Božinović je naveo da okolnosti pod kojim je pala nemačka vlada sugerišu generalno nezdravu političku situaciju, što je iznenađenje za ceo svet.
„Međutim, ako se donekle udubimo u današnje prilike u Nemačkoj, lako ćemo otkriti da su se tokom čitave vladavine Angele Merkel – a ta vladavina je važila za staloženu, stabilnu i progresivnu - nagomilavali problemi koji su sad najednom izbili na površinu. A izbili su na površinu na jedan neočekivan i, rekao bih, čak grub način, i to zato što su svetske okolnosti danas drugačije i zatekle su Nemačku nesposobnu da se s njima nosi kako treba. Ova kriza je jedna svetska tema, jer nije mala stvar da treća privreda u svetu i država tako stabilnih institucija kakve su Nemačke dođe u jednu krizu koja se sreće samo po državama drugačije strukture i drugačije političke konfiguracije“, rekao je on.
Kako kaže, u nemačkoj javnosti vlada raspoloženje da je rat u Ukrajini nešto što je dovelo Nemačku u ovu situaciju, da Nemačka nema odgovor na izazove, te da je postala „američki vazal“.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dlw_HPGGgHGc&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
„Podsećam, nije to samo politička kriza, nije to samo teškoća da se formira neka vlada od dva ili tri člana, nego je to jedna ekonomska kriza, a takve teškoće se ispravljaju decenijama“, ističe Božinović.
<h2>Traže se nove ideje i novi političari</h2>
On smatra da to što dve vodeće zemlje EU – Nemačku i Francusku - potresa politička kriza zapravo pokazuje da je Unija kao celina u krizi koja je suštinskog karaktera.
„Ono što je zvaničan diskurs već par godina na snazi u tim državama prosto ne nailazi na podršku građana, nekako se istrošio i traže se sveže i nove ideje, a naravno i novi političari, kojih zasad na vidiku nema. To neće biti ni Fridrih Merc (političar iz CDU, ankete pokazuju da ima najveće šanse da postane nemački kancelar), koji je političar dobar da vodi politiku kakvu je Zapadna Nemačka vodila u svojim najboljim vremenima, pre 20-30 godina, ali sa njegovom idejom da će isporučiti Ukrajini ’taurus’ rakete koje mogu da gađaju Moskvu, dakle s tom jednom ratobornom retorikom, on neće u Nemačkoj dobiti saveznike, a mora ih tražiti, jer sa 31-32 odsto ne može sam formirati vladu. Znači, to će biti jedan izazov za Nemačku. Nemačka će, kao i Francuska, morati da traži neki izlaz iz ovog političkog pravca koji sve više frustrira nemačku, pa i francusku javnosti“, kaže Božinović.
<h2>Bez suštinske razlike u odnosu prema Srbiji</h2>
Na pitanje da li bi se i u kojoj meri razlikovala politika Merca prema Srbiji u odnosu na ono što je sprovodio Olaf Šolc, nekadašnji ambasador je rekao da se ona suštinski neće razlikovati.
„Mi smo jedan problem koji, nažalost, predugo traje u Evropi. Posledice jugoslovenskih ratova i raspada Jugoslavije upravo u Srbiji nisu još našle neko svoje trajno rešenje. Mislim da će nemačka spoljna politika ostati na svojim premisama koje mi već poznajemo. Nećemo biti u centru pažnje, jer objektivno ni nismo, postoje važnije teme kojima se sad ta politika bavi. Ima sad ta priča o litijumu, ali, rekao bih, to je ipak jedna marginalija u odnosu na način kako se konstituiše regionalna politika jedne ozbiljne države kao što je Nemačka. Dakle, bez obzira na krize u kojima se ona danas nalazi i na neobičnost te situacije da je zapala u takvu jednu krizu, Nemačka će ostati pri svojim standardnim premisama odnosa prema ovom delu Evrope i mi s tim moramo živeti. To znači da će tražiti da se Kosovo prihvati kao nezavisan entitet, to može biti formula Ohridskog sporazuma“, rekao je on.
Dodaje i da trenutno povodom otvaranja klastera 3 vidimo da se, uprkos nemačkoj leporečivosti kada je u pitanju privredna saradnja, ne zaboravlja na sve što je problem u materiji koju obuhvata taj klaster.
„Ništa se spektakularno ne može očekivati od buduće vlade. Ona će biti dvočlana, možda će biti tročlana koalicija, u njoj će biti socijaldemokrate koje se ionako sad pitaju za stvari. Dakle, na nama je da se bavimo mukom s kojom se suviše dugo, a nedovoljno uspešno nosimo već decenijama“, zaključio je Milovan Božinović.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Božinović: U Nemačkoj na površinu izbili problemi koji su se gomilali tokom vladavine Angele Merkel (VIDEO)

