Kancelarija EU zadužena za statistiku navodi da je među zemljama Evropske unije procenat samozaposlenih penzionera koji su nastavili da rade ili su se ponovo uključili na tržište rada bio najveći u Švedskoj (98,4 odsto), Finskoj (88) i Irskoj (87,7).
S druge strane, najniži udeo bio je u Španiji (18,2 odsto), Grčkoj (20,3) i Sloveniji (40,4).
Više od polovine (57 odsto) zaposlenih penzionera u EU bilo je zaposleno sa skraćenim radnim vremenom.
Ova stopa bila je mnogo veća nego kod zaposlenih koji nisu penzioneri (16,2).
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od polovine samozaposlenih u EU radi i nakon penzionisanja

"Poslednji put kada smo izašli na tržište i pogledali budžet, bio je iznad 2,55 milijardi evra. Tako da smo trenutno usred ažuriranja tog kapitalnog troška. Status strateškog projekta (EU) zahteva od nas da ispunimo standarde Unije za zaštitu životne sredine i ljudskih prava, a to će se odraziti na konačni kapitalni trošak", rekao je Bluit za Rojters. 
 
Bluit nije želeo da iznosi procenu revidiranih troškova ili vremenskog okvira za projekat "Jadar" (prvobitna procena je bila da će proizvodnja početi 2027. godine), rekavši da Rio Tinto još nije dobio dozvolu za eksploataciju terena. 
 
"Kada dobijemo tu licencu, onda možemo da ažuriramo planove projekta i da pogledamo troškove. Tako da ne želim da dajem konačan datum", naveo je Bluit i dodao da projekat "Jadar" pozicionira Srbiju "na čelo zelene i digitalne revolucije". 
 
Ako bude realizovan, projekat "Jadar" bi mogao da zadovolji 90 odsto sadašnjih potreba Evrope za litijumom. Ali demonstranti u Srbiji prete da će blokirati puteve i pruge ako projekat bude nastavljen, navodi Rojters. 
 
Agencija podseća da je projekat, koji iz ekoloških razloga osporavaju zelene grupe i mnogi Srbi, bio povod za masovne proteste 2022. koji su naveli vladu da kompaniji Rio Tinto poništi sve licence za istraživanje. Tu odluku vlade prošle godine je poništio Ustavni sud Srbije. 
 
Rio Tinto je jedina velika rudarska kompanija koja se u velikoj meri okrenula projektima sa litijumom, koji se koristi u baterijama za električna vozila. 
 
Budući da je tržište litijuma u ​​zastoju jer je ponuda znatno veća od tražnje za baterijama za električna vozila, proći će godine dok se ne sazna da li je ulaganje kompanije Rio Tinto u te projekte bilo isplativo, navodi Rojters i dodaje da su projekcije tražnje za litijumom pozitivnije za narednu deceniju.
Otkako su studentski protesti zahvatili zemlju, sve druge društvene teme su pale u senku. To važi i za projekat Jadar, polarizujuću temu koja je dominirala društvenim narativom do pada nadstrešnice. Od tog trenutka, vesti vezane za projekat iskopavanja litijuma su se sporadično pojavljivale u javnosti, ali i bile brzo marginalizovane drugim aktuelnostima.
Kompanija Rio Tinto pozdravila je juče to što je projekat o otvaranju rudnika litijuma u okolini Loznice <a href="https://www.insajder.net/teme/projekat-jadar-medu-projektima-eu-za-vlast-odlicna-vest-za-aktiviste-dokaz-da-je-evropi-vazna-samo-njihova-zivotna-sredina-video">proglašen strateškim projektom</a>, uz ocenu da to znači da se projekat može razvijati u skladu sa standardima <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/nacionalni-konvent-o-eu-zabrinutzbog-odluke-unije-o-projektu-jadar">EU</a>. Aktivisti koji se protive otvaranju rudnika, sa druge strane, poručuju da od svoje borbe neće odustati.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D8KofbctZmKg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Insajder je ranije <a href="https://www.insajder.net/teme/smanjen-broj-radnika-u-rio-tintu-usled-organizacionih-promena-kompanija-tvrdi-da-ne-odustaje-od-projekta-jadar">objavio </a>da je kompanija "Rio Sava", ćerka firma "Rio Tinta" zadužena za realizaciju projekta "Jadar", nedavno otpustila određen broj ljudi. Iz kompanije "Rio Sava" su potvrdili za Insajder da "sprovode organizacione promene", ali nisu precizno odgovorili na pitanje o tačnom broju radnika koji je ostao bez posla, kao i o radnim mestima na kojima su bili zaposleni. &nbsp;
Izvor: Beta

