Fico je, govoreći na događaju češkog udruženja "Svetopoluk“ u Bratislavi, izjavio da češki i slovački zvaničnici treba da razgovaraju o stavu o ratu u Ukrajini, kao i o pravu veta u okviru Evropske unije.
Prema njegovim rečima, svaka država članica treba da ima pravo veta, jer ako to ne postoji, kako je rekao, neće biti ni Evropske unije.
Fico je pozvao na oživljavanje pregovora između slovačke i češke vlade, ali i na oživljavanje ideje Višegradske četvorke (V4), koja osim Češke i Slovačke uključuje i Mađarsku i Poljsku.
"Mogu da ponovim u ime vlade, u bilo koje vreme, na bilo kom mestu u Slovačkoj, o bilo kojoj temi, vlada je spremna da pregovara sa našim partnerom, češkom vladom“, izjavio je Fico, napominjući da postoji mnogo tema o kojima zemlje treba da razgovaraju.
On je rekao da je grupacija V4 trenutno "politički mrtva“, a tvrdi da je taj format "namerno prekinut“, prenosi TASR.
"Nije stvar u tome da se lideri ne razumeju. Radilo se o stalnom koncentrisanom pritisku velikih zapadnih zemalja da se V4 razbije kao snažno regionalno udruženje“, ocenio je Fico.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Fico: Bez prava svake članice na veto neće ni biti Evropske unije

U deklaraciji, najmanje 20 od 27 zemalja EU, uključujući Francusku, Nemačku i Španiju, izrazilo je zabrinutost da zakon usvojen u aprilu dozvoljava novčane kazne za ljude koji organizuju ili učestvuju u događajima oko Parade ponosa, kao i korišćenje softvera za prepoznavanje lica za njihovu identifikaciju, preneo je AP.
„Veoma smo uznemireni ovim dešavanjima, koja su suprotna osnovnim vrednostima ljudskog dostojanstva, slobode, jednakosti i poštovanja ljudskih prava“, navodi se u deklaraciji.
Zemlje koje su usvojile deklaraciju pozvale su Evropsku komisiju, koja prati poštovanje zakona EU, „da brzo iskoristi alate vladavine prava koji su joj na raspolaganju u slučaju da se ove mere ne revidiraju u skladu sa tim“.
Deklaracija je objavljena na društvenim mrežama, dok su se ministri za evropske poslove okupili u Briselu radi dodatnih razgovora o načinu na koji je mađarska vlada uvela zakon koji njeni partneri vide kao podrivanje standarda vladavine prava.
„Mislim da je vreme da razmotrimo sledeće korake, jer nastavljanje ovih saslušanja postaje besmisleno“, rekla je ministarka za evropske poslove Švedske Džesika Rozenkranc, koja je potpisala deklaraciju.
Mađarski ministar za evropske poslove Janoš Boka rekao je da je novi zakon jednostavno pogrešno shvaćen.
„U Mađarskoj ne postoji tako nešto kao <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/madarska-izmenom-ustava-zabranila-javna-lgbt-okupljanja-ukljucujuci-prajd-u-budimpesti">zabrana Parade ponosa</a>. Nadam se da će nakon ovih razgovora moje kolege za stolom izaći sa nijansiranijim stavom o mađarskom zakonodavstvu“, rekao je Boka novinarima.
Ustavni amandman usvojen u aprilu u Mađarskoj proglašava da prava dece na moralni, fizički i duhovni razvoj zamenjuju sva prava osim prava na život, uključujući pravo na mirno okupljanje, a za EU sporni mađarski zakon o „zaštiti dece“ zabranjuje „prikazivanje ili promociju“ homoseksualnosti maloletnicima mlađim od 18 godina.
Komesar EU zadužen za demokratiju, pravdu i vladavinu prava Majkl Mekgrat rekao je da „postoji spremnost“ da se preduzmu mere protiv Mađarske, kao i da je „sveobuhvatna analiza relevantnog zakonodavstva trenutno u toku“.
Mekgrat je izrazio i „veoma ozbiljnu zabrinutost“ zbog još jednog nacrta zakona u Mađarskoj, koji bi omogućio vladi da prati, ograničava, kažnjava i potencijalno zabranjuje organizacije koje smatra pretnjom nacionalnom suverenitetu.
„Verujemo da je to kršenje prava EU, uključujući kršenje sloboda unutrašnjeg tržišta, a takođe i kršenje Povelje o osnovnim pravima Evropske unije. Spremni smo da upotrebimo alate koji su nam na raspolaganju“, rekao je Mekgrat.
On je dodao da, na osnovu toga što je Evropska komisija uskratila Mađarskoj pristup milijardama evra iz fondova EU, delom zbog straha da bi novac mogao biti zloupotrebljen, „u ovom trenutku, Mađarskoj nije dostupno oko 18 milijardi evra“.
Izvor: Tanjug

