Pod vođstvom dvojice predsednika, dve strane su kroz konsultacije usvojile niz smernica za kinesko-američke odnose, a dvojica predsednika su zajednički vratila dijalog i saradnju između Kine i SAD na pravi put, rekao je Si, prenosi kineska državna novinska agencija Sinhua.&nbsp;
Konstatovano je da je više od 20 mehanizama za komunikaciju ponovo pokrenuto ili uspostavljeno i da su ostvareni pozitivni rezultati u oblastima kao što su diplomatija, bezbednost, ekonomija, trgovina, fiskalna pitanja, finansije, vojska, borba protiv narkotika, sprovođenje zakona, poljoprivreda, klimatske promene i razmena među ljudima.&nbsp;
Kineski predsednik je rekao svom američkom kolegi da pitanja Tajvana, demokratije, ljudskih prava i prava na razvoj predstavljaju "crvene linije" za Kinu, koje se ne smeju prekoračiti. 	
Si je upozorio da Sjedinjene Američke Države ne smeju da se mešaju u bilateralne sporove oko ostrva Tajvan i grebena u Južnom kineskom moru, ali ni da "pomažu ili podstiču provokacije" u tom regionu. 	
"Kina i Sjedinjene Američke Države bi mogle da imaju nesuglasice ili čak dožive pogoršanje odnosa usled međusobnog rivalstva, ali bi mogle da postignu i značajan napredak ako se uzajamno ponašaju kao partneri i prijatelji", zaključio je Si. 	
Kako je ranije javio AP, Si je preneo Bajdenu da je Peking spreman da sarađuje sa narednom administracijom novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa. 	Predsednik SAD Džozef Bajden i kineski predsednik Si Đinping saglasili su se tokom susreta u Peruu da bi o korišćenju nuklearnog oružja trebalo da odlučuju ljudi, a ne veštačka inteligencija (AI). 	
"Dvojica lidera su potvrdila potrebu da se zadrži ljudska kontrola nad odlukom o korišćenju nuklearnog oružja", navodi se u saopštenju Bele kuće, preneo je ranije Rojters. 	
Tokom razgovora dvojice predsednika naglašena je potreba da se pažljivo razmotre potencijalni rizici i da se razvoj tehnologije veštačke inteligencije u vojnim područjima sprovodi na razuman i odgovoran način. 	
Ovo je prvi put da su predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Kine dali ovakvu zajedničku izjavu, primećuje Rojters. 	Bajden je izrazio zadovoljstvo zbog dugogodišnjeg partnerstva sa Sijem, ali je priznao da se oni nisu uvek slagali, istakavši da je ''iskrena i otvorena'' međusobna komunikacija sprečila sukob između SAD i Kine. 	
Susret Bajdena i Si Đinpinga na marginama samita APEC u Peruu bio je Bajdenov poslednji sastanak sa Sijem u svojstvu predsednika SAD.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Sastanak američkog i kineskog predsednika: Odnosi SAD i Kine su ostali stabilni

