Pavel Sapelko iz Vjasne rekao je za Asošijeted pres da niko od oslobođenih nije sa liste poznatih ličnosti čije oslobađanje traži Zapad.
Vjasna ima podatak da u Belorusiji ima 1.400 političkih zatvorenika u zemlji, uključujući osnivača te organizacije, dobitnika Nobelove nagrade za mir, Aleša Bjajatskog.
Rihor Kastusiou, opozicioni lider oboleo od raka, koji je bio protivkandidat Lukašenku na predsedničkim izborima 2010. godine, pušten je juče, rekao je Sapelko, ali je odbio da navede imena drugih koji su pušteni.
"Očekivali smo široku amnestiju sa stotinama oslobođenih ljudi, ali vidimo samo izolovane slučajeve", rekao je Sapelko i dodao: "Represije u zemlji se nastavljaju i ovih dana. Deset je oslobođeno a uhapšeno dvadeset novih".
Lukašenko je stalno potiskivao sa scene opozicione i nezavisne medije otkako je postao predsednik države 1994. godine, ali je razračun postao intenzivniji od ogromnih protesta iz 2020. godina, organizovanih zbog rezultata izbora koji su ga šesti put doveli na funkciju.
Progon je naterao mnoge opozicione ličnosti da pobegnu u izgnanstvo.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Vlasti Belorusije oslobodile najmanje deset političkih zatvorenika

Oko 1.400 ljudi i dalje se nalazi iza rešetaka zbog političkih aktivnosti, od kojih je većina uhapšena nakon masovnih protesta 2020. i osuđena zbog optužbi u vezi sa navodnim ekstremizmom, preneo je Rojters.
Grupa za zaštitu ljudska prava Viasna saopštila je da zna za tri žene i sedam muškaraca koji su oslobođeni.
Jedini koga su rođaci do sada imenovali je Rihor Kastusiou (67), bivši lider opozicione stranke i predsednički kandidat.
On je uhapšen 2021. i dobio sledeće godine kaznu zatvora od 10 godina, nakon što je osuđen za zaveru protiv vlade radi preuzimanja vlasti.
Nakon hapšenja, dijagnostikovan mu je rak.
Andrej Strižak, šef organizacije Bisol koja prikuplja sredstva za podršku političkim zatvorenicima i njihovim porodicama, rekao je da je zabluda misliti da je vlast postala humanija.
Lukašenko je ove nedelje najavio amnestiju povodom obeležavanja 80. godišnjice oslobođenja Belorusije od nacista u Drugom svetskom ratu.
Beloruska državna agencija Belta prenosi da se očekuje da će se amnestija odnositi na oko 7.850 zatvorenika, uključujući maloletna lica, trudnice, penzionere i osobe koje boluju od tuberkuloze ili raka.
Isključeni su osuđeni za zločine protiv države ili ekstremističke i terorističke aktivnosti.
Podsetimo <a href="https://insajder.net/prenosimo/sefica-opozicije-u-egzilu-oslobodeni-neki-politicki-zatvorenici-u-belorusiji">vodeća ličnost beloruske opozicije u izgnanstvu Svetlana Tihanovska objavila je u sredu 3. jula da su oslobođeni neki politički zatvorenici u Belorusiji, zemlji saveznici Rusije gde vlada represija nad protivnicima vlasti</a>.
Izvor: Tanjug

