Veći broj građana i lokalnih delegacija prisustvovao je obeležavanju 33 godine od stradanja Srba <a href="https://www.insajder.net/teme/godisnjice-stradanja-u-bih-ista-bol-podeljena-secanja-video">u selima Zalazje i Sase kod Srebrenice, kao i Biljača i Zagoni na području Bratunca</a>.&nbsp;
Parastosu su prethodile posete porodicama poginulih, srpskom groblju u Bratuncu i stratištima u Biljači i Sasama, gde je položeno cveće.&nbsp;
Uz regionalni put Bratunac-Potočari-Srebrenica postavljene su i fotografije više od 600 ubijenih srpskih civila i vojnika iz srednjeg Podrinja tokom rata u BiH.&nbsp;
<h2>Dodik: Sramota što svet ćuti na stradanje Srba</h2>
Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je danas da Zalazje, Sase, Biljača i Zagoni, sela u opštinama Srebrenica i Bratunac, nisu samo mesto zločina, već i sramota svih oni koji ćute i ne govore o zločinima muslimanskih snaga nad Srbima počinjenim pre 33 godine na tom području.
"<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/u-bratuncu-se-obelezavaju-32-godine-od-stradanja-srba-u-srednjem-podrinju">Zalazje, Sase, Biljača i Zagoni, sela u opštinama Srebrenica i Bratunac,</a> nisu samo mesto zločina, već otvorene rane, krik majki, tišina koja razara i sramota onih koji ćute i ne govore o ovom svirepom zločinu muslimana nad nedužnim srpskim narodom koji je počinjen na današnji dan pre 33 godine", rekao je Dodik za novinsku agenciju Srna.
Prema njegovim rečima, u selima u Srebrenici i Bratuncu, gde se na Petrovdan 1992. godine desio brutalan masakr nad Srbima, ne govori se o brojevima, već o ljudima koji imaju svoja imena i prezimena, koji su mučeni, spaljeni i ubijani samo zato što su Srbi.
"Danas 33 godine kasnije, oni su i dalje meta zaborava i ćutanja pravosudnih organa", ocenio je Dodik.
Dodao je da je sramota što svet ćuti na stradanje Srba, ističući da za zločine nad Srbima stradalim u srebreničkim i bratunačkim selima nije odgovarao niko, mada su brojni dokazi i svedočenja dostavljeni pravosudnim institucijama BiH.
"Mi nećemo i ne smemo da ćutimo. Zato se uvek sa bolom i poštovanjem sećamo stradanja srpskih civila i boraca u Srebrenici i Bratuncu, gde je za nekoliko sati na najsvirepiji način ubijeno 69 Srba, dok su 22 nestali. Njih deset pronađeno je i ekshumirano 2011. u masovnoj grobnici na Zalazju prilikom traženja nastaradalih Bošnjaka", kazao je Dodik.
Naglasio je da zločini nad srpskim narodom za političko Sarajevo i veliki deo međunarodne zajednice kao da ne postoje, što je "sramna i opasna politika, koja ne doprinosi pomirenju i normalnom životu".
U selu Zalazje u opštini Srebrenica danas je počelo obeležavanje 33 godine od stradanja 69 srpskih civila i vojnika na Petrovdan, 12. jula 1992. godine, u ovom selu, kao i u selima Sase, Biljača i Zagonina na području Bratunca.
Muslimanske snage iz Srebrenice, pod komandom Nasera Orića, upale su 12. jula 1992. godine u više srpskih sela u srebreničkoj i bratunačkoj opštini ubijajući, pljačkajući i paleći sve što su stigli.
Izvor: Tanjug, Beta &nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

U Zalazju kod Srebrenice održan parastos za 69 srpskih civila i vojnika ubijenih 1992. godine

