He će biti u Velikoj Britaniji od 8. do 13. juna na poziv britanske vlade, navodi se u saopštenju kineskog ministarstva.
Potpredsednik kineske vlade će, sa američkim predstavnicima, kopredsedavati prvom sastanku Mehanizma za ekonomske i trgovinske konsultacije između Kine i SAD.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u petak da će kinesko-američki trgovinski pregovori biti održani u Londonu u ponedeljak, u pokušaju da se postigne dogovor dve sile u carinskom sporu.
Tramp je na svojoj društvenoj mreži "Truth Social" napisao da će američku delegaciju činiti ministar finansija Skot Besent, ministar trgovine Hauard Lutnik i predstavnik trgovine Bele kuće Džejmison Grir.
To će biti drugi sastanak između kineskih i američkih predstavnika, nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću.
Prvi, održan sredinom maja u Ženevi privremeno je smirio trgovinski spor između dve vodeće svetske ekonomije zbog novih carinskih mera SAD.
Međutim Tramp je potom optužio Peking da ne poštuje uslove tog sporazuma o smirivanju tenzija.
Tramp je u aprilu povećao carine na kinesku robu na 145 odsto, na šta je Kina reagovala povećanjem carina na uvoz američke robe na 125 odsto.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Trgovinski pregovori Kine i SAD naredne sedmice u Londonu

Razgovor je obavljen na zahtev Donalda Trampa, navodi agencija.
CNN je ranije danas, pozivajući se na izvore, preneo da će dvojica lidera obaviti telefonski razgovor.
Mesecima Tramp sugeriše da bi njegov lični odnos sa kineskim predsednikom Si Đinpingom mogao da bude ključ za rešenje najznačajnijeg trgovinskog spora na svetu, navodi američka televizija.
Iako Tramp želi da primeni svoju taktiku sklapanja dogovora direktno sa Sijem, njegov model cenkanja između lidera je potpuno u suprotnosti sa načinom na koji kineski zvaničnici pristupaju globalnim pregovorima, dodaje se u izveštaju CNN-a.
Tramp je juče izjavio da je predsednik Kine Si Đinping "težak pregovarač" i da je "izuzetno teško postići s njim dogovor".
Američki predsednik je juče potpisao izvršnu uredbu kojom se carine na uvoz čelika i aluminijuma povećavaju sa 25 na 50 odsto i ona je stupila na snagu u ponoć po lokalnom vremenu.
Kina je najveći svetski proizvođač i izvoznik čelika, a isporučuje male količine u SAD nakon uvođenja carina od 25 odsto 2018. godine.
Takođe, Kina je na trećem mestu je među dobavljačima aluminijuma u SAD.
Izvor: Tanjug

Usred trgovinskog rata Tramp i Si Đinping razgovarali telefonom

Kinesko ministarstvo trgovine je na taj način odgovorilo na <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/savezni-sud-ponistio-trampove-carine-proglasio-ih-nezakonitim">Trampove primedbe</a> iznete u petak da je Kina prekršila bilateralni dogovor o ukidanju carina, preneo je Rojters.
Ministarstvo navodi da je Kina sprovela i aktivno podržala sporazum koji je postignut prošlog meseca u Ženevi, dok su SAD uvele više "diskriminatornih restriktivnih" mera protiv Kine, uključujući ograničenja u vezi sa čipovima i ukidanje viza kineskim studentima.
Ističe se da su SAD jednostrano i više puta pogoršale trgovinske odnose sa Kinom.
Kina nije precizirala koje bi uzvratne mere mogla da primeni prema SAD.
Peking i Vašington dogovorili su se sredinom maja u Ženevi da<a href="https://www.insajder.net/teme/preokret-u-trgovinskom-ratu-sad-i-kina-se-dogovorile-o-tromesecnom-primirju-video"> pauziraju primenu međusobnih carina</a> od više od 100 odsto na 90 dana.&nbsp;
Tramp je u petak najavio udvostručenje <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/obrt-u-slucaju-americkih-carina-apelacioni-sud-privremeno-odobrio-trampove-tarife">uvoznih carina</a> na čelik i aluminijum na 50 odsto.
Kina je najveći svetski proizvođač čelika i izvoznik, a isporučuje male količine u SAD nakon uvođenja carina od 25 odsto 2018. godine.
Kina je na trećem mestu među dobavljačima aluminijuma u SAD.
Izvor: Tanjug

