Anđelić: Optimista sam oko pregovora Rusija-Ukrajina (VIDEO)
Za pregovore Rusije i Ukrajine o prekidu rata, najavljene za sutra u Istanbulu, još nije izvesno u kom formatu će biti, ko će predstavljati države, kao ni ko će od svetskih državnika doći da “pogura” dve zemlje ka miru. Predsednik Ukrajine Volodomir Zelenski ponavlja da očekuje da pregovara direktno sa Vladimirom Putinom, dok se Kremlj ne oglašava o sastavu delegacije. Ukoliko bi predsednik Rusije došao u Istanbul, dolazak najavljuje i Donald Tramp. Prethodni pokušaj postizanja dogovora između dve bivše sovjetske članice je propao, a tada je Ukrajina odbacila predlog. O svemu ovome u emisiji Svet i mi govorio je profesor međunarodnih odnosa na Ridžents univerzitetu u Londonu Neven Anđelić.
Kada se prošli put pregovaralo 2022.godine takođe u Istanbulu, situacija je bila drugačija na terenu od one koja je danas. Tada su ruske trupe bile na obodu Kijeva i u tom trenutku je Volodomir Zelenski i razmišljao o prihvatanju sporazuma, ali se situacija promenila ubrzo.
“Ukrajinska vojska je uspela da se odbrani i promeni inicijativu i uz pomoć zapadnog naoružanja, uspeli su u kontraofanzivi i ta promena je učinila da se rat prolongira. Dakle, iz današnje perspektive, kada Rusija ponovo ima inicijativu na bojnom polju, ponovo dolazimo u tu situaciju da li je Ukrajina spremna da prihvati oduzimanje dela svoje teritorije. I iz današnje perspektive, Zelenski je ipak u boljoj poziciji nego što je bio pre tri godine. Obe strane na kraju će moći da tvrde da su zapravo pobedile, ostvarile svoje vojne ciljeve, a zapravo nijedna strana to nije učinila,” kaže profesor Neven Anđelić.
On veruje da je osnovni problem pregovora od pre tri godine bio to što niko drugi osim Rusije i Ukrajine nije bio uključen u njih. Tada Zapad nije učestvovao, a kasniji pokušaji pravljenja dogovora bez Rusije su imali isti ishod - bez dogovora i nastavak rata.
“Ti pregovori su nemogući, tako se ne završava rat. Ovaj put imamo da su sve zainteresovane strane zapravo uključene na neki način u ove pregovore i zbog toga sam na neki način optimista oko najavljenih novih pregovora, koji bi trebalo da počnu sutra. Sada se najviše priča o tim nekim teritorijalnim ustupcima. Po onome što se u nekim akademskim tekstovima naglašava, kao i iz informacija koje su procurile iz američkog predloga, SAD bi de jure priznale Krim kao deo Rusije, a de fakto bi priznale i ostatak ukrajinske teritorije koje Rusija trenutno drži. Ali bi istovremeno Ukrajini bila garantovana bezbednost u ostatku njene teritorije. Međutim, ono što stvarno jeste, zbog čega je rat i počeo je da ni Rusija ni Ukrajina nisu verovale jedne drugima. Imali su ozbiljne probleme sa sopstvenom bezbednošću. I ta neka buduća bezbednosna arhitektura Evrope, to je u stvari osnovno pitanje oko čega će se najviše pregovarati. Ukrajina želi garancije Zapada, niko drugi ne može pružiti te garancije, da će sprečiti bilo kakav eventualni ruski pokušaj u budućnosti da ponovo krene u osvajačke akcije na ukrajinske teritorije. Rusija, s druge strane, želi sigurnost,” smatra profesor Anđelić.
I dok svi čekaju početak pregovora, glavno pitanje ostaje - hoće li predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin doći u Istanbul i direktno sa predsednikom Ukrajine Volodomirom zelenskim voditi razgovor. Profesor Snđelić kaže da se sada vode “potajno” žustri razgovori, multilateralni, bilateralni; a da li Putin doći -ostaje pitanje jer, kaže profesor, Rusija ima neku vrstu prevage na bojnom polju.
“Ali, pitanje je i koliko je Rusija ekonomski iscrpljena, koliko je ljudski. I isto tako, da li će rizikovati, jer je Tramp u nekoliko navrata rekao da je očekivao više od Rusije, više od Putina. Samo njegovo prisustvo možda bi bilo važnije simbolički, da bi to bio znak da se može prići bliže miru, nego u praksi. U praksi se može sve dogovoriti bez njega, a onda se može formalno potpisati ili slikati za medije. Što se Trampa tiče, mi možemo na svakakve načine da ga opisujemo, karakterišemo, ali čovek je napravio puno više nego što je njegov prethodnik napravio tokom svih ovih godina rata u Ukrajini. On će doći u slučaju da bude signal da je neka vrsta nekog dogovora blizu, pa da on može da pokupi glavni kredit i da onda očekuje krajem godine da ga neko nominuje za Nobelovu nagradu za mir, jer takav je to čovek,” zaključuje profesor međunarodnih odnosa na Ridžents univerzitetu u Londonu Neven Anđelić.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.