Murat Tahirović: Kad negirate genocid, vređate žrtve (VIDEO)

Najteže je razlučiti šta predstavlja najveću bol: da li je to broj žrtava, okrutnost zločina ili činjenica da se genocid uporno negira, u određenim društvenim i političkim krugovima. Tahirović jasno ukazuje da su te stvari međusobno isprepletene i da predstavljaju jedan složen projekat negiranja i relativizacije tragedije, koji nanosi dodatnu štetu preživelima i celom društvu.

"Sve je to jedan isti projekat, jedna ista matrica, tako da je teško to razdvojiti jedno od drugog, odnosno od trećeg. Imamo aktuelno negiranje genocida, negiranje zločina koji su počinjeni, vređanje žrtava, umanjivanje samog broja žrtava, tako da se dovodi u pitanje sve ono što su utvrdili sudovi i što su činjenice. Ja se nadam da će doći vreme kada ćemo i u entitetu Republika Srpska u BiH, a pogotovo u Republici Srbiji, imati konačno prihvatanje činjenica i neku bolju budućnost za sve nas na ovim prostorima.“

Bez jasnog i nedvosmislenog priznanja genocida od strane institucija, prema njegovom mišljenju, pomirenje ostaje nedostižan cilj. Napominje da negiranje genocida nije samo poricanje istorijske činjenice, već i uvreda prema žrtvama, jer su sudske presude i međunarodne rezolucije jasno utvrdile istinu.

"Jer vi kada negirate genocid, vi vređate. Dakle, postoje presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, kao i Međunarodnog suda pravde iz 2007. godine. Postoji i veliki broj rezolucija Evropskog parlamenta iz 2009, 2015. i 2018. godine. Imamo prošle godine u maju donetu rezoluciju Generalne skupštine UN, kao i u novembru donetu rezoluciju Saveta Evrope.“

Ističe da nema razloga zašto Srbija ne bi prihvatila ove činjenice, budući da su one utvrđene od strane brojnih relevantnih međunarodnih tela.

"Dakle, sva međunarodna tela su na neki način utvrdila i stavila pečat na presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i ja zaista ne vidim više razloga zašto Srbija u kontinuitetu pokušava da se distancira i govori da nije bio genocid.“

Priznaje da zvanični stavovi Srbije često predstavljaju pokušaj da se ceo srpski narod proglasi genocidnim, što smatra nepravednim, jer odgovornost leži na političkim vođama i pojedincima koji su planirali i izvršili zločine.

"Sa druge strane, pomalo jezivo izgleda kada zvaničnici Srbije govore kako mi Bošnjaci na taj način pokušavamo ceo srpski narod proglasiti genocidnim. Koristim priliku da kažem da srpski narod nije genocidan, da srpski narod ima duboku istoriju koju mi poštujemo, ali da je nažalost ušao u jedan period sa vlašću Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i drugih, kada su počinjeni ogromni zločini, ali to ne tereti srpski narod, već tu politiku, odnosno te pojedince kao što je i utvrdio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju.“

Svojim rečima prenosi i duboku empatiju prema svim žrtvama bez obzira na nacionalnost, pozivajući na poštovanje i priznavanje bola svakog gubitka.

"Pokušaću ne da citiram majku Muniru Subašić, već da na neki način ukažem na njene reči. Ona često govori da svaka majka je majka, bez obzira koje vere, koje nacije. Kada izgubi svoje dete, ona gubi deo svog tela. Dakle, svaka žrtva se mora poštovati. Taj ko to ne čini učestvuje u zločinu.“

Podseća i na patnje Srba u logoru Čelebići, ističući da to ne umanjuje težinu genocida u Srebrenici, već potvrđuje kompleksnost rata i svih žrtava koje su pretrpele.

"Dakle, ja ću vam ovde ponoviti, mada pomalo izgleda to i poprilično nekorektno, ali logor Čelebić postojao je u BiH kod Konjica i tu su bili Srbi koji su zlostavljani, tučeni, ubijani, silovani, a taj logor su držali pripadnici Armije Republike BiH i Hrvatskog veća odbrane.“

"Dakle, to je utvrdio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju kao što je utvrdio i sve ostalo. I mi poštujući žrtve i srpskog i hrvatskog naroda, to su takođe bile žrtve. Međutim, moramo prihvatiti činjenicu da je Srebrenica ipak nešto iznad svega toga, da je u Srebrenici počinjen ogroman zločin koji je presudom Međunarodnog krivičnog suda na kraju i svim tim rezolucijama političkog dela utvrđeno da je počinjen genocid.“

Ističe da poštovanje prema svim žrtvama jeste temelj za međusobno poštovanje i izgradnju boljeg društva.

"Ne smemo omalovažavati nijednu žrtvu, treba poštovati svaku žrtvu, jer na taj način, pre svega, poštujemo sebe i svoju porodicu, kao i svoj narod.“

Kao primer uspešnog pomirenja navodi dugotrajne sukobe Francuske i Nemačke, koje su danas saveznici i bliski partneri.

"Imamo primere Francuske i Nemačke koji su dugi niz godina, odnosno vekova ratovale, a sada su jako prijateljske zemlje koje sarađuju i imaju maltene identične udžbenike, pa zašto ne bismo i mi imali.“

Predlaže da se kao polazna tačka uzmu međunarodne presude, a ne subjektivne interpretacije istorije, kao osnova za zajedničku budućnost.

"Ako imamo problem oko onoga što smo mi napisali, hajde da onda uzmemo ono što su međunarodne institucije utvrdile i da krenemo od toga, a onda ćemo polako doći do onoga što mi tvrdimo da jeste.“

Zaključuje da će prihvatanje presuda međunarodnih sudova biti put ka svetlijoj budućnosti u kojoj će se ljudi poštovati.

"Moramo početi od nečeg i nešto uzeti kao mantru svima nama, a mislim da su to presude međunarodnih sudova gde nisu sedeli ni Bošnjaci, ni Srbi, ni Hrvati, već neki ljudi iz Kine, Rusije, Amerike i tako dalje koji su doneli te presude.“

"Ako počnemo sa time, mislim da ćemo imati svetliju budućnost i vrlo brzo ćemo doći u poziciju da itekako poštujemo i cenimo jedni druge.“

Izvor: Insajder