Kina izvozi velike količine robe na američko tržište i obara profit domaćih proizvođača, dok nameće prepreke za uvoz robe iz Amerike, tako ukratko izgleda takozvana ekonomska pretnja Kine po Sjedinjene Države. Taj problem koji se ogleda u stotinama miliona dolara trgovinskog deficita Amerike sa Kinom, okosnica je političkog uspona Donalda Trampa 2016. godine; u tom trenutku samo iskusni biznismen, za takvo stanje optuživao je svoje političke protivnike, a Kini se neskriveno divio – i obećavao da će sve promeniti kad dođe u Belu kuću.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FR6x6Q8Ir_uI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
"Naši politički prevaranti sklapali su poslove sa Kinom, i sada imamo deficit u trgovini sa Kinom od 500 milijardi dolara godišnje. Ljudi žele da znaju gde grešimo – grešimo jer naša strana ne ume da pregovara i ne znaju da imaju posla sa nekim od najpametnijih ljudi u svetu. Kina koristi svoje najpametnije, najčvršće i najzlobnije ljude, a mi šaljemo glupane. Mislim da je Kina sjajna, ne zameram njima, već našim vlastima. Ja sam poslovao sa Kinom i Kinezima i zaradio sam mnogo novca", izjavio je Donald Tramp, 5. novembar 2016. neposredno pre nego što će po prvi put pobediti na izborima za predsednika Sjedinjenih Država.
Posle dolaska u Belu kuću, Donald Tramp je održao obećanje – politika prema Kini, obeležila je njegov prvi mandat. Kako bi ublažio trgovinski deficit, nametnuo je carine na robu iz Kine koje su išle i do 30 odsto i tako započeo trgovinski rat. Tu politiku, iako su je najpre kritikovali, nastavile su i demokrate Džozefa Bajdena. Šest godina trgovinskog rata dve najveće ekonomije izgleda ovako:
U prve dve godine od uvođenja carina, uvoz iz Kine pao je za petinu – sa 550 milijardi na 450 milijardi dolara, dok je američki izvoz stagnirao, i kretao se oko 170 milijardi dolara. Po odlasku Donalda Trampa iz Bele kuće, uvoz iz Kine vraća na period pre uvođenja carina, da bi u drugoj polovini mandata Džozefa Bajdena uvoz ponovo naglo opao za 100 milijardi dolara. Uvođenje carina, ipak nije nateralo Kinu da otvori svoje tržište - američki izvoz prošle godine iznosio je 200 milijardi dolara.
Međutim, ekonomija je samo deo politike Donalda Trampa prema Kini. Prva administracija Donalda Trampa suprotstavila se Kini u nameri da postane svetski lideri u razvoju naprednih tehnologija poput veštačke inteligencije. Zabranio je rad tehnološkog giganta Huavei zbog sumnji da je pretnja po američku nacionalnu bezbednost. Administracija Donalda Trampa uvela je sankcije kineskim zvaničnicima za koje se sumnja da su umešani u kršenje ljudskih prava Ujgura u toj zemlji, a bio je i prvi američki predsednik koji je u poslednje četiri decenije direktno razgovarao sa predsednikom Tajvana, ostrvske države na koju Kina polaže pravo.
Izvor: Insajder

Teme

Povratak Donalda Trampa i trgovinski rat sa Kinom (VIDEO)

