Gori je u intervjuu za današnju Politiku podsetio da se ove godine, pored obeležavanja 15 godina od potpisivanja Deklaracije o strateškom partnerstvu, slavi i 145 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa odnosa između Rima i Beograda.&nbsp;
"Odnosi između Italije i Srbije zasnivaju se na četiri stuba - politički dijalog, ekonomska saradnja, stabilnost u regionu i evropska perspektiva Srbije. Nastavljamo na razvoju naših odnosa u sva četiri pravca", naveo je Gori.&nbsp;
Podsetio je da je u protekloj godini bilo mnogo poseta italijanskih zvaničnika Srbiji, uključujući i posetu predsednice Saveta ministara Đorđe Meloni i naveo da će taj trend nastaviti u narednim mesecima i godinama.&nbsp;
Govoreći o odlaganju prijema Kosova u Savet Evrope, Gori je podsetio da na poslednjem Komitetu ministara Saveta Evrope to pitanje nije ni bilo stavljeno na agendu i da je Italija bila jedna od zemalja koja je bila za odlaganje prijema.&nbsp;
"Mi smatramo da prijem treba da bude vezan za suštinski napredak u formiranju ZSO. To je jedan od uslova koji bi trebalo da se ispuni kako bi kandidatura Kosova bila uspešna", naveo je Gori. 	
"Pažljivo smo i u prijateljskom duhu saslušali argumente i ono što je srpska strana imala da nam kaže. Naš stav o rezoluciji je poznat. Glasanje je činjenica. Sada gledamo dalje u cilju očuvanja saradnje i stabilnosti u regionu", naveo je Gori.&nbsp;
Na konstataciju da je pre 15 godina tadašnji premijer Silvio Berluskoni insistirao da se odredi rok do kada će Srbija ući u EU i na pitanje šta se desilo u Evropi koja je prestala da se zalaže za prijem novih država, osim kada je u pitanju Ukrajina, Gori kaže da razume frustraciju ljudi u Srbiji i čitavom regionu koja se tiče ulaska u EU i blokiranog procesa. &nbsp;
"Ali sada se u nekim zemljama javlja svest da taj proces treba da bude ubrzan, a Italija je jedna od zemalja koja je vodeća u tome. Mi želimo da se taj proces ubrza i da izvršimo pritisak da se sve to pokrene jer u ovom trenutku postoji novi impuls po pitanju proširenja EU", rekao je Gori.&nbsp;
Ukazao je da postoje dva cilja i da treba što bolje iskoristiti dve stvari koje su trenutno aktuelne - plan rasta od šest milijardi evra koje EU stavlja na raspolaganje zemljama zapadnog Balkana, a druga se tiče klastera 3 za Srbiju, a Gori ističe da se Italija zalaže da se taj klaster otvori što pre.&nbsp;
Na pitanje koji su najznačajniji pokazatelji ekonomskih veza između Italije i Srbije, Gori je naveo da je Italija treći najvažniji ekonomski partner Srbije. &nbsp;
"Trgovinska razmena godišnje iznosi 4,5 milijardu evra. U Srbiji je registrovano 1.200 italijanskih preduzeća, realizujemo veliki broj zajedničkih projekata", naveo je Gori.&nbsp;
Podsetio je da su organizovana dva poslovna foruma Italija-Srbija za godinu dana i da je prvi održan u martu 2023. godine u Beogradu, a drugi nedavno u Trstu. 	
Na pitanje da li su italijanske kompanije zainteresovane za učešće u pripremama Ekspa koji se organizuje u Beogradu 2027, on je naveo da jesu i da se o tome razgovaralo i u Trstu na Poslovnom forumu.&nbsp;
Naveo je da je Italija najviše zainteresovana za infrastrukturne radove koji se tiču Ekspa, kao i da pomogne i kroz prenošenje svog iskustva, budući da je ta zemlja organizovala Ekspo u Milanu 2015. godine.&nbsp;
"Italija može da ponudi i svoje iskustvo, znanje i veštine po pitanju priliva turista koji će doći da posete Ekspo", naveo je on.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Ambasador Italije: Formiranje ZSO uslov za prijem Kosova u Savet Evrope

