Na drugom mestu je levičarska koalicija Novi narodni front sa 28,1 odsto, a treća je koalicija Zajedno predsednika Francuske Emanuela Makrona sa 20,3 odsto glasova. &nbsp;
Na četvrtom mestu je Republikanska partija, koju je podržalo 10,2 odsto birača.
<a href="https://insajder.net/teme/danas-se-odrzavaju-najneizvesniji-parlamentarni-izbori-u-francuskoj-od-drugog-svetskog-rata">Podsećamo, favorit na ovim izborima</a> je i bila desno orijentisana stranka Nacionalno okupljanje (RN).
<h2>Le Pen: Makronov tabor skoro potpuno uništen</h2>
Liderka francuskog Nacionalnog okupljanja (RN) Marin le Pen rekla je večeras, nakon izlaznih anketa u kojima je RN osvojio oko 34 odsto glasova na parlamentarnim izborima u Francuskoj, da je "tabor predsednika Emanuela Makrona skoro potpuno uništen".
Ona je pozvala na apsolutnu većinu u drugom krugu izbora kako bi njena stranka mogla "popraviti Francusku i ponovo uspostaviti jedinstvo".
"Ništa nije dobijeno i drugi krug je odlučujući. Potrebna nam je apsolutna većina kako bi Žordana Bardelu za osam dana (predsednik) Emanuel Makron imenovao za premijera", rekla je Le Pen pristalicama, prenosi France 24.
Drugi krug parlamentarnih izbora biće održan 7. jula.
<h2>Makron pozvao birače da blokiraju desnicu u drugom krugu glasanja</h2>
Francuski predsednik Emanuel Makron je odmah po objavljivanju preliminarnih rezultata danas održanih vanrednih parlamentarnih izbora pozvao birače da blokiraju krajnju desnicu u odlučujućem drugom krugu izbora koji će se održati 7. jula.
"Suočeni sa Nacionalnim okupljanjem, došlo je vreme za širok, jasno demokratski i republikanski savez za drugi krug", rekao je Makron u saopštenju.
On je istakao i da velika izlaznost u prvom krugu govori o "važnosti ovog glasanja za sve naše sunarodnike i želji da se razjasni politička situacija", prenosi France 24.
<h2>Melanšon: Levičarska koalicija će povući kandidate u 2. krugu, ako u 1. bude treća</h2>
Levičarska koalicija Novi narodni front (NFP), koja se, prema izlaznim anketama, nalazi na drugom mestu po podršci birača u prvom krugu parlamentarnih izbora, povući će svoje kandidate u drugom krugu sledeće sedmice, ukoliko zauzme treću poziciju u prvom krugu prema konačnim rezultatima, izjavio je danas lider LFI Žan-Lik Melanšon.&nbsp;
"Naša smernica je jednostavna i jasna: nijedan glas više za Nacionalno okupljanje", rekao je Melanšon, reagujući na rezultate izbornih anketa koje su pokazale da stranka krajnje desnice Nacionalno okupljanje vodi sa 34 odsto glasova u prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora koji su održani danas, preneo je Rojters.
U Francuskoj su u 20 sati zatvorena birališta u prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora na kojima pravo glasa ima više od 49 miliona građana koji biraju 577 poslanika Nacionalne skupštine.
Na parlamentarne izbore do 17 sati izašlo je 59,39 odsto birača, što je rekordna izlaznost u prvom krugu od 1978. godine kada je izlaznost bila 68 odsto, prema podacima francuskog ministarstva unutrašnjih poslova.
 