Istovremeno se podvlači da je proširenje EU geostrateška investicija u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet i ocenjuje da postoji nova dinamika u procesu proširenja i značajan napredak od poslednjeg samita.&nbsp;
"U našem je uzajamnom interesu ubrzanje procesa pridruživanja na osnovu kredibilnih reformi partnera, uslova i principa sopstvenih zasluga", poručuje se deklaraciji.&nbsp;
Spominje se i dijalog Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje EU, i navodi da sporazumi postignuti u tom dijalogu moraju da se sprovedu, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov aneks.
Navodi se da su pomirenje, inkluzivna regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi u srcu EU, poziva se na sprovođenje međunarodnih sporazuma i poručuje da su još neophodni "dodatni odlučni napori za podsticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovođenje definitivnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za regionalne i bilateralne sporove i pitanja partnera koja imaju korenje u nasleđu prošlosti, kao i preostale slučajeve nestalih lica i pitanja ratnih zločina".
U kontekstu radikalne promene globalne geopolitičke situacije, rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku, te na startu novog ciklusa liderstva u EU, navodi se da je strateško partnerstvo EU i Zapadnog Balkana "važnije nego ikada".
"Geopolitički kontekst u Evropi zahteva od svih nas da budemo ujedinjeni i solidarni u čvrstoj podršci Ukrajini i odbrani međunarodnog reda koji se bazira na pravilima. Zajedništvo sa EU ostaje jasan znak strateške orijentacije naših partnera sa Zapadnog Balkana", poručuje se u deklaraciji.
U tom pogledu, pohvaljuju se partneri iz regiona koji su već u potpunosti usklađeni sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i apeluje na one koji to još nisu učinili da slede njihov primer.&nbsp;
Ističe se i važnost poboljšanog sprovođenja restriktivnih mera i sprečavanja njihovog zaobilaženja.
EU je, takođe, izrazila posvećenost približavanju Zapadnog Balkana tom bloku već tokom procesa proširenja.&nbsp;
U tekstu se govori i o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan, u vrednosti od šest milijardi evra, i poručuje da je EU spremna da razmotri dalje predloge za unapređenje ekonomske integracije regiona sa EU, date u okviru Plana rasta, "zavisno od primene reformskih agendi od strane partnera, usklađivanja sa pravilima jedinstvenog tržišta EU i otvaranja njihovih relevatnih sektora i oblasti za sve susede, u skladu sa Zajedničkim regionalnim tržištem, uz potpuno očuvanje integriteta jedinstvenog tržišta EU i jednakih uslova".&nbsp;
Partneri iz regiona pozivaju se da unaprede regionalnu ekonomsku integraciju kroz zajedničko regionalno tržište, održe konstruktivnu saradnju u kontekstu Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), a dodaje se i da se EU raduje što će se uskoro još partnera pridružiti Jedinstvenoj oblasti za plaćanje u evrima (SEPA).
EU je poručila i da će nastaviti da podržava partnere sa Zapadnog Balkana kako bi pomogla u ublažavanju uticaja koji ruski rat protiv Ukrajine ima po njihove ekonomije, društva i bezbednost, kao i da će nastaviti podršku kroz Instrument pretpristupne pomoći, Ekonomski i investicioni plan, Paket energetske podrške i Evropski mirovni fond.
U deklaraciji se pozdravlja odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju centralne evropske vrednosti i principe i da se prema njima obavežu.&nbsp;
"Vladavina prava, sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji, ravnopravnost polova i jaka uloga civilnog društva ključni su da se obezbedi funkcionalna demokratija", navodi se u dokumentu i napominje da će, u tom smislu, "mere biti glasnije od reči" jer partneri preuzimaju odgovornost i sprovode nužne reforme, naročito u oblasti temeljnih pitanja.&nbsp;
Potvrđuje se i posvećenost EU daljem razvoju i jačanju dijaloga i saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane sa Zapadnim Balkanom i poručuje da će EU nastaviti da podržava region u borbi protiv hibridnih i sajber pretnji, kao i stranog manipulisanja informacija i mešanja.&nbsp;
Poziva se i na jačanje saradnje i strateškog partnerstva u upravljanju migracijama i dodaje da su potrebne dalje odlučne akcije za usklađivanje vizne politike, borbu protiv krijumčarenja migranata, trgovine ljudima i svih oblika teškog i organizovanog kriminala.
"Obavezujemo se da ćemo ojačati našu saradnju u kontra-terorizmu i suzbijanju nasilnog ekstremizma", napominje se u dokumentu.
&nbsp;Uz naglasak da je EU najbliži partner regiona, glavni investitor i trgovinski partner i glavni donator, partneri iz regiona se pozivaju da to učine vidljivim u javnosti i da "rečima i delima" pokažu posvećenost vrednostima i reformama EU.
Dokument se osvrće i na niz konkretnih oblasti saradnje, pa se tako poručuje da će EU ubrzati i dodatno produbiti svoj politički angažman sa partnerima iz regiona, kao i da će doprineti bezbednosti u regionu, uključujući kroz Eufor Altea i Euleks.
Što se tiče energetike, navodi se da partneri sa Zapadnog Balkana treba da iskoriste mehanizam EU za zajedničku kupovinu gasa i tečnog prirodnog gasa kako bi smanjili svoju zavisnost od ruskog gasa, kao i da iskoriste priliku što EU otvara svoje tržište električne energije regionu, pod uslovom sprovođenja regulatornih reformi.
U delu zajedničke deklaracije posvećenom transportu govori se o podršci EU integraciji regiona u tržište EU drumskog i železničkog saobraćaja, kao i o primeni zelenih koridora na svim relevantnim granicama.
Navodi se i da EU i Zapadni Balkan treba da nastave rad na integraciji u digitalno jedinstveno tržište EU, da u potpunosti primene zelenu agendu, kao i da nastave rad ka tome da postanu deo lanca vrednosti EU za kritične sirovine.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Usvojena zajednička deklaracija u Briselu: Budućnost Zapadnog Balkana je u EU

