Trenutak kada se Kosovo ponovo našlo u dnevnoj žiži domaćih medija, ali ne i u fokusu najviših državnih zvaničnika Srbije, zabeležen je 23. maja, kada su kosovski policajci u centru Kosovske Mitrovice opkolili jednog srpskog maturanta. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/maturant-u-kosovskoj-mitrovici-zrtva-policijskog-nasilja">Na snimku koji je osvanuo na društvenim mrežama vidi se kako jedan od policajaca hvata mladića za vrat i maltretira ga, pri čemu su na njegovom vratu bili vidljivi tragovi krvi</a>. Od daljeg maltretiranja maturanta su spasili okupljeni građani i profesori. "Zaista je tužno i tragično da nema zvaničnih oglašavanja po pitanju ovog slučaja maltretiranja tinejdžera u severnom delu Kosovske Mitrovice. Ali verujem da ni ne bi imali ništa pametno da kažu, imajući u vidu u kakvoj situaciji se našao srpski narod na tom prostoru. Tako da je negde bilo neophodno i ranije, ne samo da se daju izjave, nego da se reaguje da bi se suzbila mogućnost ovakvih dešavanja, a nažalost, opet napominjem da povlačenjem Srba iz kosovskih institucija, došli smo do toga da nam se dešavaju ovakvi incidenti", rekao je u izjavi za Insajder Mijačić. Ministar unutrašnjih poslova Srbije<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dacic-izdar-nalog-za-hapsenje-policajca-koji-je-napao-srednjoskolca-u-severnoj-mitrovici"> Ivica Dačić izjavio je da će policajac biti uhapšen čim se za to ukaže prilika i da poternica protiv njega neće biti povučena</a>. S druge strane, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/direktor-policije-kosova-o-incidentu-u-severnoj-mitrovici-maturant-imao-tragove-markera-na-vratu-a-ne-krvi">direktor Policije Kosova Gazmend Hodža rekao je na konferenciji za medije da mladić nije imao tragove nasilja, već crtež markerom</a>. Istovremeno, zatvaraju se preostale institucije koje su radile po srpskom sistemu<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/paraliza-politickih-institucija-u-pristini-se-nastavlja-sednica-skupstine-kosova-nije-konstituisana-ni-iz-21-pokusaja">, a parlament Kosova i dalje se ne može konstituisati</a>. Novi specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine, danski diplomata Piter Serensen – koji je početkom februara 2025. godine nasledio Miroslava Lajčaka i od tada dva puta posetio Beograd – za sada se retko pojavljuje u javnosti, što dodatno opterećuje dijalog. U Beogradu, međutim, tema Kosova gotovo da se i ne spominje. Predsednica Skupštine Ana Brnabić, premijer Đuro Macut i predsednik Aleksandar Vučić poslednjih nedelja retko govore o ovom pitanju.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230120210128_2e503c90a749aaffd1554f5040cf492b713c4d86585c397ec59982d0bb9fa201.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20230120210128_2e503c90a749aaffd1554f5040cf492b713c4d86585c397ec59982d0bb9fa201" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Članica nevladine organizacije “Nova društvena inicijativa” iz Kosovske Mitrovice Milica Andrić Rakić"> <figcaption>Članica nevladine organizacije “Nova društvena inicijativa” iz Kosovske Mitrovice Milica Andrić Rakić. Foto: Insajder</figcaption> </figure>  "Prvenstveno, mislim da je to deo nove taktike Vlade ili konkretno Vučića, koji je bio toliko kritikovan zbog oglašavanja oko stvari za koje je nenadležan i pretpostavljam da zbog toga sada menjaju pristup. Ali kada je sama tema Kosova u pitanju, ona praktično bude u centru pažnje u suštini samo kada vlast to želi, jer ili može da učini nešto po tom pitanju, pa im odgovara, ili, što se zaista retko dešava da žele da skrenu pažnju na neke veće teme. Ključni problem je zapravo interesovanje javnosti, jer je u Srbiji već nekoliko godina unazad došlo do neke vrste zasićenja kada su teme sa Kosova u pitanju. Iako ima interesovanja javnosti, to je uglavnom samo da se konstatuje da je na Kosovu sve izgubljeno zahvaljujući politici dosadašnje vlasti i to je to", navodi za naš sajt Andrić Rakić. Prema njenom mišljenju, interesovanje javnosti je takvo da ne postoji osećaj da je situacija loša i na tome se sve završava. "Onda nema ni preteranog pritiska vladajuće partije da se bavi konkretnijim rešavanjem nekih pitanja ovde, osim da reflektuje te napade koji su u vezi sa tim šta su oni učinili do sada da bi se došlo u takvu situaciju. To je jedan, da kažem, začarani krug opšte suštinske nezainteresovanosti da se promene stvari na terenu, a ostalo je posle samo taktiziranje vlasti u kojoj meri će oni sami, budući da zauzimaju najveći deo medijskog prostora, to načiniti temom", objasnila je u razgovoru za Insajder Andrić Rakić.&nbsp; Da je Kosovo tema "po potrebi" ocenjuje i <a href="https://www.insajder.net/teme/mijacic-srbi-na-kim-opstaju-uprkos-nepoverenju-u-lokalne-institucije-i-padu-poverenja-u-vladu-srbije-video-video">koordinator radne grupe Nacionalnog konventa za poglavlje 35, Dragiša Mijačić.</a> "Jako je teško komunicirati sve ono što se dešava, ili se komunicira na način da kada državnim organima, pre svega visokim državnim funkcionerima odgovara, oni su vrlo glasni po nekim pitanjima, a onda se ućute kada su u pitanju neke druge stvari. To smo videli i do sada više puta, i negde se ta komunikacija o Kosovu stavlja kao veći prioritet nego rešavanje pitanja stanovništva na tom prostoru", ocenio je Mijačić  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240912110940_7aa5b2c2234cda03a2a9dd7f58ebdcaf2ef08469ac61b73146ef1e15641d688f.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="20240912110940_7aa5b2c2234cda03a2a9dd7f58ebdcaf2ef08469ac61b73146ef1e15641d688f" data-rendition-name="original" width="1800" height="1139" loading="lazy" alt="Dragiša Mijačić"> <figcaption>Dragiša Mijačić, koordinartor radne grupe nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 i direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, foto: Insajder</figcaption> </figure>  Slična situacija je i na Kosovu. Ni premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti, ni predsednica Kosova nisu se oglasili oko incidenta u Kosovskoj Mitrovici. "Kurti generalno izbegava da govori o dijalogu jer on i kada je došao i preuzeo mandat 2021. godine, prvo što je rekao je da mu dijalog neće biti prioritet i da će to biti tamo negde sedma, osma tema. On se zaista retko oglašavao generalno o tome zato što je prosto i njegova politika dugo bila da dijalog sa Srbijom ne treba voditi i nije mogao da sprovede baš tu politiku, ali suštinski ona se i dešava zato što se većina stvari koja se menja na terenu menja unilateralno i van dijaloga. Formalno, Kosovo jeste u dijalogu sa Srbijom, ali suštinski menja stvari na terenu bez koordinacije sa bilo kim, naravno uključujući tu i Beograd. U tom smislu nema preterane potrebe za njega