Kosovo između tišine i tenzija: Tema koja se vraća samo kad zatreba

Trenutak kada se Kosovo ponovo našlo u dnevnoj žiži domaćih medija, ali ne i u fokusu najviših državnih zvaničnika Srbije, zabeležen je 23. maja, kada su kosovski policajci u centru Kosovske Mitrovice opkolili jednog srpskog maturanta.

Na snimku koji je osvanuo na društvenim mrežama vidi se kako jedan od policajaca hvata mladića za vrat i maltretira ga, pri čemu su na njegovom vratu bili vidljivi tragovi krvi. Od daljeg maltretiranja maturanta su spasili okupljeni građani i profesori.

"Zaista je tužno i tragično da nema zvaničnih oglašavanja po pitanju ovog slučaja maltretiranja tinejdžera u severnom delu Kosovske Mitrovice. Ali verujem da ni ne bi imali ništa pametno da kažu, imajući u vidu u kakvoj situaciji se našao srpski narod na tom prostoru. Tako da je negde bilo neophodno i ranije, ne samo da se daju izjave, nego da se reaguje da bi se suzbila mogućnost ovakvih dešavanja, a nažalost, opet napominjem da povlačenjem Srba iz kosovskih institucija, došli smo do toga da nam se dešavaju ovakvi incidenti", rekao je u izjavi za Insajder Mijačić.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da će policajac biti uhapšen čim se za to ukaže prilika i da poternica protiv njega neće biti povučena. S druge strane, direktor Policije Kosova Gazmend Hodža rekao je na konferenciji za medije da mladić nije imao tragove nasilja, već crtež markerom.

Istovremeno, zatvaraju se preostale institucije koje su radile po srpskom sistemu, a parlament Kosova i dalje se ne može konstituisati. Novi specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine, danski diplomata Piter Serensen – koji je početkom februara 2025. godine nasledio Miroslava Lajčaka i od tada dva puta posetio Beograd – za sada se retko pojavljuje u javnosti, što dodatno opterećuje dijalog.

U Beogradu, međutim, tema Kosova gotovo da se i ne spominje. Predsednica Skupštine Ana Brnabić, premijer Đuro Macut i predsednik Aleksandar Vučić poslednjih nedelja retko govore o ovom pitanju. 

"Prvenstveno, mislim da je to deo nove taktike Vlade ili konkretno Vučića, koji je bio toliko kritikovan zbog oglašavanja oko stvari za koje je nenadležan i pretpostavljam da zbog toga sada menjaju pristup. Ali kada je sama tema Kosova u pitanju, ona praktično bude u centru pažnje u suštini samo kada vlast to želi, jer ili može da učini nešto po tom pitanju, pa im odgovara, ili, što se zaista retko dešava da žele da skrenu pažnju na neke veće teme. Ključni problem je zapravo interesovanje javnosti, jer je u Srbiji već nekoliko godina unazad došlo do neke vrste zasićenja kada su teme sa Kosova u pitanju. Iako ima interesovanja javnosti, to je uglavnom samo da se konstatuje da je na Kosovu sve izgubljeno zahvaljujući politici dosadašnje vlasti i to je to", navodi za naš sajt Andrić Rakić.

Prema njenom mišljenju, interesovanje javnosti je takvo da ne postoji osećaj da je situacija loša i na tome se sve završava.

"Onda nema ni preteranog pritiska vladajuće partije da se bavi konkretnijim rešavanjem nekih pitanja ovde, osim da reflektuje te napade koji su u vezi sa tim šta su oni učinili do sada da bi se došlo u takvu situaciju. To je jedan, da kažem, začarani krug opšte suštinske nezainteresovanosti da se promene stvari na terenu, a ostalo je posle samo taktiziranje vlasti u kojoj meri će oni sami, budući da zauzimaju najveći deo medijskog prostora, to načiniti temom", objasnila je u razgovoru za Insajder Andrić Rakić. 

Da je Kosovo tema "po potrebi" ocenjuje i koordinator radne grupe Nacionalnog konventa za poglavlje 35, Dragiša Mijačić.