Kineske vlasti odbacuju optužbe Trampa da je prekršen trgovinski dogovor iz Ženeve

„Industrija poluprovodnika u kojoj smo mi lideri interesantna je Kini koja želi da dođe do te intelektualne svojine“, kazao je za Rojters Brekelmans, koji učestvuje na azijskom bezbednosnom forumu Šangri-La dijalog u Singapuru.
Holandske obaveštajne službe i ranije su upozoravale na to da kineske službe špijuniraju industriju poluprovodnika, vazdušno-kosmičke tehnologije i pomorsku industriju.
Ministar je istakao da se taj trend nastavlja i da najnoviji izveštaji holandskih obaveštajnih službi pokazuju da najveća sajber pretnja dolazi od Kine.
„To je bio slučaj prošle godine, ali i dalje je tako. Vidimo da se ova špijunaža intenzivira“, ukazao je Brekelmans.
On je istovremeno izrazio zabrinutost zbog zavisnosti Evrope od kritičnih kineskih sirovina, preneo je Politiko.
Prema njegovim rečima, Kina koristi svoju ekonomsku poziciju u geopolitičke svrhe kako bi vršila pritisak na Evropu.
„Mi moramo da napravimo veće korake kako bismo smanjili tu zavisnost, kako na nacionalnom, tako i na evropskom nivou“, poručio je on.
Zamenica švedskog premijera Eba Buš ranije ovog meseca je na Savetu EU za konkurentnost upozorila da će zavisnost od ruskog gasa izgledati kao „sunčan dan“ u poređenju sa zavisnošću od sektora sirovina.
Izvor: Tanjug