Lukašenko oslobodio 10 političkih zatvorenika

"Danas smo svedoci prvih slučajeva oslobađanja političkih zatvorenika u Belorusiji", napisla je Tihanovska na mreži Iks.
Ona nije navela imena ni broj oslobođenih zatvorenika.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Today we witnessed the first cases of some political prisoners being released in <a href="https://twitter.com/hashtag/Belarus?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#Belarus</a>. I am glad to see these people free &amp; reunited with their loved ones. But many are still on the humanitarian list. News of release is what we want to hear about every political prisoner. <a href="https://t.co/qXnAS5PeZC">pic.twitter.com/qXnAS5PeZC</a>&mdash; Sviatlana Tsikhanouskaya (@Tsihanouskaya) <a href="https://twitter.com/Tsihanouskaya/status/1808457250425454731?ref_src=twsrc%5Etfw">July 3, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Prema nevladinoj organizaciji za odbranu ljudskih prava "Vesna" u zemlji ima više od 1.400 zatvorenika zatvorenih zbog protivljenja režimu predsednika Aleksandra Lukašenka, koji ovog meseca obeležava 30 godina na čelu zemlje.&nbsp;
Lukašenko je nagovestio juče da bi neki opozicionari uskoro mogli biti oslobođeni.&nbsp;
"Treba da delujemo humano, nemojte se iznenaditi ako za nekoliko dana teško bolesne osobe budu oslobođene", rekao je on, preneli su lokalni i ruski mediji.
Prema državnoj televizhiji ATN beloruski vođa je potpisao zakon o amnestiji koji se odnosi na oko 8.000 zatovrenika povodom današnjeg nacionalnog praznika nezavisnosti. Belorusija 3. jula slavi Dan nezavisnosti, koji se poklapa sa oslobađanjem Minska od nemačke nacističke okupacije tokom Drugog svetskog rata.&nbsp;
Brojni opozicionari, aktivisti za ljudska prava i novinari bili su na meti represije u Belorusiji, koja se povećala posle predsedničkih izbora u avgustu 2020. godine. Posle izbora održani su masovni protesti u Belorusiji koji su ugušeni nasiljem i hapšenjima. Desetine hiljada ljudi pobeglo je iz zemlje, između ostalog u Poljsku.
Više vodećih političkih zatvorenika kao što je osnivač organizacije Vesna i dobitnik Nobelove nagrade za mir Aleš Bjaljatski ili opoizicionarka Marija Kolesnikova imali su ozbiljne zdravstvene probleme u zatvoru.&nbsp;
Tihanovska je rekla da je više od 200 političkih zatvorenika u kritičnom zdravstvenom stanju i da im je život u opasnoti u zatvori. Ona je rekla da veruje da je najmanje šestoro njih već umrlo u zatvoru.&nbsp;
Njen suprug Sergej Tihanovski služi zatvorsku kaznu od više od 18 godina zbog oštrih kritika Lukašenku. Ona je u martu rekla da od supruga nema nikave vesti više od godinu dana.&nbsp;
Izvor: Beta/ AFP

200x200

1800x750

Šefica opozicije u egzilu: Oslobođeni neki politički zatvorenici u Belorusiji

Svi analitičari žive van Belorusije, ali bi mogli biti uhapšeni po povratku u, kako navodi Asošiejted pres, autoritarnu državu. 
 
 Presude i kazne koje su objavljene danas dolaze kao nastavak "nemilosrdnog obračuna vlasti" nakon masovinih demonstracija u zemlji zbog izbora u avgustu 2020. godine, te su mnoge istaknute opozicione ličnosti završile su u zatvoru dok su neke <a href="https://insajder.net/prenosimo/belorusija-najstariju-organizaciju-za-zastitu-ljudskih-prava-proglasila-ekstremistickom">primorane da napuste Belorusiju.</a> 
 
 Razračunavanje sa političkim neistomišljenicima počelo je nakon protesta kojim je opozicija želela da ospori rezultate izbora na kojima je po šesti put pobedio sadašnji predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko. 
 
 Aleksandar Dabravolski, glavni pomoćnik &nbsp;opozicione liderke Svetlane Tihanovske koja je morala da napusti zemlju, osuđen je na 11 i po godina zatvora. Kazne za ostale optužene, među kojima je sekretarica za štampu liderke Anu Kasulinu, kretale su se od 10 do 11 godina. 
 
 Desetine grupa za ljudska prava i nezavisnih medija zatvoreni su od početka obračuna. Među onima koji su ranije bili zatvoreni su Aleš Bjaljatski, osnivač grupe za ljudska prava "Vesna" (Proleće) i dobitnik Nobelove nagrade za mir.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Sud u Belorusiji osudio 20 političkih analitičara na zatvor zbog zavere protiv države

Muravejko je rekao za TV ONT da je Zapad izmislio priču da Rusija navodno preti baltičkim zemljama i Poljskoj. 	
Muravejko je najavio da će Belorusija postati punopravna članica Šangajske organizacije za saradnju i tvrdi da Poljska želi to da spreči, prenela je agencija Belta.
Izvor: Tanjug

Muravejko: Beloruska vojska upotrebiće nuklearno oružje ako bude ugrožen suverenitet

Mere su usmerene na trgovinu sa<a href="https://insajder.net/prenosimo/belorusija-usvojila-restriktivni-zakon-o-verskim-organizacijama"> Belorusijom</a>, kao i na zabranu pružanja određenih usluga državi, naveo je Evropski savet u saopštenju. 
 