Vučić je novinarima na samitu lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana rekao da veruje da će Srbija otvoriti Klaster tri, a da Hrvatska, ako ne želi da Srbija otvori klaster, to može da kaže. &nbsp;
"Dobili smo zeleno svetlo", rekao je Vučić i dodao da otvaranje klastera tri sa Srbijom više ne blokira osam članica EU, već samo dve. &nbsp;
Predsednik Srbije je naveo da je sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem razgovarao o mogućim američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije. &nbsp;
"Oni su zainteresovani za dalju isporuku nafte Srbiji, jer bi u suprotnom to značilo bankrot njihove kompanije u naredne dve godine, ali i zbog dobre saradnje", kazao je Vučić.&nbsp;
&nbsp;Upitan o mogućnostima za rešenje problema u vezi sa američkim sankcijama NIS, Vučić je poručio da će pronaći rešenje i da ljudi ne treba da brinu. &nbsp;Kako je najavio, sutra će razgovarati sa pomoćnikom američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejmsom O'Brajanom. &nbsp;
Vučić je naveo da je 50 odsto vlasništva NIS u rukama ruske kompanije koja je pod američkim sankcijama, šest odsto akcija je u vlasništvu kompanije koja nije pod sankcijama, a domaćih 29 odsto akcija i ostatak koji pripada malim akcionarima niti su pod sankcijama, niti će biti.&nbsp;
Izvor: FoNet

Vučić: Srbija blizu otvaranja Klastera tri i integracije u evropsku zonu plaćanja