Najteže je razlučiti šta predstavlja najveću bol: da li je to broj žrtava, okrutnost zločina ili činjenica da se genocid uporno negira, u određenim društvenim i političkim krugovima. Tahirović jasno ukazuje da su te stvari međusobno isprepletene i da predstavljaju jedan složen projekat negiranja i relativizacije tragedije, koji nanosi dodatnu štetu preživelima i celom društvu.
"Sve je to jedan isti projekat, jedna ista matrica, tako da je teško to razdvojiti jedno od drugog, odnosno od trećeg. Imamo aktuelno negiranje genocida, negiranje zločina koji su počinjeni, vređanje žrtava, umanjivanje samog broja žrtava, tako da se dovodi u pitanje sve ono što su utvrdili sudovi i što su činjenice. Ja se nadam da će doći vreme kada ćemo i u entitetu Republika Srpska u BiH, a pogotovo u Republici Srbiji, imati konačno prihvatanje činjenica i neku bolju budućnost za sve nas na ovim prostorima.“
Bez jasnog i nedvosmislenog priznanja genocida od strane institucija, prema njegovom mišljenju, pomirenje ostaje nedostižan cilj. Napominje da negiranje genocida nije samo poricanje istorijske činjenice, već i uvreda prema žrtvama, jer su sudske presude i međunarodne rezolucije jasno utvrdile istinu.
"Jer vi kada negirate genocid, vi vređate. Dakle, postoje presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, kao i Međunarodnog suda pravde iz 2007. godine. Postoji i veliki broj rezolucija Evropskog parlamenta iz 2009, 2015. i 2018. godine. Imamo prošle godine u maju donetu rezoluciju Generalne skupštine UN, kao i u novembru donetu rezoluciju Saveta Evrope.“
Ističe da nema razloga zašto Srbija ne bi prihvatila ove činjenice, budući da su one utvrđene od strane brojnih relevantnih međunarodnih tela.
"Dakle, sva međunarodna tela su na neki način utvrdila i stavila pečat na presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i ja zaista ne vidim više razloga zašto Srbija u kontinuitetu pokušava da se distancira i govori da nije bio genocid.“
Priznaje da zvanični stavovi Srbije često predstavljaju pokušaj da se ceo srpski narod proglasi genocidnim, što smatra nepravednim, jer odgovornost leži na političkim vođama i pojedincima koji su planirali i izvršili zločine.
"Sa druge strane, pomalo jezivo izgleda kada zvaničnici Srbije govore kako mi Bošnjaci na taj način pokušavamo ceo srpski narod proglasiti genocidnim. Koristim priliku da kažem da srpski narod nije genocidan, da srpski narod ima duboku istoriju koju mi poštujemo, ali da je nažalost ušao u jedan period sa vlašću Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i drugih, kada su počinjeni ogromni zločini, ali to ne tereti srpski narod, već tu politiku, odnosno te pojedince kao što je i utvrdio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju.“
Svojim rečima prenosi i duboku empatiju prema svim žrtvama bez obzira na nacionalnost, pozivajući na poštovanje i priznavanje bola svakog gubitka.
"Pokušaću ne da citiram majku Muniru Subašić, već da na neki način ukažem na njene reči. Ona često govori da svaka majka je majka, bez obzira koje vere, koje nacije. Kada izgubi svoje dete, ona gubi deo svog tela. Dakle, svaka žrtva se mora poštovati. Taj ko to ne čini učestvuje u zločinu.“
Podseća i na patnje Srba u logoru Čelebići, ističući da to ne umanjuje težinu genocida u Srebrenici, već potvrđuje kompleksnost rata i svih žrtava koje su pretrpele.
"Dakle, ja ću vam ovde ponoviti, mada pomalo izgleda to i poprilično nekorektno, ali logor Čelebić postojao je u BiH kod Konjica i tu su bili Srbi koji su zlostavljani, tučeni, ubijani, silovani, a taj logor su držali pripadnici Armije Republike BiH i Hrvatskog veća odbrane.“
"Dakle, to je utvrdio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju kao što je utvrdio i sve ostalo. I mi poštujući žrtve i srpskog i hrvatskog naroda, to su takođe bile žrtve. Međutim, moramo prihvatiti činjenicu da je Srebrenica ipak nešto iznad svega toga, da je u Srebrenici počinjen ogroman zločin koji je presudom Međunarodnog krivičnog suda na kraju i svim tim rezolucijama političkog dela utvrđeno da je počinjen genocid.“
Ističe da poštovanje prema svim žrtvama jeste temelj za međusobno poštovanje i izgradnju boljeg društva.
"Ne smemo omalovažavati nijednu žrtvu, treba poštovati svaku žrtvu, jer na taj način, pre svega, poštujemo sebe i svoju porodicu, kao i svoj narod.“
Kao primer uspešnog pomirenja navodi dugotrajne sukobe Francuske i Nemačke, koje su danas saveznici i bliski partneri.
"Imamo primere Francuske i Nemačke koji su dugi niz godina, odnosno vekova ratovale, a sada su jako prijateljske zemlje koje sarađuju i imaju maltene identične udžbenike, pa zašto ne bismo i mi imali.“
Predlaže da se kao polazna tačka uzmu međunarodne presude, a ne subjektivne interpretacije istorije, kao osnova za zajedničku budućnost.
"Ako imamo problem oko onoga što smo mi napisali, hajde da onda uzmemo ono što su međunarodne institucije utvrdile i da krenemo od toga, a onda ćemo polako doći do onoga što mi tvrdimo da jeste.“
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FS2GldJ8JhNA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Zaključuje da će prihvatanje presuda međunarodnih sudova biti put ka svetlijoj budućnosti u kojoj će se ljudi poštovati.
"Moramo početi od nečeg i nešto uzeti kao mantru svima nama, a mislim da su to presude međunarodnih sudova gde nisu sedeli ni Bošnjaci, ni Srbi, ni Hrvati, već neki ljudi iz Kine, Rusije, Amerike i tako dalje koji su doneli te presude.“
"Ako počnemo sa time, mislim da ćemo imati svetliju budućnost i vrlo brzo ćemo doći u poziciju da itekako poštujemo i cenimo jedni druge.“
Izvor: Insajder