da se oglašava osim kada treba da stvori utisak da on to radi u nekakvoj koordinaciji sa srpskom zajednicom. Tada koristi sastanke, recimo, sa Nenadom Rašićem, koji je srpski ministar u Vladi Kosova, iako postavljen neustavno i pojedine ličnosti iz Srbije koje dolaze sastaju se sa njim", rekla je naša sagovornica. <h2>Pregovori bez napretka: Dijalog zarobljen političkim interesima</h2> <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/drecun-za-nastavak-dijaloga-potrebna-promena-stava-eu-prema-beogradu-i-razresenje-krize-u-pristini">Razgovori između Beograda i Prištine</a>, koji bi trebalo da konačno razreše postojeći status kvo, kao i sama tema njihovih odnosa, političarima su gotovo isključivo služili kao sredstvo, a retko kao cilj za poboljšanje života ljudi na Kosovu. Političari, i u Srbiji i na Kosovu, posezali su za temom dijaloga i međusobnih odnosa onda kada im je to politički odgovaralo – uglavnom optužujući drugu stranu kako bi ojačali sopstvenu poziciju, skrenuli pažnju sa unutrašnjih problema ili pokazali dobru volju pred međunarodnim partnerima. Kada bi pritisci splasnuli i pažnja javnosti opala, dijalog bi padao u drugi plan, sporazumi su ostajali neprimenjeni, a tenzije nerazrešene. <a href="https://www.insajder.net/teme/uzivo-policajac-ubijen-na-severu-kosova-specijalci-na-ulazu-u-selo-banjska">Od oružanog sukoba u Banjskoj u septembru 2023. godine</a>, kada su poginuli jedan kosovski policajac i trojica Srba, pripadnika grupe koju je predvodio Milan Radoičić, tema Kosova je tek povremeno dospevala u žižu interesovanja. Na najvišem nivou pregovori su potpuno utihnuli, dok su se delegacije na tehničkom nivou poslednji put barem što javnost zna sastale 24. oktobra prošle godine — pre skoro sedam meseci. Ipak sagovornik Insajdera kaže da se razgovori na tehničkom nivou dešavaju iza zatvorenih vrata sa javnost. "Dešavalo se puno toga na tehničkom nivou, ali shodno tome da nema pomaka na političkom nivou, nekako ni ti tehnički sporazumi prosto nisu medijski obrađeni na način da se predstavljaju kao uspeh, već se to predstavljalo kao jedan nužni kompromis u jako teškim političkim dešavanjima. Takođe treba imati u vidu da je situacija na Kosovu, naročito u srpskim sredinama, značajno izmenjena nakon povlačenja srpskih predstavnika iz institucija, i to je stvorilo jednu dinamiku u komunikacijskom smislu nije afirmativno da se kaže da se napravio bilo kakav ustupak kosovskoj strani u procesu tehničkih dijaloga. Tako da, Srbija pokazuje svoju konstruktivnost međunarodnom faktoru, ali kada komunicira u domaćoj javnosti, onda se obično takve stvari izostavljaju", objasnio je Mijačić. "<a href="https://www.insajder.net/teme/kriza-u-skupstini-kosova-albanske-partije-bez-dogovora-srpska-lista-iskljucena">Za srpsku zajednicu zaista je sve stalo</a>, svi kanali i sve mogućnosti rešavanja nekih problema za sada su stale, osim ako EU ne bude pritiskala. Ne znam koliko imaju moći da pritisnu vladu sa tehničkim mandatom na Kosovu, kad nisu mogli Vladu u punom mandatu, tako da baš nema izgleda da se stvari mogu relaksirati", istakla je Andrić Rakić. Podsetimo da je dijalog između delegacija Srbije i Kosova, pod posredstvom Evropske unije, započet je 2011. godine na nivou glavnih pregovarača, dok su se premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači prvi put sastali 2013. godine. Kao rezultat niza njihovih susreta postignut je Briselski sporazum, kojim je predviđeno ukidanje paralelnih srpskih institucija na severu Kosova i formiranje Zajednice srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima. Danas na severu Kosova ima sve manje institucija koje funkcionišu po srpskom sistemu, dok Zajednica srpskih opština i dalje nije formirana. <h2>Decenija neprekidnih sukoba i političkih blokada</h2> Ipak nakon potpisivanja Briselskog sporazuma narednu deceniju rečenice koje su se pisale o temi Kosova sadržale su reči poput tenzije, sukobi, pretnje ... Predstavnici vlasti u Srbiji i na Kosovu su skoro svake nedelje zakazivali konferencije za medije i razmenjivali teške reči putem medija. Od 2015. godine raste nezadovoljstvo srpske zajednice na Kosovu zbog izostanka formiranja Zajednice srpskih opština, što povremeno kulminira tenzijama i blokadama puteva. U novembru 2018. Kosovo uvodi takse od <a href="https://www.insajder.net/arhiva/vesti/vlada-kosova-uvela-takse-od-100-odsto-i-na-robu-stranih-kompanija-koje-imaju-pogone-u-srbiji">100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine</a>, čime dolazi do prekida dijaloga sa Beogradom i dodatnog zatezanja odnosa. Kriza oko registarskih tablica u septembru 2021. dovodi do raspoređivanja specijalnih jedinica kosovske policije na severu i blokada puteva od strane lokalnih Srba, što se smiruje tek posredovanjem EU i KFOR-a. Krajem 2022. dolazi do ponovne <a href="https://www.insajder.net/teme/tenzije-zbog-tablica-rastu-video">krize sa tablicama</a> i <a href="https://www.insajder.net/teme/kosovo-i-metohija-izgovor-za-spore-evrointegracije-video">srpski predstavnici napuštaju kosovske institucije</a> nakon hapšenja bivšeg policajca i eskalacije nepoverenja.&nbsp; U maju 2023. dolazi do nasilja kada specijalci pokušavaju da uvedu albanske gradonačelnike u opštinske zgrade na severu, pri čemu dolazi do sukoba i ranjavanja pripadnika KFOR-a. U septembru iste godine, u selu Banjska, dolazi do oružanog sukoba između kosovske policije i naoružane grupe Srba, što predstavlja najozbiljniji bezbednosni incident od 2004. godine.&nbsp; EU i SAD u više navrata kritikuju i Beograd i Prištinu zbog neispunjavanja dogovorenog i izostanka političke volje za kompromis. Politički sporazum, odnosno <a href="https://www.insajder.net/teme/objavljen-tekst-aneksa-sporazuma-o-putu-ka-normalizaciji-odnosa-izmedu-kosova-i-srbije">Sporazum o putu ka normalizaciji</a> ili Briselsko-ohridski sporazum, potpisan je 2023. godine. Prema Mijačićevim rečima danas je sve očiglednije da se taj soprazum doneo pod velikim pritiskom Međunarodne zajednice. "Evidentno je da taj sporazum ima probleme implementacije. Nijedna ni druga strana nisu bile zadovoljne postignutim sporazumom, ali na samim pregovorima nisu smeli da kažu da ne sprovode sporazum. Što znači da su ga oni deklarativno prihvatili, ali kada je došla njegova implementacija, svaka od strana nije krenula u sprovođenje. I onda ta neimplementacija tog sporazuma dovela je do toga da se javljaju problemi i na samom tehničkom nivou. Mada se na tehničkom nivou dosta toga rešilo, znači pitanje tablica, pitanje energetike i licenciranje elektroservera", istako je on. Bezbednosna situacija na severu Kosova i dalje je krhka, a region ostaje pod pojačanim međunarodnim nadzorom zbog mogućnosti novih tenzija. Novinar Đorđe Jokić