Međutim, nisu samo najbogatijim državama Evrope potrebni migranti zbog sve manje radne snage; Srbija je prošle godine izdala 50.000 radnih dozvola stranim radnicima, a među njima su ljudi iz Centralne Azije, sa Bliskog istoka, Bangladeša a dobrim delom i iz Rusije i Ukrajine. Šef misije Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u Srbiji Zejnal Hadžijev izjavio je za "Svet i mi" da migranti doprinose između šest biliona i sedam biliona dolara svetskoj ekonomiji, odnosno 10 odsto globalnog bruto-društvenog proizvoda.
"Iz različitih razloga, uključujući i demografske, zemlje u Evropi i na Zapadnom Balkanu imaju sve veću potrebu za migrantima. Tu dolazimo do dileme kako osigurati da migranti budu od koristi privredi neke zemlje, da popune nedostajuću radnu snagu, ali i kako da obezbedimo da se prema migrantima postupa na ispravan način, da imaju pristup javnim uslugama i da ih prihvati društvo u koje dolaze", kazao je Hadžijev za emisiju "Svet i mi" na Insajder televiziji.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DuPjRCHT7Q2g&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Šef Misije IOM-a u Srbiji kaže da naša zemlja treba da radi na uspostavljanju odgovarajućeg okvira za takozvano partnerstvo za mobilnost radne snage sa zemljama iz kojih migranti dolaze da rade u Srbiji.&nbsp;
"Sa migrantima treba da se radi i pre nego što oni napuste svoju zemlju, tako da imaju odgovarajuće informacije, da im se objasni kakva je kultura u koju dolaze, da se kad dođu bave odgovarajućim zanimanjima i da uživaju zaštitu koja ima po zakonu pripada. Istovremeno, treba da se radi i sa poslodavcima i društvom, da se šalju pozitivne poruke kako bi građani znali da u njihovu zemlju dolaze migranti iz različitih kultura i da su im potrebni jer bez njih ekonomija možda neće moći da funkcioniše", naglasio je Zejnal Hadžijev.
Novinar Žikica Stevanović

Hadžijev (IOM): Rad migranata doprinosi 10 odsto globalnog BDP-a (VIDEO)

EU je juče usvojila 15. paket restriktivnih mera Rusiji sa ciljem daljeg ograničavanja sposobnosti te zemlje da vodi rat protiv Ukrajine. 
 
U odluci Saveta EU o izmeni Odluke 2014/512/ZVSP o merama ograničavanja s obzirom na delovanje Rusije kojim se destabilizuje stanje u Ukrajini, te dve kompanije iz Srbije uvršćene su na listu od 17. decembra. 
 
Odluka je objavljena u službenom listu EU (2024/3187). 
 
Nove mere treba da reše problem zaobilaženja sankcija i doprinesu slabljenju vojnog i industrijskog kompleksa Rusije. 
 
Na listu sankcionisanih poslovnih subjekata koji direktno podržavaju ruski vojni i industrijski kompeleks dodata su 32 kompanije od kojih su neke iz zemalja van EU - Kine, Indije, Srbije, Irana i UAE. 
 
Te kompanije su bile uključene u zaobilaženje trgovinskih restrikcija EU ili su nabavljale "osetljive" predmete koji se koriste za ruske vojne operacije, saopštio je Savet EU.
Izvor: Beta&nbsp;

Sankcije EU i za dve kompanije iz Srbije

U delu zaključaka o proširenju koji se odnosi na Srbiju navodi se da Savet prihvata ocenu Evropske komisije da je Srbija spremna za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) ali i ističe da će se vratiti pitanju otvaranja tog klastera nakon što zemlja načini značajan dalji napredak. 
 
Pravosuđe, borba protiv organizovanog kriminala, usklađivanje sa spoljnom politikom i sankcijama EU, sloboda izražavanja i nezavisnost medija i izborni proces oblasti su u kojima prema oceni Saveta Srbija nije ostvarila dovoljan napredak. 
 
Pozdravljajući to što je Srbija ponovo potvrdila da joj je integracija u EU strateški cilj, Savet je istakao da je značajno da zemlja pokaže snažnu političku volju i konzistentnost u sprovođenju reformi, kao i da objektivno i nedvosmisleno komunicira o EU. 
 
Savet je pozdravio ukupan napredak Srbije u pretpristupnim pregovorima do sada i istakao da će napredak u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom i dalje određivati tempo pregovora. 
 
Takođe Savet ohrabruje Srbiju da pokaže više političke volje daljim ubrzavanjem reformi i isporučivanjem konkretnih rezultata, kao i da se posebno fokusira na ispunjavanje prelaznih merila iz oblasti vladavine prava. 
 
Izrazivši duboku zabrinutost za situaciju na severu Kosova, Savet je pozvao Beograd i Prištinu da nastave održive napore za deeskalaciju, da se uzdrže od jednostranih i provokativnih postupaka koji bi mogli dovesti do tenzija i nasilja i da izbegavaju retoriku koja dovodi do podela. 
 
Savet je osudio nedavni napad na kanal Ibar-Lepenac na severu Kosova, izrazio očekivanje da će počinioci biti uhapšeni i privedeni pravdi i pozvao sve strane na punu saradnju s nadležnim organima. 
 