Izvor: FoNet, Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Izlazne ankete: Najviše glasova odnela Marin Le Pen, Makronova koalicija na trećem mestu

Od Drugog svetskog rata, desnica nikada nije pobedila na izborima u Francuskoj. Međutim, desničarima vetar u leđa daju rezultati na nedavno održanim izborima za Evropski parlament. Ipak, prema anketama, verovatno neće moći da osvoje apsolutnu većinu glasova, da bi mogli samostalno da vladaju narednih pet godina. Prema istraživanju koje je za francuske medije sprovela agencija Ipsos, u prvom krugu će &nbsp;desničarsko <a href="https://insajder.net/prenosimo/mond-ekstremna-desnica-u-francuskoj-najpopularnija-pred-izbore-za-ep">Nacionalno okupljanje (RN)</a> zajedno s Republikanskom strankom osvojiti oko 36 odsto glasova, levičarski Novi narodni front 29 odsto, a stranke okupljene oko Makronove centrističke koalicije osvojiće oko 20 odsto. Ispitivanje javnog mnjenja pokazuje i da će na izbore izaći 61 do 65 odsto birača, znatno više iznad 47,5 odsto kolika je bila izlaznost na prethodnim parlamentarnim izborima pre dve godine. Prema drugom istraživanju javnog mnjenja koje je uradio institut “IFOP - Fiducial - Sud Radio” od 26. juna, desničarski savez RN Žordana Bardele osvojiće 36 odsto glasova u prvom krugu, ispred saveza levičarskih partija NFP-a (28,5 odsto) i koalicije Zajedno (21 odsto) a desničarski Republikanci i ostali na desnom političkom spektru tek šest odsto glasova. <h2>Ključan drugi krug glasanja</h2> Francuzi biraju između više od 4.000 kandidata za 577 poslaničkih mesta u Nacionalnoj skupštini. Po jedan poslanik se bira u svih 577 izbornih jedinica većinskim glasanjem u dva kruga. On može biti izabran već u prvom krugu ako istovremeno dobije 50 odsto glasova onih koji su izašli na birališta i najmanje 25 odsto broja upisanih birača, inače će pobednika odlučiti drugi krug glasanja, zakazan za 7. jul, u koji ulaze dva kandidata s najvećim brojem glasova u prvom krugu i sledeći koji su dobili najmanje 12,5 odsto glasova upisanih.&nbsp; Ne dobijaju sve izborne jedinice isti broj zastupnika u skupštini, odnosno broj poslanika se dodeljuje u skladu s brojem stanovnika. Nacionalno okupljanje, koje sada ima 88 poslanika, prema prognozama će dobiti više od 250 mesta u novom sazivu parlamenta. Koalicija Zajedno - koja uključuje Makronovu stranku Preporod, centristički Modem i partiju desnog centra Horizonti - do sada je kontrolisala 250 mesta u parlamentu a sada joj prete teški gubici na izborima. Očekuje se da oni u novom sazivu imaju oko sto predstavnika.&nbsp; <h2>Populističke poruke</h2> &nbsp;Predsednik Francuske Emanuel Makron je upozorio birače da bi opredeljivanje za krajnje desničarsku RN, ili krajnje levičarsku stranku Nepokorena Francuska (deo saveza NFP u kojem su još Zeleni,Socijalistička partija,NPA...) dovelo Francusku u opasnost od političkog konflikta, pa čak i građanskog rata. Francuski premijer Gabrijel Atal obećao je da će vladajuća centristička alijansa Zajedno, ukoliko pobedi, smanjiti cenu struju za 15 odsto od sledeće zime, povećati penzije u skladu sa inflacijom, kao i da neće povećavati poreze.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240628170624_3216f2b117d83fc87701f2fad155e96ca1be01c7fcadcd9602b125bd78c74f56.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240628170624_3216f2b117d83fc87701f2fad155e96ca1be01c7fcadcd9602b125bd78c74f56" data-rendition-name="original" width="6000" height="4000" loading="lazy" alt="Marin Le Pen i Žordan Bardela"> <figcaption>Marin Le Pen i Žordan Bardela, foto: Tanjug/AP Photo/Lewis Joly</figcaption> </figure>  Atal je rekao da će prioritet biti povećanje kupovne moći građana kroz smanjenje cena struje, usklađivanje penzija sa inflacijom i pomoć za kupce prve nekretnine.