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Kosovo između tišine i tenzija: Tema koja se vraća samo kad zatreba

Odobrenje ministara bilo je poslednji pravni korak u uspostavljanju šeme Bezbednosne akcije za Evropu (SAFE), koja je podržana zajedničkim zaduživanjem EU i koja će isplaćivati kredite evropskim zemljama za zajedničke odbrambene projekte, prenosi Rojters.
Evropska komisija je predložila fond u martu, jer je među evropskim liderima rasla bojazan i sumnja da administracija predsednika SAD Donalda Trampa neće stati u odbranu Evrope u slučaju eventualnog napada.
Uznemirene ruskom invazijom na Ukrajinu, strahujući da bi mogle biti sledeća meta Moskve, zemlje EU su u poslednje tri godine već povećale izdvajanja za odbranu za više od 30 odsto, ali lideri EU tvrde da to nije dovoljno.
Inicijativa SAFE ima za cilj rušenje nacionalnih barijera finansiranjem zajedničkih projekata zemalja EU i snažno upućuje na kupovinu evropskog naoružanja, težeći jačanju odbrambene industrije u Evropi.
Kako je saopštio Savet EU, SAFE će finansirati hitna i velika ulaganja u evropsku tehnološku i industrijsku bazu odbrane (EDTIB), sa ciljem povećanja proizvodnih kapaciteta, osiguravanja da odbrambena oprema bude dostupna kada je potrebna i rešavanja postojećih nedostataka u kapacitetima.
U saopštenju se dodaje da će SAFE omogućiti EU da dodatno podrži Ukrajinu, tako što će od samog početka povezati njenu odbrambenu industriju.
"Usvojili smo prvi veliki program investicija u odbranu na nivou EU vredan 150 milijardi evra. Ovo nije samo uspeh predsedavanja, već i EU u celini. Ovo je instrument bez presedana koji će povećati naše odbrambene kapacitete i podržati našu odbrambenu industriju. Što više ulažemo u našu <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/lideri-eu-usvojili-saopstenje-o-odbrani-orban-blokirao-zakljucke-o-ukrajini">bezbednost </a>i odbranu, to bolje odvraćamo one koji nam žele zlo", rekao je poljski ministar za EU Adam Šlapka.
Kako je najavljeno, kroz SAFE će EU obezbediti do 150 milijardi evra koji će biti isplaćeni zainteresovanim državama članicama na zahtev i na osnovu nacionalnih planova.
Isplate će biti u obliku konkurentnih dugoročnih kredita, koje će otplaćivati države članice korisnice, a države članice korisnice će morati, u principu, da sprovode zajedničke nabavke koje uključuju najmanje dve zemlje učesnice da bi se kvalifikovale za kredite.
Kao odgovor na trenutnu geopolitičku situaciju i hitnu potrebu za masovnim ulaganjima u odbrambenu opremu, SAFE će takođe omogućiti nabavke koje uključuju samo jednu državu članicu u ograničenom vremenskom periodu.
Savet EU je naveo i da SAFE otvara novo poglavlje u saradnji sa trećim zemljama, kao i da će Ukrajina i zemlje EEA-EFTA, odnosno Island, Lihtenštajn i Norveška, biti tretirane pod istim uslovima kao i države članice, i moći će da se pridruže zajedničkim nabavkama, kao i da kupuju od njihovih industrija.
SAFE će takođe omogućiti zemljama pristupnicama, zemljama kandidatima za članstvo u EU, potencijalnim kandidatima i zemljama koje su potpisale Partnerstva za bezbednost i odbranu sa EU, kao što je Velika Britanija, da se pridruže zajedničkim nabavkama.
Podobne aktivnosti finansirane putem SAFE-a odnosiće se na prvu listu prioritetnih oblasti koje je Evropski savet identifikovao 6. marta i biće podeljene u dve kategorije odbrambenih proizvoda – municiju, rakete, artiljerijske sisteme, sajber i vojnu mobilnost, kao i sisteme vazdušne i raketne odbrane, među kojima su, između ostalog, pomorske površinske i podvodne sposobnosti, dronovi i sistemi protiv dronova.
Za obe kategorije proizvoda, ugovori o nabavci moraće da obezbede da troškovi komponenti poreklom van EU, zemalja EEA-EFTA i Ukrajine ne budu veći od 35 odsto procenjenih troškova komponenti finalnog proizvoda.
SAFE će stupiti na snagu dan nakon objavljivanja u Službenom listu Evropske unije, odnosno u četvrtak, 29. maja.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

