Presudu je donelo veće sudija Američkog suda za međunarodnu trgovinu, zaustavivši sveobuhvatne carine od 10 odsto koje je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-od-ponoci-carine-sad-stranim-zemljama-srbiji-37-odsto">Tramp</a> uveo "praktično svakom američkom trgovinskom partneru", a više carine pretile su desetinama zemalja, piše En-Bi-Si njuz (NBC News).
Sud je takođe blokirao poseban set carina koje je Trampova administracija uvela Kini, Meksiku i Kanadi, a koje su kao obrazloženje za povećanje navele trgovinu drogom i ilegalnu imigraciju.
Trampova administracija opravdala je carine pozivajući se na Zakon o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama iz 1977. godine, ili IEEPA, koji predsedniku daje ovlašćenje da reguliše uvoz tokom određenih vanrednih situacija.
Međutim, sud je juče odbacio vladino tumačenje zakona i rekao da bi bilo neustavno da bilo koji zakon koji usvoji Kongres daje predsedniku opšte ovlašćenje da utvrđuje carine.
„Sud ne donosi odluku o mudrosti ili mogućoj učinkovitosti predsednikove upotrebe carina kao poluge. Ta upotreba je nedopustiva ne zato što je nerazumna ili neučinkovita, već zato što (savezni zakon) to ne dopušta“, navelo je tročlano sudsko veće u odluci.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/bela-kuca-tramp-sutra-pristupa-uvodenju-carina-meksiku-kanadi-i-kini">Sud je rekao da carine za Kinu, Kanadu i Meksiko </a>nisu legalne jer se „ne bave pretnjama navedenim u tim naredbama“.
Trojicu sudija koji su napisali presudu nominovali su za sudsko veće bivši predsednik Ronald Regan, bivši predsednik Barak Obama i Tramp u svom prvom mandatu.
Trampova administracija je u sudskim dokumentima nagovestila da će se žaliti na presudu Federalnom apelacionom sudu.
Portparol Bele kuće Kuš Desai odgovorio je na presudu, braneći obrazloženje za carine, rekavši da su trgovinski deficiti SAD sa drugim zemljama „stvorili nacionalnu vanrednu situaciju koja je desetkovala američke zajednice“.
On tvrdi da su takse neophodne kako bi se podstakla proizvodnja u SAD i okončalo ono što on smatra nepravednim trgovinskim praksama.
Uvodeći carine početkom aprila, Tramp je trgovinski deficit nazvao „nacionalnom vanrednom situacijom“, što je opravdalo njegovu desetopostotnu carinu na sav uvoz, s višim stopama za zemlje s kojima SAD imaju najveće trgovinske deficite, posebno Kinu.
Mnoge od tih carina pauzirane su nedelju dana kasnije.
Tramp je kazao da je nezadovoljan brzinom trgovinskih <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-eu-u-pogledu-trgovine-mnogo-gadnija-od-kine">pregovora s EU </a>i zapretio da će od 1. juna uvesti carine od 50 odsto na svu robu iz EU, ali je potom pristao da produži rok za trgovinske pregovore do 9. jula.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Savezni sud poništio Trampove carine, proglasio ih nezakonitim