Premijerka je danas u Rimu, tokom poslednjeg predizbornog mitinga svoje desničarske stranke "Braća Italije" (Fratelli d'Italia) rekla da stranka treba da učini u Briselu ono što je urađeno u Rimu (pobeda na parlamentarnim izborima u septembru 2022. godine).
Đorđa Meloni je izrazila želju da "izgradi desničarsku vladu i u Evropi i da definitivno u opoziciju pošalje levicu, koja je nanela toliko štete evropskom kontinentu tokom svih ovih godina".
"Nalazimo se na prekretnici i izbori su neka vrsta referenduma između dve suprotstavljene vizije Evrope", rekla je ona pred nekoliko hiljada pristalica okupljenih u centru Rima.
EU "mora da bude partner nacionalnim državama, a ne nadgradnja koja ih guši", rekla je premijerka tokom govora, ispred transparenta sa natpisom "Sa Đorđom, Italija menja Evropu".
Ona je optužila EU da se previše fokusira na regulativu i administraciju, posebno na ekološka pitanja, i da je postala "raj za birokrate i pakao za one koji posluju".
Ankete predviđaju proboj evropskih partija ekstremne desnice na izborima koji će biti održani od 6. do 9. juna, iako se očekuje da će tradicionalne stranke ostati vodeće u EP.
Izvor: Beta/AFP

Premijerka Italije smatra da su izbori za EP prekretnica ka eri desnice u EU

U drugim zemljama, minimalna starosna granica za glasanje i dalje je 18 godina. 
 
 Starosna granica za glasanje je 16 godina u Austriji, Belgiji, Nemačkoj i Malti i 17 godina u Grčkoj.&nbsp;
U Belgiji je glasanje obavezno. 
 
 Smatra se da to pomaže da tinejdžeri prevaziđu političku apatiju, jer mahom mladi vide politiku kao "nešto odozgo". 
 
Spuštanje lestvice na 16 godina, kao je učinila Belgija za predstojeće evro-izbore, pokazuje poboljšanje: da političari počinju da pokazuju interesovanje za mlade i shvataju da su dovoljno zreli da glasaju. 
 
 Neki vide snižavanje minimalne starosne granice za glasanje kao trik političara da bi lako dobili glas neobaveštenih tinejdžera, nesvesnih politike, koji su jedva prerasli detinjstvo. 
 
 Vojku međutim kaže da "sa 16, 17 godina imate pravo da donosite bar neke odluke o svom lečenju, imate obavezu da platite porez ako radite, možete stupiti u građansko partnerstvo ili se možete venčati. Dakle, imate sve te dužnosti, obaveze, te tražimo da demokratska prava mladih budu u skladu s njihovim obavezama. Mislimo da je to pošteno". 
 
 To važi ne samo glasanje, već i za kandidovanje za funkcije u mnogim zemljama: većina država EU dozvoljava svima već sa 18 godina da predstavljaju svoje biračko telo u Evropskom parlamentu, kao i u telima u Briselu. 
 
 Tako je Kira Mari Peter-Hansen bila silno iznenađena kada je pre pet godina, sa jedva 20 godina, izabrana u<a href="https://insajder.net/prenosimo/marin-le-pen-odbila-debatu-sa-makronom-pre-izbora-za-evropski-parlament"> Evropski parlament</a> na listi danskih nezavisnih Zelenih i odmah je "zaplivala u dubokoj vodi" i uspešno "plivala" do sada. 
 
 U proteklih pet godina svog mandata je naučila da ima pitanja specifičnih za mlade kojima je potreban poseban pristup, ali klimatska kriza i kriza prirode povezuje sve generacije - rekla je ona. 
 