 Biće nezakonit uvoz zlata i dijamanata iz Belorusije, kao i helijuma, uglja i mineralnih proizvoda, uključujući sirovu naftu. Ovaj potez takođe zabranjuje izvoz određene robe, uključujući luksuzne proizvode, u Belorusiju.
Takođe je proširena zabrana drumskog prevoza robe unutar EU, prikolicama i poluprikolicama registrovanim u Belorusiji.
Izvor: Beta&nbsp;

Savet EU usvojio nove sankcije Belorusiji

Matić podseća da je Andrej Gnjot proveo sedam meseci u Centralnom zatvoru, dok se odlučivalo o zahtevu Belorusije da bude isporučen ovoj zemlji, te da je Viši sud u Beogradu doneo odluku da on bude izručen, kako kaže, jednom od najrepresivnijih sistema u Evropi i svetu, zemlji u kojoj i dalje postoji smrtna kazna (5–7 ovakvih kazni godišnje se izvrši).
&nbsp;"Andrej je sada u kućnom pritvoru sa nanogicom. Posetio sam ga u stanu koji je iznajmio, dok advokati pripremaju žalbu na odluku o ekstradiciji. Jedan sat tokom dana može da napusti stan, prošeta i obavi neophodne nabavke za život. Iako izgleda dobro, zatvor je ostavio traga i potrebna mu je zdravstvena podrška, koja nije sistemski obezbeđena", navodi Matić.
On dodaje da ako Gnjot bude isporučen Belorusiji da ga čeka nastavak "političkog progona, montirani krivični postupak, pritvor u nehumanim i ponižavajućim uslovima".
"Čeka ga izvesna kazna na preko 20 godina zatvora, a nije isključeno da mu preti i teža kazna (smrtna) zbog skrivenih optužbi koje se kriju iza zahteva za ekstradiciju", navodi Matić.
Podseća da organe za ekstradiciju Republike Srbije obavezuje Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustav Srbije i zakoni, da procene rizike od političkog progona i nenadoknadive štete u slučaju nasilnog isporučivanja Andreja Gnjota Belorusiji.
"Optužbe koje su podignute protiv Andreja Gnjota, koje su se pojavile i na poternici Interpola, očigledno su inspirisane novinarskim radom i političkim aktivizmom", navodi Matić.
Podsetimo, <a href="https://insajder.net/prenosimo/anem-osudio-odluku-viseg-suda-da-izruci">Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)</a> saopštila je u sredu, 19. juna da je saglasna sa stavom Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) da Apelacioni sud Srbije "ne sme da udovolji zahtevu" beloruskih vlasti o izručenju novinara Andreja Gnjota Belorusiji.
<a href="https://insajder.net/teme/advokat-za-insajder-visi-sud-u-beogradu-doneo-odluku-o-izrucenju-novinara-andreja-gnjota-belorusiji">Advokat Andreja Gnjota u Srbiji Filip Sofijanić</a> rekao je 13. juna za Insajder da konačnu odluku o izručenju donosi Apelacioni sud, ali na tu odluku ministar pravde treba da stavi potpis tako da on u stvari odlučuje.
Sofijanić, inače, tvrdi da slučaj ima političku pozadinu, budući da je Gnjot učestvovao u protestima protiv falsifikovanja izbornih rezultata u Belorusiji 2020. godine.
Prethodno su Nezavisno udruženje novinara Srbije, Žene u crnom i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji<a href="https://insajder.net/prenosimo/nuns-i-nvo-osudili-odluku-viseg-suda-da-izruci-beloruskog-novinara-andreja-gnjota"> u odvojenim saopštenjima osudili odluku Višeg suda.</a>
Gnjot je, kako za Insajder 19. februara objasnio njegov advokat, u Srbiju došao u avgustu 2023. godine iz poslovnih razloga, odakle se uputio ka Tajlandu, gde inače živi. Beloruska vlast je izdala u međuvremenu zahtev za Interpolovu poternicu. Gnjot je 30. oktobra prošle godine, pri ponovnom dolasku u Srbiju, priveden na aerodromu.
Sedam meseci je bio u Centralnom zatvoru u Beogradu, a od nedavno se nalazi u <a href="https://insajder.net/teme/advokat-za-insajder-andrej-gnjot-prebacen-u-kucni-pritvor">kućnom pritvoru</a> u Srbiji.
Na ročištu u Apelacionom sudu u Beogradu, u februaru, Gnjot se izjasnio da nije saglasan sa tim da bude izručen Belorusiji, strahujući da ga tamo čeka progon.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DzyalEs89R8k&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: Insajder

