Irana je dodao da Grosi nije direktno osudio takve napade.
"IAEA i njen generalni direktor snose punu odgovornost za ovo žalosno stanje stvari", zaključio je Arakči.
Podsetimo, iranski predsednik Masud Pezeškijan objavio je 24. juna <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/predsednik-irana-proglasio-kraj-dvanaestodnevnog-rata-sa-izraelom">kraj 12-dnevnog rata protiv Izraela</a>, prenosi iranska agencija Irna.
Izvor: Tanjug

Iran zabranio direktoru Međunarodne agencije za atomsku energiju pristup nuklearnim postrojenjima

Kovčezi sa ostacima generala Hoseina Salamija, Amira Alija Hadžizadeha i drugih, prošli su u kamionima kroz Teheran, a građani u povorci su skandirali "Smrt Americi" i "Smrt Izraelu".
Salami i Hadžizadeh su ubijeni prvog dana rata, 13. juna, kada je Izrael pokrenuo rat za koji je rekao da ima za cilj uništenje iranskog nuklearnog programa, posebno usmeren na vojne komandante, naučnike i nuklearna postrojenja.
Iranski državni mediji javili su da se više od milion ljudi okupilo u povorci, što nije nezavisno potvrđeno.&nbsp;
Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči primećen je na ulici, a državna televizija je izvestila da su među ožalošćenima i general Esmail Kani, koji predvodi inostrano krilo Revolucionarne garde.&nbsp;
Iranska Revolucionarna garda je formirana nakon Islamske revolucije 1979. godine i od svog osnivanja je iz paravojne formacije prerasla u transnacionalnu jedinicu.&nbsp;
Ona deluje paralelno sa postojećom vojskom Irana i kontroliše arsenal balističkih raketa te zemlje.&nbsp;
Izrael je tvrdio da je ubio oko 30 iranskih komandanata i 11 istraživača u nuklearnim postrojenjima, u napadima na osam nuklearnih i više od 720 vojnih infrastrukturnih objekata.
Iran je ispalio više od 550 balističkih raketa na Izrael, od kojih je većina presretnuta, ali koje su ipak ubile oko 28 ljudi.&nbsp;
Današnje ceremonije su prve javne sahrane <a href="https://www.insajder.net/teme/sukob-irana-i-izraela-tramp-tvrdi-da-je-na-snazi-primirje-iranski-ministar-kaze-da-nema-sporazuma-o-prekidu-vatre">nakon prekida vatre</a>, a iranska državna televizija je javila da su sahrane obavljene za ukupno 60 ljudi, uključujući četiri žene i četvoro dece.
Vlasti su zatvorile vladine kancelarije kako bi omogućile državnim službenicima da prisustvuju ceremonijama.
Izvor: Beta

Iran