Teme

Murat Tahirović: Kad negirate genocid, vređate žrtve (VIDEO)

Tokom rata u Bosni i Hercegovini, <a href="https://www.insajder.net/teme/blog-test">Srebrenica</a> je bila muslimanska enklava okružena srpskom teritorijom; u nju su se slivale hiljade izbeglica iz okolnih mesta, dok je grad bio pod opsadom i bez osnovnih sredstava za život.
Istovremeno, srebrenička enklava je bila i uporište snaga Armije BiH kojom je komandovao Naser Orić, a koja je napadala okolna srpska sela. Zbog strateške važnosti enklave, Vojska Republike Srpske planirala je njeno zauzimanje, a u proleće ’93. Ujedinjene nacije su je proglasile “zaštićenom zonom”. Međutim, dmilitarizacija nikada nije sprovedena.
Dve godine kasnije, u proleće ’95-te, predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izdaje direktivu kojom traži da se Srebrenica odvoji od Žepe i da se život u njoj, kako kaže, učini nepodnošljivim. Tako u &nbsp;julu, pod komandom generala Ratka Mladića, počinje operacija “Krivaja 95” - 11. jula srpske snage ulaze u Srebrenicu.
Hiljade civila beži ka bazi Ujedinjenih nacija &nbsp;u naselju Potočari. Muškarci, razdvojeni od žena i dece. Kolona u kojoj je bilo oko 15.000 muškaraca pokušava proboj iz Srebrenice; jedan broj njih nastradao je u granatiranjima, a hiljade ih je zarobljeno. Od 13. do 18. jula izvršena su masovna pogubljenja zarobljenih muškaraca i dečaka.
Vojnici Ujedinjenih nacija, brojčano nadjačani, tvrdili su da - nisu mogli da reaguju. Tek krajem 1995. godine, u novembru, međunarodni istražitelji dobijaju pristup terenu.
U protekle tri decenije, Haški sud za ratne zločine u bivšoj SFRJ i sudovi u BiH, Srbiji i Hrvatskoj osudili su 54 osobe na ukupno 781 godinu zatvora i pet doživotnih kazni zatvora. Prvu presudu koja je zločin u Srebrenici okarakterisala kao genocid,&nbsp;
Tribunal je doneo u slučaju generala Vojske Republike Srpske Radisava Krstića, koji je 2001. osuđen na 35 godina zatvora. &nbsp;Na doživotne kazne zatvora osuđeni su: Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Ljubiša Beara, Zdravko Tolimir i Vujadin Popović.
Evropski parlament je, 2009. godine, doneo Rezoluciju o Srebrenici, kojom je pozvao države članice Evropske unije i zemlje Zapadnog Balkana da 11. jul obeležavaju kao Dan sećanja na zločin u Srebrenici.
Prošle godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija &nbsp;usvojila je Rezoluciju o Srebrenici, kojom se osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločina. Toj neobavezujućoj rezoluciji Beograd se žestoko protivio u Njujorku.
U Srebrenici je, prema međunarodnim presudama i podacima Memorijalnog centra u Potočarima, ubijeno više od 8.000 muškaraca i dečaka, a proterano više od 25 hiljada dece, žena i starih.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FWMhHp9pk5iw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Vlasti Republike Srpske, ali i dobar deo političara u Srbiji, negira da se u Srebrenici dogodio genocid, navodeći znatno manji broj bošnjačkih žrtava, uz tvrdnju da su žene i deca spaseni što, kako kažu, isključuje genocidnu nameru. Međutim, presude međunarodnih sudova potvrđuju da je postojao planirani zločin usmeren ka uništenju jedne grupe – što odgovara definiciji genocida u Konvenciji Ujedinjenih nacija iz 1948-me, koja genocid opisuje kao „nameru da se potpuno ili delimično uništi nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa kao takva“.
Novinarka Tanja Vujisić