Direktor Rio Tinta: Preispitujemo troškove projekta Jadar

U saopštenju se navodi da protivljenje građana projektu Jadar "nije refleksna ni emotivna reakcija, već artikulisan izraz dubokog nepoverenja u institucije Republike Srbije i njihovu sposobnost da zaštite javni interes u kontekstu jednog izuzetno kompleksnog i potencijalno rizičnog rudarskog projekta".
NKEU tvrdi da Srbija već više od 20 godina ne uspeva da obezbedi "ni osnovnu primenu zakona o sprečavanju i kontroli industrijskog zagađenja".
"Podrška ovom projektu bez prethodnog usklađivanja sa principima zaštite životne sredine, javne odgovornosti i demokratskog odlučivanja rizikuje da u domaćoj javnosti bude percipirana kao oblik ekološkog prelivanja štete, prenošenja posledica strateških politika EU na zemlje koje još nisu članice", stoji u saopštenju NKEU.
Dodaje se da takav pristup EU može dodatno da produbi društvenu krizu i da izazove nove talase građanskih protesta koji su usmereni kako protiv domaćih institucija tako i protiv Evropske unije.
NKEU je pozvao Evropsku uniju da dalje razmatranje projekta Jadar uslovi "merljivim napretkom u oblasti vladavine prava, izgradnjom administrativnih kapaciteta i jasno izraženom političkom voljom da se svi projekti u Srbiji realizuju isključivo u skladu sa najvišim evropskim standardima u pogledu transparentnosti, zaštite životne sredine i bezbednosti građana".
Kompanija Rio Tinto pozdravila je to što je projekat o otvaranju rudnika litijuma u okolini Loznice proglašen strateškim projektom, uz ocenu da to znači da se projekat može razvijati u skladu sa standardima EU. Aktivisti koji se protive otvaranju rudnika, sa druge strane, poručuju da <a href="https://www.insajder.net/teme/projekat-jadar-medu-projektima-eu-za-vlast-odlicna-vest-za-aktiviste-dokaz-da-je-evropi-vazna-samo-njihova-zivotna-sredina-video">od svoje borbe neće odustati.</a>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D8KofbctZmKg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Izvor: Beta

Nacionalni konvent o EU zabrinut zbog odluke Unije o projektu "Jadar"

Ovako su pre tri godine izgledali masovni protesti širom Srbije u kojima se tražila zabrana iskopavanja litijuma. Danas, tri godine kasnije, iz<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/eu-stavila-jadar-na-listu-strateskih-projekata-iz-trecih-zemalja"> EU stiže vest da je projekat Jadar o otvaranju rudnika litijuma u okolini Loznice proglašen strateškim projektom</a>. Kako je izjavio evropski komesar za industriju u Briselu, ovaj projekat je među 13 od ukupno 49 koliko je bilo prijavljeno.
"Odabrano je 13 jer ispunjavaju prilično stroge uslove koje takođe treba da napomenemo. To uključuje izvodljivost, njihov direktan uticaj na evropsku ponudu, njihove posledice za celu Evropsku uniju i njihovu usklađenost sa našim društvenim i ekološkim standardima. Sada će ovi projekti uživati podršku Komisije, država članica i finansijskih institucija. Takođe ćemo biti uključeni u finansijske napore kako bismo osigurali da ovi projekti postanu stvarnost", izjavio je evropski komesar za industriju Stefan Sežurne.
Kompanija Rio Tinto smatra da je odluka EU potvrda da Srbija ima važnu ulogu u energetskoj i digitalnoj budućnosti Evrope, uz napomenu da su posvećeni dijalogu. Ovo je dobra vest i za predsednicu parlamenta Anu Brnabić koja je kao premijerka pre 3 godine rekla da je stavila tačku na <a href="https://www.insajder.net/teme/smanjen-broj-radnika-u-rio-tintu-usled-organizacionih-promena-kompanija-tvrdi-da-ne-odustaje-od-projekta-jadar">projekat Jadar</a>. Odluka Evropske unije za nju znači da će za ovaj projekat &nbsp;važiti najviši standardi očuvanja životne sredine.
"To će onda značiti da mi, na način koji ne ugrožava našu životnu sredinu, naše vode, našu zemlju, naš vazduh, imamo stratešku sirovinu koja će obezbediti do 20.000 novih radnih mesta, zato što mi naš litijum nećemo izvoziti, nego ćemo ga koristiti za unapređenje životnog standarda, bolje poslove, bolje plate, samim tim bolje penzije, više investicija u Republici Srbiji", izjavila je predsednica Parlamenta Ana Brnabić.
Za Zlatka Kokanovića iz udruženja “Ne damo Jadar", međutim, ova odluka je znak da Evropu interesuje samo njihova zdrava životna sredina.
&nbsp;“Gospođa Evropa je skinula svoje rukavice i pokazala svoje pravo lice, a to je da se ne zalaže za vladavinu prava, za slobodu govora, za zdravu životnu sredinu i da ne čuje građane u Srbiji jer mi imamo Srpsku akademiju nauka, akademsku zajednicu, imamo novosadske univerzitete, beogradske univerzitete, imamo 63,5 odsto građana Republike Srbije koji su jasno rekli da neće rudnik litijuma u Srbiji i oni su se na sve te naše odluke oglušili", izjavio je za Insajder Zlatko Kokanović iz “Ne damo Jadar.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F8KofbctZmKg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Dokle je stigao projekat Jadar, javnost nije u potpunosti upoznata. U pravnom smislu, kompanija Rio Tinto mora da traži od Ministarstva životne sredine &nbsp;smernice za studiju uticaja na životnu sredinu za druga dva dela projekta, stručnjaci kažu i daleko problematičnija - deponiju i preradu industrijskog otpada. Na pitanje da li su od ministarstva tražili ove smernice, iz Rio Tinta nisu odgovorili. Odgovor nismo dobili ni od nadležnih državnih institucija-ministarstva za zaštitu životne sredine i ministarstva rudarstva i energetike.&nbsp;
Novinarka Bojana Stojanović