Većina EU zemalja traži od Mađarske da povuče zakon protiv LGBT+ zajednice

Odobrenje ministara bilo je poslednji pravni korak u uspostavljanju šeme Bezbednosne akcije za Evropu (SAFE), koja je podržana zajedničkim zaduživanjem EU i koja će isplaćivati kredite evropskim zemljama za zajedničke odbrambene projekte, prenosi Rojters.
Evropska komisija je predložila fond u martu, jer je među evropskim liderima rasla bojazan i sumnja da administracija predsednika SAD Donalda Trampa neće stati u odbranu Evrope u slučaju eventualnog napada.
Uznemirene ruskom invazijom na Ukrajinu, strahujući da bi mogle biti sledeća meta Moskve, zemlje EU su u poslednje tri godine već povećale izdvajanja za odbranu za više od 30 odsto, ali lideri EU tvrde da to nije dovoljno.
Inicijativa SAFE ima za cilj rušenje nacionalnih barijera finansiranjem zajedničkih projekata zemalja EU i snažno upućuje na kupovinu evropskog naoružanja, težeći jačanju odbrambene industrije u Evropi.
Kako je saopštio Savet EU, SAFE će finansirati hitna i velika ulaganja u evropsku tehnološku i industrijsku bazu odbrane (EDTIB), sa ciljem povećanja proizvodnih kapaciteta, osiguravanja da odbrambena oprema bude dostupna kada je potrebna i rešavanja postojećih nedostataka u kapacitetima.
U saopštenju se dodaje da će SAFE omogućiti EU da dodatno podrži Ukrajinu, tako što će od samog početka povezati njenu odbrambenu industriju.
"Usvojili smo prvi veliki program investicija u odbranu na nivou EU vredan 150 milijardi evra. Ovo nije samo uspeh predsedavanja, već i EU u celini. Ovo je instrument bez presedana koji će povećati naše odbrambene kapacitete i podržati našu odbrambenu industriju. Što više ulažemo u našu <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/lideri-eu-usvojili-saopstenje-o-odbrani-orban-blokirao-zakljucke-o-ukrajini">bezbednost </a>i odbranu, to bolje odvraćamo one koji nam žele zlo", rekao je poljski ministar za EU Adam Šlapka.
Kako je najavljeno, kroz SAFE će EU obezbediti do 150 milijardi evra koji će biti isplaćeni zainteresovanim državama članicama na zahtev i na osnovu nacionalnih planova.
Isplate će biti u obliku konkurentnih dugoročnih kredita, koje će otplaćivati države članice korisnice, a države članice korisnice će morati, u principu, da sprovode zajedničke nabavke koje uključuju najmanje dve zemlje učesnice da bi se kvalifikovale za kredite.
Kao odgovor na trenutnu geopolitičku situaciju i hitnu potrebu za masovnim ulaganjima u odbrambenu opremu, SAFE će takođe omogućiti nabavke koje uključuju samo jednu državu članicu u ograničenom vremenskom periodu.
Savet EU je naveo i da SAFE otvara novo poglavlje u saradnji sa trećim zemljama, kao i da će Ukrajina i zemlje EEA-EFTA, odnosno Island, Lihtenštajn i Norveška, biti tretirane pod istim uslovima kao i države članice, i moći će da se pridruže zajedničkim nabavkama, kao i da kupuju od njihovih industrija.
SAFE će takođe omogućiti zemljama pristupnicama, zemljama kandidatima za članstvo u EU, potencijalnim kandidatima i zemljama koje su potpisale Partnerstva za bezbednost i odbranu sa EU, kao što je Velika Britanija, da se pridruže zajedničkim nabavkama.
Podobne aktivnosti finansirane putem SAFE-a odnosiće se na prvu listu prioritetnih oblasti koje je Evropski savet identifikovao 6. marta i biće podeljene u dve kategorije odbrambenih proizvoda – municiju, rakete, artiljerijske sisteme, sajber i vojnu mobilnost, kao i sisteme vazdušne i raketne odbrane, među kojima su, između ostalog, pomorske površinske i podvodne sposobnosti, dronovi i sistemi protiv dronova.
Za obe kategorije proizvoda, ugovori o nabavci moraće da obezbede da troškovi komponenti poreklom van EU, zemalja EEA-EFTA i Ukrajine ne budu veći od 35 odsto procenjenih troškova komponenti finalnog proizvoda.
SAFE će stupiti na snagu dan nakon objavljivanja u Službenom listu Evropske unije, odnosno u četvrtak, 29. maja.
Izvor: Tanjug