EU odobrila stvaranje odbrambenog fonda u vrednosti od 150 milijardi evra

Pokretanje istrage usledilo je posle žalbe evropske industrije automobilskih guma, koja tvrdi da evropski proizvođači trpe zbog uvoza iz Kine novih guma po dampinškim cenama.
U pratećem dokumentu od 21. maja kojim je pokrenuta istraga pneumatika iz Kine za putnička vozila i laka teretna vozila, piše da je žalbu u aprilu podnela Koalicija protiv nepoštenog uvoza guma, u ime evropske industrije automobilskih guma.
Podnosioci žalbe su naveli da zbog značajnih distorzija tržišnih pravila nije primereno koristiti domaće cene i troškove proizvodnje u Kini.
Zbog toga, procenu neizvitoperene normalne vrednosti, koja će sadržavati troškove proizvodnje i prodaje, treba zasnovati na reprezentativnoj trećoj zemlji, a žalioci su ukazali da bi primerena treća zemlja za utvrđivanje normalne eksportne cene automobilskih guma u EU mogla da bude Srbija.
"U cilju izbora pogodne reprezentativne treće zemlje, Komisija će ispitati da li je nivo privrednog razvoja u tim trećim zemljama sličan onom u zemlji koja je u pitanju, da li u tim zemljama postoji proizvodnja robe koja je predmet istrage i da li su bez daljnjeg na raspolaganju relevantni podaci. Ako ima više od jedne takve reprezentativne zemlje, prednost će biti data zemlji sa adekvatnim stepenom socijalne i ekološke zaštite. Prema podacima dostupnim Komisiji, moguća odgovarajuća reprezentativna zemlja je Srbija", piše u dokumentu.
U saopštenju Komisije navodi se da istraga treba da bude završena u roku od 14 meseci, a da preliminarne antidampinške mere na uvoz iz Kine mogu da budu uvedene u roku od osam meseci od pokretanja istrage, ako se provizorno ustanovi da postoji damping koji nanosi štetu evropskoj industriji.
U EU su već na snazi određene mere zbog dampinških cena i subvencionisanih kamionskih i autobuskih guma iz Kine.
Prema pisanju medija, kineska asocijacija proizvođača, Čajniz raber asosiješn, je još ranije, kada je nagoveštena mogućnost pokretanja postupka, saopštila da će u slučaju istrage reagovati mirno i odlučno u cilju zaštite sopstvenih interesa.
Koalicija protiv nepoštenog uvoza guma saopštila je da se udeo kineskih automobilskih guma na evropskom tržištu u poslednje vreme povećao, što je jako negativno uticalo na ukupne rezultate, finansijsku situaciju i položaj zaposlenih u evropskoj industriji pneumatika, i da situacija može samo još da se pogorša jer Kina zbog carina na nekim drugim izvoznim tržištima gume po dampinškim cenama može da preusmeri u EU.
Industrija proizvodnje automobilskih guma zapošljava 75.000 ljudi u 14 članica EU i doprinosi važnoj evropskoj automobilskoj industriji. Evropsko tržište pneumatika za putnička vozila i laka teretna vozila bilo je 2024. godine vredno više od 18 milijardi evra.
Izvor: Beta