„Tramp je u prvom mandatu bio neiskusan, nije imao svoje ljude, a i u Republikanskoj stranci je i dalje bio doživljavan kao strano telo. Imao je jedno nepoverenje prema stranci, nije poznavao stranku i tu smo videli jednu gomilu rešenja koja su bila neobična, kao što je imenovanje zeta, ćerke, raznih prijatelja sa golfa itd. Sada veruje ljudima iz stranke. U međuvremenu ne samo da se on promenio, nego se promenila i stranka. To više nije ona stara Republikanska stranka ratnih huškača itd. Upravo suprotno“, naveo je on.
Kako kaže, Amerika će sada samo u odnosu prema Kini imati neku vrstu pritiska, dok će po svemu ostalom gledati da se povlači.
„Amerika sa svojim deficitima i sa svojim zaduženjima ne može do kraja sveta da glumi ’svetskog policajca’“, kaže Lazarević.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DICjZiIETR3s&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Komentarišući izbor dugogodišnjeg voditelja televizije „Foks njuz“ Pita Hegseta za novog ministra odbrane, Lazarević je kazao da to nije neobično.
„U SFRJ i u drugim poludiktatorskim i diktatorskim režimima vojnik je uvek ministar odbrane, lekar je ministar zdravlja itd. To u demokratskim državama nije slučaj, to je politička odluka i tu se nalaze ljudi kojima predsednik ili premijer te zemlje može da veruje. Tako da sama činjenica da on nije vojnik je potpuno normalna u Americi. Naravno, dešava se da penzionisani general bude ministar odbrane, ali to je menadžerska funkcija i to je politička funkcija. Tako da su, u tom smislu, kritike su neosnovane“, ističe on.
Navodi da je imenovanje Majka Volca, koji će biti Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, hvaljeno čak i u demokratskim krugovima. Kao loš izbor izdvaja imenovanje Kristi Noem za novu ministarku unutrašnje bezbednosti, koja je „potpuno neiskusna i prilično kontroverzna osoba“.
„Upravljanje takvim sistemom zahteva nekog ko poznaje tu oblast, ko je tu radio, ko ima makar neke dodirne tačke. Mislim da će tu imati problema“, naveo je Lazarević.
Kada je reč o milijarderu Ilonu Masku, koji će biti na čelu Agencije za efikasnost, Lazarević je naveo da ne veruje da će se on lako uklopiti.
„Nije problem njegovo obrazovanje, njegova karijera... Problem je to što je on takav kakav je, &nbsp;eksplozivan, on dobro radi, i to ne u svakom privatnom sektoru... Ne možete njega zamisliti kao direktora neke banka, sa takvim izjavama ta banka bi bankrotirala za sedam dana. Na sve to, on je čudan malo i psihički i ne verujem da će se tako lako uklopiti. Zato su oni i rekli da će zapravo Vivek Ramasvami rukovoditi, izgleda da će on biti direktor, tako mi zvuči to što je Tramp rekao, a ovaj će biti ’glavni mozak’. Pretpostavljam da će on biti neki chief advisor, da će on zapravo da daje ideje, ali da će sve da vodi Ramasvami“, kazao je.
Lazarević kaže da ga je Ramasvami oduševio u kampanji, te se nadao da će da bude i kandidat za potpredsednika SAD.
„Njegov životni put je zanimljiv, on je od roditelja indijskog porekla, krenuo je zaista od nule, postao je pravi američki patriota, neviđeno je bistar, neviđeno oštar, brzo misli, okušao se u privatnom sektoru i tu se obogatio i sada je prešao u državu“, naveo je.
Upitan gde je u celoj priči Ričard Grenel, jedan od Trampovih najvernijih saradnika, Lazarević je naveo da do januara, kada je primopredaja na čelu Amerike, ima još vremena za nova imenovanja.
„Tramp sada mora da popuni ova ključna mesta. Ostala mesta mogu da se popunajvaju do aprila. Neka od ovih mesta moraju da idu na senatsku potvrdu, a neke imenuje predsednik svojim aktom. I na to mora da se misli - ko može da prođe Senat. Republikanci imaju većinu, ali oni sigurno ne žele da budu ispljuvani“, rekao je on.
Ocenio je, pak, da većina ljudi koje Tramp sada bude imenovao u svojoj administraciji neće ostati na tim mestima do kraja mandata.
„Tramp je čudan čovek. Polovina ovih ljudi neće ostati do 2028. godine. On jako lako otpušta ljude, jako lako dovodi ljude, testira ih... Ostalo mu je to iz privatnog sektora. Mislim da je to više taj privatnički moment kod njega“, zaključio je Nebojša Lazarević.
Izvor: Insajder

Lazarević: Polovina Trampovih saradnika neće ostati na funkcijama do 2028. godine