Teme

Projekat Jadar među projektima EU: Za vlast odlična vest, za aktiviste dokaz da je Evropi važna samo njihova životna sredina (VIDEO)

Kako je danas saopštio Savet EU, Srbija se nije uskladila sa odlukom (CFSP) 2025/9311 koja se odnosi na restriktivne mere s obzirom na delovanje Rusije koje destabilizuje situaciju u Ukrajini, odlukom (CFSP) 2025/9361 o restriktivnim merama u pogledu dejstava koja podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine i odlukom (CFSP) 2025/9571 koja se tiče restriktivnih mera s obzirom na situaciju u Rusiji. 
 
Takođe se Srbija nije uskladila sa odlukom EU 2025/9601 kojom se menja odluka iz 2018. o restriktivnim merama protiv širenja i upotrebe hemijskog oružja, kao ni sa odlukama 2025/9631 i (CFSP) 2025/9661 o restriktivnim merama zbog destabilišućih aktivnosti Rusije. 
 
Sa šest novih odluka od 20. maja uskladile su se sve ostale države kandidati za članstvo u EU iz regiona Zapadnog Balkana izuzev Srbije - Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i BiH. 
 
Savet je naveo da će usklađivanje sa odlukama obezbediti kandidatima za članstvo da njihove nacionalne politike budu u skladu s EU dodajući da Unija "prima na znanje tu posvećenost i pozdravlja je".
Podsetimo, u prvoj polovini januara, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/srbija-se-nije-uskladila-sa-cetiri-nove-spoljnopoliticke-odluke-eu-sa-jednom-jeste">Srbija je bila jedina zemlja kandidat za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana koja se nije uskladila sa četiri nove spoljnopolitičke odluke EU </a>u vezi sa kršenjem ljudskih prava, Ukrajinom i Malijem, ali se jeste uskladila sa odlukom koja se tiče Haitija.
Dok se krajem januara <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/srbija-se-uskladila-sa-tri-nove-spoljnopoliticke-odluke-eu">Srbija uskladila sa tri nove spoljnopolitičke odluke EU </a>u vezi sa situacijom u Venecueli i akcije Hamasa i Palestinskog islamskog džihada.
Izvor: Beta

SE: Srbija se ponovo jedina iz regiona nije uskladila sa novim spoljnopolitičkim odlukama EU

"Plan nam je, i to smo sada potvrdili sa komesarkom Kos, da pokušamo da završimo sve do sredine jula, kako bismo eventualno mogli da otvorimo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/bez-dogovora-o-otaranju-klastera-3-sa-srbijom">klaster 3 </a>do kraja jula. To je ambiciozan plan, ali to želimo i svakako mislim da možemo", rekla je ona srpskim novinarima u Briselu nakon sastanka.
Navela je da je na sastanku bilo reči o reformama, izboru za članove Saveta REM-a, preporukama ODIHR-a, kao i o medijskim zakonima.
Istakla je da je sa njom na sastanku bio i ministar za evropske integracije Nemanja Starović.
"Tako da je i on mogao da uđe u više detalja o svemu onome što je važno za sledeći godišnji izveštaj o napretku", rekla je Brnabić.
Sastanak sa Kos ocenila je kao "dobar, pravi radni sastanak".
Dodala je da su razgovarale i o trenutnoj situaciji u Srbiji i o jučerašnjem sastanku sa organizacijama civilnog društva u Skupštini Srbije, ali i, kako je navela, napadima na predsednika Srbije Aleksandra Vučića "kako bi pokazali kakva je politička scena u Srbiji".
Upoznala je komesarku Kos, dodala je, sa<a href="https://www.insajder.net/teme/tepic-tok-krije-skaj-prepisku-o-vezama-filipa-koraca-i-drzavnog-vrha-vucic-laz-i-besmislice-video"> tvrdnjama poslanice SSP Marinike Tepić da je Vučić povezan sa narko kartelom</a>.
Izvor: Agencije