Holandski ministar upozorava da Kina špijunira holandski sektor poluprovodnika

Iako suočena sa američkim i potencijalnim evropskim trgovinskim barijerama, kineska auto-industrija nastavlja da širi svoje globalno prisustvo.&nbsp;
Kina je 2024. prodala pet miliona vozila u inostranstvu i postala vodeći svetski izvoznik.
Istovremeno, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/odgovor-kine-na-americke-carine-zabrana-izvoza-retkih-metala-ugrozice-auto-i-vojnu-industriju">nestašica ključnih sirovina poput retkih zemnih magneta</a>, čiji je Kina najveći svetski proizvođač i distributer, preti da parališe proizvodne lance zapadnih proizvođača i označi kraj jedne ere u automobilskoj industriji.
<h2>Evropsko oklevanje i američki pritisak na kinesku auto-industriju</h2>
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/preokret-u-trgovinskom-ratu-sad-i-kina-spustaju-carine-i-prave-90-dnevnu-pauzu">Za razliku od SAD, koje su već uvele visoke carine</a> na uvoz kineskih automobila, Evropska unija još uvek balansira između slobodne trgovine i zaštite domaće auto-industrije.&nbsp;
Međutim, sve su glasniji <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kineski-proizvodaci-pod-lupom-eu-pokrece-istragu-o-drzavnoj-podrsci-proizvodacima-elektricnih-vozila">zahtevi unutar EU da se reaguje na “nelojalnu konkurenciju“ iz Kine, posebno kada je reč o električnim vozilima </a>koja su znatno jeftinija od evropskih.
Mnogi analitičari i stručnjaci za automobilsku industriju smatraju da su kineski automobili izuzetno konkurentni po ceni i opremi, te da predstavljaju "realnu pretnju evropskim proizvođačima“
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/nova-pravila-o-automobilskoj-industriji-u-evropi-mogla-bi-kostati-proizvodace-milijarde">Evropske kompanije</a> kao što su Mercedes i Audi već osećaju pritisak, dok su giganti sa Dalekog istoka Hyundai i Toyota, zahvaljujući lokalnoj proizvodnji, u nešto povoljnijem položaju.
Kineski proizvođači poput BYD-a i Cheryja već planiraju izgradnju fabrika u Turskoj, Mađarskoj i Španiji, što pokazuje da ne odustaju od evropskog tržišta – čak i ako ono postane manje otvoreno za nove brendove.
<h2>SAD za sada ostaju zatvorene&nbsp;</h2>
Uprkos rastućem izvozu, kineski automobili čine samo 0,6 odsto prodaje na američkom tržištu.
Većina vozila koja se izvoze iz Kine u SAD dolazi iz kineskih pogona američkih kompanija poput General Motorsa i Forda, koji ionako većinu vozila za kinesko tržište proizvode u samoj Kini.
Ekonomisti smatraju da bi, ako bi SAD ukinule carine, centar američke automobilske industrije Detroit pretrpeo ozbiljan udarac, te da Ford, General motors i Stellantis jednostavno ne mogu da se takmiče s kineskim troškovima i cenama.&nbsp;
<h2>Trgovinski rat kao prilika za kineske brendove</h2>
Paradoksalno, američke carine mogu dodatno ojačati kinesku poziciju u ostatku sveta.&nbsp;
Kako evropske, japanske i južnokorejske kompanije budu prinuđene da apsorbuju troškove carina da bi zadržale tržišne udele u SAD, njihovi budžeti za inovacije i širenje na druga tržišta biće pod pritiskom.&nbsp;
Upravo tu se otvara prostor za kineske proizvođače, naročito u zemljama u razvoju, gde se već beleži rast montaže kineskih vozila.
<h2>Kraj ere globalizacije u auto-industriji</h2>
Nagli povratak protekcionizma i lokalizacije proizvodnje u auto-industriji sve više podseća na kraj jedne ere.&nbsp;
Veliki dobavljači poput Kontinentala i Boša već restrukturiraju poslovanje, dok se proizvođači selektivno povlače iz previše konkurentnih tržišta.&nbsp;
Japanski Nisan, recimo, planira da zatvori fabriku u Vuhanu 2026. godine, pod pritiskom rastuće dominacije kineskih brendova na domaćem tržištu