EU odobrila stvaranje odbrambenog fonda u vrednosti od 150 milijardi evra

Šefica Misije OEBS u Srbiji Karolina Hidea rekla je na skupu u Envoj centru u Beogradu da te tužbe predstavljaju pretnju medijskim slobodama i da se broj <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/srbija-medu-zemljama-u-kojima-je-pokrenut-znacajan-broj-slapp-tuzbi">slap tužbi</a> znatno povećao poslednjih godina.
"Poslovni ljudi i političari najčešće su podnosioci takvih tužbi, a žrtve su novinari, aktivisti i civilno društvo. Vreme i energija koju novinari gube ne može da se nadoknadi. U Srbiji je podneto na desetine takvih tužbi. Evropski parlament prepoznao je ovaj problem, ali je važno da znamo da nije svaka tužba protiv novinara slap tužba", rekla je Hidea.
Zamenica Šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva ocenila je da je "cilj tih sudskih postupaka da isrpe resurse onih koji se bore za slobodu reči".&nbsp;
"Srbija je u Evropi među zemljama sa najviše slap tužbi. Institucije treba da se potrude da reše taj problem. Moramo da pomognemo onima koji su marginalizovani, a ne da ih ućutkujemo", kazala je Halačeva.
Izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija Ana Toskić Cvetković kazala je da ne postoji precizna statistika u vezi sa brojem slap postupaka u Srbiji.
"U 2023. godini 10 postupaka je zabeleženo, a u 2024. godini 17 postupaka je vođeno samo protiv novinara, a ne znamo koliko je podneto protiv aktivista i organizacija civilnog društva. Pokretani su parnični, prekršajni i krivični postupci", navela je Toskić Cvetković.
Ona je ocenila da takvi postupci negativno utiču na slobodu izražavanja.
Izvor: Beta

Zamenica šefa Delegacije EU Halačeva: Srbija među zemljama sa najviše slap tužbi u Evropi

Fon der Lajen je u objavi na platformi Iks rekla da je imala "dobar" telefonski razgovor sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, preneo je Rojters.
"Evropa je spremna da brzo i odlučno unapredi pregovore. Da bismo postigli dobar dogovor, bilo bi nam potrebno vreme do 9. jula", rekla je Fon der Lajen.
Razgovor dvoje lidera došao je nakon što je Tramp u petak rekao da je nezadovoljan tempom trgovinskih pregovora sa Evropskom unijom i zapretio da će uvesti carine od 50 odsto na svu robu iz EU od 1. juna.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-pauzirao-carine-za-vecinu-zemalja-na-90-dana-ali-kini-uveo-nove-od-125-odsto">Početkom aprila, Tramp je postavio rok od 90 dana za trgovinske pregovore između EU i SAD</a>, koji je trebalo da se završi 9. jula.
Izvor: Tanjug