Brnabić: Plan je da klaster 3 bude otvoren do kraja jula

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je, otvarajući ovaj tvining projekat, da će on trajati dve godine i da će u njemu biti angažovani stručnjaci iz četiri zemlje, među kojima su Grčka, Slovenija, Švedska i Francuska.
"Ti stručnjaci će našim institucijama pružati stručnu i savetodavnu podršku kako bi postigli cilj prepoznat kao jedan od najznačajnijih u procesu pristupanja Srbije EU — u pitanju je usklađivanje radnog zakonodavstva, a krajnji cilj je formiranje nacrta zakona o radu", rekla je ona.
Prema njenim rečima, projekat će obuhvatiti usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, izradu novog zakona o radu i prvog zakona o radnoj praksi, kao i jačanje konsultativnih mehanizama sa socijalnim partnerima, a poseban akcenat biće na pripremama za pristupanje Srbije EURES mreži, evropskoj mreži službi za zapošljavanje.
Ministarka je objasnila da je tvining mehanizam koji EU koristi za pretpristupnu podršku zemljama kandidatima koje se nalaze u procesu pristupanja Evropskoj zajednici, kao što je i naša zemlja.
"Rezultat radionica, različitih panela, diskusija i svega onoga što će nas očekivati tokom naredne dve godine doprineće da Srbija stekne sve uslove za pristupanje EURES-u kao Evropskoj mreži službi za zapošljavanje", rekla je Đurđević Stamenkovski.
Kako je navela, učešće u EURES-u je preduslov za punu integraciju našeg tržišta rada u evropsko, ravnopravno učešće naših agencija za zapošljavanje na evropskom tržištu rada, ali i prilika za bolju mobilnost radnika, zaštitu njihovih prava i efikasnije povezivanje poslodavaca i tražilaca posla unutar EU.
Ministarka je dodala i da je jako važno da Srbija poradi na podizanju standarda kada su u pitanju uslovi za radnike u našoj zemlji, naglašavajući da je želja da tokom naredne dve godine jedan od prvih koraka bude i izrada tabele usklađenosti, gde bi imali komparaciju šta je to što Srbija danas ispunjava kada su u pitanju evropski standardi u ovom domenu, a šta je to što je potrebno da popravimo, izmenimo, dopunimo, nadogradimo kako bismo se uskladili sa evropskim standardima.
"Srbija pripada evropskoj porodici naroda i naša je obaveza pre svega prema građanima da uskladimo radno zakonodavstvo sa evropskim standardima. Zahvaljujemo našim partnerima iz EU koji su prepoznali značaj ove teme, opredelili sredstva iz pretpristupnih fondova kako bismo zajedničkim snagama uspeli da tokom naredne dve godine obavimo sve neophodne pripreme i pred srpsku javnost, ali i pred njene nadležne institucije, izađemo sa nacrtom zakona o radu", rekla je ona.
Prema rečima ministarke, taj nacrt koji će prirediti struka i partneri iz EU pre svega treba da bude izraz temeljnog društvenog konsenzusa i društvenog dijaloga koji će se voditi i sa reprezentativnim sindikatima, kao i predstavnicima poslodavaca i radnika, odnosno sa najvažnijim "adresama" koje su zainteresovane da Srbija do kraja 2026, početkom 2027. dobije najbolju verziju nacrta Zakona o radu.
"Na taj način bi poslali poruku da brinemo o našim radnicima, jer to je jako važno za podizanje i životnog standarda, ali i za poslovni ambijent, kao i za ono čemu želimo — a to je da budemo lideri i da se takmičimo u privlačenju investicija iz inostranstva", rekla je Đurđević Stamenkovski.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je da je ova tvining inicijativa, koja se danas pokreće, važna za preispitivanje i unapređenje radnog prava u Srbiji, kao i za omogućavanje pristupa EU.
"Radno pravo je srž otpornih ekonomija i društava i zato je veoma važno imati moderan, sveobuhvatan zakon o radu koji je garancija lojalnosti, učešća i socijalne kohezije. Mehanizmi za socijalni dijalog omogućavaju radnicima da utiču na odluke koje utiču na njihove živote i oblikuju ih, a ovo je važno i na političkom nivou, kao i na nivou nacionalnih politika, kao što su zapošljavanje, uslovi rada ili nivo prihoda", rekao je on.
Žiofre je dodao da demokratske politike moraju uključivati sve aktere i sve zainteresovane strane, posebno u vremenima krize.
On je naglasio da srpski radnici treba da budu poštovani i da bolji uslovi rada znače bolji život za srpske radnike.
"Moderno radno pravo treba da uzme u obzir savremene realnosti kao što su rad na daljinu ili rad preko platformi, a zaštitu treba poboljšati, jer svet se menja i radno pravo treba biti u skladu sa najnovijim standardima", rekao je on.
Žiofre je naveo i da je EU usvojila direktivu o radu na platformi koja će osigurati da tehnologija ne oslabi prava radnika, odnosno da prava radnika ostanu u skladu sa novim oblicima zapošljavanja koje tehnologija donosi.
"Takođe moramo osigurati da zakoni pomažu ljudima da kombinuju svoj poslovni i privatni život. Naše direktive podržavaju roditeljstvo, fleksibilne aranžmane rada i tako dalje. Ali ne zaboravljam i na prihode, i Direktiva o minimalnoj plati u EU je tu da obezbedi legalne prihode i prosperitet", rekao je Žiofre.
Kako je naglasio, ovaj projekat će pomoći Srbiji da učestvuje na evropskom tržištu rada, a to je važan korak ka dubljoj integraciji Srbije u EU.
Izvor: Tanjug