Srebrenica: Sećanje, poricanje i nerešena pitanja 30 godina kasnije (VIDEO)

Finished

Trideset godina od genocida u Srebrenici: Održan komemorativni skup u Potočarima

Nakon <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/u-memorijalnom-centru-potocari-sutra-komemoracija-zrtvama-genocida-i-sahrana-14-srebrenickih-zrtava">komemoracije </a>uslediće molitva i ukop sedam žrtava genocida u Srebrenici, najtežeg zločina počinjenog u Evropi od Drugog svetskog rata, u kojem su snage Vojske Republike Srpske u nekoliko dana ubile 8.372 muškaraca i dečaka bošnjačke nacionalnosti.
Predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje 30. godišnjice genocida u Srebrenici 2025. godine Hamdija Fejzić govorio je na <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ucesnici-marsa-mira-stigli-u-potocare-u-sarajevu-odrzana-mirna-setnja">otvaranju komemoracije u Potočarima</a>.
"Tačno pre 30 godina civilizacija je pala na ispitu čovečnosti. Stojimo danas ovde među nišanima naših najmilijih, stojimo na svetoj zemlji, natopljenoj krvlju nevinih ljudi. U tišini koja odzvanja jače od bilo kakvog govora. Stojimo sa bolom, ali i s ponosom. Jer istinu niko nije uspe zakopati. Trideset godina živimo sa istinom o genocidu. Trideset godina slušamo laži, poricanja i poniženja. Ali nismo zaboravili. Nismo pokleknuli i nećemo to uraditi", rekao je Fejzić otvarajući komemorativnu sednicu u Fabrici akumulatora u Memorijalnom centru Potočari.
Istakao je da su tu ubijeni dečaci od 12, 13 i 14 godina i više od 600 maloletnih žrtava, od ukupno više od 8.000 imena.
"Ubijeni su samo iz jednog razloga, bili su Bošnjaci. Nije to samo genocid, to je generacijski zločin. Pokušaj je to da nestanemo, ali nestali nismo. Danas, 30 godina posle, u Srebrenici rastu njihova deca, njihovi unuci", rekao je Fejzić.
U Memorijalni centar Potočari pristižu građani iz celog sveta kako bi na dostojanstven način odali počast nevino ubijenim žrtvama genocida.
Članice Udruženja pokret “Majke enklava Srebrenica i Žepa” u Memorijalnom centru Potočari podelile su bele marame majkama, sestrama i gošćama, koje su došle da odaju poštu ili klanjaju molitvu žrtvama genocida u Srebrenici.
Danas će biti ukopani posmrtni ostaci sedam žrtava ubijenih u julu 1995. godine.
U Potočarima će biti ukopani Senajid (Husein) Avdić, rođen 1976. godine; Hariz (Ramiz) Mujić, rođen 1976. godine; Fata (Huso) Bektić, rođena 1928. godine; Hasib (Adem) Omerović, rođen 1961. godine; Sejdalija (Alija) Alić, rođen 1961. godine; Rifet (Mustafa) Gabeljić, rođen 1964. godine; Amir (Ibrahim) Mujčić, rođen 1964. godine.
Pronađeni su u proteklim godinama u različitim masovnim i sekundarnim grobnicama na lokalitetima Liplje, Baljkovica, Suljići i Kameničko brdo. Većina pronađenih tijela su nekompletna, što znači da će porodice, zbog okolnosti i okolinskog stanja posmrtnih ostataka, moći položiti u zemlju i po jednu ili dvije kosti svojih najmilijih.
U Memorijalnom centru Potočari do sad je ukopana 6.751 žrtva genocida.
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine donela je Odluku kojom se 11. juli 2025. godine, Dan sećanja na genocid u Srebrenici, proglašava Danom žalosti u Federaciji BiH.
Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine doneo presudu prema kojoj je Vojska Republike Srpske u julu 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, počinila genocid.&nbsp;
Izvor: FoNet