Nekoliko nekoordinisanih akcija Kosova, uključujući one usmerene protiv struktura i službi koje podržava Srbija, koje deluju na Kosovu, kako se navodi, negativno su uticale na kosovske Srbe i druge zajednice i njihov pristup osnovnim javnim i socijalnim uslugama. 
 
Savet takođe ponavlja snažnu osudu nasilnih postupaka demonstranata - kosovskih Srba demonstranata protiv građana, pripadnika Kfora, policije i medija 29. maja 2023 (kada su pkušali da spreče preuzimanje opština na severu Kosova posle izbora koje su bojkotovali) kao i nasilnog napada na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine na severu Kosova (u mestu Banjska). 
 
"Nasilje se ne može opravdati. Savet ponavlja očekivanje da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere kako bi uhapsila i hitno privela pravdi počinioce napada iz 2023. i ističe potrebu za potpunom odgovornošću, uz duboko žaljenje što Srbija nije preduzela dovoljne korake u tom pogledu", dodaje se. 
 
Savet očekuje od Srbije i Kosova da pronađu održivo rešenje za situaciju na severu Kosova koje garantuje bezbednost, sigurnost i participativnu demokratiju za sve građane i podseća Srbiju na obaveze da poštuje sporazume iz Dijaloga tokom zakonodavnog procesa. 
 
Od Srbije i Kosova se očekuje da se u dobroj nameri uključe u dijalog uz posredovanje EU i da postignu sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU bez daljeg odlaganja. 
 
"Normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga su suštinski uslovi na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka", navodi se u dokumentu. 
 
U zaključcima se navodi da se Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije i aneks za njegovu implementaciju iz 2023. godine, moraju &nbsp;u potpunosti poštovati i primeniti što je pre moguće bez preduslova, kao i sve druge obaveze iz dijaloga. 
 
"To uključuje osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na osnovu nacrta Statuta koji je stranama predstavio posrednik EU", dodaje se. 
 
Od Srbije se očekuje da pokrene inicijativu za priznavanje kosovskih dokumenata i simbola u skladu sa Sporazumom o putu normalizacije, kao i da se status struktura i službi koje podržava Srbija reši u skladu sa sporazumima postignutim u okviru dijaloga i kosovskim zakonima. 
 
Savet EU je izrazio očekivanje za "blaogvremenu i brzu reintegraciju" kosovskih Srba "bez ikakvih preduslova Srbije, u skladu sa sporazumima iz dijaloga i uz puno poštovanje kosovskog pravnog okvira", navodi se u zaključcima i dodaje da je Savet uzeo u obzir poziv Srbije kosovskim Srbima na učestvovanje na budućim izborima na Kosovu i njihovo vraćanje u kosovske institucije koje su napustili 2022. 
 
Savet je pozdravio to što su Srbija i Kosovo nedavno ponovo potvrdili svoju posvećenost procesu normalizacije i obećali konstruktivan angažman u tom procesu kako bi postigao napredak. Takođe je pozdravljeno zaključivanje komercijalnog sporazuma o snabdevanju električnom energijom na severu Kosova u decembru 2023. i međusobno priznavanje registarskih tablica u januaru 2024. godine. 
 
U zaključcima se navodi da je registrovan neki napredak u borbi protiv korupcije ali i ukazuje na ograničeni napredak u pravosuđu i borbi protiv organizovanog kriminala. 
 
Takođe, od Srbije se "kao prioritet od najveće važnosti" očekuje da pojača napore ka potpunom usklađivanju sa stavovima i restriktivnim merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (CFSP), uključujući one prema Rusiji i Belorusiji. 
 
Savet takođe poziva srpske vlasti da se uzdrže od postupaka i izjava protivnih stavovima EU u oblasti spoljne politike i drugih strateških pitanja. 
 
Pozdravlja se humanitarna i druga pomoć Srbije Ukrajini i ohrabruje Srbija da nastavi dobru saradnju sa EU u sprečavanju zaobilaženja restriktivnih mera EU. 
 
Savet takođe pozdravlja kontinuirano aktivno učešće Srbije i njen značajan doprinos misijama i operacijama EU u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU. 
 
Savet je izrazio zabrinutost zbog nedostatka napretka u unapređenju slobode izražavanja i nezavisnosti medija i pozvao Srbiju da sprovede usvojene medijske zakone i obezbedi dalje usklađivanje sa EU. Takođe je Srbija pozvana da se aktivno angažuje u sprečavanju i borbi protiv dezinformacija i stranih manipulacija informacijama u svim medijskim kanalima. 
 