EU pokrenula projekat podrške reformi radnog zakonodavstva u Srbiji

Fico je, govoreći na događaju češkog udruženja "Svetopoluk“ u Bratislavi, izjavio da češki i slovački zvaničnici treba da razgovaraju o stavu o ratu u Ukrajini, kao i o pravu veta u okviru Evropske unije.
Prema njegovim rečima, svaka država članica treba da ima pravo veta, jer ako to ne postoji, kako je rekao, neće biti ni Evropske unije.
Fico je pozvao na oživljavanje pregovora između slovačke i češke vlade, ali i na oživljavanje ideje Višegradske četvorke (V4), koja osim Češke i Slovačke uključuje i Mađarsku i Poljsku.
"Mogu da ponovim u ime vlade, u bilo koje vreme, na bilo kom mestu u Slovačkoj, o bilo kojoj temi, vlada je spremna da pregovara sa našim partnerom, češkom vladom“, izjavio je Fico, napominjući da postoji mnogo tema o kojima zemlje treba da razgovaraju.
On je rekao da je grupacija V4 trenutno "politički mrtva“, a tvrdi da je taj format "namerno prekinut“, prenosi TASR.
"Nije stvar u tome da se lideri ne razumeju. Radilo se o stalnom koncentrisanom pritisku velikih zapadnih zemalja da se V4 razbije kao snažno regionalno udruženje“, ocenio je Fico.
Izvor: Tanjug