Komemoracija u Potočarima: Trideset godina od genocida u Srebrenici

Vučić je u objavi na mreži X, povodom 30 godina od zločina u Srebrenici, istakao da ne možemo promeniti prošlost, ali da moramo promeniti budućnost. &nbsp;
"Danas se navršava trideset godina od strašnog zločina u Srebrenici. Ne možemo promeniti prošlost, ali moramo promeniti budućnost. Još jednom, u ime građana Srbije, izražavam svoje saučešće porodicama bošnjačkih žrtava, uveren da se sličan zločin nikada više neće ponoviti", naveo je predsednik Vučić. &nbsp;
<h2>Nacionalni konvent o EU: Veličanje genocida je neetično i politički pogubno</h2>
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) ističe danas u saopštenju "povodom 30 godina od genocida u Srebrenici, da je moralna i ljudska obaveza sa pijetetom se sećati svih žrtava i jasno, bez dvoumljenja, osuditi svako poricanje, umanjivanje i relativizaciju tog zločina, a posebno pokušaje nametanja kolektivne odgovornosti".
Ta, kako je navedeno, najbrojnija mreža organizacija civilnog društva u Srbiji navela je da "slavljenje osuđenih ratnih zločinaca, veličanje genocida i njegovo normalizovanje kroz institucije ili pod pokroviteljstvom vlasti u Srbiji nije samo duboko neetično, već i politički pogubno".
Kako se dodaje u saopštenju, pozivanje na loše prakse u drugim državama regiona ne može biti izgovor za to.
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji podseća vlade svih država regiona da pomirenje nije proces koji se dešava sam od sebe te da ono "zahteva političku hrabrost, spremnost da se prekine sa nasleđem negiranja i veličanja zločina, kao i sposobnost da se izgradi zajednička budućnost koja ne zavisi od prošlih podela, već od zajedničkih vrednosti".
Danas se obeležava 30 godina od zločina u Srebrenici. U ovom gradu su, prema nalazima Haškog tribunala, snage bosanskih Srba između 11. i 19. jula 1995. godine ubile između sedam i osam hiljada građana muslimanske veroispovesti. Sud je ovaj zločin tretirao kao genocid, a u Hagu je protiv 19 osoba podignuta optužnica zbog zločina u Srebrenici.
Radovan Karadžić, nekadašnji predsednik Republike Srpske i Ratko Mladić, bivši komandant Vojske RS osuđeni su na doživotni zatvor zbog zločina protiv čovečnosti i genocida. &nbsp;
Za genocid su na doživotne kazne osuđeni i Ljubiša Beara, bivši načelnik za bezbednost glavnog štaba VRS, Zdravko Tolimir, bivši pomoćnik komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove glavnog štaba VRS i Vujadin Popović, potpukovnik Drinskog korpusa. &nbsp;
Ovogodišnja godišnjica je druga otkako je u Ujedinjenim nacijama usvojena<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sta-pise-u-rezoluciji-o-srebrenici-usvojenoj-u-un"> deklaracija kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. </a>&nbsp;Za usvajanje deklaracije su glasale 84 zemlje, 19 je bilo protiv, uz 68 uzdržanih. Srbija se oštro protivila usvajanju deklaracije. &nbsp;
Aleksandar<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-ponosan-sam-sto-sam-2015-godine-otisao-u-potocare"> Vučić je bio u Potočarima poslednji put 2015. godine</a>. Ova poseta Memorijalnom centru u Srebrenici se završila incidentom kada je deo okupljenih gađao Vučića. &nbsp;
Izvor: Agencije/Insajder

Vučić izrazio saučešće porodicama žrtava u Srebrenici: Ne možemo promeniti prošlost, ali moramo budućnost