 Mnogi članovi ekstremno desnih i populističkih partija očekuju i da će se mladi ujediniti sa starijima u odbacivanju tradicionalnih ovlašćenja i postojanja političkih partija koje vladaju Parlamentom EU jer "budućnost izgleda mračno"- smatra Tom Vandendriše iz krajnje desničarske Flamanske interesne stranke koja je deo Grupe za identitet i demokratiju. 
 
 "Kako se može imati poverenja u tradicionalne stranke... koje su decenijama vladale i koje su nas dovele u ovu zbrku", rekao je on, pominjući pitanja migracija i terorizma. "Građani traže drugačije odgovore" - &nbsp;smatra on. 
 
 Manon Obri, članica Evro-parlamenta iz stranke tvrde levice Nepokorena Francuska, ukazala je na pitanja zbog kojih se mladi nerviraju: socijalna isključenost, nejednakost, siromaštvo. Obri smatra da su evro-izbori idealan trenutak da se građani suprotstave bilo kome: od mađarskog premijera, preko francuskog predsednika, do čelnika najveće svetske kompanije za luksuznu robu. 
 
 "To je jedino vreme, jedino mesto kada vi, ja, bilo koja mlada osoba ima moć kao Viktor Orban, kao Emanuel Makron, kao Bernar Arno, jedan od najbogatijih u Evropskoj uniji", rekla je ona.
Izvor: Beta
&nbsp;

I šesnaestogodišnjaci će glasati na junskim izborima za poslanike Evropskog parlamenta

Mađarska želi da zadrži mesto komesara za proširenje, na kojem je u prethodnih pet godina bio <a href="https://insajder.net/prenosimo/varheji-savet-evropskih-komora-podrzavace-ulazak-srpskih-preduzeca-na-trziste-eu">Oliver Varheji</a>, blizak Orbanu. Međutim, budući da taj resor ima značajan uticaj zbog očekivanih pristupnih pregovora sa Ukrajinom, vlade članica Unije ne žele na toj funkciji da vide ni Varhejija, ni bilo kog drugog Mađara, rekle su diplomate. 
 
 Orban je najbliži saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina u EU, a evropski lideri su sve više ogorčeni zbog odugovlačenja sa uvođenjem sankcija Rusiji zbog stava mađarskog premijera i zbog njegovog protivljenja isporuci sredstava Kijevu. 
 
 Jedan od diplomata je rekao da dozvoljavanje Mađarskoj da zadrži kontrolu nad bilo kojim moćnim resorom "gotovo da ne može da bude ni pitanje", dok se Budimpešta nada da bi Varheji mogao da ostane komesar za proširenje. 
 
 "Posle katastrofe sa Varhejijem i načina na koji se Orban odnosi prema (predsednici Evropske komisije Ursuli) Fon der Lajen, nema šanse da će ona dati bilo šta važno nekome ko mu je blizak", rekao je diplomata. 
 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/orban-podrzao-da-meloni-i-le-penova-formiraju-desnicarsku-supergrupe-u-evropskom-parlamentu"> Orban </a>je poslednjih meseci pokušavao da blokira isporuku pomoći Ukrajini i pretio je blokadom pristupnih pregovora Unije sa Kijevom. Mađarska će 1. jula preuzeti šestomesečno predsedavanje Savetu Evropske unije, čime će dobiti ovlašćenje da utvrđuje dnevni red. 
 
 Varheji je bio na meti optužbi za podrivanje politike prema kandidatima za članstvo u EU i za stvaranje konfuzije u nedavnom sukobu Unije sa Gruzijom oko takozvanog "zakona o stranim agentima", koji mnogi vide kao pokušaj gruzijske vladajuće partije da suzbije opozicione medije, aktiviste i nevladine organizacije. 
 