Matić apeluje da se oslobodi Andrej Gnjot: U Belorusiji da ga čeka politički progon i montirani postupak

&nbsp;ANEM podseća da je Viši sud u Beogradu 31. maja doneo odluku o izručenju Gnjota Belorusiji zbog navodne utaje poreza, a da je ova odluka Gnjotu saopštena 13. juna.
"Žele da me izruče, ne sada, ali ovo je veoma loša odluka“, rekao je Gnjot beloruskom nezavisnom listu Zerkalo.&nbsp;
Kako navodi ANEM, prema beloruskom krivičnom zakonu, za utaju poreza zaprećena je kazna do sedam godina zatvora.
"Odluka da se izruči beloruski novinar Andrej Gnjot da bi se povinovalo zahtevu represivnog režima Aleksandra Lukašenka nije samo apsurdna i neosnovana, već i duboko podriva težnje zemlje da se pridruži Evropskoj uniji“, rekao je Karlos Martinez de la Serna, CPJ direktor programa, navodi se u saopštenju ANEM-a.
<a href="https://insajder.net/teme/advokat-za-insajder-visi-sud-u-beogradu-doneo-odluku-o-izrucenju-novinara-andreja-gnjota-belorusiji">Advokat Andreja Gnjota u Srbiji Filip Sofijanić</a> rekao je 13. juna za Insajder da konačnu odluku o izručenju donosi Apelacioni sud, ali na tu odluku ministar pravde treba da stavi potpis tako da on u stvari odlučuje.
Sofijanić, inače, tvrdi da slučaj ima političku pozadinu, budući da je Gnjot učestvovao u protestima protiv falsifikovanja izbornih rezultata u Belorusiji 2020. godine.
Prethodno su Nezavisno udruženje novinara Srbije, Žene u crnom i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji<a href="https://insajder.net/prenosimo/nuns-i-nvo-osudili-odluku-viseg-suda-da-izruci-beloruskog-novinara-andreja-gnjota"> u odvojenim saopštenjima osudili odluku Višeg suda.</a>
Gnjot je, kako za Insajder 19. februara objasnio njegov advokat, u Srbiju došao u avgustu 2023. godine iz poslovnih razloga, odakle se uputio ka Tajlandu, gde inače živi. Beloruska vlast je izdala u međuvremenu zahtev za Interpolovu poternicu. Gnjot je 30. oktobra prošle godine, pri ponovnom dolasku u Srbiju, priveden na aerodromu.
Sedam meseci je bio u Centralnom zatvoru u Beogradu, a od nedavno se nalazi u <a href="https://insajder.net/teme/advokat-za-insajder-andrej-gnjot-prebacen-u-kucni-pritvor">kućnom pritvoru</a> u Srbiji.
Na ročištu u Apelacionom sudu u Beogradu, u februaru, Gnjot se izjasnio da nije saglasan sa tim da bude izručen Belorusiji, strahujući da ga tamo čeka progon.
Izvor: Insajder