Istovremeno Savet ohrabruje Srbiju da obezbedi podsticajno okruženje i jača ulogu organizacija civilnog društva. 
 
Navodi se i da Srbija treba da obrati posebnu pažnju na puno poštovanje osnovnih prava, uključujući zaštitu najosetljivijih grupa, kao i nediskriminatorni tretman manjina. 
 
Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Savet je pozdravio dobar nivo pripremljenosti Srbije u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije i ohrabruje zemlju da nastavi da radi na unapređenju kapaciteta za borbu protiv pritiska konkurencije i sprovodi neophodne strukturne reforme. 
 
Savet je takođe pozdravio unapređenu saradnju Srbije sa EU, posebno strateško partnerstvo o održivim sirovinama. 
 
Takođe je pozdravio posvećenost Srbije inicijativama regionalne saradnje i ohrabrio Srbiju da dodatno ojača dobrosusedske odnose i da doprinese stabilnosti i pomirenju sa svim partnerima u regionu. 
 
Posebno se naglašava važnost regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima, rešavanju preostalih slučajeva nestalih osoba i punoj saradnji sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale. 
 
Ističe se da ne sme biti podrške i veličanja osuđenih ratnih zločinaca ili negiranja njihovihzločina. 
 
U zaključcima se podseća da je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija osnovni element procesa pristupanja EU i ukazuje na izveštaje Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS (ODIHR) o izborima iz decembra 2023. i juna 2024. 
 
Uz ocenu da izborni proces zahteva opipljiva unapređenja i dodatne reforme, Savet snažno ohrabruje Srbiju da sprovede preporuke OEBS/ODIHR i tela Saveta Evrope, uključujući one koje se odnose na ključne aspekte izbornog procesa, dodaje se. 
 
Srbija je u zaključcima pohvaljena za doprinos upravljanju mešovitim migracionim tokovima prema EU ali se naglašava potreba za daljim napretkom u postupcima azila i potpunom usklađenošću sa viznom politikom EU.
Izvor: Beta&nbsp;

Savet EU će otvaranje Klastera 3 razmatrati kada Srbija ostvari značajan dalji napredak

"Srbija nije potpuno usklađena, ali ima napretka, posebno u pogledu Ukrajine. Srbija je bila veoma snažna podrška Ukrajini, na diplomatskoj, humanitarnoj i vojnoj osnovi, i veoma je važan saveznik u borbi ukrajinskog naroda za pravedan i trajni mir", rekao je Košta medijima uoči samita EU-Zapadni Balkan, koji će se održati 18. decembra u Briselu.&nbsp;
Prema njegovim rečima, u pristupanju EU važan moment su pregovori između Evropske komisije i zemalja kandidata, dok je drugi važan trenutak jednoglasno odobrenje svih država članica za naredni korak.
"Neophodno je poštovati ocene svake zemlje članice. Zato je predstojeći samit ne samo plenarna sednica, već posebna radna večera, veoma važan trenutak da svi otvoreno razgovaraju licem u lice i postavljaju teška pitanja i daju teške odgovore kako bi se pronašao zajednički jezik i otvorio put za dalje", rekao je Košta.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Predsednik Evropskog saveta: Srbija bi uskoro mogla da postigne napredak u pregovorima