EU pokrenula istragu o dampinškim cenama automobilskih guma iz Kine

"Vi ste ravnopravni partneri za stolom i, kao predstavnica EU, podržaću ovaj proces", kazala je ona tokom konferencije za novinare danas u Prištini na početku dvodnevne posete Kosovu.
Ona je podvukla da ne postoji "prečica" za prijem u EU, ponovo potvrdivši strateški značaj koji Zapadni Balkan ima za EU.
Potvrdila je takođe da će proces proširenja EU biti jedan od njenih prioriteta i pomenula težnje građana Kosova da ono postanu deo evropskog bloka.
"Zapadni Balkan je strateški važan za EU. Za nas je to najveći geostrateški projekat, a i lično za mene. Kosovo ima mesto u evropskoj porodici, ali ne postoje prečice za članstvo Na Kosovu, velika većina građana želi članstvo u Evropskoj uniji", rekla je ona.
Međutim, kako bi se približilo EU, Kosovo mora imati funkcionalne i stabilne institucije, ukazala je ona.
Pozvala je sve političke stranke da prevaziđu sadašnju političku blokadu i da posle februarskih izbora rade na formiranju novih institucija.
"Ohrabrujem sve političke stranke da izađu iz političke blokade kako bi se formirale institucije, tako da Kosovo može imati koristi od naše podrške", rekla je ona.
Kaja Kalas je dodala da je EU spremna da podrži Kosovo, ali da lideri političkih stranaka moraju ostaviti po strani razlike i kao prioritet postaviti budućnost Kosova.
"Formiranje nove Skupštine i nove Vlade je ključno za stabilnost, razvoj i evropsku budućnost Kosova", rekla je Kaja Kalas.
Kancelarija EU u Prištini je najacvila da će se Kaja Kalas tu danas sastati s liderima Demokratske partije Kosova, Demokratskog saveza Kosova, Alijanse za budućnost Kosova i predstavnicima nevadinih organizacija.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ne-postoje-precice-za-clanstvo-u-eu-reforme-su-nacin-da-se-napreduje-kaja-kalas-na-kraju-posete-srbiji">Pre posete Kosovu Kaja Kalas se u Beogradu</a> sastala sa najvišim zvaničnicima Srbije.
Izvor: Beta

Kaja Kalas u Prištini: Kosovo ravnopravna strana u dijalogu sa Srbijom

Vučić je u objavi na Instagram nalogu "budućnostsrbijeav" naveo da je sa Kalas razgovarao o ključnim geopolitičkim temama, bezbednosnoj situaciji u regionu, evropskom putu Srbije, kao i o dijalogu Beograda i Prištine.
''Naglasio sam da je Srbija posvećena konstruktivnom dijalogu, pod pokroviteljstvom EU, kao načinu za rešavanje otvorenih pitanja, a da je zaštita srpskog naroda na Kosovu i Metohiji naš apsolutni prioritet. Podsetio sam da je formiranje Zajednice srpskih opština ne samo dogovorena obaveza već i preduslov za dalje napredovanje dijaloga i bilo kakvu normalizaciju odnosa'', napisao je Vučić.
On je istakao da je sa Kalas razgovarao o procesu usklađivanja Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
"Uveren sam da Srbija, kao država koja teži članstvu u Evropskoj uniji, ima kapacitet da doprinese očuvanju mira, stabilnosti i zajedničkih evropskih vrednosti, uz očuvanje svojih vitalnih nacionalnih interesa. Srbija ostaje pouzdan partner svima koji iskreno teže saradnji, napretku i zajedničkoj evropskoj budućnosti'', istakao je Vučić.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kaja-kalas-doputovala-u-posetu-srbiji-docekao-je-marko-duric">Kalas je sinoć doputovala u posetu Srbiji, a na Beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" nju je dočekao ministar spoljnih poslova Marko Đurić</a>.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kaja-kalas-od-danas-do-petka-u-beogradu-pristini-i-skoplju">Kalas boravi do 23. maja u drugoj poseti Zapadnom Balkanu</a>, tokom koje će posetiti i Prištinu i Severnu Makedoniju.
Kako je saopštila Evropska služba za spoljne poslove, ona će se sastati i sa premijerom Srbije Đurom Macutom, ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem, ministrom za evropske integracije Nemanjom Starovićem, predsednicom Skupštine Anom Brnabić i opozicionim parlamentarnim grupama.
Izvor: Tanjug

Vučić: Srbija ostaje pouzdan partner svima koji iskreno teže saradnji i napretku

Kalas će u Beogradu razgovarati sa predsednikom Srbije &nbsp;Aleksandrom Vučićem, premijerom Đurom Macutom, ministrima spoljnih poslova Markom Đurićem i evropskih integracija Nemanjom Starovićem, predsednicom parlamenta Anom Brnabić i predstavnicima poslaničkih grupa opozicionih stranaka, kao i sa predstavnicima studenata i organizacija civilnog društva.
Na kraju posete, sutra u 13.15, održaće konferenciju za medije. 
 