&nbsp; Bardela je rekao da će kao premijer ukinuti besplatnu zdravstvenu negu za strance i pooštriti regulativu za dobijanje francuskog državljanstva. Najviše pažnje izazvalo je Bardelino populističko obećanje o vraćanju mogućnosti penzionisanja sa 62 godine, ali je kasnije objasnio da će ipak biti potreban radni staž od 42 godine za punu penziju.&nbsp; Bardela je ranije govorio da ne bi pristao da vodi vladu ako ne bude imao većinu.&nbsp; <h2>Posledice po EU i NATO</h2> Vanredni izbori, koje je Makron raspisao posle poraza svoje partije na izborima za Evropski parlament početkom juna, biće jedni od najznačajnijih u poslednjih nekoliko decenija za Francusku, a mogli bi da imaju velike posledice po njenu vodeću ulogu u EU i NATO. Posle ovih izbora može da se desi da krajnja desnica, prvi put formira vladu u nekoj od stalnih članica Saveta bezbednosti UN sa nuklearnim oružjem. Francuska je posle Drugog svetskog rata igrala jednu od vodećih uloga u globalnom sistemu bezbednosti od severnog Atlantika do Pacifika.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240628170624_326b40b2e9911e485f98d3350cdb55ca865bca9322746888cd250b5f803994b9.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240628170624_326b40b2e9911e485f98d3350cdb55ca865bca9322746888cd250b5f803994b9" data-rendition-name="original" width="6000" height="4000" loading="lazy" alt="Emanuel Makron"> <figcaption>Francuski predsednik Emanuel Makron, foto: Tanjug/Ludovic Marin via AP</figcaption> </figure>  Stavovi krajnje desnice i levičarske koalicije se u spoljnoj i odbrambenoj politici radikalno razlikuju od Makronovih, što bi verovatno rezultiralo tenzijama u eventualnoj kohabitaciji. Nacionalno okupljanje je skeptično prema angažmanu Francuske u EU i NATO, dok su bez aktivne Francuske obe organizacije značajno oslabljene. &nbsp; Predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela je rekao da će se, ako postane premijer, protiviti slanju francuskih snaga u Ukrajinu, kao i da neće isporučiti rakete dugog dometa i <a href="https://insajder.net/prenosimo/makron-francuska-salje-ukrajini-borbene-avione-miraz-2000-pummo6n9">drugo oružje </a>Ukrajini.&nbsp; Marin Le Pen je ponovila da ako njena stranka dobije mandat da sastavi novu vladu Makron neće moći da šalje vojsku u Ukrajinu, dodajući da je to što je predsednik komandant oružanih snaga "samo počasna titula" a da je premijer taj koji "drži konce". Sa finansijske strane, trgovci na globalnim finansijskim tržištima strahuju da će ove političke tenzije uzdrmati sedmu najveću svetsku ekonomiju i rizikovati još jedan nalet nestabilnosti u srcu evrozone.&nbsp; <h2>Levičari ne podržavaju Izrael</h2> Pobeda levičarskog saveza, koji okuplja socijaliste, komuniste, zelene i partiju Žan-Lika Melanšona Nepokorena Francuska, mogla bi da poremeti diplomatske napore Pariza na Bliskom istoku. Makron je ranije rekao da priznanje Palestine mora doći u "korisnom trenutku", dok bi Novi narodni front odmah priznao Palestinsku državu i prekinuo da podržava izraleskog premijera Benjamina Netanjahua.&nbsp; <h2>U slučaju pat pozicije analitičari predlažu ekspertsku vladu</h2> Ako na izborima jedna od koalicija &nbsp;osvoji apsolutnu većinu (najmanje 289 poslaničkih mesta), Makron će morati da izabere premijera iz redova te pobedničke grupacije. U tom slučaju, u Francuskoj će nastupiti kohabitacija predsednika i premijera iz suprotnog političkog tabora. Nacionalno okupljanje je već odbacilo mogućnost da formira vladu bez apsolutne većine, jer bi to značilo da bi ubrzo moglo da joj bude izglasano nepoverenje ako se druge partije udruže. Nezavisni politički analitičari predlažu, u slučaju pat pozicije, da se formira ekspertska vlada. Ukoliko politički pregovori budu predugo trajali, imajući u vidu letnje praznike i Olimpijske igre koje se ove godine održavaju u Francuskoj, nije isključen ni prelazni period tokom kojeg bi aktuelna vlada i dalje bila zadužena za tekuće poslove dok se ne donesu odluke. Izvor: Insajder, agencije