Oni su u utorak ujutro iz Nezuka kod Sapne krenuli ka Potočarima, kako bi prošli putem kojim su se povlačili Bošnjaci iz Srebrenice tokom ofanzive srpskih snaga u julu 1995. godine na UN-ovu zaštićenu zonu Srebrenica.
Učesnici ovogodišnjeg pohoda prešli su trasu od oko stotinu kilometara.
U Potočarima su ih dočekali članovi porodica žrtava i preživeli.
Oni će sutra prisustvovati komemorativnom obeležavanju 30. godišnjice genocida počinjenog u Srebrenici.
<h2>U Sarajevu mirna šetnja pod nazivom - Juče Srebrenica, danas Gaza, a sutra?</h2>
U Sarajevu je danas održana mirna šetnja pod nazivom "Juče Srebrenica, danas Gaza, a sutra?" povodom obeležavanja 30. godišnjice genocida u Srebrenici, s osvrtom na događaje na Bliskom istoku.
Učesnici su šetali na relaciji od Sebilja na Baščaršiji do Trga dece Sarajeva, noseći transparente, zastave Bosne i Hercegovine i Palestine, majice s glavnom porukom šetnje, kao i simbol "Cvet Srebrenice".
Šetnju je inicirala Međunarodna organizacija za razvoj i Organizacija za promociju pozitivnih vrednosti u društvu "Bahar".
"Ova mirna šetnja je čin sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, 30 godina kasnije, i istovremeno snažan izraz solidarnosti sa narodom u Gazi, gde se pred očima sveta dešava humanitarna katastrofa”, naveli su ranije iz organizacije “Behar”.
Naveli su da "ćutanje međunarodne zajednice 1995. godine, kao i danas, tera da se postavi pitanje: Ko je sledeći?".
Izvor: Beta

Učesnici Marša mira stigli u Potočare; U Sarajevu održana mirna šetnja

Rat u Bosni i Hercegovini ostavio je duboke ožiljke koji i danas oblikuju društvene i političke prilike. Umesto da prošlost služi kao osnova za pomirenje, ona se često koristi kao oruđe za političku kontrolu, pri čemu se ističu isključivo sopstvene žrtve, a patnja drugih se ignoriše ili relativizuje.
„To da se ne priznaju tuđe žrtve je nažalost politički narativ koji obezbeđuje dominaciju u okviru etnija, gde oni koji zastupaju narod, koji dobiju najviše glasova pobjednici na izboru, na izborima su oni koji uvek ispostavljaju samo jednu tezu. Samo smo mi žrtve, a drugi su počinioci.“
Podseća i na rečenicu “oni kolju, a mi samo kad mora“, kao jasnu ilustraciju načina na koji funkcionišu nacionalizmi u regionu.
„Mi, ako smo ljudska bića u Bosni i Hercegovini, mi treba da žalimo sve žrtve ovog rata“, kaže, dodajući da rat zapravo nikada nije završen jer se svakodnevno koristi za političke ciljeve.
“To što taj rat i dalje permanentno prisutan u medijima i datuma koji se obeležavaju, govorim u prilog tezi, da je to upravo zato što su očigledno sprovedene nikad nije započeto.“
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FKJu-PqzGPu8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Upravo to, smatra Trifunović, omogućava da se pažnja sa stvarnih problema stalno skreće.
„Oni služe za relativizaciju, oni služe da se skrene pažnja sa stvarnih problema i to je nažalost usud ove zemlje“, kaže Trifunović.
Govoreći o zločinima nad Srbima, naglašava da za te zločine niko nikada nije odgovarao.
„Za zločine počinjene nad Srbima u Podrinju, okolini Srebrenice i mestima oko Srebrenice, nije podignuta ni jedna optužnica. Niko nije okrivljen, a ti ljudi su ubijeni. I to je u stvari kraj bilo koje priče“, navodi urednik „Buke“.