 Imenovanje Varhejija za komesara za proširenje 2019. godine naširoko je viđeno kao "mirovna ponuda" Orbanu sa ciljem da se mađarska desna vlada zadrži na strani ostalih članica EU, slično kao što je Velika Britanija 2014. dobila najmoćniju ekonomsku poziciju posle najave tadašnjeg britanskog lidera Dejvida Kamerona da će organizovati referendum o izlasku iz Unije (Bregzit).
Izvor: Beta&nbsp;

Politiko: EU kažnjava Orbana, Mađarska ostaje bez važnih resora u narednoj Evropskoj komisiji

"Veoma smo zainteresovani da sprečimo još jednu krizu. Već je bilo dosta kriza i vrlo malo rešenja i koraka koji vode ka deeskalaciji", rekao je Stano, na pitanje Tanjuga kako komentariše najavu Prištine da će uskoro otvoriti za saobraćaj most na Ibru i kako reaguje na poziv <a href="https://insajder.net/prenosimo/srpska-lista-pozvala-brisel-da-spreci-otvaranje-mosta-na-ibru">Srpske liste</a> EU, kao i Kforu i Euleksu, da spreče premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da izazove još jednu krizu na severu KiM.&nbsp;
On je na brifingu za medije u Briselu istakao da je otvaranje mosta u Kosovskoj Mitrovici predmet dva sporazuma iz 2015. i 2016. godine, koji su postignuti u ​​okviru dijaloga, koji se vodi uz posredovanje EU.&nbsp;
"Uprkos našim višegodišnjim naporima u posredovanju kao Evropske unije, ovaj most ostaje zatvoren za saobraćaj. Pošto je ovo pitanje koje spada u okvir dijaloga kojim posreduje (EU), o pregovorima i bilo kakvim odlukama u vezi sa mostom treba da se razgovara i da se održavaju u okviru dijaloga, uz učešće zvaničnih predstavnika obe strane, Kosova i Srbije", poručio je Stano.&nbsp;
On je pozvao obe strane da napreduju u primeni svih sporazuma, koji čekaju na implementaciju.&nbsp;
"Sporazum o regulaciji mosta na Kosovu je deo sporazuma koji su već postignuti u dijalogu, dva puta. Sve obaveze iz sporazuma koje čekaju (na primenu) treba da se ispune bez odlaganja. Isto važi i za sporazum o mostu i sporazum o putu ka normalizaciji odnosa", naveo je Stano.&nbsp;
On je dodao da "svi ovi jednostrani koraci, nekoordinisani koraci" preusmeravaju pažnju sa glavnog prioriteta za obe strane, a to je, kako je naveo, sprovođenje Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa.&nbsp;
Srpska lista pozvala je u četvrtak Brisel, Kfor i Euleks da sreče premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da otvaranjem mosta na Ibru za vozila izazove još jednu krizu na severu Kosova i Metohije, kao i da stanu na put njegovom planu za progon Srba sa KiM.
Zamenik komandira kosovske policije za sever Veton Eljšani prethodno je rekao da će most biti otvoren vrlo brzo.
Most na Ibru deli Kosovsku Mitrovicu na južni deo grada, gde žive Albanci i severni deo, gde žive uglavnom Srbi.
Na njemu je više puta dolazilo do sukoba Srba i Albanaca koji su pokušavali da pređu u severni deo grada, a most i danas čuvaju italijanski karabinjeri iz sastava KFOR-a.
Izvor: Tanjug

Stano: EU želi da spreči još jednu krizu na KiM, odluke o mostu donositi u dijalogu

On je u intervjuu za mađarski javni radio rekao da svaka nedelja donosi nešto ''što ukazuje na ulazak u rat“ i kao primer naveo izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenbega da Ukrajina, osim samoodbrane, ima pravo da koristi oružje koje je donirao Zapad <a href="https://insajder.net/prenosimo/politiko-bajden-tajno-dao-ukrajini-dozvolu-da-americkim-oruzjem-izvede-napade-unutar-rusije">za napad na Rusiju</a>, prenosi MTI.
Ukazao je da je Rusija jasno stavila do znanja da će njene trupe napredovati sve dok ne obezbede teritoriju svoje zemlje i upozorio da podrška Ukrajini u napadima na rusko tlo "nosi rizik približavanja ruskih snaga nama".
&nbsp;Orban smatra da evropski lideri moraju da budu pod pritiskom da donose odluke u korist mira, a da proratne političare treba ''oterati".
''Hajde da preuzmemo inicijativu i pustimo da dođe do prekida vatre i pregovora pre nego što se nađemo usred velikog evropskog rata“, rekao je Orban.
Dodao je da Mađarska ne planira da ponovo uvede obavezni vojni rok i poručio da se Brisel neće pitati o tome, jer je, kako je rekao, "neprihvatljivo da drugi donose odluke o mađarskoj krvi".
Izvor: Tanjug