Teme

Danas se održavaju najneizvesniji parlamentarni izbori u Francuskoj od Drugog svetskog rata

Makron je rekao da su krajnje levičarska koalicija "Nepokreni" i krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje Marin Le Pen vodili politiku podela, koja je podstakla tenzije.&nbsp;
Odgovor krajnje desnice na nesigurnost "svodi ljude na njihovu religiju ili njihovo poreklo“ i stoga "gura ljude ka građanskom ratu“, rekao je Makron u intervjuu za podkast „Generacijo, uradi to sama“, prenosi Politiko.&nbsp;
Krajnja levica, predvođena Žan-Likom Melanšonom, podstiče podele u svrhe izborne kampanje, "koje takođe promovišu građanski rat, jer ljude svode na njihovu versku ili etničku grupu“, kazao je Makron, dodavši da "Nepokreni" pokušavaju da privuku muslimanske glasače svojim kritičnim stavom o izraelskom ratu u Gazi.&nbsp;
Francuski predsednik izazvao je uzbunu, ne samo u Francuskoj, već u celoj Evropi, kada je <a href="https://insajder.net/prenosimo/posle-poraza-na-izborima-za-evropski-parlament-makron-raspustio-vladu-francuske">raspisao vanredne izbore </a>nakon što je njegovu koaliciju na evropskim izborima ubedljivo pobedilo Nacionalno okupljanje.&nbsp;
Poslednje ankete pokazuju da će Nacionalno okupljanje u prvom krugu 30. juna osvojiti 35 odsto glasova, ispred levičarskog saveza sa 27 i Makronove koalicija sa 19 odsto.&nbsp;
Proteklih dana, saveznici francuskog predsednika upozoravali su na rizike sa kojima se Francuska suočava ako se birači okrenu krajnjoj desnici ili krajnjoj levici, a posebno su ukazivali na rizik od ekonomskih previranja.&nbsp;
Makron je danas otišao korak dalje, upozoravajući na mogućnost "sukoba i građanskog rata“.&nbsp;
"Kad vam je svega dosta, a svakodnevni život je težak, možete biti u iskušenju da glasate za ekstreme koji imaju brža rešenja, ali rešenje nikada neće biti odbacivanje drugih“, kazao je Makron.&nbsp;
Izvor: FoNet
&nbsp;

Makron: Pobeda krajnje levice ili krajnje desnice mogla bi da izazove "građanski rat“ u zemlji