Fon der Lajen poručuje da je EU spremna za brze pregovore, ali treba vreme do 9. jula

„Poražavajuće je videti decu među nevinim žrtvama koja su povređena i ubijena. Moje misli su danas sa porodicama. Potreban nam je najjači međunarodni pritisak na Rusiju da zaustavi ovaj rat“, navela je Kalas na platformi Iks.
Prema njenim rečima, sinoćnji napadi su još jednom pokazali nameru Rusije da nanese još veću patnju i razaranje Ukrajini.
U masovnom ruskom napadu na Ukrajinu tokom protekle noći poginulo je 12 ljudi, a više od 60 je povređeno.
Među poginulima je troje dece iz jedne porodice u Žitomirskoj oblasti, prenose ukrajinski mediji.
Prema najnovijim podacima Nacionalne policije, broj žrtava u Kijevskoj oblasti povećan je na 33, uključujući sedmoro dece, a četiri osobe su poginule.
Ruska vojska je upotrebila 367 raketa i dronova u Kijevu i drugim gradovima.
Snage protivvazdušne odbrane oborile su 45 krstarećih raketa i neutralisale 266 dronova, preneo je Ukrinform.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrseni-su-danasnji-pregovori-rusije-i-ukrajine-dogovorena-razmena-po-1-000-ratnih-zarobljenika">Sporazum o razmeni zarobljenika u odnosu 1.000 za 1.000 </a>postignut je na prvim pregovorima između Rusije i Ukrajine u poslednje tri godine prošle nedelje u Istanbulu.
Izvor: Tanjug

Kalas: Potreban nam je maksimalan pritisak na Rusiju da zaustavi rat

Kaja Kalas je na Instagramu u izveštaju o radu tokom ove sedmice napisala da je završila posetu Zapadnom Balkanu i da je tokom boravka u Srbiji poslala jasnu poruku.
"Moja poruka vlastima u Beogradu bila je jasna. Želim da vidim da Srbija napreduje ka EU. Za to, politički lideri moraju da sprovedu potrebne reforme i razjasne strateški. To je najbolje uraditi vraćanjem poverenja i ostati veran demokratskim principima", napisala je ona.
Dodala je da je razgovarala "sa angažovanim članovima mladih organizacija i civilnog društva".
"Čula sam njihov poziv i njihove težnje - za pravednošću, za odgovornošću. Njihova energija je potrebna da bi pronašli put napred", rekla je Kaja Kalas.
Ona je navela da je podstakla sve stranke na Kosovu da prekinu politički ćorsokak i brzo formiraju vladu.
"Lideri treba da ostave na stranu podele i daju prioritet budućnosti Kosova", navela je ona na Instagramu gde je objavila niz fotografija snimljenih tokom posete Zapadnom Balkanu.
Visoka zvaničnica EU je za Severnu Makedoniju rekla da je to prva zemlja u regionu koja je pristupila Partnerstvu za bezbednost i odbranu sa EU, i prva koja je imala koristi od Plana rasta EU za Zapadni Balkan.
Kalas je dodala da je mesto Severne Makedonije da bude u evropskoj porodici i da je od suštinskog značaja da ta zemlja nastavi put ka EU.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas bila je u poseti Srbiji, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ne-postoje-precice-za-clanstvo-u-eu-reforme-su-nacin-da-se-napreduje-kaja-kalas-na-kraju-posete-srbiji">nakon koje je izjavila</a> da su reforme način da Srbija napreduje na putu ka EU i istakla da planira da pozove predstavnike Beograda i Prištine u Brisel.
Izvor: Beta

Kalas: Poruka vlastima u Beogradu bila jasna, potrebne reforme i vraćanje poverenja

