U saopštenju koje su preneli hrvatski mediji navodi se da je presuda rezultat sporazuma, budući da je bivša ministarka iz vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) priznala optužbe u tom slučaju koji je pokrenuo EPPO.
Žalac je pre sporazuma uplatila 200.000 evra na ime delimične naknade štete.
U toku je postupak protiv bivšeg direktora Centralne agencije za finansiranje i ugovaranje programa i projekata EU (SAFU) Tomislava Petrica i dvojice preduzetnika.
EPPO je optužio Žalac i ostale za zloupotrebu položaja i ovlašćenja i trgovanje uticajem. U optužnici je navedeno da je Žalac 2017. pokrenula postupak javne nabavke za informacijski sistem i preduzetniku i njegovim firmama obezbedila povlašćen položaj. Neosnovano je povećala procenjenu vrednost nabavke i sprovela pregovarački postupak nabavke bez objave javnog poziva.
Procenjuje se da je malverzacijama budžet EU oštećen za oko milion evra, a hrvatski budžet za oko 300.000.
Žalac je nedavno priznala krivicu i u drugom slučaju, odnosno da je preko bivše državne sekretarke Josipe Pleslić bratu sređivala polaganje ispita. Sporazumno je na sudu u Zagrebu osuđena na godinu dana uslovnog zatvora.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Bivša ministarka Hrvatske osuđena na dve godine zatvora zbog malverzacija EU novcem

Rektor je, kako je preneo Univerzitet u saopštenju na svom sajtu, ukazao na ozbiljnost krize, posebno za taj univerzitet, naglasivši „finansijske pritiske, pretnje neosnovanim tužbama, eliminaciju naučne delatnosti i degradaciju akademske profesije“.
Univerzitet je naveo da je rektor evropskoj komesarki predočio i težinu situacije za akademsku zajednicu u Srbiji i podsetio na značaj zajedničkog rada na očuvanju univerzitetske autonomije, nauke i javnog interesa u obrazovanju.
Rektor Đokić govorio je i na konferenciji „Podsticanje istraživačkih i obrazovnih sinergija širom Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana“ u Stalnom predstavništvu Slovenije pri EU u Briselu, koja je okupila više od 70 predstavnika akademske zajednice i donosioca odluka u oblasti obrazovanja kako bi zajednički razmatrali izazove i mogućnosti za unapređenje saradnje između institucija EU i Zapadnog Balkana.
Izvor: Beta

200x200

Rektor Đokić s evropskom komesarkom o ozbiljnosti krize visokog obrazovanja u Srbiji

Sporazum je postignut pet godina pošto je Bregzit – referendumska odluka o britanskom napuštanju Evropske unije iz 2016. godine – stupio na snagu. Svo to vreme, odnos Gibraltara i Unije bio je nerazrešen.
U objavi na društvenim mrežama, Šefčovič je pozdravio sporazum kao "zaista istorijsko dostignuće".
"Politički sporazum Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva o budućim odnosima u vezi sa Gibraltarom. Ovo donosi korist svakome i osnažuje novo poglavlje u odnosima", dodao je on.
Britanija je napustila Evropsku uniju 2020. godine. Na bregzitskom referendumu, međutim, 96 odsto stanovništva Gibraltara glasalo je za ostanak u Uniji.
Ova majušna, a strateški važna teritorija kod Gibraltarskog moreuza, koji spaja Atlantski okean sa Sredozemnim morem, ima 34.000 stanovnika i veoma je zavisna od pristupa evropskom tržištu. Ona se na kopnu sa svih strana graniči sa Španijom, članicom Evropske unije.
Britanska vlada je saopštila da se sporazumom razrešava "poslednje veliko nerazjašnjeno pitanje u vezi sa Bregzitom", dok je ministar spoljnih poslova Španije Hoze Albares rekao da je "dogovor u vezi sa Gibraltarom sada postao realnost" i nazvao ga istorijskim.
Sporazum donosi uklanjanje svih fizičkih barijera, kontrolnih punktova i kontrola za protok ljudi i dobara između Španije i Gibraltara, saopštila je Evropska unija.
Sporazumom će se takođe poštovati pravila evropske zone slobodnog kretanja i jedinstvenog evropskog tržišta.
Velika Britanija je ukazala na podatak da polovina stanovništva Gibraltara svakodnevno prelazi granicu sa Španijom i da bi, bez sadašnjih pravila, svi oni prema novim graničnim pravilima Evropske unije morali da prolaze kroz pasoške kontrole.
Izvor: Beta/ AP