''Odlučio sam da vam vratim izbor za budućnost parlamena. Odluka je ozbiljna i teška, ali pre svega je čin poverenja'', rekao je Makron u video obraćanju nakon preliminarnih rezultata izbora za Evropski parlament, na kojima je <a href="https://insajder.net/prenosimo/stranka-marin-le-pen-pobedila-makronov-preporod-na-izborima-za-eu">njegova stranka ''Preporod'' pretrpela poraz</a> od krajnje desne stranke "Nacionalno okupljanje" Marin Le Pen.
Makron je istakao da je na izborima za Evropski parlament ''naučena glavna lekcija'', odnosno da ''partije koje brane Evropu'' nisu ostvarile dobre rezultate.
''Ova odluka bolja je od svih aranžmana, svih iznuđenih rešenja. Čuo sam vašu poruku i na nju ću odgovoriti. Znam da mogu da računam na vas. Francuskoj su potrebne jasne većine u harmoniji i spokoju. Biti Francuz znači izabrati da pišete istoriju umesto da samo u njoj učestvujete'', rekao je francuski predsednik.
Prema trenutnim rezultatima, Makronov "Preporod" osvojio je 15,2 odsto glasova, dok je "Nacionalno okupljanje" osvojila je oko 32 odsto glasova, što je povećanje za 10 odsto u odnosu na poslednje izbore za Evropski parlament ​​2019. godine, što je postavlja kao favorita na predsedničkim izborima 2027. godine.
Anketa agencije IFOP pokazuje da, prema trenutnim rezultatima, 31 mesto u EU parlamentu dobija "Nacionalno okupljanje", 14 mesta Makronova stranka, a 13 mesta socijalisti na čelu sa Rafaelom Gluksmanom.
Francuzi imaju pravo na 81 evroposlanika. Prema prognozama, snažan učinak Le Penove će oslabiti Makronovu trogodišnju vlast pre kraja njegovog poslednjeg mandata.
Izvor: Tanjug

Posle poraza na izborima za Evropski parlament, Makron raspustio vladu Francuske

Bajden je to izjavio tokom posete groblju američkih vojnika u mestu Belou u Francuskoj, gde je prethodnih dana bio na obeležavanju 80. godišnjice od savezničkog iskrcavanja u Normandiji i državnoj poseti Makronu, prenosi Rojters.
"Ideja da možemo da izbegnemo umešanost u velike bitke u Evropi nije realistična. Zato su toliko važna savezništva koja imamo", rekao je Bajden novinarima.
On je podsetio da su SAD pomogle zaustavljanje Nemačke u Drugom svetskom ratu i napomenuo da se "Amerika pojavi kada je potrebna".
<a href="https://insajder.net/prenosimo/bajden-otpoceo-posetu-francuskoj-ceremonijom-doceka-kod-trijumfalne-kapije-u-parizu">&nbsp;Bajden je u sredu doputovao u Francusku</a>, a u četvrtak je održao govor povodom 80. godišnjice Dana D, odnosno iskrcavanja saveznika u Normandiji 1944. godine.
Iz Bele kuće je u utorak potvrđeno da će Bajden učestvovati na samitu G7 u Italiji od 13. do 15. juna i da će razgovarati sa liderima država G7 o korišćenju ruskih sredstava za pomoć Ukrajini.
Od početka rata u Ukrajini, zemlje članice Evropske unije i G7 zamrzle su oko polovinu ruskih deviznih rezervi, u iznosu od oko 300 milijardi evra, pri čemu se oko 200 milijardi nalazi u EU, uglavnom na računima belgijske kompanije koja pruža finansijske usluge Euroklir.
Izvor: Tanjug

Bajden i Makron postigli dogovor o upotrebi zamrznute ruske imovine za pomoć Ukrajini

Makron i Bajden su položili veliki venac na spomenik nepoznatom vojniku ispod Trijumfalne kapije, preneo je Gardijan.
Dvojica lidera će održati zvanične razgovore i imati radni ručak pre državnog banketa za predsednika SAD i prvu damu Amerike Džil Bajden u Jelisejskoj palati koji je zakazan za večeras.
Makron i Bajden su u četvrtak prisustvovali obeležavanju 80. godišnjice od savezničkog iskrcavanja u Normandiji.
Bajden je u sredu doputovao u Francusku, a u četvrtak je održao govor povodom 80. godišnjice Dana D, odnosno iskrcavanja saveznika u Normandiji 1944. godine.
Izvor: Tanjug

Bajden otpočeo posetu Francuskoj ceremonijom dočeka kod Trijumfalne kapije u Parizu