Drecun je za RTS, komentarišući<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/maturant-u-kosovskoj-mitrovici-zrtva-policijskog-nasilja"> jučerašnji napad pripadnika kosovske policije na maturanta srpske nacionalnosti u severnom delu Kosovske Mitrovice</a>, rekao da je "u svom teroru koji sprovode pripadnici prištinskih institucija, posebno od povratka Aljbina Kurtija na vlast, najbrutalniji onaj nad srpskom decom".
"Apsolutno je neprihvatljivo i nepodnošljivo za same Srbe, roditelje - da im se deca fizički ugrožavaju. Srpska deca se hapse, privode, tuku ih, pucaju na njih, zbog toga što su Srbi i neće da se odreknu svog jezika i pravoslavne vere. Tuku ih zbog toga što nose srpske zastave, pokazuju srpske simbole", istakao je Drecun.
Komentarišući to što je do napada došlo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kaja-kalas-u-pristini-kosovo-ravnopravna-strana-u-dijalogu-sa-srbijom">za vreme posete visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas Kosovskoj Mitrovici i Prištini</a>, Drecun je naveo da i to pokazuje koliko Priština u praksi ne poštuje vrednosti na kojima EU insistira.
"Kaja Kalas je bila tu, a Kurti iz dana u dan povećava teror. Priča se o dijalogu i demokratiji na Kosovu i Metohiji, o deeskalaciji situacije, a sve to odmah padne u vodu dan posle njenog dolaska i brutalno napadnu srpskog dečaka koji je proslavljao završetak školovanja", naglasio je Drecun.
Kako kaže, smeta mu i osvrtanje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost na <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/radnici-preduzeca-vodovod-ibar-morali-da-napuste-kancelarije-ne-znaju-da-li-ce-se-vratiti-na-svoja-radna-mesta">akcije kosovske policije i vlasti prema gašenju srpskih institucija</a>.
"Kalas kaže da bi sa tim trebalo da se prestane, ali ne ističe da bi to u potpunosti trebalo da se zaustavi – da se vratimo na prethodno stanje", naglasio je Drecun i dodao &nbsp;da mu se čini da Kalas na početku mandata pokušava da pokaže povećano interesovanje za region u kojem se za EU nalaze dva važna pitanja – Republika Srpska i Kosovo i Metohija, kroz Dejtonski i Ohridski sporazum.
Zajednica srpskih opština korak je koji bi vodio ka smirivanju situacije u južnoj pokrajini, smatra Drecun i dodaje da Ohridski sporazum u slučaju Kosova ne može da se realizuje u svim svojim tačkama, na čemu je, kako navodi, Kaja Kalas insistirala.
"Od Zajednice srpskih opština, na čemu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prioritetno ukazao kada je razgovarao sa Kajom Kalas u Beogradu, sada imamo zahtev Prištine da Beograd suštinski prizna lažnu državu Kosovo. Odjednom imamo francusko-nemačke predloge za pitanja BiH i Kosova, u kojima vidimo pokušaj da se potpuno preokrene situacija", ukazao je Drecun.
Prema njegovim rečima, formiranje ZSO bio bi izuzetno važan korak u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.
"To bi Srbima na KiM omogućilo da – sa izvršnim nadležnostima koje bi Zajednica imala – uređuju svoj život i olakšaju svoju poziciju. Očigledno je da na Zapadu nema volje za njenim formiranjem. Videćemo kako će se prema tome odnositi nova američka administracija pod predsednikom Donaldom Trampom. ZSO bi trebalo da bude važan korak u stabilizaciji situacije na KiM. Do tada, vidimo kako raste Kurtijev teror prema Srbima", kazao je Drecun.
Kako je istakao, aktuelna društveno-politička situacija na Kosovu i Metohiji može se predstaviti i kao svojevrsna "politička igrarija Aljbina Kurtija", aludirajući na <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/konstitutivna-sednica-skupstine-u-pristini-prekinuta-devetnaesti-put">činjenicu da parlament nije konstituisan</a> ni iz dvadesetog pokušaja.
"Kurti kaže da bi opozicija trebalo da proveri da li on ima većinu za formiranje izvršne vlasti. To znači da bi opozicija trebalo da prihvati njegovu kandidatkinju za predsednicu parlamenta, pa će se onda uveriti da Kurti navodno ima većinu. Nejasna je situacija. Ako imaš većinu za formiranje izvršne vlasti, zašto nemaš tu istu većinu za predsednicu parlamenta i tražiš tajno glasanje", kaže Drecun.
Pretpostavlja da je ideja u tome da Kurti računa na pojedine glasove iz redova opozicije ukoliko bude tajnog glasanja.
"Ide na plan iscrpljivanja opozicije i rastezanja situacije, kako bi nekog iz opozicije privoleo da pređe na njegovu stranu pod pretnjom novih izbora. Sa druge strane, kod opozicije je situacija takođe nejasna. Ako se ona ne promeni, moraće da se ide na nove vanredne izbore", smatra Drecun.
Izvor: Tanjug

