Horno: Trgovinski rat SAD-Kina pauziran, nije završen (VIDEO)

“Trgovinski rat je pre pauziran, nego što se završio, jer ne znamo šta sledi posle ovih 90 dana. Ovo je bio sporazum o smanjenju carina na nivo koji je važio za većinu proizvoda pre oko mesec dana, ali i o nastavku pregovora. Nije jasno do čega će ti pregovori dovesti i da li će biti uvedeno još carina kako pregovori budu odmicali ili ako pregovori ne budu uspešni. Dakle, mislim da je stisnuto dugme za pauzu i da nije nužno potpuni kraj onoga što se dešavalo,” kaže na početku razgovora profesor Horno.

On smatra da je najveći uticaj koji je izazvao trgovinski rat - neizvesnost u poslovanju. Poremećeni su lanci snabdevanja, posebno iz Kine a pauza će dovesti do toga, kaže, da će američke kompanije narednih 90 dana kupovati kineske proizvode u velikim količinama.

“Kompanije su to radile i pre 2. aprila kada su uvedene carine - gomilali su zalihe koje su trošile do sada. S druge strane, kineski proizvođači će ponovo povećati proizvodnju koju su smanjili zbog carina. Tako da, neizvesnost u poslovanju možda nije presudno uticala, ali jeste jedan od faktora zbog kojih je administracija odlučila da je vreme za pauzu u trgovinskom sukobu sa Kinom. Carine su vraćene na nivo od pre 2. aprila. Međutim, carine su bile na snazi još u vreme prvog Trampovog mandata, a administracija Džozefa Bajdena je zadržala većinu njih. Dakle, mi smo se vratili na stanje od pre mesec, mesec i po dana i carine su i dalje visoke. Mnogi privrednici se pitaju da li idemo ka tome da se smanje carine ili da se ponovo povećaju i to je ta neizvesnost o kojoj govorim”.

Američki predsednik i njegova administracija je uvela uvećane carine da bi, kako je rečeno, zaštitio američku privredu. Ali, činjenica je da američka industrija ispašta zbog proizvodnje koja je iseljena iz države, a mnogo je onih koji kažu da ima i zloupotreba u čitavom procesu.  

“Uvođenje carina će uticati na to gde se roba proizvodi, šta se proizvodi i kako se proizvodi. Stvar koja meni i dalje nije jasna je: ako prestanemo da kupujemo robu iz Kine i odlučimo da je proizvodimo u Sjedinjenim Državama - kako će to da izgleda. Biće neophodno da se uloži mnogo novca u automatizaciju, u robote i slično a to zahteva dug investicioni ciklus i treba mnogo vremena da se dođe do profita. Za tako nešto 90 dana nije dovoljno. Tako da, ako vratimo proizvodnju u Sjedinjene Države, tu neće biti reči o stotinama hiljada novih radnih mesta. Dakle, što se tiče pitanja da li carinama štitimo našu industriju - mislim da je neophodno da najpre odgovorimo na pitanje na koji način i šta pokušavamo da postignemo. To nam nedostaje i to je veliki izvor neizvesnosti. Ne znamo kakav je plan, a bez njega ne možemo da budemo sigurni kakav će biti ishod carinske politike.”

Osim odnosa Sjedinjenih Američkih Država i Kine, uvećane carine su pogodile i Evropu. Profesor Horno podvlači da su svi fokusirani na trgovinski rat SAD - Kina, dok je Evropa ostala zarobljena između te dve zemlje.

“Evropa ima trgovinske odnose sa obe zemlje i Evropska unija ima neke probleme nalik onim u Sjedinjenim Državama, recimo u domenu proizvodnje, otvaranja radnih mesta i ekonomskog rata. Takođe, politika Unije se preklapa sa politikom Sjedinjenih Država. Ne mogu da kažem da sada Evropska unija treba da čeka da vidi kako će sve ovo uticati na nju. Sve je ovo izazov za Uniju i sada je pitanje može li Evropa da ustane kolektivno i da kaže šta želi. Druga mogućnost je da zemlje Unije pojedinačno istupe i pregovaraju o svojoj poziciju, a u tom slučaju imaju manju pregovaračku moć.”

Posle sporazuma SAD i Kine, pitanje je da li će sličan sporazum biti postignut i sa drugim državama. I je li među njima Srbija, koja je, podsetimo, dobila carinsku tarifu koja je uvećana 37 posto.

“Ako dođe do smanjenja carina sa Kinom, mislim da će onda to postaviti osnov na koji će carine biti snižene i drugim državama. Međutim, šta će se desiti biće jasno tek za nekoliko meseci kada budemo imali epilog pregovora sa Kinom. Nadam se da će trgovinski sporazum Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva biti završen dogovorom o nižim carinama, pa da to bude model koji će biti primenjen na ostatak Evrope. Međutim, bez epiloga sa Kinom, teško je pretpostaviti kako će sve završiti”.

Čim su se pojavile tabele sa zemljama koje su obuhvaćene carinskim tarifama, ekonomisti širom sveta su pokušali da protumače po kojem modelu su određene tarife. Tako je bilo i sa Srbijom, koja uopšte nema tako veliku trgovinsku razmenu sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao što to imaju Kina ili velika Britanija; a ipak je dobila veliku carinsku tarifu.

“To je jedan od izazova na koji su naišli ljudi koji su tumačili kako su određivane carine, jer se činilo da su nametnute putem nekakve matematičke formule bez mnogo razmišljanja o tome kakve će biti posledice po trgovinu. Lanci snabdevanja su isprepletani i dok možda carine neće direktno uticati na trgovinu Srbije sa nekom drugom zemljom - ta druga zemlja možda zbog američkih carina odustane od kupovine srpskih proizvoda. Kada su uvođene carine, izgleda da se nije razmišljalo o tome kako će izgledati lanac snabdevanja za neki proizvod ako već želimo da ga proizvodimo u Sjedinjenim Državama. Oni su računali neke opšte stvari, uzeli su u obzir trgovinski deficit, nešto su množili i eto, to je novi nivo carina. Tako da, teško mi je da kažem kako su tačno došli ovih brojeva”, objasnio je na kraju razgovora za Svet i mi, profesor ekonomije sa Vašington Univerziteta Džon Horno.

Izvor: Insajder