Ističe da i lično prati sve što se dešava na tom planu, kao i u Srebrenici, i upozorava na ono što se uvek previđa -sudbine nevinih civila.
„Civilne žrtve nisu nikom bile krive. Zadesili su se u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu, neko je izvršio egzekucije i dan-danas se ne zna ko je to, mi danas živimo u posledicama toga“, kaže sagovornik Insajdera.
Politizacija prošlosti, dodaje, onemogućava ozdravljenje društva.
„Politička zloupotreba tih zločina nam onemogućava da se zaista suočimo s njima, da na neki način mi kao društvo ozdravimo. Ovako iz godine u godinu imamo gotovo identičan narativ, gotovo identične poruke. I tu se ponekad provuče i mir i pomirenje, ali ja mislim da je to poprilično neiskreno“, kaže Trifunović.
Podseća i na političke gubitke koje su doživeli oni koji su pokušali da otvore pitanje odgovornosti unutar sopstvenih naroda.
„Svi oni koji su pokušali da stave temu suočavanja s prošlošću i da kritikuju pripadnike svog naroda, to su bili Sulejman Tihić, Dragan Čavić, pa tako je Biljana Plavšić u priznanju krivice i pomirenju to pred Haškim tribunalom, oni su na kraju politički izgubili. I to je činjenica“, ističe Trifunović.
On smatra da je upravo zato pomirenje politički neisplativo.
Pomirenje se, kako navodi, &nbsp;politički ne isplati, ni bilo kakva priča o suočavanju s prošlošću, tako da ih iz tog prostog pragmatičnog političkog razloga nemamo.
Kada se neko i usudi da otvori pitanje tuđih žrtava, nailazi na zid i vlasti i javnosti.
„Kad počnete da propitujete narativ u kojem je prihvatljivo da smo samo mi žrtve, a da su drugi počinioci, dobijate kompletan politički establišment protiv sebe. Dobijate i javnost koju bombarduju decenijama na isti način - protiv sebe.“
Dodaje da njegov portal zato redovno trpi napade sa svih strana.
„Kao urednik u medijima koji konstantno na osnovu takvih tekstova pričaju, mi imamo probleme i sa jednom i sa drugom stranom. Kad pričamo o zločinima nad Srbima u Sarajevu, kad pričamo o zločinima počinjenim nad Bošnjacima u Prijedoru i Srebrenici, mi imamo iste komentare, “što se vi bavite s tim”, što se ne bavite onim što su oni činili nama...“, ističe.
Za kraj, Trifunović ocenjuje da je međunarodna zajednica odavno digla ruke od Bosne i Hercegovine, i da se Dejton više neće ponoviti.
„Mislim da je Dejtonski mirovni sporazum poslednja velika intervencija na Balkanu i da se više neće ponavljati. Ričard Holbruk je objasnio da je ona poduzeta zato što su bezbednosni interesi Amerike bili ugroženi, ne zato da se zaustavi rat, njima je cilj bila bezbednost Amerike“, smatra sagovornik Insajdera.
Danas, kaže, svet samo želi da se ovde ne puca, a političari to prihvataju kao trajno stanje.
„Pošto se neprestano pričalo u početku ove godine o nekim mogućim sukobima, mogući sukob se pominje već godinama, mislim da je svet srećan ako se ovde ne puca. Nažalost, to su prihvatili i naši političari, tu se nešto vaćari na sitno, korupcija je na krupno, i tako ćemo i ostati - društva zarobljena u nekom konfliktu, nesposobna da se izborimo za bolje", ističe Trifunović.
Novinarka Tanja Vujisić