Drecun: Poseta Kalas Prištini ništa nije donela, dan posle njenog boravka kosovska policija napala srpskog maturanta

Istraživanje evropske asocijacije čiji je član i Inovia, pokazuje da je osiguranicima u Srbiji dostupno manje od 10 odsto <a href="https://www.insajder.net/teme/inovativna-terapija-za-ahondroplaziju-nova-nada-za-decu-niskog-rasta-video">inovativnih lekova</a> koji su registrovani u Evropskoj uniji u poslednje četiri godine, što zemlju stavlja na začelje liste po tom ključnom pokazatelju kvaliteta zdravstvene zaštite. 
 
"Poređenja radi, pacijenti u Bugarskoj imaju na raspolaganju čak šest puta više inovativnih terapija, a u Hrvatskoj gotovo tri puta više. Ovaj jaz se, nažalost, ne smanjuje, što dodatno otežava položaj pacijenata u našoj zemlji", navodi se u saopštenju. 
 
Pored toga, istraživanje koje je ovog proleća sprovelo udruženje Inovia pokazuje da i dalje veliki broj inovativnih lekova – preko 50 lekova u stotinak indikacija – čeka ulazak na Listu lekova. 
 
U pitanju su terapije koje su uveliko dostupne u zemljama regiona – skoro svi su već na Listi lekova u Bugarskoj, ogromna većina je dostupna u Rumuniji i Hrvatskoj, a skoro polovina i u Crnoj Gori. 
 
"<a href="https://www.insajder.net/teme/lecenje-multiple-skleroze-u-srbiji-dostupne-terapije-nema-centralnog-registra-i-neurologa">Inovativni lekovi</a> nisu samo pitanje savremene terapije, već i šansa za produžavanje života, očuvanje radne sposobnosti i značajno poboljšanje kvaliteta života pacijenata. Zahvaljujući ovim terapijama, mnoge bolesti koje su nekada bile smrtonosne danas se uspešno leče, omogućavajući pacijentima da ostanu produktivni članovi društva", istakla je Inovia. 
 
Razlog za nisku dostupnost tih ključnih lekova je u nedostatku sistemskog rešenja finansiranja inovativnih terapija. Inovia se zalaže za formiranje izdvojene budžetske linije u okviru Finansijskog plana RFZO, koja bi svake godine omogućila ulazak najvažnijih novih lekova na Listu lekova. 
 
Taj korak bi, kako je ukazano, značajno poboljšao dostupnost inovativnih terapija, a time i kvalitet života pacijenata. 
 
"Povećanje zdravstvenog budžeta Srbije za samo jedan odsto i usmeravanje tih sredstava u izdvojenu budžetsku liniju namenjenu ulasku inovativnih lekova na Listu omogućilo bi da svake godine značajan broj novih inovativnih lekova postane dostupan našim osiguranicima", navela je Inovia i apelovala na nadležne institucije da prepoznaju taj problem i obezbede sistemsku podršku za ulazak inovativnih lekova na domaće tržište, kako bi pacijenti u Srbiji imali iste šanse za savremeno lečenje kao i osiguranici u regionu.
izvor: Beta&nbsp;

Srbija na začelju Evrope po dostupnosti inovativnih lekova, tvrdi udruženje proizvođača