"Potpuna je neizvesnost u kojem smeru će ići američka spoljna politika. Na osnovu onoga što drugi ljudi govore, a takođe i na osnovu nekih sopstvenih procena, mislim da će to biti neki smer ka postizanju mira ili razumevanja sa ruskim predsednikom Putinom, to smo imali otprilike utisak i tokom njegovog prethodnog mandata. Zatim, snažna konfrontacija prema Kini, prvenstveno ekonomska - jedna politika uvođenja tarifa prema Kini, ali i prema drugima. Evropska unija se tu nalazi u nekom rascepu - zaista jeste u blizini jedne velike sile, kao što jeste Rusija; iskazuje podršku Ukrajini u njenoj odbrani svoje teritorije, ali takođe imamo onda i pitanje odnosa sa Amerikom, da li je Amerika tu da je podrživa u tim nastojanjima ili ne“, rekao je Anđelić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FEkOpzurLqO8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Prema njegovim rečima, Tramp će imati znatno hladniji odnos prema Kini.
"Postoji nekoliko kriznih područja u svetu koje je on tokom svog prvog mandata zažario. To su prvenstveno Kina i Iran. Prema njima je okrenuo politiku u odnosu na svog prethodnika Obamu, a sada će to biti u odnosu na svog prethodnika Bajdena. Pritom, Bajden nije mogao da je deeskalira u onoj meri u kojoj bi možda to bilo razumno. Bili su pritisci prema partnerima u Evropi i u ostatku sveta da ohlade odnose prema Kini. Sad imamo da ti isti partneri malo drugačije deluju prema SAD pod Bajdenovom administracijom, gde ne uvažavaju njihove sugestije kako da se ponašaju i kako da se odnose u ekonomskim sferama, ali takođe i u bezbednosnim, odbrambenim sferama. To je neka značajna promena u svetu, neko geopolitičko prestrukturiranje koje se dešava. Amerikanci pod Trampom možda neće imati uopšte želju da budu taj neki vođa zapadnog sveta“, dodao je.
<h2>Finansiranje rata u Ukrajini će prebaciti Evropi</h2>
Upitan da li će Tramp pitanje rusko-ukrajinskog sukoba prebaciti na Evropu, čime bi Ameriku izvukao iz te priče, Anđelić je rekao da je sasvim sigurno da će finansijski to biti učinjeno.
"To je možda loša vest za Zelenskog i za Ukrajince. Međutim, postoji tu druga mogućnost. Tramp, onakav kakav je, sebe vidi kao velikog istorijskog vođu, američkog i svetskog vođu, već je u prethodnom mandatu spominjao da je možda zaslužio Nobelovu nagradu za mir... Sada mu se pruža prilika da zaustavi rat u Ukrajini. On bi to trgovački uradio, dakle - teritorija za mir. To je nešto na šta Ukrajina dosad nije pristajala. Međutim, bez dalje podrške to je jedna od mogućnosti. Uz sav kriticizam prema Trampu koji u svetu imaju liberalne strane i pojedinci, zamislimo da taj čovek zaustavi jedan grozan ratni sukob u Ukrajini - bez obzira na koji način bi se to desilo i bez obzira što bi to bio nepravedan mir - da li onda zaista zaslužuje tu Nobelovu nagradu za mir? A kada pogledamo, i gori su je dobijali u prošlosti“, ističe Anđelić.
<h2>Nuklearni sukob – katastrofa za čovečanstvo</h2>
Kada je reč o eventualnoj budućoj ulozi Trampa u novom sukobu Izraela sa Iranom, Anđelić je naveo da je u ovom slučaju problematično to što niko nije siguran koliki su zapravo iranski nuklearni kapaciteti.
"Za Izrael je javna tajna da ima nuklearne kapacitete. Kad imamo mogućnost sukoba dve nuklearne sile, to je onda katastrofa čovečanstva. Nije da nikad nije bilo sukoba između nuklearnih sila, Pakistan i Indija su primer, ali moramo isto tako gledati da, bez obzira na sve, i Pakistan i Indija su imali na umu da je potencijalni protivnik nuklearna sila, da moraju stati u nekom momentu i uvek su nalazili način da stanu, da prebrode krize... A način na koji se Izrael ponaša od 7. oktobra prošle godine ne govori o nekom racionalnom sudu u svojim politikama i u svojim odbrambenim, odnosno ofanzivnim, agresivnim vojnim operacijama. Iran već niz godina, bez obzira na fundamentalno baziranu domaću i spoljnu politiku, ipak ima ograničene reakcije, pa i u nekim prethodnim sukobima sa Izraelom bilo je odmazdi, ali ograničenog karaktera, da se na neki način sačuva obraz, a da se ipak ne učini šteta da bi stanje eskaliralo. Zbog toga imamo neke naznake mogućnosti razumnih politika“, istakao je prof. Anđelić.
<h2>Stanje na Bliskom istoku ne može biti gore</h2>
Kada je reč generalno o stanju na Bliskom istoku, on je ocenio da tamo ne može da bude gore nego što je sada.
"Pod demokratama i Bajdenom način podrške SAD Izraelu je bio takav da šta god oni da urade bilo je opravdano, uz možda poneko tiho negodovanje. Ne može biti gore, sumnjam da može biti gore i zbog toga bi možda Tramp mogao nešto da učini i tamo. Osim preseljenja ambasade u Jerusalim, on je zaslužan takođe i za uspostavljanje nekih odnosa između nekih arapskih zemalja sa Izraelom. To je zaista bio uspeh. Ima neke igrače u regionu na koje je mogao računati u prošlosti, a da li će moći ponovo - možda, najverovatnije će pokušati. E, sad je pitanje do koje mere je izraelska vlada zaista zastranila da jednostavno ignorišu masovne ljudske patnje u svim okolnim zemljama“, zaključio je Neven Anđelić. &nbsp;
Izvor: Insajder