"Jako je teško komunicirati sve ono što se dešava, ili se komunicira na način da kada državnim organima, pre svega visokim državnim funkcionerima odgovara, oni su vrlo glasni po nekim pitanjima, a onda se ućute kada su u pitanju neke druge stvari. To smo videli i do sada više puta, i negde se ta komunikacija o Kosovu stavlja kao veći prioritet nego rešavanje pitanja stanovništva na tom prostoru", ocenio je Mijačić

Slična situacija je i na Kosovu. Ni premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti, ni predsednica Kosova nisu se oglasili oko incidenta u Kosovskoj Mitrovici.

"Kurti generalno izbegava da govori o dijalogu jer on i kada je došao i preuzeo mandat 2021. godine, prvo što je rekao je da mu dijalog neće biti prioritet i da će to biti tamo negde sedma, osma tema. On se zaista retko oglašavao generalno o tome zato što je prosto i njegova politika dugo bila da dijalog sa Srbijom ne treba voditi i nije mogao da sprovede baš tu politiku, ali suštinski ona se i dešava zato što se većina stvari koja se menja na terenu menja unilateralno i van dijaloga. Formalno, Kosovo jeste u dijalogu sa Srbijom, ali suštinski menja stvari na terenu bez koordinacije sa bilo kim, naravno uključujući tu i Beograd. U tom smislu nema preterane potrebe za njega da se oglašava osim kada treba da stvori utisak da on to radi u nekakvoj koordinaciji sa srpskom zajednicom. Tada koristi sastanke, recimo, sa Nenadom Rašićem, koji je srpski ministar u Vladi Kosova, iako postavljen neustavno i pojedine ličnosti iz Srbije koje dolaze sastaju se sa njim", rekla je naša sagovornica.

Pregovori bez napretka: Dijalog zarobljen političkim interesima

Razgovori između Beograda i Prištine, koji bi trebalo da konačno razreše postojeći status kvo, kao i sama tema njihovih odnosa, političarima su gotovo isključivo služili kao sredstvo, a retko kao cilj za poboljšanje života ljudi na Kosovu. Političari, i u Srbiji i na Kosovu, posezali su za temom dijaloga i međusobnih odnosa onda kada im je to politički odgovaralo – uglavnom optužujući drugu stranu kako bi ojačali sopstvenu poziciju, skrenuli pažnju sa unutrašnjih problema ili pokazali dobru volju pred međunarodnim partnerima. Kada bi pritisci splasnuli i pažnja javnosti opala, dijalog bi padao u drugi plan, sporazumi su ostajali neprimenjeni, a tenzije nerazrešene.

Od oružanog sukoba u Banjskoj u septembru 2023. godine, kada su poginuli jedan kosovski policajac i trojica Srba, pripadnika grupe koju je predvodio Milan Radoičić, tema Kosova je tek povremeno dospevala u žižu interesovanja.

Na najvišem nivou pregovori su potpuno utihnuli, dok su se delegacije na tehničkom nivou poslednji put barem što javnost zna sastale 24. oktobra prošle godine — pre skoro sedam meseci. Ipak sagovornik Insajdera kaže da se razgovori na tehničkom nivou dešavaju iza zatvorenih vrata sa javnost.

"Dešavalo se puno toga na tehničkom nivou, ali shodno tome da nema pomaka na političkom nivou, nekako ni ti tehnički sporazumi prosto nisu medijski obrađeni na način da se predstavljaju kao uspeh, već se to predstavljalo kao jedan nužni kompromis u jako teškim političkim dešavanjima. Takođe treba imati u vidu da je situacija na Kosovu, naročito u srpskim sredinama, značajno izmenjena nakon povlačenja srpskih predstavnika iz institucija, i to je stvorilo jednu dinamiku u komunikacijskom smislu nije afirmativno da se kaže da se napravio bilo kakav ustupak kosovskoj strani u procesu tehničkih dijaloga. Tako da, Srbija pokazuje svoju konstruktivnost međunarodnom faktoru, ali kada komunicira u domaćoj javnosti, onda se obično takve stvari izostavljaju", objasnio je Mijačić.