<h2>Evropa pred ključnom odlukom</h2>
Pitanje koje ostaje otvoreno je - kako će Evropa reagovati.&nbsp;
Ukoliko EU uvede dodatne trgovinske barijere za kineska vozila, to bi moglo usporiti, ali ne i zaustaviti kinesku ekspanziju.&nbsp;
Istovremeno, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/od-septembra-u-kragujevcu-proizvodnja-stelantisove-elektricne-pande">domaća industrija mora hitno da pronađe način da odgovori na konkurenciju</a> koja dolazi ne samo sa Istoka, već i iz digitalnih i energetski efikasnijih tehnologija koje kineski proizvođači sve bolje savladavaju.
U sve kompleksnijem globalnom lancu snabdevanja, firme iz automobilske industrije sada su prinuđene da diversifikuju izvore i kanale kako bi očuvali efikasnost i konkurentnost.&nbsp;
Iako to povećava operativne troškove i kompleksnost proizvodnje, možda je baš to cena opstanka u novoj eri post-globalizovanog automobilskog sveta.
<h2>Direktori najvećih svetskih automobilskih kompanija upozoravaju na moguće obustave proizvodnje</h2>
Vodeći ljudi<a href="https://www.insajder.net/teme/posle-fijaska-na-expo-2025-leteci-taksiji-ni-su-realnost-video"> najvećih automobilskih giganata</a> izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog potencijalne nestašice retkih zemnih magneta iz Kine – komponenata koje su ključne za širok spektar delova, od motora za brisače vetrobrana do ABS senzora.&nbsp;
Ukoliko dođe do prekida u lancu snabdevanja, proizvodne trake u auto-industriji mogle bi biti zaustavljene i po nekoliko nedelja.
U pismu upućenom administraciji Donalda Trampa još 9. maja, trgovačka asocijacija koja zastupa interese kompanija kao što su General Motors, Toyota, Volkswagen, Hyundai, upozorila je da bi restrikcije uvoza kineskih magneta mogle izazvati ozbiljne poremećaje u radu fabrika automobilske industrije.
"Bez stabilnog i pouzdanog pristupa ovim ključnim materijalima i magnetima, automobilski dobavljači neće biti u mogućnosti da proizvedu brojne vitalne komponente – uključujući automatske menjače, alternatore, razne električne motore, senzore, sigurnosne pojaseve, zvučnike, svetlosne sisteme, servo upravljače i kamere“, upozorava Alijansa za automobilsku inovaciju u <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/bela-kuca-tramp-ce-potpisati-naredbu-kojom-se-ublazavaju-carine-na-automobile">pismu koje je poslala administraciji Donalda Trampa.</a>
Pismo je, uz ovu organizaciju, potpisala i Asocijacija proizvođača automobilskih delova MEMA. U njemu se ističe da bi, bez tih neophodnih delova, prekid rada američkih fabrika bio samo pitanje vremena. ž
"U ozbiljnijim slučajevima to bi moglo dovesti do smanjenja proizvodnje, pa čak i do potpunog zaustavljanja montažnih traka“, navodi se u dopisu.
<h2>Zatezanje trgovinskih odnosa usporava isporuke strateških sirovina</h2>
Kina je nedavno pristala da ukine ograničenja na izvoz retkih zemnih magneta američkim kompanijama, ali se ocenjuje da konkretizacija ove odluke neće biti dovoljno brza da bi se obezbedio blagovremeni pristup tim ključnim sirovinama za najvažnije industrije u SAD.&nbsp;
Peking, koji drži više od 90 odsto svetskih kapaciteta za preradu magneta neophodnih za širok spektar industrijskih proizvoda, početkom aprila je uveo nova ograničenja izvoza.&nbsp;
Prema tim pravilima, svi izvoznici moraju prethodno zatražiti dozvolu od kineskih vlasti.&nbsp;
Kao rezultat toga, kineski izvoz ovih magneta tokom aprila je prepolovljen.&nbsp;
Kina je ovu meru obrazložila optužbama da Sjedinjene Američke Države zloupotrebljavaju sopstvene kontrole izvoza, posebno u domenu poluprovodnika.
&nbsp;Novinar Rajko Martinović