Prof. Anđelić za "Svet i mi": Tramp bi zbog Nobelove nagrade za mir mogao da zaustavi rat u Ukrajini, s Kinom će se konfrontirati (VIDEO)

Uprkos protivljenju Nemačke, Brisel je odlučio da postojećem porezu od 10 odsto doda do 35 odsto na vozila na baterije kineske proizvodnje, navodi se u tekstu uredbe objavljenom na internetu. Odluka bi trebalo da bude objavljena u Službenom listu EU u sredu i da stupi na snagu u četvrtak.
Navedeni cilj je da se ponovo uspostave pošteni uslovi konkurencije s proizvođačima koji su optuženi da imaju koristi od velikih javnih subvencija kineske države. To obuhvata zaštitu evropske automobilske industrije i njenih oko 14 miliona radnih mesta od kineskih praksi koje se smatraju nepravednim.
Peking je osudio "nepravedne i nerazumne protekcionističke prakse", pošto su države EU početkom oktobra odobrile dodatnu carinu koju je predložila Evropska komisija. Evropski komesar za trgovinu, Valdis Dombrovskis, do poslednjeg trenutka je pregovarao s kineskim ministrom trgovine, Vangom Ventaom, kako bi pokušao da pronađe rešenje, ali bez uspeha.
Uprkos svemu, obe strane su se složile da nastave razgovore, a dodatne carine bi mogle biti uklonjene ako se postigne dogovor o drugim sredstvima za nadoknadu štete koju je identifikovala evropska istraga. Kina preti da će pogoditi evropske interese; već je reagovala pokretanjem antidampinških istraga u vezi s uvozom svinjetine, mlečnih proizvoda i alkoholnih pića na bazi vina iz Evrope, uključujući konjak.
Dovoljno je da se pojedine članice EU pokolebaju. Nemačka i još četiri zemlje (Mađarska, Slovačka, Slovenija, Malta) glasale su protiv plana Komisije, ali nisu uspele da skupe većinu potrebnu da ga odbiju. Komisija "ne sme da izazove trgovinski rat", upozorio je nemački ministar finansija, Kristijan Lindner.
Najveći automobilski proizvođači Nemačke, čvrsto uspostavljeni na najvećem svetskom tržištu u Kini, plaše se da će oni platiti cenu odluke EU. Uvođenje evropskih carina na kineske električne automobile dolazi u jeku krize u Folksvagen grupi, koja planira desetine hiljada otpuštanja i zatvaranje tri fabrike u Nemačkoj. Taj vodeći evropski proizvođač je početkom oktobra osudio "loš pristup" EU. Njegov sunarodnik BMW čak je govorio o "fatalnom signalu" za evropsku automobilsku industriju.
Carine su, međutim, dobile podršku deset država članica, uključujući Francusku, Italiju i Poljsku. Dvanaest je bilo uzdržano, uključujući Španiju i Švedsku. I u Francuskoj pristup EU zabrinjava ekonomske krugove. Profesionalno udruženje Konjak (BNIC) požalilo se da su ga vlasti "napustile", smatrajući da je njegov sektor "žrtvovan" u komercijalnom sukobu koji ga se ne tiče.
Ovaj kinesko-evropski okršaj deo je šireg konteksta trgovinskih tenzija između Zapada, na čelu s Vašingtonom, i Kine, optužene za antikonkurentske prakse u nekoliko drugih sektora, kao što su vetroturbine ili solarni paneli. Evropske mere, koje imaju za cilj da budu zasnovane na činjenicama i da poštuju pravila Svetske trgovinske organizacije (STO), ipak se razlikuju od kaznenog i više političkog pristupa Amerikanaca.
U Sjedinjenim Američkim Državama, predsednik Džozef Bajden najavio je 14. maja povećanje carina na kineska električna vozila na 100 odsto, dok je prethodno iznosila 25 odsto. U Evropi, iznos carine će varirati između proizvođača, u zavisnosti od procenjenog nivoa dobijenih kineskih subvencija.
Detaljnije, dodatni porezi će iznositi 7,8 odsto za Tesla automobile proizvedene u Šangaju, 17 odsto za BID, 18,8 odsto za Geely i 35,3 odsto za SAIC, navodi se u konačnom dokumentu EU poslatom državama članicama 27. septembra. Ostalim grupama proizvođača vozila koje su sarađivale u evropskoj istrazi biće naplaćeno 20,7 odsto dodatne carine, a 35,3 odsto grupama koje nisu sarađivale.
Izvor: Beta / AFP