Na Kosovu su za sutra najavljeni sastanci sa predstavnicima političkih partija i civilnog društva, kao i sa predstavnicima Euleksa i Kfora. 
 
U petak u Skoplju Kalas će razgovarati sa premijerom Severne Makedonije Hristijanom Mickoskim. 
 
Sa ministrom spoljnih poslova i trgovine Timčom Mucunskim Kalas će otvoriti prvi Bezbednosni i odbrambeni dijalog EU-Severna Makedonija, a sa minsitrom odbrane Vladom Misajlovskim posetiće Balkanske medicinske snage (BMTF), a najavljen je i sastanak &nbsp;sa predstavnicima mladih i studenta. 
 
Ovo je druga poseta Kaje Kalas regionu. Ona je od 7. do 9. aprila posetila Crnu Goru, Albaniju i Bosnu i Hercegovinu.
Izvor: Beta

Kaja Kalas od danas do petka u Beogradu, Prištini i Skoplju

Kalas je sinoć posle sastanka Saveta za spoljne poslove EU u Briselu istakla da je u vreme rastućeg, nefiltriranog novinarstva nezavisno novinarstvo važnije nego ikad. 
 
"To je kratkoročno, hitno finansiranje namenjeno za sigurnosnu mrežu nezavisnog novinarstva", istakla je Kalas. 
 
Brisel je odlučio <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/radio-slobodna-evropa-tuzio-administraciju-sad-zbog-uskracivanja-finansiranja">da pomogne Radiju slobodna Evropa nakon što je administracija američkog predsednika Donalda Trampa zaustavila grantove prodemokratskim medijima</a> optužujući ih za promociju agende sa liberalnom pristrasnošću. 
 
Sada se advokati Radija slobodna Evropa bore protiv administracije SAD na sudu. 
 
Kalas je rekla, prenosi AP, da EU neće biti u mogućnosti da popuni jaz u finansiranju Radija širom sveta ali da želi da pomogne da medij "radi i funkcioniše u onim zemljama koje su u susedstvu (EU) i koje u velikoj meri zavise od vesti koje dolaze spolja". 
 
Visoka predstavnica je rekla i da se nada da će članice pomoći sa više novca kako bi podržale Radio slobodna Evropa na duži rok. 
 
Dodala je da EU traži "strateška područja" u kojima može da pomogne dok SAD smanjuju pomoć inostranstvu. 
 
Korporativna sedišta <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/svedska-ce-donirati-1-85-miliona-evra-radiju-slobodna-evropa">Radija slobodna Evropa</a>/Radija sloboda su u Vašingtonu a novinarsko sedište je u Češkoj koja je prevodila napore da se nađu sredstva.
Izvor: Beta

Kalas: EU će pomoći Radiju slobodna Evropa

On je sinoć na prijemu povodom Dana nezavisnosti, 21. maja, istakao da ovako ambiciozan cilj zahteva angažman društva u celini, efikasniju administraciju i konstruktivnije političare, prenose Vijesti.
„Namera je da do kraja sledeće godine Crna Gora ispuni sve zahteve iz pregovaračkog procesa i da do 2028. postane punopravna članica EU“, rekao je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/spajic-nastojacemo-da-se-crna-gora-pridruzi-eu-2028-godine">Spajić</a>.
On je naveo i da je prioritet ubrzavanje zakonodavne reforme, napominjući da proces pristupanja Crne Gore EU nije proces pristupanja vlade ili skupštine, „već zajednička obaveza prema precima i potomcima“.
„Siguran sam da ćemo svi pojedinačno, kao i sistem u celini, dokazati da smo kadri da se u prelomnom, istorijskom momentu, bez obzira na naše razlike, opredelimo za nesumnjivi opšti interes, javno dobro i dugoročno svetlu perspektivu – članstvo u EU i bolji standard naših građana“, naveo je Spajić.
Svečanom prijemu povodom Dana nezavisnosti prisustvovali su najviši crnogorski zvaničnici, predstavnici zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, kao i diplomatskog kora, navode Vijesti.
Na pitanje Insajdera koja je razlika između Srbije, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/rama-albanija-moze-da-postigne-clanstvo-u-eu-do-2030-godine">Albanije </a>i <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/spajic-nastojacemo-da-se-crna-gora-pridruzi-eu-2028-godine">Crne Gore</a>, s obzirom na to da se sve suočavaju sa sličnim problemima i traži im se više rada na borbi protiv organizovanog kriminala, slobodi medija, slobodi govora, &nbsp;<a href="https://www.insajder.net/teme/izvestilac-ep-za-albaniju-u-tirani-i-podgorici-postoji-volja-zvanicni-beograd-pravi-probleme-vecim-video">izvestilac Evropskog parlamenta za Albaniju Andreas Šider </a>kaže da je razlika u volji.
“Znamo, to su isti problemi i nijedna zemlja nije savršena. Uzgred, nije savršeno ni svih 27 zemalja članica. Pitanje borbe protiv korupcije je veoma važno, postojanje funkcionalne vladavine prava i pravosudnog sistema je važno. Na primer, u Albaniji su napravili taj “proces provere”, izuzetno tešku reformu, ali sada su to prošli i imaju modernizovan pravosudni sistem. Imaju SPAK, koji istražuje, neki kažu i previše, ali - ljudi iz svih političkih partija su bili pod istragom, bilo ih je koji su završili i u zatvoru. To je jasan signal da neko želi promene. Medijska situacija, transparentnost - da, to su otvorena pitanja. Ali, moj osećaj je da u Beogradu, umesto da se ide napred i izlazi iz komplikovane situacije, aktuelna vlast pravi probleme još većim. Niko nema interes da mediji budu transparentiniji, niko nema interesa za istragu u vezi sa borbom protiv korupcije i to je pravi problem. Znamo da nijedna zemlja nije savršena, ali volja da se ide u pravom smeru u ovom trenutku nedostaje Beogradu”, kaže Šider.
Izvor: Tanjug