Fico: Bez prava svake članice na veto neće ni biti Evropske unije

Trenutak kada se Kosovo ponovo našlo u dnevnoj žiži domaćih medija, ali ne i u fokusu najviših državnih zvaničnika Srbije, zabeležen je 23. maja, kada su kosovski policajci u centru Kosovske Mitrovice opkolili jednog srpskog maturanta. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/maturant-u-kosovskoj-mitrovici-zrtva-policijskog-nasilja">Na snimku koji je osvanuo na društvenim mrežama vidi se kako jedan od policajaca hvata mladića za vrat i maltretira ga, pri čemu su na njegovom vratu bili vidljivi tragovi krvi</a>. Od daljeg maltretiranja maturanta su spasili okupljeni građani i profesori. "Zaista je tužno i tragično da nema zvaničnih oglašavanja po pitanju ovog slučaja maltretiranja tinejdžera u severnom delu Kosovske Mitrovice. Ali verujem da ni ne bi imali ništa pametno da kažu, imajući u vidu u kakvoj situaciji se našao srpski narod na tom prostoru. Tako da je negde bilo neophodno i ranije, ne samo da se daju izjave, nego da se reaguje da bi se suzbila mogućnost ovakvih dešavanja, a nažalost, opet napominjem da povlačenjem Srba iz kosovskih institucija, došli smo do toga da nam se dešavaju ovakvi incidenti", rekao je u izjavi za Insajder Mijačić. Ministar unutrašnjih poslova Srbije<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dacic-izdar-nalog-za-hapsenje-policajca-koji-je-napao-srednjoskolca-u-severnoj-mitrovici"> Ivica Dačić izjavio je da će policajac biti uhapšen čim se za to ukaže prilika i da poternica protiv njega neće biti povučena</a>. S druge strane, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/direktor-policije-kosova-o-incidentu-u-severnoj-mitrovici-maturant-imao-tragove-markera-na-vratu-a-ne-krvi">direktor Policije Kosova Gazmend Hodža rekao je na konferenciji za medije da mladić nije imao tragove nasilja, već crtež markerom</a>. Istovremeno, zatvaraju se preostale institucije koje su radile po srpskom sistemu<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/paraliza-politickih-institucija-u-pristini-se-nastavlja-sednica-skupstine-kosova-nije-konstituisana-ni-iz-21-pokusaja">, a parlament Kosova i dalje se ne može konstituisati</a>. Novi specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine, danski diplomata Piter Serensen – koji je početkom februara 2025. godine nasledio Miroslava Lajčaka i od tada dva puta posetio Beograd – za sada se retko pojavljuje u javnosti, što dodatno opterećuje dijalog. U Beogradu, međutim, tema Kosova gotovo da se i ne spominje. Predsednica Skupštine Ana Brnabić, premijer Đuro Macut i predsednik Aleksandar Vučić poslednjih nedelja retko govore o ovom pitanju.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230120210128_2e503c90a749aaffd1554f5040cf492b713c4d86585c397ec59982d0bb9fa201.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20230120210128_2e503c90a749aaffd1554f5040cf492b713c4d86585c397ec59982d0bb9fa201" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Članica nevladine organizacije “Nova društvena inicijativa” iz Kosovske Mitrovice Milica Andrić Rakić"> <figcaption>Članica nevladine organizacije “Nova društvena inicijativa” iz Kosovske Mitrovice Milica Andrić Rakić. Foto: Insajder</figcaption> </figure>  "Prvenstveno, mislim da je to deo nove taktike Vlade ili konkretno Vučića, koji je bio toliko kritikovan zbog oglašavanja oko stvari za koje je nenadležan i pretpostavljam da zbog toga sada menjaju pristup. Ali kada je sama tema Kosova u pitanju, ona praktično bude u centru pažnje u suštini samo kada vlast to želi, jer ili može da učini nešto po tom pitanju, pa im odgovara, ili, što se zaista retko dešava da žele da skrenu pažnju na neke veće teme. Ključni problem je zapravo interesovanje javnosti, jer je u Srbiji već nekoliko godina unazad došlo do neke vrste zasićenja kada su teme sa Kosova u pitanju. Iako ima interesovanja javnosti, to je uglavnom samo da se konstatuje da je na Kosovu sve izgubljeno zahvaljujući politici dosadašnje vlasti i to je to", navodi za naš sajt Andrić Rakić. Prema njenom mišljenju, interesovanje javnosti je takvo da ne postoji osećaj da je situacija loša i na tome se sve završava. "Onda nema ni preteranog pritiska vladajuće partije da se bavi konkretnijim rešavanjem nekih pitanja ovde, osim da reflektuje te napade koji su u vezi sa tim šta su oni učinili do sada da bi se došlo u takvu situaciju. To je jedan, da kažem, začarani krug opšte suštinske nezainteresovanosti da se promene stvari na terenu, a ostalo je posle samo taktiziranje vlasti u kojoj meri će oni sami, budući da zauzimaju najveći deo medijskog prostora, to načiniti temom", objasnila je u razgovoru za Insajder Andrić Rakić.&nbsp; Da je Kosovo tema "po potrebi" ocenjuje i <a href="https://www.insajder.net/teme/mijacic-srbi-na-kim-opstaju-uprkos-nepoverenju-u-lokalne-institucije-i-padu-poverenja-u-vladu-srbije-video-video">koordinator radne grupe Nacionalnog konventa za poglavlje 35, Dragiša Mijačić.</a> "Jako je teško komunicirati sve ono što se dešava, ili se komunicira na način da kada državnim organima, pre svega visokim državnim funkcionerima odgovara, oni su vrlo glasni po nekim pitanjima, a onda se ućute kada su u pitanju neke druge stvari. To smo videli i do sada više puta, i negde se ta komunikacija o Kosovu stavlja kao veći prioritet nego rešavanje pitanja stanovništva na tom prostoru", ocenio je Mijačić  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240912110940_7aa5b2c2234cda03a2a9dd7f58ebdcaf2ef08469ac61b73146ef1e15641d688f.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="20240912110940_7aa5b2c2234cda03a2a9dd7f58ebdcaf2ef08469ac61b73146ef1e15641d688f" data-rendition-name="original" width="1800" height="1139" loading="lazy" alt="Dragiša Mijačić"> <figcaption>Dragiša Mijačić, koordinartor radne grupe nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 i direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, foto: Insajder</figcaption> </figure>  Slična situacija je i na Kosovu. Ni premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti, ni predsednica Kosova nisu se oglasili oko incidenta u Kosovskoj Mitrovici. "Kurti generalno izbegava da govori o dijalogu jer on i kada je došao i preuzeo mandat 2021. godine, prvo što je rekao je da mu dijalog neće biti prioritet i da će to biti tamo negde sedma, osma tema. On se zaista retko oglašavao generalno o tome zato što je prosto i njegova politika dugo bila da dijalog sa Srbijom ne treba voditi i nije mogao da sprovede baš tu politiku, ali suštinski ona se i dešava zato što se većina stvari koja se menja na terenu menja unilateralno i van dijaloga. Formalno, Kosovo jeste u dijalogu sa Srbijom, ali suštinski menja stvari na terenu bez koordinacije sa bilo kim, naravno uključujući tu i Beograd. U tom