''Sutra ćemo pokrenuti novu saradnju i objaviti transfer Miraž 2000, koji pomažu Ukrajini da zaštiti svoje nebo“, rekao je Makron tokom intervjua za emiter TF1 u Kanu, koji se poklopio sa početkom zvanične posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Francuskoj. 	
Makron je takođe rekao da će Ukrajinci pohađati obuku u Francuskoj u trajanju od pet do šest meseci počevši od ovog leta, sa ciljem da se obuči 4.500 vojnika.&nbsp;
''Uvek smo imali istu filozofiju, pomažemo Ukrajincima da se bore“, rekao je on. 	Francuska je prethodno prestala da donira borbene avione Ukrajini, tvrdeći da Kijev treba da se fokusira na nabavku i obuku za F-16, prenosi Politiko. 	
Makron i Zelenski, uz druge lidere, su danas prisustvovali ceremoniji obeležavanja 80. godišnjice Dana D, iskrcavanja saveznika na obale Normandije 1944, i francuski predsednik je poručio da Francuska i njeni saveznici stoje uz Ukrajinu. 	
Zelenski će se sutra sastati sa francuskim proizvođačima odbranog oružja, a obratiće se Narodnoj skupštini Francuske i razgovaraće sa Makronom.
Izvor: Tanjug

Makron: Francuska šalje Ukrajini borbene avione Miraž 2000

Hiljade savezničkih vojnika su poginule 6. juna 1944. godine na plažama Normandije, ali su isto tako stradali i francuski civili, navodi Rojters.
Procene broja civila poginulih u Normandiji dok su saveznici preuzimali kontrolu nad tim regionom kreću se od 13.000 do 20.000.
"Osamdeset godina kasnije, naša nacija mora jasno i odlučno da prizna civilne žrtve savezničkih bombardovanja, i u Normandiji, i na drugim mestima u našoj zemlji. Žitelji Sen-Loa nikada nisu mešali mržnju ili ogorčenost sa svojom tugom", rekao je Makron u Sen-Lou, gradiću koji je gotovo bio uništen tokom savezničkih bombardovanja.
Ovaj gradić je bio meta savezničkih bombardovanja jer je bio ključni transportni čvor.
Saveznici su želeli da spreče nemačke, nacističke snage da ga koriste kako bi odbile savezničke napade.
"Sen-Lo je mučenički grad, žrtvovan za oslobođenje Francuske", poručio je Makron.
Centralna ceremonija obeležavanja osam decenija od savezničkog iskrcavanja na Dan D u Normanciji održava se sutra, a prisustvovaće joj svetski lideri uključujući američkog predsednika Džozefa Bajdena i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Rusija ove godine nije pozvana.
Više od 150.000 savezničkih vojnika pokrenulo je vazdušno, morsko i kopneno iskrcavanje u Normandiji 6. juna 1944. godine, operaciju koja je na kraju dovela do oslobođenja zapadne Evrope od nacističke Nemačke.
Izvor: Tanjug

Makron odao počast hiljadama civilnih žrtava savezničkih bombardovanja u Normandiji