“Trgovinski rat je pre pauziran, nego što se završio, jer ne znamo šta sledi posle ovih 90 dana. Ovo je bio sporazum o smanjenju carina na nivo koji je važio za većinu proizvoda pre oko mesec dana, ali i o nastavku pregovora. Nije jasno do čega će ti pregovori dovesti i da li će biti uvedeno još carina kako pregovori budu odmicali ili ako pregovori ne budu uspešni. Dakle, mislim da je stisnuto dugme za pauzu i da nije nužno potpuni kraj onoga što se dešavalo,” kaže na početku razgovora profesor Horno.
On smatra da je najveći uticaj koji je izazvao trgovinski rat - neizvesnost u poslovanju. Poremećeni su lanci snabdevanja, posebno iz Kine a pauza će dovesti do toga, kaže, da će američke kompanije narednih 90 dana kupovati kineske proizvode u velikim količinama.
“Kompanije su to radile i pre 2. aprila kada su uvedene carine - gomilali su zalihe koje su trošile do sada. S druge strane, kineski proizvođači će ponovo povećati proizvodnju koju su smanjili zbog carina. Tako da, neizvesnost u poslovanju možda nije presudno uticala, ali jeste jedan od faktora zbog kojih je administracija odlučila da je vreme za pauzu u trgovinskom sukobu sa Kinom. Carine su vraćene na nivo od pre 2. aprila. Međutim, carine su bile na snazi još u vreme prvog Trampovog mandata, a administracija Džozefa Bajdena je zadržala većinu njih. Dakle, mi smo se vratili na stanje od pre mesec, mesec i po dana i carine su i dalje visoke. Mnogi privrednici se pitaju da li idemo ka tome da se smanje carine ili da se ponovo povećaju i to je ta neizvesnost o kojoj govorim”.
Američki predsednik i njegova administracija je uvela <a href="https://staging.insajder.net/prenosimo/trampove-carine-stupile-na-snagu-srbiji-37-kini-cak-104-odsto">uvećane carine</a> da bi, kako je rečeno, zaštitio američku privredu. Ali, činjenica je da američka industrija ispašta zbog proizvodnje koja je iseljena iz države, a mnogo je onih koji kažu da ima i zloupotreba u čitavom procesu. &nbsp;
“Uvođenje carina će uticati na to gde se roba proizvodi, šta se proizvodi i kako se proizvodi. Stvar koja meni i dalje nije jasna je: ako prestanemo da kupujemo robu iz Kine i odlučimo da je proizvodimo u Sjedinjenim Državama - kako će to da izgleda. Biće neophodno da se uloži mnogo novca u automatizaciju, u robote i slično a to zahteva dug investicioni ciklus i treba mnogo vremena da se dođe do profita. Za tako nešto 90 dana nije dovoljno. Tako da, ako vratimo proizvodnju u Sjedinjene Države, tu neće biti reči o stotinama hiljada novih radnih mesta. Dakle, što se tiče pitanja da li carinama štitimo našu industriju - mislim da je neophodno da najpre odgovorimo na pitanje na koji način i šta pokušavamo da postignemo. To nam nedostaje i to je veliki izvor neizvesnosti. Ne znamo kakav je plan, a bez njega ne možemo da budemo sigurni kakav će biti ishod carinske politike.”
Osim odnosa Sjedinjenih Američkih Država i Kine, uvećane carine su pogodile i Evropu. Profesor Horno podvlači da su svi fokusirani na trgovinski rat SAD - Kina, dok je Evropa ostala zarobljena između te dve zemlje.
“Evropa ima trgovinske odnose sa obe zemlje i Evropska unija ima neke probleme nalik onim u Sjedinjenim Državama, recimo u domenu proizvodnje, otvaranja radnih mesta i ekonomskog rata. Takođe, politika Unije se preklapa sa politikom Sjedinjenih Država. Ne mogu da kažem da sada Evropska unija treba da čeka da vidi kako će sve ovo uticati na nju. Sve je ovo izazov za Uniju i sada je pitanje može li Evropa da ustane kolektivno i da kaže šta želi. Druga mogućnost je da zemlje Unije pojedinačno istupe i pregovaraju o svojoj poziciju, a u tom slučaju imaju manju pregovaračku moć.”
Posle <a href="https://www.insajder.net/teme/preokret-u-trgovinskom-ratu-sad-i-kina-se-dogovorile-o-tromesecnom-primirju-video">sporazuma SAD i Kine</a>, pitanje je da li će sličan sporazum biti postignut i sa drugim državama. I je li među njima Srbija, koja je, podsetimo, dobila carinsku tarifu koja je uvećana 37 posto.
“Ako dođe do smanjenja carina sa Kinom, mislim da će onda to postaviti osnov na koji će carine biti snižene i drugim državama. Međutim, šta će se desiti biće jasno tek za nekoliko meseci kada budemo imali epilog pregovora sa Kinom. Nadam se da će trgovinski sporazum Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva biti završen dogovorom o nižim carinama, pa da to bude model koji će biti primenjen na ostatak Evrope. Međutim, bez epiloga sa Kinom, teško je pretpostaviti kako će sve završiti”.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FjVLbDped6R8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Čim su se pojavile tabele sa zemljama koje su obuhvaćene carinskim tarifama, ekonomisti širom sveta su pokušali da protumače po kojem modelu su određene tarife. Tako je bilo i sa Srbijom, koja uopšte nema tako veliku trgovinsku razmenu sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao što to imaju Kina ili velika Britanija; a ipak je dobila veliku carinsku tarifu.
“To je jedan od izazova na koji su naišli ljudi koji su tumačili kako su određivane carine, jer se činilo da su nametnute putem nekakve matematičke formule bez mnogo razmišljanja o tome kakve će biti posledice po trgovinu. Lanci snabdevanja su isprepletani i dok možda carine neće direktno uticati na trgovinu Srbije sa nekom drugom zemljom - ta druga zemlja možda zbog američkih carina odustane od kupovine srpskih proizvoda. Kada su uvođene carine, izgleda da se nije razmišljalo o tome kako će izgledati lanac snabdevanja za neki proizvod ako već želimo da ga proizvodimo u Sjedinjenim Državama. Oni su računali neke opšte stvari, uzeli su u obzir trgovinski deficit, nešto su množili i eto, to je novi nivo carina. Tako da, teško mi je da kažem kako su tačno došli ovih brojeva”, objasnio je na kraju razgovora za Svet i mi, profesor ekonomije sa Vašington Univerziteta Džon Horno.
Izvor: Insajder