smislu nema preterane potrebe za njega da se oglašava osim kada treba da stvori utisak da on to radi u nekakvoj koordinaciji sa srpskom zajednicom. Tada koristi sastanke, recimo, sa Nenadom Rašićem, koji je srpski ministar u Vladi Kosova, iako postavljen neustavno i pojedine ličnosti iz Srbije koje dolaze sastaju se sa njim", rekla je naša sagovornica. <h2>Pregovori bez napretka: Dijalog zarobljen političkim interesima</h2> <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/drecun-za-nastavak-dijaloga-potrebna-promena-stava-eu-prema-beogradu-i-razresenje-krize-u-pristini">Razgovori između Beograda i Prištine</a>, koji bi trebalo da konačno razreše postojeći status kvo, kao i sama tema njihovih odnosa, političarima su gotovo isključivo služili kao sredstvo, a retko kao cilj za poboljšanje života ljudi na Kosovu. Političari, i u Srbiji i na Kosovu, posezali su za temom dijaloga i međusobnih odnosa onda kada im je to politički odgovaralo – uglavnom optužujući drugu stranu kako bi ojačali sopstvenu poziciju, skrenuli pažnju sa unutrašnjih problema ili pokazali dobru volju pred međunarodnim partnerima. Kada bi pritisci splasnuli i pažnja javnosti opala, dijalog bi padao u drugi plan, sporazumi su ostajali neprimenjeni, a tenzije nerazrešene. <a href="https://www.insajder.net/teme/uzivo-policajac-ubijen-na-severu-kosova-specijalci-na-ulazu-u-selo-banjska">Od oružanog sukoba u Banjskoj u septembru 2023. godine</a>, kada su poginuli jedan kosovski policajac i trojica Srba, pripadnika grupe koju je predvodio Milan Radoičić, tema Kosova je tek povremeno dospevala u žižu interesovanja. Na najvišem nivou pregovori su potpuno utihnuli, dok su se delegacije na tehničkom nivou poslednji put barem što javnost zna sastale 24. oktobra prošle godine — pre skoro sedam meseci. Ipak sagovornik Insajdera kaže da se razgovori na tehničkom nivou dešavaju iza zatvorenih vrata sa javnost. "Dešavalo se puno toga na tehničkom nivou, ali shodno tome da nema pomaka na političkom nivou, nekako ni ti tehnički sporazumi prosto nisu medijski obrađeni na način da se predstavljaju kao uspeh, već se to predstavljalo kao jedan nužni kompromis u jako teškim političkim dešavanjima. Takođe treba imati u vidu da je situacija na Kosovu, naročito u srpskim sredinama, značajno izmenjena nakon povlačenja srpskih predstavnika iz institucija, i to je stvorilo jednu dinamiku u komunikacijskom smislu nije afirmativno da se kaže da se napravio bilo kakav ustupak kosovskoj strani u procesu tehničkih dijaloga. Tako da, Srbija pokazuje svoju konstruktivnost međunarodnom faktoru, ali kada komunicira u domaćoj javnosti, onda se obično takve stvari izostavljaju", objasnio je Mijačić. "<a href="https://www.insajder.net/teme/kriza-u-skupstini-kosova-albanske-partije-bez-dogovora-srpska-lista-iskljucena">Za srpsku zajednicu zaista je sve stalo</a>, svi kanali i sve mogućnosti rešavanja nekih problema za sada su stale, osim ako EU ne bude pritiskala. Ne znam koliko imaju moći da pritisnu vladu sa tehničkim mandatom na Kosovu, kad nisu mogli Vladu u punom mandatu, tako da baš nema izgleda da se stvari mogu relaksirati", istakla je Andrić Rakić. Podsetimo da je dijalog između delegacija Srbije i Kosova, pod posredstvom Evropske unije, započet je 2011. godine na nivou glavnih pregovarača, dok su se premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači prvi put sastali 2013. godine. Kao rezultat niza njihovih susreta postignut je Briselski sporazum, kojim je predviđeno ukidanje paralelnih srpskih institucija na severu Kosova i formiranje Zajednice srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima. Danas na severu Kosova ima sve manje institucija koje funkcionišu po srpskom sistemu, dok Zajednica srpskih opština i dalje nije formirana. <h2>Decenija neprekidnih sukoba i političkih blokada</h2> Ipak nakon potpisivanja Briselskog sporazuma narednu deceniju rečenice koje su se pisale o temi Kosova sadržale su reči poput tenzije, sukobi, pretnje ... Predstavnici vlasti u Srbiji i na Kosovu su skoro svake nedelje zakazivali konferencije za medije i razmenjivali teške reči putem medija. Od 2015. godine raste nezadovoljstvo srpske zajednice na Kosovu zbog izostanka formiranja Zajednice srpskih opština, što povremeno kulminira tenzijama i blokadama puteva. U novembru 2018. Kosovo uvodi takse od <a href="https://www.insajder.net/arhiva/vesti/vlada-kosova-uvela-takse-od-100-odsto-i-na-robu-stranih-kompanija-koje-imaju-pogone-u-srbiji">100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine</a>, čime dolazi do prekida dijaloga sa Beogradom i dodatnog zatezanja odnosa. Kriza oko registarskih tablica u septembru 2021. dovodi do raspoređivanja specijalnih jedinica kosovske policije na severu i blokada puteva od strane lokalnih Srba, što se smiruje tek posredovanjem EU i KFOR-a. Krajem 2022. dolazi do ponovne <a href="https://www.insajder.net/teme/tenzije-zbog-tablica-rastu-video">krize sa tablicama</a> i <a href="https://www.insajder.net/teme/kosovo-i-metohija-izgovor-za-spore-evrointegracije-video">srpski predstavnici napuštaju kosovske institucije</a> nakon hapšenja bivšeg policajca i eskalacije nepoverenja.&nbsp; U maju 2023. dolazi do nasilja kada specijalci pokušavaju da uvedu albanske gradonačelnike u opštinske zgrade na severu, pri čemu dolazi do sukoba i ranjavanja pripadnika KFOR-a. U septembru iste godine, u selu Banjska, dolazi do oružanog sukoba između kosovske policije i naoružane grupe Srba, što predstavlja najozbiljniji bezbednosni incident od 2004. godine.&nbsp; EU i SAD u više navrata kritikuju i Beograd i Prištinu zbog neispunjavanja dogovorenog i izostanka političke volje za kompromis. Politički sporazum, odnosno <a href="https://www.insajder.net/teme/objavljen-tekst-aneksa-sporazuma-o-putu-ka-normalizaciji-odnosa-izmedu-kosova-i-srbije">Sporazum o putu ka normalizaciji</a> ili Briselsko-ohridski sporazum, potpisan je 2023. godine. Prema Mijačićevim rečima danas je sve očiglednije da se taj soprazum doneo pod velikim pritiskom Međunarodne zajednice. "Evidentno je da taj sporazum ima probleme implementacije. Nijedna ni druga strana nisu bile zadovoljne postignutim sporazumom, ali na samim pregovorima nisu smeli da kažu da ne sprovode sporazum. Što znači da su ga oni deklarativno prihvatili, ali kada je došla njegova implementacija, svaka od strana nije krenula u sprovođenje. I onda ta neimplementacija tog sporazuma dovela je do toga da se javljaju problemi i na samom tehničkom nivou. Mada se na tehničkom nivou dosta toga rešilo, znači pitanje tablica, pitanje energetike i licenciranje elektroservera", istako je on. Bezbednosna situacija na severu Kosova i dalje je krhka, a region ostaje pod pojačanim međunarodnim nadzorom zbog mogućnosti novih tenzija. Novinar Đorđe Jokić