EU uvodi do 35 odsto carine na kineske električne automobile od četvrtka

"Obe strane treba da preuzmu međunarodnu odgovornost, da daju primer zemljama u razvoju kako bi se mogle ujediniti za samousavršavanje i doprineti promovisanju multipolarnog sveta i demokratizaciji međunarodnih odnosa", rekao je Si u izjavi objavljenoj na zvaničnom sajtu kineskog Ministarstva spoljnih poslova, prenela je agencija RIA Novosti.
Si Đinping je pozvao na ispravno strateško razumevanje i zajednički rad i istakao da velike sile i susedi, Kina i Indija, treba da "slede svetli i ispravni put mirne koegzistencije i zajedničkog razvoja".
Kineski predsednik je naglasio da Kina i Indija moraju da se pridržavaju konsenzusa da obe zemlje jedna drugoj pružaju mogućnosti za razvoj, a ne da predstavljaju pretnju, i da budu partneri, a ne rivali.
On je napomenuo da su se obe strane složile da zajednički održavaju mir u pograničnim oblastima, kao i da traže pravično i razumno rešenje za postojeće razlike.
Ovo su bili prvi bilateralni razgovori između Narendre Modija i Si Đinpinga od sukoba indijske i kineske vojske u pograničnom regionu Ladaka 2020. godine.
Indija i Kina imaju dugogodišnji teritorijalni spor u vezi sa oko skoro 60.000 kvadratnih kilometara u severoistočnoj državi Arunačal Pradeš, kao i dela planinske teritorije u severnom Kašmiru.
Linija kontrole, koja zamenjuje granicu između zemalja u ovom regionu, nalazi se u regionu Ladaka, a u jesen 1962. godine ovaj spor je prerastao u granični rat.
Nova eskalacija počela je u Ladaku u maju 2020. godine, kada je došlo do serije sukoba između vojski Kine i Indije u oblasti jezera Pangong, nakon čega su Nju Delhi i Peking pojačali svoje vojno prisustvo u regionu.
Samit BRIKS-a održava se od 22. do 24. oktobra u Kazanju, glavnom gradu Tatarstana, na istoku Rusije.
Izvor: Tanjug

Si Đinping pozvao Indiju na put mirne koegzistencije

"Postoji inicijativa iz Kine i Brazila, koji imaju veoma izbalansiran pristup rešavanju problema, objektivan i stvorena je odgovarajuća grupa u Njujorku, mi to pratimo veoma pažljivo. Razumemo da su svi naši prijatelji, uključujući i članice BRIKS-a, odlučni da okončaju ovaj sukob što pre i mirnim putem", rekao je Putin, prenela je agencija RIA Novosti.
Kinesko-brazilski predlog, objavljen u maju, poziva na deeskalaciju situacije i obnavljanje direktnog dijaloga bez zahteva od Rusije da povuče svoje snage sa ukrajinske teritorije.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbacio je inicijativu navodeći da služi interesima Moskve.
Izvor: Tanjug

Putin: Predlog Kine i Brazila za okončanje rata u Ukrajini izbalansiran, dobra osnova

Vežbe nazvane "Joint Svord-2024B" (Združeni mač), imaju za cilj "testiranje zajedničkih operativnih sposobnosti" snaga, saopštilo je jutros kinesko Ministarstvo odbrane. 
 
 Operacije se odvijaju "u oblastima severno, južno i istočno od ostrva Tajvan", rekao je portparol Istočne komande kineske vojske, kapetan Li Si. 
 
 Manevri su "fokusirani na patrole borbene gotovosti na moru, blokadu luka i ključnih oblasti, napad na pomorske i kopnene ciljeve", kao i na "zajedničko sticanje sveukupne nadmoći", dodao je Li. 
 