Teme

Horno: Trgovinski rat SAD-Kina pauziran, nije završen (VIDEO)

U saopštenju se navodi da je u Ženevi bilo "produktivnih razgovora" i najavljen je brifing za sutra na kojem će biti objavljeni detalji sporazuma, preneo je Dejli mejl.
Američki ministar finansija Skot Besent rekao je da je napravljen značajan napredak u veoma važnim trgovinskim pregovorima između<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kina-i-sad-nastavili-pregovore-o-carinama-u-zenevi"> Sjedinjenih Američkih Država i Kine</a>.
Besent je ovog vikenda boravio u Švajcarskoj na dvodnevnim trgovinskim pregovorima sa Kinom na neutralnom terenu.
U američkoj delegaciji bio je trgovinski predstavnik Džejmison Grir.
Kinesku delegaciju predvodio je zamenik premijera He Lifeng.
Na ovim razgovorima dve strane su razmatrale kako da deeskaliraju trgovinski rat koji preti da nanese veliku štetu svetskoj ekonomiji.
Tramp je takođe izjavio da se postiže "veliki napredak" u tekućim pregovorima između SAD i Kine o carinama.
He i Besent sastali su se u Ženevi nakon sedmica rastućih tenzija zbog toga što su carine na uvoz robe između dve najveće svetske ekonomije povećane na više od 100 odsto.
Tramp je rekao u petak da mu se carina od 80 odsto na uvoz kineske robe "čini ispravnom", sugerišući prvi put konkretnu alternativu carinama od 145 odsto koje je uveo na kineski uvoz.
Tramp je sugerisao da je pregovore o snižavanju američkih carina pokrenula Kina.
Peking je saopštio da su SAD zatražile razgovore i da se kineska politika suprotstavljanja američkim carinama nije promenila.
Rojters navodi da SAD nastoje da smanje svoj trgovinski deficit sa Kinom, dok se Peking suprotstavlja onome što smatra spoljnim mešanjem i želi da Vašington snizi carine na uvoz kineske robe i da tretira Kinu kao ravnopravnog partnera na svetskoj sceni.
Izvor: Tanjug

Bela kuća: SAD i Kina sklopile trgovinski sporazum tokom pregovora u Ženevi

''Rekao sam mu da, po mom mišljenju, eskalacija ovog carinskog spora nije dobra ideja. Najbolje rešenje bi bilo vraćanje na nulu za sve i za svakoga'', rekao je Merc tokom zajedničkog obraćanja sa predsednicom Evropske komisije (EK) Ursulom fon der Lajen u Briselu, javlja briselski Politiko.
Merc je tokom telefonskog razgovora sa Trampom istakao da se makar kratkoročno mogu napraviti koraci ka<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/trampove-carine-stupile-na-snagu-srbiji-37-kini-cak-104-odsto"> smanjenju postojećih carina</a>, a dugoročno i u vezi sa potencijalnim trgovinskim sporazumom.
On je naglasio da bi EU i SAD trebalo da imaju međusobni sporazum ''nula za nulu'', što je EK takođe predložila za industrijsku robu, a što je u suprotnosti sa Trampovim novim trgovinskim sporazumom sa Velikom Britanijom, koji zadržava carine od 10 procenata na većinu britanske robe.
Nemački kancelar je, takođe, izrazio žaljenje zbog toga što prethodni razgovori o transatlantskom trgovinskom sporazumu nisu završeni.
''Danas znamo koliko je to moglo biti vredno, ali nažalost to je proliveno mleko'', rekao je Merc.
Tokom razgovora sa Trampom, Merc je rekao i to da SAD treba da sarađuje sa EU, a ne sa pojedinačnim zemljama članicama.
''Najbliži trgovinski partner za SAD nije Nemačka, Francuska ili Poljska – to su Evropa i Evropska unija'', zaključio je Merc.
Podsetimo, Donald Tramp suočen sa pucanjem globalnog tržišta, naglo je 9. aprila odlučio da <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-pauzirao-carine-za-vecinu-zemalja-na-90-dana-ali-kini-uveo-nove-od-125-odsto">većini trgovinskih partnera na 90 dana odloži uvođenje američkih carina</a>, ali je zato na kinesku uvoznu robu povećeo carine sa 105 na 125 odsto - samo par sati pošto je Kina na ime odmazde uvela Americi carine od 85 odsto.
Izvor: Tanjug

Nemački kancelar Merc od Trampa zatražio ukidanje carina i okončanje carinskog rata

Carinski rat

Savezni sud poništio Trampove carine, proglasio ih nezakonitim

Horno: Trgovinski rat SAD-Kina pauziran, nije završen (VIDEO)

Bela kuća: SAD i Kina sklopile trgovinski sporazum tokom pregovora u Ženevi

Nemački kancelar Merc od Trampa zatražio ukidanje carina i okončanje carinskog rata