Orban: Rat sve bliži zbog podrške EU Ukrajini da gađa rusko tlo zapadnim oružjem

Kako se navodi u saopštenju Saveta EU, to znači i da timovi Fronteksa za upravljanje granicama mogu da budu raspoređeni u Srbiji i omogući će Fronteksu da pomogne Srbiji u upravljanju migracionim tokovima, sprečavanju ilegalne imigracije i borbi protiv prekograničnog kriminala.&nbsp;
Novi sporazum zameniće sadašnji statusni sporazum između EU i Srbije, koji je zasnovan na staroj regulativi Fronteksa i dozvoljava samo zajedničke operacije na granici Srbije sa EU. 	
Na osnovu nove uredbe Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu iz 2019. godine, Fronteks može da pomogne zemljama sa kojima potpisuje sporazume na celoj njihovoj teritoriji i može da vrši izvršna ovlašćenja, kao što su granične provere i registracija ljudi. 	
Fronteks ima sporazume o saradnji u oblasti upravljanja granicama sa Moldavijom, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i Albanijom.&nbsp;
Nakon potpisivanja, sporazum će proći proces ratifikacije ili odobrenja, koji u slučaju EU obuhvata to da Evropski parlament da saglasnost i da Savet završi konačno zaključivanje sporazuma.
Izvor: Tanjug

Savet EU dao zeleno svetlo za sporazum sa Srbijom o saradnji sa Fronteksom

Borelj je, obraćajući se na kraju Šumanovog bezbednosnog i odbrambenog foruma u Briselu, upozorio da bi neke od tih kriza mogle da eskaliraju u veliku globalnu konfrontaciju "u vreme kada je svet postao multipolaran, a multilateralni sistem koji bi trebalo da održava mir je duboko oslabljen".&nbsp;
"Mi, Evropljani, suočavamo se sa dva brutalna rata u blizini naših granica i sa puno tenzija koje vrlo lako mogu da izmaknu kontroli – u Libiji, u Sahelu, na Zapadnom Balkanu, na Kavkazu, u Sudanu, na Rogu Afrike, na granicama (Demokratske) Republike Kongo, u Zalivu, u Južnom kineskom moru, u Južnoj Aziji, (i) bandama i narko kartelima u Latinskoj Americi i Centralnoj Americi", rekao je Borelj.&nbsp;
On je dodao da bi čak i institucije, koje su srž sistema Ujedinjenih nacija, poput Međunarodnog suda pravde (ICJ), mogle da budu oslabljene.&nbsp;
"Ako se presude Međunarodnog suda pravde ne poštuju, svet će biti u mnogo lošijoj situaciji. I mi se sledeći put nećemo ponovo pozivati na Međunarodni sud pravde ako ovoga puta njegova presuda ne bude sprovedena – a nije. Nije", naglasio je Borelj.
On je dodao da zna da je "geografija važna" i da su "ratovi koji su nam blizu važniji od ratova koji su daleko".&nbsp;
"Ali svi oni su međusobno povezani. Svaki rat, svaka kriza bilo gde utiče na bilo koje drugo mesto u svetu", poručio je Borelj i dodao da su ugrožena javna dobra, od cena energenata do slobode plovidbe.
On je ocenio da je Šumanov bezbednosni i odbrambeni forum bio neophodan i važan sastanak.
"To je drugi korak u pravcu angažovanja Evropljana sa ostatkom sveta, a ostatka sveta sa nama", poručio je Borelj.
U Briselu je u sredu 29. maja, održan drugi Šumanov forum za bezbednost i odbranu, na kojem su se okupili politički akteri, visoko pozicionirani donosioci odluka, vojni predstavnici zemalja članica EU i više od 60 partnerskih zemalja, među kojima je i Srbija, kao i predstavnici međunarodnih i regionalnih organizacija, vodećih tink-tenk organizacija i akademske zajednice.
Cilj foruma je bio da se rasvetli kako aktuelna i potencijalna mirovna, bezbednosna i odbrambena partnerstva mogu da odgovore na najhitnije bezbednosne pretnje i izazove i doprinesu globalnom miru i bezbednosti, kao i da podrže međunarodni poredak i multilateralizam zasnovan na pravilima.
Izvor: Tanjug