Kosovo između tišine i tenzija: Tema koja se vraća samo kad zatreba

Odobrenje ministara bilo je poslednji pravni korak u uspostavljanju šeme Bezbednosne akcije za Evropu (SAFE), koja je podržana zajedničkim zaduživanjem EU i koja će isplaćivati kredite evropskim zemljama za zajedničke odbrambene projekte, prenosi Rojters.
Evropska komisija je predložila fond u martu, jer je među evropskim liderima rasla bojazan i sumnja da administracija predsednika SAD Donalda Trampa neće stati u odbranu Evrope u slučaju eventualnog napada.
Uznemirene ruskom invazijom na Ukrajinu, strahujući da bi mogle biti sledeća meta Moskve, zemlje EU su u poslednje tri godine već povećale izdvajanja za odbranu za više od 30 odsto, ali lideri EU tvrde da to nije dovoljno.
Inicijativa SAFE ima za cilj rušenje nacionalnih barijera finansiranjem zajedničkih projekata zemalja EU i snažno upućuje na kupovinu evropskog naoružanja, težeći jačanju odbrambene industrije u Evropi.
Kako je saopštio Savet EU, SAFE će finansirati hitna i velika ulaganja u evropsku tehnološku i industrijsku bazu odbrane (EDTIB), sa ciljem povećanja proizvodnih kapaciteta, osiguravanja da odbrambena oprema bude dostupna kada je potrebna i rešavanja postojećih nedostataka u kapacitetima.
U saopštenju se dodaje da će SAFE omogućiti EU da dodatno podrži Ukrajinu, tako što će od samog početka povezati njenu odbrambenu industriju.
"Usvojili smo prvi veliki program investicija u odbranu na nivou EU vredan 150 milijardi evra. Ovo nije samo uspeh predsedavanja, već i EU u celini. Ovo je instrument bez presedana koji će povećati naše odbrambene kapacitete i podržati našu odbrambenu industriju. Što više ulažemo u našu <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/lideri-eu-usvojili-saopstenje-o-odbrani-orban-blokirao-zakljucke-o-ukrajini">bezbednost </a>i odbranu, to bolje odvraćamo one koji nam žele zlo", rekao je poljski ministar za EU Adam Šlapka.
Kako je najavljeno, kroz SAFE će EU obezbediti do 150 milijardi evra koji će biti isplaćeni zainteresovanim državama članicama na zahtev i na osnovu nacionalnih planova.
Isplate će biti u obliku konkurentnih dugoročnih kredita, koje će otplaćivati države članice korisnice, a države članice korisnice će morati, u principu, da sprovode zajedničke nabavke koje uključuju najmanje dve zemlje učesnice da bi se kvalifikovale za kredite.
Kao odgovor na trenutnu geopolitičku situaciju i hitnu potrebu za masovnim ulaganjima u odbrambenu opremu, SAFE će takođe omogućiti nabavke koje uključuju samo jednu državu članicu u ograničenom vremenskom periodu.
Savet EU je naveo i da SAFE otvara novo poglavlje u saradnji sa trećim zemljama, kao i da će Ukrajina i zemlje EEA-EFTA, odnosno Island, Lihtenštajn i Norveška, biti tretirane pod istim uslovima kao i države članice, i moći će da se pridruže zajedničkim nabavkama, kao i da kupuju od njihovih industrija.
SAFE će takođe omogućiti zemljama pristupnicama, zemljama kandidatima za članstvo u EU, potencijalnim kandidatima i zemljama koje su potpisale Partnerstva za bezbednost i odbranu sa EU, kao što je Velika Britanija, da se pridruže zajedničkim nabavkama.
Podobne aktivnosti finansirane putem SAFE-a odnosiće se na prvu listu prioritetnih oblasti koje je Evropski savet identifikovao 6. marta i biće podeljene u dve kategorije odbrambenih proizvoda – municiju, rakete, artiljerijske sisteme, sajber i vojnu mobilnost, kao i sisteme vazdušne i raketne odbrane, među kojima su, između ostalog, pomorske površinske i podvodne sposobnosti, dronovi i sistemi protiv dronova.
Za obe kategorije proizvoda, ugovori o nabavci moraće da obezbede da troškovi komponenti poreklom van EU, zemalja EEA-EFTA i Ukrajine ne budu veći od 35 odsto procenjenih troškova komponenti finalnog proizvoda.
SAFE će stupiti na snagu dan nakon objavljivanja u Službenom listu Evropske unije, odnosno u četvrtak, 29. maja.
Izvor: Tanjug

Evropska unija