Makron je ponovo izrazio saučešće Juliji Navaljnoj i pozdravio "uspomenu na Alekseja Navaljnog i hrabrost sa kojom je vodio svoj život tokom borbe protiv korupcije i u korist slobode izražavanja", navodi se u saopštenju Jelisejske palate.
Francuski predsednik je ponovio podršku svoje zemlje svim braniocima ljudskih prava.
"U petak sam upoznala Emanuela Makrona, razgovarali smo kako Francuska može da pomogne civilnom društvu u Rusiji i šire u borbi protiv (predsednika Rusije Vladimira) Putina i njegove diktature", rekla je Julija Navaljna.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Встретилась вчера с <a href="https://twitter.com/EmmanuelMacron?ref_src=twsrc%5Etfw">@EmmanuelMacron</a> Говорили, как Франция может помочь гражданскому обществу в России и за её пределами в борьбе с Путиным и его диктатурой. Благодарна ему, что он понимает: в России много людей, которые против войны, и им нужна помощь и поддержка <a href="https://t.co/hKofONls3Y">pic.twitter.com/hKofONls3Y</a>&mdash; Yulia Navalnaya (@yulia_navalnaya) <a href="https://twitter.com/yulia_navalnaya/status/1796820110465724807?ref_src=twsrc%5Etfw">June 1, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Ona je dodala da je zahvalna Makronu "što razume da u Rusiji ima mnogo ljudi koji su protiv rata u Ukrajini i kojima je potrebna pomoć i podrška".
Aleksej Navaljni umro je 16. februara ove godine u zatvoru na Arktiku pod nejasnim okolnostima.
Julija Navaljna, njegove pristalice, kao i mnogi strani lideri, optužili su ruskog predsednika da je odgovoran za smrt Navaljnog koji je služio dugogodišnju kaznu u zatvoru zbog "ekstremizma".
Kremlj je odbacio te optužbe.
Izvor: Beta/AFP

Predsednik Francuske se sastao sa Julijom Navaljni u Jelisejskoj palati

''Za Francusku nema tabua i potpuno sam spreman da priznam palestinsku državu, ali smatram da ovo priznanje mora doći u korisno vreme. Neću da izvršim priznanje pod emocijama“, izjavio je on na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, preneo je Figaro.
Moguće priznanje palestinske države izazvalo je u utorak nemire u francuskoj Narodnoj skupštini, gde je poslanik Nepotčinjene Francuske isključen nakon što je mahao palestinskom zastavom.
Predsednica Skupštine Jael Braun-Pive osudila je ''neprihvatljivo“ ponašanje poslanika Sebastijena Delogua i prekinula sednicu.
Na pitanje liderke ekologa u skupštini Šantal Šatelan da li će Francuska priznati Palestinu, premijer Gabrijel Atal optužio je poslanicu da poziva na prekid vatre u Gazi, a ne čini isto kada je u pitanju oslobođenje izraelskih talaca.&nbsp;
<h2>Šarl Mišel podržao priznanje Palestine i rešenje sa dve države</h2>
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da podržava priznanje nezavisne Palestine, nakon što su prethodno<a href="https://insajder.net/prenosimo/spanija-je-zvanicno-priznala-drzavu-palestinu"> Irska, Španija i Norveška saopštile da su priznale palestinsku državu u okviru granica iz 1967. godine</a>.
''Zalažem se za rešenje dve države i za priznavanje palestinske države. Ali ova država mora biti održiva. I zato mislim da bi najbolji bio koordiniran pristup sa državama članicama EU i trećim zemljama”, rekao je on za Juronjuz.
Mišel je naglasio da bi priznanje trebalo da dođe kao način da EU zatraži od palestinskih vlasti da načine "važne korake u smislu reformi", prenosi Politiko.
Zemlje EU su saglasne po pitanju važnosti primirja u Pojasu Gaze, distrubucije humanitarne pomoći u palestinsku enklavu i povratka izraelskih talaca, ali unutar bloka i dalje ne postoji konsenzus po pitanju državnosti.
Švedska je donedavno bila jedina zemlja članica EU koja je priznala Palestinu, dok su Bugarska, Kipar, Češka, Mađarska, Malta, Rumunija, Poljska i Slovačka načinile taj korak pre pristupanja Uniji.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/danski-parlament-odbio-priznanje-drzave-palestine">U danskom parlamentu u utorak je odbijen predlog zakona o priznanju</a>, nakon što je ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen rekao da za to nedostaju ''neophodni uslovi''.
Državu Palestinu do sada je priznalo 145 od 193 zemlje članice UN, prema podacima palestinskih vlasti.
Izvor: Tanjug

Emanuel Makron