Teme

Danak trgovinskom ratu: Da li se globalizacija u auto-industriji bliži kraju?

„Kina, što možda nije iznenađujuće za neke, potpuno je prekršila sporazum sa nama“, rekao je on na mreži Truth Social.
Trgovinski pregovori SAD sa Kinom su „malo zastali“ i za postizanje dogovora verovatno će biti potrebno direktno učešće predsednika Donalda Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga, rekao je u četvrtak za Fox njuz američki ministar finansija Skot Besent.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/americki-ministar-finansija-ostvaren-znacajan-napredak-o-smirivanju-trgovinskog-rata-izmedu-sad-i-kine">Dve nedelje nakon pregovora koji su rezultirali privremenim primirjem u trgovinskom ratu između dve najveće svetske ekonomije</a>, Besent je rekao da je napredak od tada spor, dodavši da očekuje još razgovora u narednih nekoliko nedelja.
Sporazum SAD i Kine o smanjenju velikih carina na 90 dana izazvao je masovni rast globalnih akcija, prenosi Rojters.
Izvor: Tanjug

Američki predsednik Tramp tvrdi da je Kina prekršila trgovinski dogovor

Podrška zemalja u razvoju signalizuje rastući uticaj Pekinga na globalnom jugu usred pojačanih geopolitičkih tenzija, koje su delimično pogoršane trgovinskim carinama predsednika SAD Donalda Trampa.
Na ceremoniji, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je rekao da se Kina dugo zalagala za rešavanje razlika u duhu međusobnog razumevanja i izgradnje konsenzusa kroz dijalog za rešavanje sukoba među zemljama.
„Osnivanje Međunarodne organizacije za posredovanje pomaže da se prevaziđe način razmišljanja 'ti gubiš, a ja dobijam'“, rekao je on. To telo, sa sedištem u Hongkongu, ima za cilj da pomogne u promovisanju sporazumnog rešavanja međunarodnih sporova i izgradnji harmoničnijih globalnih odnosa, dodao je on.
Peking je ovu organizaciju opisao kao prvu međuvladinu pravnu organizaciju na svetu za rešavanje sporova posredovanjem, rekavši da će to biti važan mehanizam u očuvanju principa Povelje Ujedinjenih nacija. Takođe je pozicionirao Hongkong kao međunarodni pravni centar i centar za rešavanje sporova u Aziji.
Jueming Jan, profesor prava na Kineskom univerzitetu u Hongkongu, rekao je da je nova organizacija sličan mehanizam postojećim institucijama kao što su Međunarodni sud pravde i Stalni arbitražni sud u Hagu.
Šala Ali, profesor prava na Univerzitetu u Hongkongu, rekla je da će Međunarodna organizacija za posredovanje moći da posreduje u sporovima između država, zatim između države i državljanina druge države ili u međunarodnim privrednim sporovima.
U ime Srbije Konvenciju o osnivanju Međunarodne organizacije za Medijaciju (IOMed) potpisao je ministar pravde Nenad Vujić.
Izvor: Beta/AP

Više od 50 zemalja i 20 organizacija osnivaju globalnu grupu za rešavanje sporova medijacijom

Uhapšeni C.S. (37), C.J. (47), C.S. (54), C. J. (52) i C. Z. (50) osumnjičeni su da su izvršili krivično delo davanje mita, saopštio je MUP. 	