Borelj: Evropa se suočava sa dva rata i mnogo tenzija koje mogu da izmaknu kontroli

''Za Francusku nema tabua i potpuno sam spreman da priznam palestinsku državu, ali smatram da ovo priznanje mora doći u korisno vreme. Neću da izvršim priznanje pod emocijama“, izjavio je on na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, preneo je Figaro.
Moguće priznanje palestinske države izazvalo je u utorak nemire u francuskoj Narodnoj skupštini, gde je poslanik Nepotčinjene Francuske isključen nakon što je mahao palestinskom zastavom.
Predsednica Skupštine Jael Braun-Pive osudila je ''neprihvatljivo“ ponašanje poslanika Sebastijena Delogua i prekinula sednicu.
Na pitanje liderke ekologa u skupštini Šantal Šatelan da li će Francuska priznati Palestinu, premijer Gabrijel Atal optužio je poslanicu da poziva na prekid vatre u Gazi, a ne čini isto kada je u pitanju oslobođenje izraelskih talaca.&nbsp;
<h2>Šarl Mišel podržao priznanje Palestine i rešenje sa dve države</h2>
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da podržava priznanje nezavisne Palestine, nakon što su prethodno<a href="https://insajder.net/prenosimo/spanija-je-zvanicno-priznala-drzavu-palestinu"> Irska, Španija i Norveška saopštile da su priznale palestinsku državu u okviru granica iz 1967. godine</a>.
''Zalažem se za rešenje dve države i za priznavanje palestinske države. Ali ova država mora biti održiva. I zato mislim da bi najbolji bio koordiniran pristup sa državama članicama EU i trećim zemljama”, rekao je on za Juronjuz.
Mišel je naglasio da bi priznanje trebalo da dođe kao način da EU zatraži od palestinskih vlasti da načine "važne korake u smislu reformi", prenosi Politiko.
Zemlje EU su saglasne po pitanju važnosti primirja u Pojasu Gaze, distrubucije humanitarne pomoći u palestinsku enklavu i povratka izraelskih talaca, ali unutar bloka i dalje ne postoji konsenzus po pitanju državnosti.
Švedska je donedavno bila jedina zemlja članica EU koja je priznala Palestinu, dok su Bugarska, Kipar, Češka, Mađarska, Malta, Rumunija, Poljska i Slovačka načinile taj korak pre pristupanja Uniji.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/danski-parlament-odbio-priznanje-drzave-palestine">U danskom parlamentu u utorak je odbijen predlog zakona o priznanju</a>, nakon što je ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen rekao da za to nedostaju ''neophodni uslovi''.
Državu Palestinu do sada je priznalo 145 od 193 zemlje članice UN, prema podacima palestinskih vlasti.
Izvor: Tanjug

Makron: Francuska spremna da prizna Palestinu u korisnom trenutku, ne zbog emocija