Bugarska vlada je obezbedila oko pet miliona evra početnog kapitala za oko 1.500 "Trgovina za narod" koje će mahom biti otvorene u najsiromašnijim i poljoprivrednim oblastima.
Tamo, objasnio je bugarski ministar poljoprivrede Georgi Tahov, <a href="https://www.insajder.net/teme/zivot-na-minusu-u-srbiji-pola-plate-ide-na-hranu-a-sve-ostalo-na-prezivljavanje">inflacija najteže pogađa stanovništvo koje sve manje novca može da troši na hranu.</a>
Cilj je i da se prvenstveno domaća hrana i poljoprivredni proizvodi što direktnije, bez krupnih posrednika, dostavljaju potrošačima.
Mediji u EU i na Balkanu su preneli ocene udruženja potrošača i proizvođača da rast cena hrane osetno umanjuje plate i prihode građana ne samo na Zapadnom Balkanu, već i u Bugarskoj, Grčkoj i Hrvatskoj.
Opšti zaključak udruženja potrošača i proizvođača u EU je da cene hrane rastu, poljoprivrednici dobijaju sve manje novca za svoje proizvode, a profit sve više ide u blagajne velikih prerađivača i lanaca samoposluga.
I u samoj Evropskoj uniji, recimo građani Belgije – gde su <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/gradani-srbije-trose-40-plate-na-hranu-najvise-u-regionu">cene hrane za poslednjih par godine jako porasle</a> – u pograničnim područjima skoro sve potrepštine i hranu nabavljaju u Francuskoj i Nemačkoj.
Na Balkanu svi dobro znaju da su mnogi proizvodi u susednim zemljama jeftiniji, a hrana i mnogo šta su ne samo za građane Srbije, već i Slovenije i naročito Hrvatske po cenama osetno pristupačniji u Trstu i okolini, gde su samoposluge svakodnevno pune slovenačkih i hrvatskih kupaca.
Francuska vlada je nedavno sazvala direktore nekoliko najkrupnijih mreža prodavnica hrane u Francuskoj i Nemačkoj i zahtevala objašnjenje za ozbiljne nalaze da su se na tajnom sastanku u jednom gradu u Nemačkoj dogovorili o zakonom strogo zabranjenom kartelu cena za prehrambene proizvode.
Predstavnici nemačkih poljoprivrednika i neki poslanici u Evropskom parlamentu su upravo na portalu "Prodžekt-sindikejt" objavili podatak da samo četiri velika lanca prodavnica na malo u Nemačkoj kontrolišu 85 odsto tržišta hrane.
"Jako velika koncentracija je", kako je predočeno, i na sektoru prerađivača poljoprivrednih proizvoda.
Nemačka Komisija za monopole je krajem prošle godine upozorila da "velika tržišna koncentracija ozbiljno pogađa i proizvođače i potrošače hrane".
I srpska vlada je prošle jeseni saopštila da sprema <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ministarka-lazarevic-trazicemo-informacije-dokle-se-stiglo-s-postupkom-protiv-trgovinskih-lanaca">ozbiljne kazne za nekoliko lanaca prodavnica hrane </a>zbog ozbiljne sumnje da su se dogovorili o podizanju cena hrane i održavanju neopravdano visokih marži.
Ali otad nema vesti da li su nadležno ministarstvo i inspekcije nešto i preduzeli, iako su sami građani u nekoliko navrata bojkotovali velike lance samoposluga.
Predstavnici poljoprivrednih udruženja u EU i poslanici Evropskog parlamenta su u saopštenju stavili do znanja da "ako Evropa želi da ubuduće hrani sama sebe, mora poljoprivredu učiniti ekonomski i ekološki održivom...i to ne subvencijama, već uspostavljanjem poštenih tržišnih uslova i čvrsto održivih standarda".
Oni ukazuju da jedan od koraka treba da bude i ono što je preduzela nemačka vlada, a to je da se ugovori o nabavci i prodaji hrane prave trojno, neposredno između poljoprivrednika, prerađivača i lanaca prodaje, "da se tačno zna kakve su tržišno i za potrošače opravdane marže".
 
izvor: Beta&nbsp;

EU