Spajić: Cilj je da Crna Gora 2028. godine postane punopravna članica EU

Od decembra 2021. godine Srbija stoji na putu ka Evropskoj uniji. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-otvaranje-klastera-3-gotovo-sigurno-pocetkom-2025-l6x8ogqv">Krajem decembra prošle godine, predsednik Vučić je rekao da krajem januara, početkom februara otvaramo klaster 3</a>. Došli smo do druge polovine maja, a taj kalster koji u sebi sadrži osam poglavlja - i dalje je zatvoren. Na pitanje Insajdera zašto je situacija takva i kada bi mogao da bude otvoren, portparol Evropske komisije Gijom Mersije kaže - sprovedite reforme.
“Proces ulaska u Evropsku uniju, odnosno proširenja, je proces zasnovan na zaslugama. Kako to funkcioniše? Vi sprovedete reforme, uradite vaš posao, vaš domaći zadatak i onda možete da napredujete i ubrzate put pristupanja. Ukoliko u ovom trenutku nemate novih otvorenih klastera - to je zato što Srbija mora da sprovede važne reforme. Nekoliko puta smo pominjali da su ključnim reformama smatramao vladavinu prava, medijske slobode, nezavisnost pravosuđa. Dakle, postoji različiti tipovi reformi koji bi trebalo da budu implementirani. Zato nismo mogli da omogućimo napredak u poslednje vreme”, kaže Mersije.
Da će sprovoditi reforme, Srbija se obavezala i reformskom agendom. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/evropska-komisija-clanstvo-zapadnog-balkana-u-eu-politicki-bezbednosni-i-ekonomski-interes-unije">Reč je o dokumentu koji je usvojila kako bi dobila sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan,</a> što je finansijski instrument za zemlje našeg regiona vredan šest milijardi evra ukupno. Srbiji sleduje 1,5 milijardi kroz grantove i povoljne kredite, koji bi trebalo da se isplaćuje u ciklusima. Ovim Planom, svakoj zemlji je omogućeno i predfinansiranje, što je oko sedam odsto od ukupnog iznosa, u slučaju Srbije 111 miliona. Na naše pitanje kada će uplata biti i da li je uzrok tome što je još nema nesprovođenje obećanih reformi ili poslednji diplomatski potezi - Mersije ne precizira.
“Mi smo dogovorili sa našim partnerskim zemljama, uključujući i Srbiju - reformsku agendu. Dakle, imate dugu listu reformi koje treba da se sprovedu, sa određenim rokovima. Kako biste dobili novac, morate da sprovedete reforme. U okviru tog Plana rasta, imate regularne zahteve za isplatu, po ciklusima. Ali, možete da uputite zahtev i za predfinansiranje. To predfinansiranje je oko sedam odsto, toliko zemlja može da traži i tu postoje neki zahtevi koji moraju da se ispune. Dakle, mora da bude usvojena reformska agenda - što je u slučaju Srbije i urađeno. Komisija i Srbija su usvojile listu reformi, postoje i odobravanja i ratifikacije u vašem parlamentu i onda ostaju još samo neki administrativni koraci između zemlje i Komsije. Što se Srbije tiče - upućen je zahtev za tih sedam posto i sada smo u završnoj fazi obrade različitih koraka kako bismo mogli da isplatimo tih sedam posto. To bi trebalo da bude urađeno što je pre moguće”, kaže on.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Doaxylhj6vfc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Odnosi sa Moskvom, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/trenutno-nema-novih-pritisaka-zbog-neuvodenja-sankcija-rusiji">neuvođenje sankcija Rusiji</a> neretko su na meti kritika i uzrok prelaska iz toplih u hladne odnose. Zvanično Brisel tvrdi da odnosi sa Rusijom ne mogu biti uobičajeni, a od zemlje se traži da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Osim toga, pomaka u odnosima sa Prištinom nema, a deluje da su dve strane sve udaljenije. Dodatno, deo domaće javnosti smatra da će uvek biti novih zahteva od EU, upravo dok se ne reši situacija u vezi sa Kosovom. Na pitanje Insajdera da li je rešavanje odnosa sa Prištinom u tom slučaju poslednji zahtev portparol Komisije - insistira na reformama.
“Sada je otvoren prozor mogućnosti. Ja u potpunosti razumem da je proširenje dug proces, koji zahteva ogroman broj reformi. Mora da se u potpunosti promeni način na koji zemlja funkcioniše - institucije, ekonomija i sve, što zahteva mnogo vremena. Tačno je da su Srbija i neke druge zemlje kandidati započele proces pre više godina i da taj proces ne ide brzo kako bi se očekivalo. Ali sada, zbog celog geopolitičkog konteksta, postoji poziv za buđenje. Proširenje je geopolitička investicija za Evropsku uniju i to je razlog zašto se proširenje stavlja na vrh prioriteta. Mi zaista želimo da radimo sa zemljama kandidatima, koji žele da se priključe Evropskoj uniji, kako bismo bili sigurni da proces može da ide brže. Vidimo sa Ukrajinom - Ukrajina je u potpunosti posvećena tom poslu. Oni sada prolaze kroz proces skrininga, idu kroz sve proceduralne korake. To je potpuno neverovatno kada samo i mislite o tome, jer na toj teritoriji besni rat, ali - moguće je jer imaju hrabrost i energiju”, tvrdi Mersije.
U vreme danu ovog intervjua, <a href="https://www.insajder.net/teme/studenti-ultramaratonci-stigli-u-brisel">u Brisel su stigli studenti ultramaratonci</a> koji su trčali blizu 2000 kilometara kako bi probudili evropsku javnost i ukazali na probleme sa kojima se zemlja suočava. Prethodno je grupa studenata iz Srbije vozila bicikle do Strazbura skoro 1400 kilometara - sa istim ciljem. U Srbiji se prema Evropskoj uniji javljaju kritike, jer deo javnosti smatra da ona na probleme žmuri, zarad svojih interesa. Mersije takve tvrdnje opovrgava.
“Pa, ne mislim da smo žmurimo. Mi znamo šta se dešava u Srbiji i zato uporno pozivamo da se sprovedu važne reforme. Na kraju, naredni koraci u procesu proširenja su i na zemljama članicama. Ono što mi kao Evropska komisija radimo je da pomognemo svima - to mogu da budu politički lideri, civilno društvo, studenti, bilo ko ko želi da radi na tom putu ka Evropskoj uniji. Mi dajemo ponudu: želite da se priključite Evropskoj uniji, možemo da radimo sa vama, da vam pomognemo. Možemo da vam damo tehničku podršku, političku, finansijsku, ali morate da radite posao. Dakle, to je ono što radi Komisija i mi smo veoma jasni po tom pitanju. Ponekad imamo primedbe, pokazujemo zabrinutost, ali takođe mi možemo da prevaziđemo te nedostatke i da radimo zajedno jer na kraju - želimo da se Srbija priključi Evropskoj uniji, ako ona to želi” zaključuje u razgovoru za Insajder portparol Evropske komisije Gijom Mersije.
Novinarka Teodora Vasiljević