Kandidat Obnovimo Evropu sada Sandro Gozi založio se za<a href="https://insajder.net/prenosimo/misel-prosirenje-eu-ce-osigurati-mir-drzavama-balkana"> otvaranje EU prema Zapadnom Balkanu i Ukrajini</a>, ali je istakao da je proširenje nemoguće bez određenih reformi, poput reforme budžeta i ugovora EU.&nbsp;
On je tokom predizborne "Evrovizijske debate" na pitanje o uticaju proširenja ne evropsku ekonomiju i da li treba ubrzati ili usporiti trenutni proces pristupanja EU, istakao da je reč o istorijskom pitanju.&nbsp;
"To je istorija, a istorija je zabeležila da smo osmislili evropski projekat za sve ljude na kontinentu, ne samo za nekolicinu srećnih. Bilo nas je šest na početku, jer smo bili jedine demokratije, jedini koje su mogli da naprave ovaj izbor, ali danas, naravno da želimo da ujedinimo kontinent. Naravno da želimo da otvorimo Uniju za našu ukrajinsku braću i sestre i za prijatelje sa Zapadnog Balkana", rekao je Gozi.&nbsp;
Međutim, kako je podvukao, proširenje je nemoguće bez reformi.&nbsp;
"Nemoguće je proširiti se bez reforme, bez reforme ugovora, bez reforme budžeta. Jasno je da moramo da preispitamo i da povećamo budžet za kohezionu politiku, da povećamo budžet za zajedničku poljoprivrednu politiku. Jasno je da moramo da odgovorimo 'da' istoriji, ali naši građani ne mogu da plate cenu. Tako da moramo da ponovo razmislimo o softveru Evrope da bismo mogli da ujedinimo kontinent", ocenio je Gozi.&nbsp;
Valter Bajer iz Partije evropske levice rekao je da se njegova stranka u načelu zalaže za<a href="https://insajder.net/prenosimo/fon-der-lajen-prosirenje-eu-je-u-njenom-interesu"> proširenje</a> i da ne vidi EU "kao zatvorenu radnju".&nbsp;
On je dodao da je Partija evropske levice za proširenje, ali uz poštovanje prava radnika i rada, demokratije i ljudskih prava.&nbsp;
"Smatramo da bi proširenje trebalo da bude od koristi interesima radnika u zemljama koje apliciraju za članstvo i radnih ljudi, posebno radnika, medicinskih sestara, poljoprivrednika u zemljama članicama EU", rekao je on.&nbsp;
Teri Rajntke iz Evropske zelene stranke izrazila je nadu da će uskoro doći do još jednog <a href="https://insajder.net/prenosimo/misel-prosirenje-eu-na-zapadni-balkan-do-2030-realan-cilj">kruga proširenja EU</a>, ali je istakla da je potrebno da se poboljša način na koji se donose odluke u EU.&nbsp;
"Radi toga treba da prekinemo jednoglasnost. Moramo da ojačamo Evropski parlament i izvršimo institucionalnu reformu kako bismo EU prilagodili narednim decenijama i vekovima", poručila je Rajntke.&nbsp;
Pet vodećih kandidata za predsednika Evropske komisije učestvovalo je u ponedeljak 27. maja u predizbornoj debati u Briselu, tokom koje su raspravljali o ekonomiji i radnim mestima, odbrani i bezbednosti, klimi i životnoj sredini, demokratiji i liderstvu, migracijama i granicama, inovacijama i tehnologiji.&nbsp;
U takozvanoj "Evrovizijskoj debati", 24. maja, koju je organizovala Evropska radiodifuzna unija, učestvovali su aktuelna predsednica Evropske komisija i kandidatkinja Evropske narodne stranke (EPP) Ursula fon der Lajen, kandidat Partije evropskih socijalista Nikolas Šmit, Valter Bajer iz Partije evropske levice, Sandro Goci iz Obnovimo Evropu sada i Teri Rajntke iz Evropske zelene stranke.&nbsp;
Stranka Evropskih konzervativaca i reformatora, čiji je jedan od najistaknutijih članova italijanska premijerka Đorđa Meloni, i grupacija stranaka desnice i ekstremne desnice Identitet i demokratija odlučili da ne predlože vodeće kandidate za predsednika EK zbog čega, prema pravilima Evropske radiodifuzne unije, nisu mogli da učestvuju u debati.
Izvor: Tanjug
&nbsp;
&nbsp;

EU