Evropska unija i Velika Britanija posle pet godina potpisali sporazum u vezi sa Gibraltarom

Prvi ugovor potpisan je s Dojče bankom, koja će na osnovu zajma od 500 miliona evra omogućiti ukupno milijardu evra u kreditima i obrtnoj likvidnosti širom Evropske unije. &nbsp;
Ova sredstva namenjena su malim i srednjim firmama koje učestvuju u lancu snabdevanja velikih evropskih proizvođača naoružanja i vojne opreme kao što su Erbas, Tales, Rajnmetal i Leonardo. &nbsp;
Cilj je da se ojačaju inovacije, otpornost snabdevanja i strateška autonomija Unije, posebno zbog rasta geopolitičke neizvesnosti. Predsednica Evropske investicione banjke Nađa Kalvinjo predstavila je plan na samitu u Briselu i istakla da je jačanje evropske bezbednosti i odbrane postalo centralni deo misije banke. &nbsp;
Očekuje se da narednih nedelja budu potpisani slični ugovori sa drugim evropskim bankama, a sledeći partner biće francuska banka BPCE. Povećanje fonda je deo šireg evropskog odgovora na geopolitičke izazove i nove strategije ubrzavanja investicija u industriju odbrane i bezbednosti, navodi se u saopštenju na veb stranici Evropske investicione banke. &nbsp;
<a href="https://www.insajder.net/teme/bezbednosna-struktura-evrope-postoji-li-bez-sjedinjenih-drzava-video">Pitanje evropske bezbednosti aktuelizovano je izbijanjem rata u Ukrajini, ali još više povratkom Donalda Trampa </a>u Belu kuću, imajući u vidu da je Evropa od kraja Drugog svetskog rata bila pod bezbednosnim kišobranom Amerike. &nbsp;
&nbsp;Izvor: Beta/Insajder

Jačanje bezbednosti u EU: Evropska investiciona banka utrostručila fond za odbrambeni sektor

"Buduće članstvo u EU je važnije nego ikad kao faktor stabilnosti", naveo je Šmit, objavljeno je na nalogu Kancelarije visokog predstavnika (OHR) na društvenoj mreži Iks.&nbsp;
Dodali su da je sastanak Šmita i Kalas bio izuzetno konstruktivan.
Šmitova poseta Briselu usledila je nekoliko dana posle sastanka Saveta za primenu mira u BiH (PIK) na kojem se raspravljalo o političkoj krizi u BiH.
Tada je naglašeno da međunarodna zajednica, odnosno visoki predstavnik, neće intervenisati ako domaći političari budu radili svoj posao, ali da delovanje visokog predstavnika nije isključeno ukoliko se nastave blokade rada institucija.
Podsetimo, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/smit-dodik-presao-crvenu-liniju-i-sebe-iskljucio-iz-razgovora-o-politickoj-krizi-u-bih">Šmit je pre nekoliko dana u Sarajevu izjavio</a> da su članovi Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIK) u BiH na sastanku konstatovali da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik "prešao crvenu liniju" i tako sam sebe isključio iz razgovora o rešavanju političke krize u BiH.
Prethodno je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/marta-kos-secesionisticka-politika-milorada-dodika-vuce-zemlju-unazad">evropska komesarka za proširenje Marta Kos u Briselu izjavila</a> da politički zastoj u Bosni i Hercegovini (BiH) i dalje usporava napredak te zemlje ka Evropskoj uniji (EU) i da secesionistička politika predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika vuče zemlju unazad.
Izvor: Beta

Šmit: Vidim veliku spremnost EU da preuzme odgovornost za bezbednost i mir u BiH

Britanski dnevnik Fajnenšel tajms piše da se očekuje da Komisija u sklopu napora da pojača pritisak na Rusiju usred zastoja mirovnih pregovora sa Ukrajinom danas predstavi 18. paket sankcija protiv Moskve. 
 