ANEM osudio odluku Višeg suda da izruči novinara Andreja Gnjota Belorusiji

"Po odluci Apelacionog suda koji mi još nismo primili, Andreju je zamenjen posle &nbsp;sedam meseci pritvor za kućni pritvor. To je svakako pozitivan korak i za njega jako važno. Dobro je da se nalazi u kućnom pritvoru, ali svakako njegova borba se nastavlja“, rekao je Sofijanić za Insajder.
Kako kaže, prebačen je u kućni pritvor pre tri dana, po žalbi branioca od 15. maja na odluku o produžavanju <a href="https://insajder.net/teme/advokat-za-insajder-beloruskom-drzavljaninu-andreju-gnjotu-produzen-pritvor-do-60-dana">pritvora za 60 dana</a>.&nbsp;
"Apelacioni sud je stvarno brzo odlučio“, &nbsp;kaže Sofijanić za Insajder.
Dodaje da je Andrej Gnjot sada "daleko bolje i fizički i psihički“.
Beloruski novinar i aktivista Andrej Gnjot, koga <a href="https://insajder.net/teme/beloruski-novinar-i-aktivista-u-zatvoru-u-beogradu-minsk-ga-trazi-zbog-utaje-poreza-odbrana-tvrdi-da-je-u-pitanju-politicki-progon">Belorusija traži zbog utaje poreza,</a> sedam meseci je bio u &nbsp;Centralnom zatvoru u Beogradu.
Na ročištu u Apelacionom sudu u Beogradu, održanom u februaru Gnjot se izjasnio da nije saglasan sa tim da bude izručen Belorusiji, strahujući da ga tamo čeka progon.&nbsp;
Po nalogu Apelacionog suda, ovaj postupak je krenuo ispočetka, te je on saslušan pred Višim sudom u Beogradu. Međutim, advokat naglašava, da će ukoliko bude doneta odluka da su uslovi da se Gnjot izruči Belorusiji ispunjeni, odbrana uložiti žalbu na takvu odluku, pa će se predmet ponovo naći pred Apelacionim sudom u Beogradu.
Tvrdi da slučaj ima <a href="https://insajder.net/prenosimo/helsinski-odbor-za-ljudska-prava-prestati-sa-progonom-ruskih-i-beloruskih-drzavljana">političku pozadinu</a>, budući da je učestvovao u protestima protiv falsifikovanja izbornih rezultata u Belorusiji 2020. godine.
Gnjot je u Srbiju došao u avgustu 2023. godine iz poslovnih razloga, odakle se uputio ka Tajlandu, gde inače živi. Beloruska vlast je izdala u međuvremenu zahtev za Interpolovu poternicu. Gnjot je 30. oktobra, pri ponovnom dolasku u Srbiju, priveden na aerodromu i od tada se nalazi u Centralnom zatvoru.
U međuvremenu, Gnjotov zastupnik pred Evropskim sudom za ljudska prava (ECtHR) i Interpol, Vadim Drozdov, traži da se Gnjot skine sa poternice Interpola, jer njegovo hapšenje ne podleže članovima 2 i 3 Ustava Interpola.
Član 2 Ustava Interpola, podrazumeva važnost saradnje između različitih policijskih vlasti širom sveta kako bi se zajedno borili protiv kriminala, dok poštuju zakone svake zemlje kao i ljudska prava. Takođe, podrazumeva i unapređenje institucija koje mogu pomoći u prevenciji i suzbijanju kriminala, posebno kod krivičnih dela koja nisu politički motivisana.
Član 3 tog Ustava, podrazumeva da Interpol ne sme da se bavi bilo kojim aktivnostima ili intervencijama koje su povezane sa politikom, vojskom i religijom. Cilj je da se Interpol fokusira na svoje osnovne zadatke, kao što su borba protiv kriminala i poštovanje zakona.
Izvor: Insajder

Teme

Advokat za Insajder: Andrej Gnjot prebačen u kućni pritvor

Savet Republike Narodne skupštine (gornji dom parlamenta) Belorusije usvojio je 6. maja predlog zakona o suspenziji CFE Ugovora, prenosi Izvestija.&nbsp;
Predstavnički dom Narodne skupštine Belorusije usvojio je 17. aprila predlog zakona o suspenziji CFE Ugovora.&nbsp;
Suspenzija CFE ugovora znači da Minsk više neće davati informacije o svom konvencionalnom naoružanju i opremi, kao ni prihvatati i sprovoditi inspekcije radi praćenja poštovanja kvantitativnih ograničenja utvrđenih ugovorom.&nbsp;
Ruski predsednik Vladimir Putin je 29. maja 2023. potpisao zakon kojim je otkazao sporazum.&nbsp;
Kao što je navedeno u obrazloženju prilikom podnošenja predloga zakona Državnoj dumi, razlog je bila linija konfrontacije Sjedinjenih Američkih Država i njenih saveznika prema Ruskoj Federaciji.&nbsp;
U novembru iste godine, Velika Britanija, Kanada i SAD takođe su suspendovale svoje učešće u njemu.&nbsp;
U martu 2024, moldavski parlament suspendovao je CFE Ugovor. Istu odluku su u aprilu donele i Mađarska i Turska.&nbsp;
Ugovor o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi potpisan je u Parizu 1990. godine.&nbsp;
Potpisale su ga 22 zemlje, uključujući šest zemalja Varšavskog pakta (SSSR, Bugarska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Čehoslovačka), kao i 16 zemalja NATO-a.&nbsp;
Ažurirana verzija CFE Ugovora potpisana je na samitu OEBS-a u Istanbulu 1999. godine.&nbsp;
Ratifikovale su ga samo Rusija, Belorusija, Kazahstan i Ukrajina.&nbsp;
Moskva je 2007. godine objavila moratorijum na učešće u sporazumu sve dok zemlje NATO-a ne počnu da ga sprovode u dobroj nameri.
Izvor: Tanjug

Belorusija