Čelnici EU pozdravili 17. paket sankcija Rusiji kao novi pritisak da okonča rat
Čelnici Evropske unije pozdravili su danas sporazum o 17. paketu sankcija, koje se prevashodno odnose na rusku flotu u senci, čime se, kako ističu, pojačava pritisak na Moskvu da što pre okonča rat sa Ukrajinom.
Ažurirano -
Ona je naglasila da je novim paketom obuhvaćeno dodatnih 189 brodova flote koji imaju veze sa izvozom ruskih energenata.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas je, takođe na Iksu, istakla da sankcije iscrpljuju ratne mogućnosti Rusije.
"Cilj će biti veći deo ruske flote u senci, koja ilegalno isporučuje naftu i tako ostvaruje prihode za finansiranje Putinove agresije", navodi Kalas.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, u objavi na Iksu, smatra da su važan dogovor danas postigli ambasadori EU.
"Ovo je snažan signal da EU ostaje ujedinjena u podršci narodu Ukrajine", ističe Košta.
Glavni cilj novih sankcija jeste takozvana "senka flota" - mreža starih i neosiguranih tankera koje Rusija koristi kako bi zaobišla ograničenja na izvoz nafte, preneo je Rojters.
Pored toga, sankcije obuhvataju i 75 fizičkih i pravnih lica povezanih sa ruskom vojnom industrijom, kao i više od 30 kompanija koje se sumnjiče za isporuke robe dvostruke namene Rusiji.
EU usvojila 17. paket sankcija protiv Rusije, slede nove mere ako ne bude prekida vatre
Evropska unija odobrila je 17. paket sankcija protiv Rusije, potvrdio je danas francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro, dodajući da će Unija sada u saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama raditi na uvođenju dodatnih, strožih mera ako Moskva odbije predloženi prekid vatre.
Taj paket sankcija usvojen je dan uoči planiranih direktnih pregovora između Ukrajine i Rusije u Turskoj, preneo je Rojters.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je ruskog predsednika Vladimira Putina na razgovore, uz podršku američkog predsednika Donalda Trampa.
"Ako Putin ne dođe i nastavi da odugovlači, biće jasno da ne želi kraj rata", rekao je Zelenski.
Novi paket, koji su ambasadori EU preliminarno usvojili jutros, biće formalno potvrđen naredne sedmice na sastanku ministara spoljnih poslova.
Za razliku od prethodnih slučajeva, Mađarska ovoga puta nije blokirala donošenje odluke.
Glavni cilj novih sankcija jeste takozvana "senka flota" - mreža starih i neosiguranih tankera koje Rusija koristi kako bi zaobišla ograničenja na izvoz nafte.
Sankcije se odnose na dodatnih skoro 200 brodova, čime je ukupan broj sankcionisanih plovila porastao na više od 350.
Pored toga, sankcije obuhvataju i 75 fizičkih i pravnih lica povezanih sa ruskom vojnom industrijom, kao i više od 30 kompanija koje se sumnjiče za isporuke robe dvostruke namene Rusiji.
Zabranjen je i izvoz hemikalija iz EU koje mogu da se koriste za proizvodnju raketa
Evropska komisija najavila je da u slučaju izostanka napretka ka primirju, planira dodatne sankcije.
Francuski predsednik Emanuel Makron naveo je finansijske usluge, naftu i gas kao moguće mete narednog kruga mera, koje bi bile usklađene sa Vašingtonom.
Makron: Ne želimo da započnemo treći svetski rat, sankcije protiv Rusije u narednim danima
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da rat mora da se završi i da Ukrajina mora biti u najboljoj mogućoj poziciji da započne pregovore, dodajući da je "spreman da ponovo razgovara" sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kada se rat u Ukrajini okonča.
"Ne želimo da započnemo treći svetski rat. Primirje je ono što omogućava najbolju humanitarnu situaciju i započinjanje razgovora koji će omogućiti rešavanje teritorijalnih pitanja", istakao je francuski lider u TV obraćanju na TF1, prenosi Mond.
Prema njegovim rečima, sankcije koje su uveli zapadni saveznici mogle bi biti primenjene "u narednih nekoliko dana".
"Ne mogu vam reći da li će Vladimir Putin posetiti Tursku. Čekamo odgovor Rusije. Ono što je u pitanju u Ukrajini je naša bezbednost. Želimo prekid vatre na kopnu, moru i u vazduhu u trajanju od 30 dana. Rusija želi da se o prekidu vatre razgovara u Turskoj. Želimo da sprovedemo sankcije protiv Rusije u narednim danima, u dogovoru sa Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je francuski predsednik.
On je istakao da je prva garancija bezbednosti jaka ukrajinska vojska.
"Da bismo odvratili Rusiju od povratka u Ukrajinu za dve ili tri godine, nastavićemo da ulažemo... U narednim godinama, moraćemo da nastavimo da obučavamo, opremamo i podržavamo Ukrajinu kako bi imala svoje snage", dodao je.
Makron je podsetio da je predložio da svi "saveznici koji su spremni - to je slučaj sa Britancima, Francuzima i nekim drugima" postave unapred pozicionirane "snage za uveravanje" duž linije fronta.
"To bi bila sila koja bi odvratila Rusiju od nastavka bilo kakvog sukoba", ocenio je on.
Upitan o uspostavljanju "ratne ekonomije", Makron je rekao da je od njegovog izbora 2017. godine Francuska imala "dva zakona o vojnom programiranju".
"Francuski vojni budžet je 2017. godine bio nešto više od 32 milijarde evra. Trenutno je 50 milijardi. Naša velika sreća je što smo krenuli pre ostalih. Fokusirali smo se tamo gde je bilo potrebno. Proizvodimo tri puta više 'Rafala', tri puta više 'Cezar' topova. Poslednjih nedelja pokušavamo da mobilišemo privatne investitore".
Govoreći na temu evropskog nuklearnog odvraćanja, Makron je rekao da Francuska neće plaćati za bezbednost drugih.
"Želim da započnem debatu, ali Francuska neće plaćati za bezbednost drugih, to neće biti odbitak od onoga što imamo, a konačna odluka će uvek biti - Francuska. Spremni smo da otvorimo diskusiju, posebno o raspoređivanju aviona naoružanih nuklearnim bombama u drugim evropskim zemljama", zaključio je Makron.
Podsetimo, Evropska unija zvanično se pridružila pozivu Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajine i drugih međunarodnih partnera na potpuni i bezuslovni prekid vatre u Ukrajini u trajanju od najmanje 30 dana.
rekid vatre "mora da se primeni bez preduslova da bi se otvorio put za mirovne pregovore", napisala je Ursula fon der Lajen na društvenoj mreži X.
Ona je takođe zapretila Rusiji novim sankcijama ukoliko odbije predlog.
Pretnjama pooštravanjem sankcija pridružio se i nemački kancelar Fridrih Merc, ističući da je sada "lopta u Putinovom dvorištu".
"Ako Kremlj odbije, onda će doći do masovnog pooštravanja sankcija i masovna pomoć Ukrajini će se nastaviti, na političkom planu, naravno, ali i na finansijskom i vojnom", rekao je Merc ranije.
Izvor: Tanjug