Prema upućenima u predlog, paket će uključiti smanjenje važeće granice cene za rusku naftu sa 60 na 45 dolara po barelu, kao i zabranu korišćenja ruske energetske infrastrukture, ukljućujući za dva gasovoda Severni tok do Nemačke. 
 
Maksimalnu cenu ruske nafte uveli su EU i saveznici Grupe 7 posle ruske agresije na Ukrajinu 2022. 
 
Upućeni su rekli za Fajnenšel tajms da će novi predlog uključivati i sankcije za još neke ruske banke i brodove iz "flote u senci". 
 
Mogle bi da budu uključene i mere koje bi pomogle Belgiji da se zaštiti od tužbi Moskve po bilateralnom investicionom sporazumu dve zemlje. Postojeće sankcije blokirale su naime imovinu ruske centralne banke od oko 190 milijardi evra u centralnom depozitaru hartija od vrednosti sa sedištem u Belgiji Eurokliru (Euroclear). 
 
Novi paket sankcija Rusiji sada treba da razmotre vlade članica EU i mora da bude jednoglasno usvojen. 
 
Britanski dnevnik podseća da su Slovačka i Mađarska ranije nagovestile da bi mogle da se suprostave dodatnim sankcijama, što bi iskomplikovalo pregovore. 
 
Neki od upućenih kažu da su optimisti da će se dogovor o novom paketu postići pre kraja jula, odnosno da će kao kod prethodih paketa uspeti da ubede Mađarsku da se ne protivi. 
 
EU takođe razmatra da li da Rusiju doda na "sivu listu" zemalja sa labavom kontrolom pranja novca. 
 
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/eu-usvojila-cetiri-nova-paketa-sankcija-protiv-rusije">Dok EU sprema nove mere</a>, u SAD se senator Lindzi Grejem zalaže za dodatne sankcije Vašingtona Moskvi. 
 
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen srela se prošle nedelje sa Grejemom i rekla da bi paket EU, ako bi išao zajedno sa merama Vašingtona, znatno povećao uticaj sankcija. 
 
Predsednik SAD Donald Tramp i Fon der Lajen će za vikend učestvovati na samitu Grupe 7 u Kanadi gde će na dnevnom redu biti Ukrajina.
Izvor: Beta

U novom paketu sankcija EU Rusiji biće i Severni tok

Kancelarija EU zadužena za statistiku navodi da je među zemljama Evropske unije procenat samozaposlenih penzionera koji su nastavili da rade ili su se ponovo uključili na tržište rada bio najveći u Švedskoj (98,4 odsto), Finskoj (88) i Irskoj (87,7).
S druge strane, najniži udeo bio je u Španiji (18,2 odsto), Grčkoj (20,3) i Sloveniji (40,4).
Više od polovine (57 odsto) zaposlenih penzionera u EU bilo je zaposleno sa skraćenim radnim vremenom.
Ova stopa bila je mnogo veća nego kod zaposlenih koji nisu penzioneri (16,2).
Izvor: Tanjug