Trifunović o BiH: Pomirenje se politički ne isplati (VIDEO)

Vučić je, odgovarajući na pitanje da prokomentariše to što niko nije odgovarao za napad na njega u Potočarima 2015. godine i što se, kako navode, napadi na njega nastavljaju, rekao da je to "logično" jer dolaze iz regiona "gde smeta Srbija koja raste, napreduje, koja neće da se ponižava i koja neće da kleči pred svima i da se izvinjava svemu i svačemu".
Vučić je, govoreći za TV Pink, izrazio najiskrenije saučešće porodicama poginulih i nastradalih u Srebrenici i najoštrije osudio taj zločin.
"Još jedanput iskazujem najiskrenije saučešće prema članovima porodica poginulih i nastradalih i nikada se taj odnos teške osude neće moći da promeni i to je ono što je važno. U tome se mi Srbi razlikujemo od svih ostalih koji nikada tako nešto nisu rekli za srpske žrtve i nikada nisu na takav način iskazali saučešće porodicama srpskih žrtava", rekao je Vučić.
Dodao je i da je za njega najteža borba bila "pre malo više od godinu dana" u Ujedinjenim nacijama (UN), tokom glasanja<a href="https://www.insajder.net/teme/rezolucija-o-srebrenici-put-ka-pomirenju-ili-opipavanje-pulsa-republike-srpske-cbcp95de"> o rezoluciji o Srebrenici</a>. Kako kaže, to je bila "danonoćna borba".&nbsp;
"Ponosan sam na tu borbu celog našeg tima. Čini mi se da sam u tom periodu najviše posedeo i to su bili teški dani u Njujorku i svuda. Tako smo se borili da sam na kraju bio počašćen time što su Zlatko Lagumdžija i Elmedin Konaković rekli da je neverovatno šta je Srbija radila i kako se Srbija borila. Mi smo imali pred sobom samo jednu zastavu, našu crveno-plavo-belu trobojku koju smo morali da štitimo, čuvamo i za nju da se borimo, ali i za svoj narod. I uspeli smo u tome", istakao je predsednik Vučić.
Kako kaže, Srbija na glasanju uspela da obezbedi čistu većinu protiv teksta rezolucije jer su mnogi shvatili da je reč o političkoj manipulaciji.
Govoreći o tome kako je saznao da se priprema tekst rezolucije, rekao je da se zaprepastio kada je dobio podatke iz obaveštajnih izvora i saznao da se tekst priprema već sedam do osam meseci, a da o tome Srbiju nisu ni obavestili.&nbsp;
"Na sastanku Kvinte pitao sam: 'Je li istina da ovo radite?' Jer nije bilo zvaničnog predloga. I onda mi je nemačka ambasadorka rekla 'Pa dobro, to spremamo već 7-8 meseci'. Čekajte, vi to spremate 7-8 meseci i nama niste ni rekli. Hoćete mir u regionu i pomirenju u regionu, a niste nas ni obavestili? Pa tako s partnerima razgovarate? Kako je to moguće?", upitao je Vučić.
Istakao je da je tada doneo odluku da će se Srbija dostojanstveno boriti za svoj obraz i slobodu, baš kao što se on dostojanstveno i ponosito ponašao u Srebrenici.
"Šta me nije pogodilo, nogom me neki udario u rame, neki je mae geri izigravao tamo, od cipela, flaša, kamenica, svega drugog. Iako su mi spuštali moji momci glavu dole, ja nisam hteo da je spustim jer ja sam bio predsednik srpske vlade", naglasio je &nbsp;Vučić.
Naveo je da predsednik Srbije i predsednik srpske vlade može da pogne glavu samo kada nekome ukazuje čast, ali da batinašima i huliganima da ukazuje čast neće nikada, kao što on nije, uprkos brojnim pritiscima i izazovima poslednjih meseci.&nbsp;
"Kao što nisam pognuo glavu ni pred kim u prethodnih sedam meseci. Borio sam se i 14. i 15. marta i 27. i 28. juna i svaki put kad je bilo teško", rekao je Vučić.
Izvor: Tanjug

Vučić: Ponosan sam što sam 2015. godine otišao u Potočare

Fotografije su postavili potomci nastradalih i predstavnici Organizacije porodica poginulih iz Srebrenice i Bratunca, objavila je Radio-televizija Republike Srpske (RTRS). 
 
Branimir Kojić iz <a href="https://www.insajder.net/teme/poruka-mladih-aktivista-iz-tuzle-srebrenica-je-zaboravljena-video">Organizacije porodica poginulih u Srebrenici</a> izjavio je da je cilj postavljanja fotografija da se ukaže na to da su na ovom području stradali i Srbi - žene, deca, stariji i pripadnici vojske Republike Srpske (RS). 
 
"Mi smo, kao i prethodnih godina, postavili fotografije s ciljem da svi oni koji 11. jula pođu na komemoraciju žrtvama u Srebrenici, ali i ranije, vide srpske žrtve i pogledaju istini u oči. 
 
Kojić je dodao da na fotografijama "nisu ljudi koji su počinili genocid, kako to predstavljaju mediji iz Federacije BiH". 
 
On je naveo da će se fotografije, nakon komemoracije žrtvama u Potočarima u petak, 11. jula, okrenuti u suprotnom smeru, da bi, kako je kazao, strane delegacije koje dolaze "videle istinu". 
 
"Kada se završi komemoracija u Srebrenici, fotografije ćemo okrenuti kako bi strane delegacije u povratku naučile lekciju i shvatile da smo i mi ovde stradali, te da niko nije odgovarao za ove žrtve", rekao je Kojić. 
 
Prema njegovim rečima, Sud BiH je za zločine nad Srbima srednjeg Podrinja osudio četiri osobe, na ukupno 29 godina zatvora. 
 
"Da li je normalno da se za toliki broj žrtava, čije su fotografije istaknute, izrekne samo 29 godina zatvora", upitao je Kojić. 
 
Vlada RS proglasila je 5. jul Danom žalosti u tom entitetu BiH, u znak sećanja na 3267 Srba iz srednjeg Podrinja koji su nastradali tokom rata u BiH.
izvor: Beta&nbsp;

Srebrenica