"Za srpsku zajednicu zaista je sve stalo, svi kanali i sve mogućnosti rešavanja nekih problema za sada su stale, osim ako EU ne bude pritiskala. Ne znam koliko imaju moći da pritisnu vladu sa tehničkim mandatom na Kosovu, kad nisu mogli Vladu u punom mandatu, tako da baš nema izgleda da se stvari mogu relaksirati", istakla je Andrić Rakić.

Podsetimo da je dijalog između delegacija Srbije i Kosova, pod posredstvom Evropske unije, započet je 2011. godine na nivou glavnih pregovarača, dok su se premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači prvi put sastali 2013. godine. Kao rezultat niza njihovih susreta postignut je Briselski sporazum, kojim je predviđeno ukidanje paralelnih srpskih institucija na severu Kosova i formiranje Zajednice srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima. Danas na severu Kosova ima sve manje institucija koje funkcionišu po srpskom sistemu, dok Zajednica srpskih opština i dalje nije formirana.

Decenija neprekidnih sukoba i političkih blokada

Ipak nakon potpisivanja Briselskog sporazuma narednu deceniju rečenice koje su se pisale o temi Kosova sadržale su reči poput tenzije, sukobi, pretnje ... Predstavnici vlasti u Srbiji i na Kosovu su skoro svake nedelje zakazivali konferencije za medije i razmenjivali teške reči putem medija.

Od 2015. godine raste nezadovoljstvo srpske zajednice na Kosovu zbog izostanka formiranja Zajednice srpskih opština, što povremeno kulminira tenzijama i blokadama puteva. U novembru 2018. Kosovo uvodi takse od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, čime dolazi do prekida dijaloga sa Beogradom i dodatnog zatezanja odnosa. Kriza oko registarskih tablica u septembru 2021. dovodi do raspoređivanja specijalnih jedinica kosovske policije na severu i blokada puteva od strane lokalnih Srba, što se smiruje tek posredovanjem EU i KFOR-a. Krajem 2022. dolazi do ponovne krize sa tablicama i srpski predstavnici napuštaju kosovske institucije nakon hapšenja bivšeg policajca i eskalacije nepoverenja. 

U maju 2023. dolazi do nasilja kada specijalci pokušavaju da uvedu albanske gradonačelnike u opštinske zgrade na severu, pri čemu dolazi do sukoba i ranjavanja pripadnika KFOR-a. U septembru iste godine, u selu Banjska, dolazi do oružanog sukoba između kosovske policije i naoružane grupe Srba, što predstavlja najozbiljniji bezbednosni incident od 2004. godine. 

EU i SAD u više navrata kritikuju i Beograd i Prištinu zbog neispunjavanja dogovorenog i izostanka političke volje za kompromis. Politički sporazum, odnosno Sporazum o putu ka normalizaciji ili Briselsko-ohridski sporazum, potpisan je 2023. godine. Prema Mijačićevim rečima danas je sve očiglednije da se taj soprazum doneo pod velikim pritiskom Međunarodne zajednice.

"Evidentno je da taj sporazum ima probleme implementacije. Nijedna ni druga strana nisu bile zadovoljne postignutim sporazumom, ali na samim pregovorima nisu smeli da kažu da ne sprovode sporazum. Što znači da su ga oni deklarativno prihvatili, ali kada je došla njegova implementacija, svaka od strana nije krenula u sprovođenje. I onda ta neimplementacija tog sporazuma dovela je do toga da se javljaju problemi i na samom tehničkom nivou. Mada se na tehničkom nivou dosta toga rešilo, znači pitanje tablica, pitanje energetike i licenciranje elektroservera", istako je on.

Bezbednosna situacija na severu Kosova i dalje je krhka, a region ostaje pod pojačanim međunarodnim nadzorom zbog mogućnosti novih tenzija.

Novinar Đorđe Jokić