Oni se sumnjiče da su <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/aerodrom-nikola-tesla-beograd-postaje-najveci-vazduhoplovni-hab-u-istocnoj-evropi">na Aerodromu "Nikola Tesla“ u Beogradu</a>, prilikom kontrole od strane policijskih službenika UGP, znajući da su prekoračili dozvoljeni boravak u Srbiji i da su u nezakonitom boravku stranaca, u svoje pasoše stavili novac namenjen policijskim službenicima granične policije, kako bi im omogućili nesmetan prelaz preko graničnog prelaza Srbije. 	
Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.
izvor: Tanjug

Uhapšeno pet kineskih državljana zbog davanja mita graničnoj policiji na Aerodromu "Nikola Tesla"

Pokretanje istrage usledilo je posle žalbe evropske industrije automobilskih guma, koja tvrdi da evropski proizvođači trpe zbog uvoza iz Kine novih guma po dampinškim cenama.
U pratećem dokumentu od 21. maja kojim je pokrenuta istraga pneumatika iz Kine za putnička vozila i laka teretna vozila, piše da je žalbu u aprilu podnela Koalicija protiv nepoštenog uvoza guma, u ime evropske industrije automobilskih guma.
Podnosioci žalbe su naveli da zbog značajnih distorzija tržišnih pravila nije primereno koristiti domaće cene i troškove proizvodnje u Kini.
Zbog toga, procenu neizvitoperene normalne vrednosti, koja će sadržavati troškove proizvodnje i prodaje, treba zasnovati na reprezentativnoj trećoj zemlji, a žalioci su ukazali da bi primerena treća zemlja za utvrđivanje normalne eksportne cene automobilskih guma u EU mogla da bude Srbija.
"U cilju izbora pogodne reprezentativne treće zemlje, Komisija će ispitati da li je nivo privrednog razvoja u tim trećim zemljama sličan onom u zemlji koja je u pitanju, da li u tim zemljama postoji proizvodnja robe koja je predmet istrage i da li su bez daljnjeg na raspolaganju relevantni podaci. Ako ima više od jedne takve reprezentativne zemlje, prednost će biti data zemlji sa adekvatnim stepenom socijalne i ekološke zaštite. Prema podacima dostupnim Komisiji, moguća odgovarajuća reprezentativna zemlja je Srbija", piše u dokumentu.
U saopštenju Komisije navodi se da istraga treba da bude završena u roku od 14 meseci, a da preliminarne antidampinške mere na uvoz iz Kine mogu da budu uvedene u roku od osam meseci od pokretanja istrage, ako se provizorno ustanovi da postoji damping koji nanosi štetu evropskoj industriji.
U EU su već na snazi određene mere zbog dampinških cena i subvencionisanih kamionskih i autobuskih guma iz Kine.
Prema pisanju medija, kineska asocijacija proizvođača, Čajniz raber asosiješn, je još ranije, kada je nagoveštena mogućnost pokretanja postupka, saopštila da će u slučaju istrage reagovati mirno i odlučno u cilju zaštite sopstvenih interesa.
Koalicija protiv nepoštenog uvoza guma saopštila je da se udeo kineskih automobilskih guma na evropskom tržištu u poslednje vreme povećao, što je jako negativno uticalo na ukupne rezultate, finansijsku situaciju i položaj zaposlenih u evropskoj industriji pneumatika, i da situacija može samo još da se pogorša jer Kina zbog carina na nekim drugim izvoznim tržištima gume po dampinškim cenama može da preusmeri u EU.
Industrija proizvodnje automobilskih guma zapošljava 75.000 ljudi u 14 članica EU i doprinosi važnoj evropskoj automobilskoj industriji. Evropsko tržište pneumatika za putnička vozila i laka teretna vozila bilo je 2024. godine vredno više od 18 milijardi evra.
Izvor: Beta