Više od polovine samozaposlenih u EU radi i nakon penzionisanja

Na osnovu predloga Evropske komisije, koji nije pravno obavezujući, članice EU same će određivati svoje ciljeve u uštedi potrošnje vode, piše Politiko.
Ova preporuka deo je Evropske strategije o vodama koja je danas objavljena, a njen cilj je da se obnovi vodeni ciklus koji je duboko ugrožen zagađenjima, klimatskim promenama i uništavanjem životne sredine.
Evropa se suočava sa višestrukim problemima vezanim za vodu, uključujući zagađenje nitratima i “večnim” PFAS hemikalijama, lošu infrastrukturu, kao i sve teže suše i obilnije kišne padavine.
Kako se navodi, Evropska komisija će sarađivati sa zemljama članicama kako bi razvila zajedničku metodologiju za unapređenje efikasnije potrošnje vode, uzimajući u obzir postojeće razlike između zemalja, regiona i sektora.
Komesarka EU za ekologiju, Džesika Rosvol, komentarišući kriterijume za cilj od 10 odsto uštede vode, kazala je da je potrebno postaviti određeni nivo, iako se situacija značajno razlikuje od zemlje do zemlje.
U izveštaju Evropske agencije za ekologiju istaknuti su ključni sektori za uštedu vode, kao što su proizvodnja struje, poljoprivreda i javni vodovodi.
Komisija će takođe predložiti javno-privatna partnerstva i inicijative za tehnološki napredak u cilju otklanjanja zagađenja PFAS i drugih “večnih hemikalija”.
Evropska investiciona banka podržaće strategiju za vodu sa preko 15 milijardi evra u periodu od 2025. do 2027. godine, prenosi Politiko.
Izvor: Tanjug

EU poziva članice na uštedu vode: Cilj – smanjenje potrošnje za 10 odsto do 2030. godine

Ovako su pre tri godine izgledali masovni protesti širom Srbije u kojima se tražila zabrana iskopavanja litijuma. Danas, tri godine kasnije, iz<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/eu-stavila-jadar-na-listu-strateskih-projekata-iz-trecih-zemalja"> EU stiže vest da je projekat Jadar o otvaranju rudnika litijuma u okolini Loznice proglašen strateškim projektom</a>. Kako je izjavio evropski komesar za industriju u Briselu, ovaj projekat je među 13 od ukupno 49 koliko je bilo prijavljeno.
"Odabrano je 13 jer ispunjavaju prilično stroge uslove koje takođe treba da napomenemo. To uključuje izvodljivost, njihov direktan uticaj na evropsku ponudu, njihove posledice za celu Evropsku uniju i njihovu usklađenost sa našim društvenim i ekološkim standardima. Sada će ovi projekti uživati podršku Komisije, država članica i finansijskih institucija. Takođe ćemo biti uključeni u finansijske napore kako bismo osigurali da ovi projekti postanu stvarnost", izjavio je evropski komesar za industriju Stefan Sežurne.
Kompanija Rio Tinto smatra da je odluka EU potvrda da Srbija ima važnu ulogu u energetskoj i digitalnoj budućnosti Evrope, uz napomenu da su posvećeni dijalogu. Ovo je dobra vest i za predsednicu parlamenta Anu Brnabić koja je kao premijerka pre 3 godine rekla da je stavila tačku na <a href="https://www.insajder.net/teme/smanjen-broj-radnika-u-rio-tintu-usled-organizacionih-promena-kompanija-tvrdi-da-ne-odustaje-od-projekta-jadar">projekat Jadar</a>. Odluka Evropske unije za nju znači da će za ovaj projekat &nbsp;važiti najviši standardi očuvanja životne sredine.
"To će onda značiti da mi, na način koji ne ugrožava našu životnu sredinu, naše vode, našu zemlju, naš vazduh, imamo stratešku sirovinu koja će obezbediti do 20.000 novih radnih mesta, zato što mi naš litijum nećemo izvoziti, nego ćemo ga koristiti za unapređenje životnog standarda, bolje poslove, bolje plate, samim tim bolje penzije, više investicija u Republici Srbiji", izjavila je predsednica Parlamenta Ana Brnabić.
Za Zlatka Kokanovića iz udruženja “Ne damo Jadar", međutim, ova odluka je znak da Evropu interesuje samo njihova zdrava životna sredina.
&nbsp;“Gospođa Evropa je skinula svoje rukavice i pokazala svoje pravo lice, a to je da se ne zalaže za vladavinu prava, za slobodu govora, za zdravu životnu sredinu i da ne čuje građane u Srbiji jer mi imamo Srpsku akademiju nauka, akademsku zajednicu, imamo novosadske univerzitete, beogradske univerzitete, imamo 63,5 odsto građana Republike Srbije koji su jasno rekli da neće rudnik litijuma u Srbiji i oni su se na sve te naše odluke oglušili", izjavio je za Insajder Zlatko Kokanović iz “Ne damo Jadar.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F8KofbctZmKg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Dokle je stigao projekat Jadar, javnost nije u potpunosti upoznata. U pravnom smislu, kompanija Rio Tinto mora da traži od Ministarstva životne sredine &nbsp;smernice za studiju uticaja na životnu sredinu za druga dva dela projekta, stručnjaci kažu i daleko problematičnija - deponiju i preradu industrijskog otpada. Na pitanje da li su od ministarstva tražili ove smernice, iz Rio Tinta nisu odgovorili. Odgovor nismo dobili ni od nadležnih državnih institucija-ministarstva za zaštitu životne sredine i ministarstva rudarstva i energetike.&nbsp;
Novinarka Bojana Stojanović