Ta odluka doneta je u okviru šireg dogovora o usvajanju zaključaka o politici proširenja, koji je takođe postignut večeras na sastanku ambasadora.
Ambasadori država članica EU večeras su ponovo raspravljali o pismu Srbije za otvaranje Klastera 3, posle četiri sastanka bez postizanja saglasnosti, a raspravljali su i o nacrtu zaključaka Saveta Unije za opšte poslove o proširenju.
Kako RTS saznaje, odluka o upućivanju pisma Srbiji će formalno biti usvojena u utorak, na početku sastanka Saveta ministara opštih i evropskih poslova, na kojem će proširenje biti jedna od glavnih tema.
"Ambasadori su usvojili zaključke o proširenju. To je veliki uspeh koji će dati snažni podsticaj proširenju na Zapadni Balkan i šire u godinama koje dolaze", saopštila je Mađarska kao predsedavajuća Unije na mreži X.
Upućivanje pisma je prvi korak u proceduri otvaranja Klastera 3 i ujedno najviše o čemu su zemlje članice mogle da se dogovore u ovom trenutku.
U njemu se od Beograda traži da dostavi svoju pregovaračku poziciju za poglavlja koja treba da budu otvorena u okviru Klastera 3.
Prema diplomatskim izvorima u pismu bi trebalo da bude navedena i lista koraka koje Srbija treba da sprovede u narednom periodu, pre svega u oblasti vladavine prava, kako bi se EU vratila na temu otvaranja Klastera 3.
Prema nekim najavama, to bi moglo da bude već u januaru ili februaru, ali u tekstu zaključaka nisu precizirani rokovi, već stoji da će EU ponovo razmotriti ovo pitanje "na osnovu značajnog napretka Srbije, pre svega u ključnim oblastima vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom".
Uoči samita lidera EU i Zapadnog Balkana, koji će se održati 18. decembra, predsednik Evropskog saveta Charles Michel rekao je za RTS da bi Srbija uskoro mogla da napravi napredak u pregovorima, imajući u vidu neke pozitivne ocene Evropske komisije i činjenicu da je usklađenost sa spoljnom politikom Unije nešto bolja nego ranije.
Izvor: Beta

RTS: Dogovor ambasadora EU o pismu Srbiji, prvi korak ka otvaranju Klastera 3

"Vidimo da nema dovoljno napretka u oblasti vladavine prava u Srbiji, vidimo nedovoljan napredak u odnosima Beograda i Prištine, gde Srbija ima jasnu odgovornost, a vidimo i da Srbija još nije u dovoljnoj meri uskladila svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom Evropske unije", rekao je Veldkamp posle sastanka sa svojim kolegama u Briselu, prenosi holandski portal NL Tajms.
Ministri spoljnih poslova članica EU sutra će u Briselu nastaviti konsultacije o napretku zemalja kandidata za ulazak u Uniju, a Veldkamp je istakao da želi da uveri svoje kolege da podrže njegov stav, kako Holandija ne bi morala da bude sama.
Dodao je, međutim, da Holandija nema problem da bude jedina koja će glasati protiv.
"Mislim da je važno da pridajemo značaj vladavini prava. Gledajući zabrinjavajuća dešavanja u Mađarskoj i delimično u Slovačkoj, logično je da možemo da nametnemo zahteve državi kandidatu u oblasti vladavine prava", kazao je Veldkamp i dodao da se mora sprečiti da Evropska unija bude oslabljena, umesto da se ojača.
Iako je Srbija podnela zahtev za članstvo pre 15 godina, status kandidata dobila u martu 2012, a pregovori traju već 11 godina, Veldkamp kaže da su drugi kandidati za članstvo bolje obavili posao, kada je reč o usklađivanju sa spoljnom politikom Brisela, i da u narednom periodu očekuje još koraka od Beograda.
Prošle nedelje, tokom parlamentarne debate u Holandskom parlamentu, pokazalo se da se široki spektar holandskih političkih partija protivi da u ovom trenutku bude otvoren novi klaster u pregovorima sa Srbijom.
Poslanica Kati Piri iznela je predlog da "proces pristupanja EU mora da se zasniva na postignutim rezultatima i da je vladavina prava važan deo toga", u kojem je navela da je Srbija po tom pitanju "nedovoljno napredovala", što su poslanici Donjeg doma jednoglasno usvojili.
Izvor: FoNet

Holandija: Blokiraćemo sledeći korak Srbije ka EU

Optužbe se odnose na nepoštovanje zakona Evropske unije koji se odnose na slobodno kretanje ljudi, prenosi Politiko.
Velika Britanija je napustila EU početkom 2020. godine, ali je u sporazumu o Bregzitu pristala da evropskim državljanima i njihovim porodicama, koje već borave u Britaniji, dozvoli da ostanu tamo, a istovremeno je Brisel dozvolio Britancima da nastave da žive, studiraju i rade u Uniji.
Evropska komisija je tužbu podnela Sudu pravde EU. Iako Britanija posle napuštanja Unije više nije morala da poštuje zakone EU, sporazumom o Bregzitu predviđeno je da kršenje nekih propisa potpada pod nadležnost Evropskog suda.
Portparol britanske vlade rekao je da se slučajevi na koje se poziva EK odnose na "vreme kada je Velika Britanija još bila članica EU i tokom tranzicionog perioda" 2020. godine, pre potpisivanja trgovinskog sporazuma između dve strane.
Izvor: FoNet

EU