 Ministarstvo odbrane Tajvana ocenilo je te vežbe kao "iracionalno i provokativno ponašanje", dodajući da je "rasporedilo adekvatne snage da reaguju na odgovarajući način u cilju zaštite slobode i demokratije, kao i odbrane suvereniteta" Tajvana. 
 
 "Suočeni sa neprijateljskom pretnjom, svi oficiri i vojnici zemlje su u pripravnosti... Odlučni smo i uvereni da ćemo moći da obezbedimo odbranu nacionalne bezbednosti", dodalo je tajvansko ministarstvo.
<h2>Stejt department: Kineski vojni manevri oko Tajvana neopravdani</h2>
Američke vlasti osudile su danas kineske vojne vežbe oko Tajvana, koje smatraju "neopravdanim" i sa rizikom od zaoštravanja situacije. 
 
"SAD su ozbiljno zabrinute zbog vojnih vežbi (kineske) Narodnooslobodilačke armije u Tajvanskom moreuzu i oko Tajvana. Odgovor (kineske vojske) vojnim provokacijama na uobičajeni godišnji govor (tajvanskog predsednika Lai Čing Tea) je neopravdan i nosi rizik od zaoštravanja", izjavio je portparol Stejt departmenta Metju Miler (Matthew Miller). 
 
 Kina smatra da je Tajvan deo njene teritorije koja će se jednog dana ponovo ujediniti i nikada se nije odrekla upotrebe vojne sile da bi povratila kontrolu. 
 
 Kina je pojačala pritisak na Tajvan poslednjih godina povećavajući svoju vojnu aktivnost oko ostrva, održavajući skoro stalno prisustvo koristeći vojne avione i brodove. Peking je organizovao tri serije velikih manevara u protekle dve godine, koristeći vazduhoplovstvo i mornaricu. 
 
 Tajvanska vojska je u nedelju saopštila da je "u pripravnosti" nakon što je &nbsp;kineski nosač aviona Liaoning doplovio na jug ostrva. 
 
 Odnosi između Pekinga i Tajpeja su loši od 2016. i dolaska na vlasti tajvanske predsednice Cai Ing Ven, a zatim i njenog naslednika Lai Čing Tea 2024. godine.
Izvor: Beta&nbsp;

Kina pokrenula vojne manevre oko Tajvana

"Ovo je zatvoren radni format, ovde nema elementa vanrednog stanja ili senzacionalizma, rad 'nuklearne petorke' nije prestajao", rekao je Rjabkov, prenosi TASS.&nbsp;
On je ranije najavio da će u naredne dve nedelje u Njujorku biti održan sledeći sastanak u ovom formatu i to na marginama sastanaka Prvog komiteta Generalne skupštine UN.&nbsp;
"To će biti radni format", rekao je Rjabkov za TASS i napomenuo da su to "događaji koji nisu javnog karaktera".
Izvor: Tanjug

Rjabkov: Rad zemalja koje poseduju nuklearno oružje u formatu “nuklearne petorke” nikada nije prestao

Pregovarači "nisu postigli rešenje prihvatljivo za obe strane", mada su "napravili značajan napredak u određenim oblastima", rečeno je u saopštenju. 
 
Zvanični Peking je pozvao pregovarače EU na sledeću rundu pregovora koja će se održati u Kini. 
 
Zemlje članice EU izglasale su u petak uvođenje carina na električne automobile uvezene iz Kine, uprkos protivljenju Nemaca koji strahuju od trgovinskog rata sa Pekingom. 
 
Evropska komisija je time uvela porez od 10 odsto koji je već na snazi doda doplatu do 35 odsto na vozila na baterije kineske proizvodnje. Ove carine trebalo bi da stupe na snagu krajem oktobra. 
 
Peking koji je to osudio kao "nepoštenu i nerazumnu protekcionističku praksu", već je odgovorio pokretanjem kontracarina na svinjetinu, mlečne proizvode i alkoholnih pića na bazi vina uvezena iz EU, uključujući konjak. 
 
Predstavnici Pekinga i 27 zemalja EU održali su osam rundi pregovora u Briselu od 20. septembra.
Izvor: Beta&nbsp;

Kina