Portparol EK Gijom Mersije za Insajder: “Evropska unija ne žmuri na dešavanja u Srbiji” (VIDEO)

Helena Ivanov kaže da se posle <a href="https://www.insajder.net/teme/insajder-dokument-tura-do-strazbura-video">akcija studenata</a> bilo nekih "kritičnijih" objava evropskih zvaničnika na društvenim mrežama.&nbsp;
"Međutim, i dalje se održao prisni sastanak sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i dalje se visoki zvaničnici EU sastaju sa predsednikom Aleksandrom Vučićem iako bi po Ustavu trebalo da se sastaju sa premijerom. Svaki put kada se evropski zvaničnici sastanu sa predsednikom Vučićem, oni priznaju da je on preuzeo sve", kaže Ivanov.
Takvi postupci evropskih zvaničnika su, dodaje, tiha podrška vlastima u Srbiji - "posebno kada su studentski zahtevi toliko u skladu sa onim što EU očekuje od Srbije".
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DLRo0m_pW9x4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
"Ako uporedim ton Evropske unije kada je u pitanju sankcija Rusiji, kada je u pitanju <a href="https://www.insajder.net/teme/vucic-stigao-u-moskvu-da-li-je-ugrozen-evropski-put-srbije-video">Vučićev odlazak u Moskvu</a>, kada je u pitanju čitav odnos koji Srbija sa Moskvom - a to su oštri i glasni tonovi - a kada su u pitanju studentski protesti, sa izuzetkom evropskih poslanika - rekla bih da su evropski zvaničnici rezervisani po tom pitanju", navela je Ivanov.
Ivanov kaže da Evropska unija zna šta se dešava u Srbiji.&nbsp;
"'Znati ali odlučiti da žmuriš' tako bih opisala stanje EU. Brisel to radi iz sopstvenog interesa. Kada bi Srbija napustila svoj evropski put na kojem je deklarativno, to bi stvorilo geopolitički problem za ceo Zapadni Balkan a samim tim i za EU. Ostajanje na evropskom putu je bitno za Evropu a druga stvar, naravno, tu je i litijum. Tako da bilo ko može da omogući Evropi pristup litijumu, Uniji je partner", navela je ona.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Nišu da očekuje da se u narednih 10 dana u skupštinskoj proceduri nađu izmene i dopune tri medijska zakona, čijim usvajanjem će, kako ističe, biti ispunjen važan uslov za otvaranje klastera 3 u pregovorima Srbije sa EU. &nbsp;Ivanov kaže da je pitanje da ako i zakoni budu usvojeni - da li će biti implementirani. "Srbija ima jako kvalitetne zakone, ali je problem da se oni ne poštuju", rekla je Ivanov.
Evropski parlament nedavno je usvojio rezoluciju o Srbiji u kojoj se ponavljaju sve one stare zamerke o vladavini prava, neusklađenosti sa spoljnom politikom, stanju u medijima. Na pitanje koliki je značaj te rezolucije kada su u pitanju evrointegracije, Ivanov podseća da rezolucije EP nisu obavezujuće ali da usvajanje rezolucije jeste ohrabrujuće.
"To govori da EP neke stvari vidi u Srbiji, da je dobro da se izjasni ali koliko to može da utiče na bilo koju odluku koju će neki visoki zvaničnik da donese - to može da bude minimalno", naglasila je Ivanov.
<a href="https://www.insajder.net/teme/subotica-i-nis-u-fokusu-studentski-protesti-i-svenarodni-sabor-insajder-na-licu-mesta">Više informacija pronađite u našem lajv blogu.</a>
Izvor: Insajder

Evropska unija