EU pokrenula istragu o dampinškim cenama automobilskih guma iz Kine

“Trgovinski rat je pre pauziran, nego što se završio, jer ne znamo šta sledi posle ovih 90 dana. Ovo je bio sporazum o smanjenju carina na nivo koji je važio za većinu proizvoda pre oko mesec dana, ali i o nastavku pregovora. Nije jasno do čega će ti pregovori dovesti i da li će biti uvedeno još carina kako pregovori budu odmicali ili ako pregovori ne budu uspešni. Dakle, mislim da je stisnuto dugme za pauzu i da nije nužno potpuni kraj onoga što se dešavalo,” kaže na početku razgovora profesor Horno.
On smatra da je najveći uticaj koji je izazvao trgovinski rat - neizvesnost u poslovanju. Poremećeni su lanci snabdevanja, posebno iz Kine a pauza će dovesti do toga, kaže, da će američke kompanije narednih 90 dana kupovati kineske proizvode u velikim količinama.
“Kompanije su to radile i pre 2. aprila kada su uvedene carine - gomilali su zalihe koje su trošile do sada. S druge strane, kineski proizvođači će ponovo povećati proizvodnju koju su smanjili zbog carina. Tako da, neizvesnost u poslovanju možda nije presudno uticala, ali jeste jedan od faktora zbog kojih je administracija odlučila da je vreme za pauzu u trgovinskom sukobu sa Kinom. Carine su vraćene na nivo od pre 2. aprila. Međutim, carine su bile na snazi još u vreme prvog Trampovog mandata, a administracija Džozefa Bajdena je zadržala većinu njih. Dakle, mi smo se vratili na stanje od pre mesec, mesec i po dana i carine su i dalje visoke. Mnogi privrednici se pitaju da li idemo ka tome da se smanje carine ili da se ponovo povećaju i to je ta neizvesnost o kojoj govorim”.
Američki predsednik i njegova administracija je uvela <a href="https://staging.insajder.net/prenosimo/trampove-carine-stupile-na-snagu-srbiji-37-kini-cak-104-odsto">uvećane carine</a> da bi, kako je rečeno, zaštitio američku privredu. Ali, činjenica je da američka industrija ispašta zbog proizvodnje koja je iseljena iz države, a mnogo je onih koji kažu da ima i zloupotreba u čitavom procesu. &nbsp;
“Uvođenje carina će uticati na to gde se roba proizvodi, šta se proizvodi i kako se proizvodi. Stvar koja meni i dalje nije jasna je: ako prestanemo da kupujemo robu iz Kine i odlučimo da je proizvodimo u Sjedinjenim Državama - kako će to da izgleda. Biće neophodno da se uloži mnogo novca u automatizaciju, u robote i slično a to zahteva dug investicioni ciklus i treba mnogo vremena da se dođe do profita. Za tako nešto 90 dana nije dovoljno. Tako da, ako vratimo proizvodnju u Sjedinjene Države, tu neće biti reči o stotinama hiljada novih radnih mesta. Dakle, što se tiče pitanja da li carinama štitimo našu industriju - mislim da je neophodno da najpre odgovorimo na pitanje na koji način i šta pokušavamo da postignemo. To nam nedostaje i to je veliki izvor neizvesnosti. Ne znamo kakav je plan, a bez njega ne možemo da budemo sigurni kakav će biti ishod carinske politike.”
Osim odnosa Sjedinjenih Američkih Država i Kine, uvećane carine su pogodile i Evropu. Profesor Horno podvlači da su svi fokusirani na trgovinski rat SAD - Kina, dok je Evropa ostala zarobljena između te dve zemlje.
“Evropa ima trgovinske odnose sa obe zemlje i Evropska unija ima neke probleme nalik onim u Sjedinjenim Državama, recimo u domenu proizvodnje, otvaranja radnih mesta i ekonomskog rata. Takođe, politika Unije se preklapa sa politikom Sjedinjenih Država. Ne mogu da kažem da sada Evropska unija treba da čeka da vidi kako će sve ovo uticati na nju. Sve je ovo izazov za Uniju i sada je pitanje može li Evropa da ustane kolektivno i da kaže šta želi. Druga mogućnost je da zemlje Unije pojedinačno istupe i pregovaraju o svojoj poziciju, a u tom slučaju imaju manju pregovaračku moć.”
Posle <a href="https://www.insajder.net/teme/preokret-u-trgovinskom-ratu-sad-i-kina-se-dogovorile-o-tromesecnom-primirju-video">sporazuma SAD i Kine</a>, pitanje je da li će sličan sporazum biti postignut i sa drugim državama. I je li među njima Srbija, koja je, podsetimo, dobila carinsku tarifu koja je uvećana 37 posto.
“Ako dođe do smanjenja carina sa Kinom, mislim da će onda to postaviti osnov na koji će carine biti snižene i drugim državama. Međutim, šta će se desiti biće jasno tek za nekoliko meseci kada budemo imali epilog pregovora sa Kinom. Nadam se da će trgovinski sporazum Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva biti završen dogovorom o nižim carinama, pa da to bude model koji će biti primenjen na ostatak Evrope. Međutim, bez epiloga sa Kinom, teško je pretpostaviti kako će sve završiti”.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FjVLbDped6R8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Čim su se pojavile tabele sa zemljama koje su obuhvaćene carinskim tarifama, ekonomisti širom sveta su pokušali da protumače po kojem modelu su određene tarife. Tako je bilo i sa Srbijom, koja uopšte nema tako veliku trgovinsku razmenu sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao što to imaju Kina ili velika Britanija; a ipak je dobila veliku carinsku tarifu.
“To je jedan od izazova na koji su naišli ljudi koji su tumačili kako su određivane carine, jer se činilo da su nametnute putem nekakve matematičke formule bez mnogo razmišljanja o tome kakve će biti posledice po trgovinu. Lanci snabdevanja su isprepletani i dok možda carine neće direktno uticati na trgovinu Srbije sa nekom drugom zemljom - ta druga zemlja možda zbog američkih carina odustane od kupovine srpskih proizvoda. Kada su uvođene carine, izgleda da se nije razmišljalo o tome kako će izgledati lanac snabdevanja za neki proizvod ako već želimo da ga proizvodimo u Sjedinjenim Državama. Oni su računali neke opšte stvari, uzeli su u obzir trgovinski deficit, nešto su množili i eto, to je novi nivo carina. Tako da, teško mi je da kažem kako su tačno došli ovih brojeva”, objasnio je na kraju razgovora za Svet i mi, profesor ekonomije sa Vašington Univerziteta Džon Horno.
Izvor: Insajder

Kina