Teme

Projekat Jadar među projektima EU: Za vlast odlična vest, za aktiviste dokaz da je Evropi važna samo njihova životna sredina (VIDEO)

"Ukoliko su slični projekti u Evropskoj uniji, ti standardi zaštite životne sredine će morati u potpunosti, do detalja da budu replicirani za projekat 'Jadar'. Zato što je to sada i strateški projekat Evropske unije. To pokazuje i da nije tačno ono što su pojedini pričali da je Srbija evropska kolonija za rudarenje", istakla je Brnabić.
Predsednica parlamenta je naglasila da će standardi Evropske unije morati sada da se primene i na projektu "Jadar", što znači da ni na koji način ne ugrožava životnu sredinu, vodu, zemlju, vazduh.
"Imamo stratešku sirovinu koja će obezbediti do 20.000 novih radnih mesta, zato što mi naš litijum nećemo izvoziti, nego ćemo ga koristiti za unapređenje životnog standarda, bolje poslove, bolje plate, samim tim bolje penzije, više investicija u Srbiji. Dakle, mi ćemo naš litijum iskoristiti za bogatstvo naših ljudi. I to pod svim najrigoroznijim uslovima zaštite životne sredine. Odlična vest za Srbiju", kazala je Brnabić. 
S druge strane, aktivista “Ne damo Jadar” i meštanin Gornjih Nedeljica <a href="https://www.insajder.net/teme/kokanovic-o-stavljanju-jadra-na-listu-strateskih-projekata-evropa-pokazala-svoje-pravo-lice-branicemo-se-svim-sredstvima">Zlatko Kokanović rekao je za Insajder</a> da je “Evropa pokazala svoje pravo lice”, da ne čuje građane Srbije te da je “interesuje njihova zdrava životna sredina i zdravlje njihove dece, na uštrb zdravlja naše dece i naše zdrave životne sredine”.
Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT) saopštio je danas da je nemoguće sprovesti projekat "Jadar", jer ni kompanija Rio Tinto, niti država, nisu na vreme komunicirali sa lokalnim stanovništvom.
Projekat "Jadar" kompanije "Rio Tinto" uključen je u listu projekata strateških sirovina van Evropske unije, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/eu-stavila-jadar-na-listu-strateskih-projekata-iz-trecih-zemalja">saopšteno je danas u sedištu EU u Briselu</a>.
Prema informacijama sa sajta EK, nosioci strateških projekata iz trećih zemalja, moći će da zatraže sastanke sa predstavnicima Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i privatnih finansijskih institucija i dobiju od njih savete za finansiranje, što je, po svemu sudeći, ključni benefit evropske podrške.
Kompanija Rio Tinto <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/rio-tinto-potvrdeno-da-se-projekat-jadar-moze-razvijati-u-skladu-sa-standardima-eu">pozdravila je ovu odluku</a>, navodeći da ona potvrđuje da se projekat može razvijati u skladu sa standardima EU.
Izvor: Tanjug, Insajder

EU