Portparol EK Gijom Mersije za Insajder: “Evropska unija ne žmuri na dešavanja u Srbiji” (VIDEO)

Od decembra 2021. godine Srbija stoji na putu ka Evropskoj uniji. Krajem decembra prošle godine, predsednik Vučić je rekao da krajem januara, početkom februara otvaramo klaster 3. Došli smo do druge polovine maja, a taj kalster koji u sebi sadrži osam poglavlja - i dalje je zatvoren. Na pitanje Insajdera zašto je situacija takva i kada bi mogao da bude otvoren, portparol Evropske komisije Gijom Mersije kaže - sprovedite reforme.

“Proces ulaska u Evropsku uniju, odnosno proširenja, je proces zasnovan na zaslugama. Kako to funkcioniše? Vi sprovedete reforme, uradite vaš posao, vaš domaći zadatak i onda možete da napredujete i ubrzate put pristupanja. Ukoliko u ovom trenutku nemate novih otvorenih klastera - to je zato što Srbija mora da sprovede važne reforme. Nekoliko puta smo pominjali da su ključnim reformama smatramao vladavinu prava, medijske slobode, nezavisnost pravosuđa. Dakle, postoji različiti tipovi reformi koji bi trebalo da budu implementirani. Zato nismo mogli da omogućimo napredak u poslednje vreme”, kaže Mersije.

Da će sprovoditi reforme, Srbija se obavezala i reformskom agendom. Reč je o dokumentu koji je usvojila kako bi dobila sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan, što je finansijski instrument za zemlje našeg regiona vredan šest milijardi evra ukupno. Srbiji sleduje 1,5 milijardi kroz grantove i povoljne kredite, koji bi trebalo da se isplaćuje u ciklusima. Ovim Planom, svakoj zemlji je omogućeno i predfinansiranje, što je oko sedam odsto od ukupnog iznosa, u slučaju Srbije 111 miliona. Na naše pitanje kada će uplata biti i da li je uzrok tome što je još nema nesprovođenje obećanih reformi ili poslednji diplomatski potezi - Mersije ne precizira.

“Mi smo dogovorili sa našim partnerskim zemljama, uključujući i Srbiju - reformsku agendu. Dakle, imate dugu listu reformi koje treba da se sprovedu, sa određenim rokovima. Kako biste dobili novac, morate da sprovedete reforme. U okviru tog Plana rasta, imate regularne zahteve za isplatu, po ciklusima. Ali, možete da uputite zahtev i za predfinansiranje. To predfinansiranje je oko sedam odsto, toliko zemlja može da traži i tu postoje neki zahtevi koji moraju da se ispune. Dakle, mora da bude usvojena reformska agenda - što je u slučaju Srbije i urađeno. Komisija i Srbija su usvojile listu reformi, postoje i odobravanja i ratifikacije u vašem parlamentu i onda ostaju još samo neki administrativni koraci između zemlje i Komsije. Što se Srbije tiče - upućen je zahtev za tih sedam posto i sada smo u završnoj fazi obrade različitih koraka kako bismo mogli da isplatimo tih sedam posto. To bi trebalo da bude urađeno što je pre moguće”, kaže on.

Odnosi sa Moskvom, neuvođenje sankcija Rusiji neretko su na meti kritika i uzrok prelaska iz toplih u hladne odnose. Zvanično Brisel tvrdi da odnosi sa Rusijom ne mogu biti uobičajeni, a od zemlje se traži da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Osim toga, pomaka u odnosima sa Prištinom nema, a deluje da su dve strane sve udaljenije. Dodatno, deo domaće javnosti smatra da će uvek biti novih zahteva od EU, upravo dok se ne reši situacija u vezi sa Kosovom. Na pitanje Insajdera da li je rešavanje odnosa sa Prištinom u tom slučaju poslednji zahtev portparol Komisije - insistira na reformama.

“Sada je otvoren prozor mogućnosti. Ja u potpunosti razumem da je proširenje dug proces, koji zahteva ogroman broj reformi. Mora da se u potpunosti promeni način na koji zemlja funkcioniše - institucije, ekonomija i sve, što zahteva mnogo vremena. Tačno je da su Srbija i neke druge zemlje kandidati započele proces pre više godina i da taj proces ne ide brzo kako bi se očekivalo. Ali sada, zbog celog geopolitičkog konteksta, postoji poziv za buđenje. Proširenje je geopolitička investicija za Evropsku uniju i to je razlog zašto se proširenje stavlja na vrh prioriteta. Mi zaista želimo da radimo sa zemljama kandidatima, koji žele da se priključe Evropskoj uniji, kako bismo bili sigurni da proces može da ide brže. Vidimo sa Ukrajinom - Ukrajina je u potpunosti posvećena tom poslu. Oni sada prolaze kroz proces skrininga, idu kroz sve proceduralne korake. To je potpuno neverovatno kada samo i mislite o tome, jer na toj teritoriji besni rat, ali - moguće je jer imaju hrabrost i energiju”, tvrdi Mersije.

U vreme danu ovog intervjua, u Brisel su stigli studenti ultramaratonci koji su trčali blizu 2000 kilometara kako bi probudili evropsku javnost i ukazali na probleme sa kojima se zemlja suočava. Prethodno je grupa studenata iz Srbije vozila bicikle do Strazbura skoro 1400 kilometara - sa istim ciljem. U Srbiji se prema Evropskoj uniji javljaju kritike, jer deo javnosti smatra da ona na probleme žmuri, zarad svojih interesa. Mersije takve tvrdnje opovrgava.

“Pa, ne mislim da smo žmurimo. Mi znamo šta se dešava u Srbiji i zato uporno pozivamo da se sprovedu važne reforme. Na kraju, naredni koraci u procesu proširenja su i na zemljama članicama. Ono što mi kao Evropska komisija radimo je da pomognemo svima - to mogu da budu politički lideri, civilno društvo, studenti, bilo ko ko želi da radi na tom putu ka Evropskoj uniji. Mi dajemo ponudu: želite da se priključite Evropskoj uniji, možemo da radimo sa vama, da vam pomognemo. Možemo da vam damo tehničku podršku, političku, finansijsku, ali morate da radite posao. Dakle, to je ono što radi Komisija i mi smo veoma jasni po tom pitanju. Ponekad imamo primedbe, pokazujemo zabrinutost, ali takođe mi možemo da prevaziđemo te nedostatke i da radimo zajedno jer na kraju - želimo da se Srbija priključi Evropskoj uniji, ako ona to želi” zaključuje u razgovoru za Insajder portparol Evropske komisije Gijom Mersije.

Novinarka Teodora Vasiljević