Incident se dogodio na gradskom šetalištu, ispred jednog albanskog lokala u kojem su se nalazili ministar Svečlja, direktor Kosovske policije Gazmend Hodža i zamenik komandira za Region Sever Veton Eljšani.
"Građani su nam javili da je Kurti sa Svečljom i Hodžom došao da se šepuri u Severnoj Mitrovici, dok se sprovodi anti-srpska politika – oduzimaju se stanovi, kuće, zemljište, ugnjetava se narod, privode se deca. Došao sam sa pištaljkom u znak građanskog protesta", kazao je Veljković za "Kossev".
Tvrdi da su ga pripadnici policije u civilu gurali kako ne bi prišao ministru. Iako, kako kaže, nije bio blizu Svečlji, jedan od pripadnika obezbeđenja ga je fizički napao, što se vidi na snimcima koji su objavljeni na portalu "Kossev".
"Očekujem od institucija da rade svoj posao i od međunarodne zajednice da se više angažuje, jer vidite šta se dešava jednom političaru, a zamislite šta se radi tek običnim građanima", kazao je Veljković.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Priveden potpredsednik Srpske demokratije nakon incidenta sa obezbeđenjem ministra Svečlje

Prema toj odluci, u kontekstu strateškog pregleda EULEX-a, Politički i bezbednosni komitet saglasio se da se misija produži do 14. juna 2027, a odluka stupa na snagu trenutkom donošenja, prenosi Kosovo onlajn.
Savet EU je 4. februara 2008. usvojio Zajedničku akciju kojom se uspostavlja misija EULEX na Kosovu.
Referentni finansijski iznos za pokrivanje troškova EULEX-a na Kosovu od 15. juna 2025. do 14. juna 2027. je 170.866.980 evra.
EULEX je na Kosovo stigao 2008, a ovlašćenja su mu smanjena 2011. i 2012. godine, kada je Kosovo uklonjeno iz "međunarodnog nadzora nezavisnosti".
Izvor: FoNet

Mandat EULEX-a na Kosovu produžen do juna 2027. godine

"Juče smo mogli da čujemo Bisljimija kako otvara nekakve navodne teme pitanja Preševa i Bujanovca. To nisu teme dijaloga, zna se šta je tema dijaloga – pitanje KiM, položaj srpskog naroda, formiranje ZSO i šta je to što možemo da učinimo da bi kompromisnim rešenjima došli do mira i stabilnosti na KiM koje je neophodno i za srpski i albanski živalj", rekao je Petković u izjavi za medije nakon sastanka sa Sorensenom.
Istakao je da su pitanja Bujanovca i Preševa pitanja koja se tiču centralne Srbije, srpskih zakona i Ustava Srbije i o tome apsolutno ne može biti nikakvog govora u dijalogu, bez obzira što to, kako kaže, Besnik Bisljimi i Aljbin Kurti pokušavaju da proguraju i na svoj način predstave.
Na pitanje da li je Sorensen predstavio plan nastavka dijaloga, Petković je rekao da je izaslanik EU tu da olakša pregovore, a da je na stranama da izađu sa svojim agendama.
"Ja sam Sorensenu jasno rekao koja je uloga EU, posebno kada je reč o formiranju ZSO i šta ona znači za srpski narod. Svakoga dana srpski narod doživljava represiju i jednostavno je neophodno formiranje ZSO", poručio je Petković.
Napomenuo je da je ZSO ključna tema, a da sve ostale teme, poput pitanja nestalih i tehničkih pitanja, mogu da se odvijaju paralelno.
Agenda Srbije je, napomenuo je, da se jasno definiše kako da se ostvari normalizacija ako Priština izbegava ZSO i svakodnevno progoni srpski narod i gasi srpske institucije.
"Dijalog služi da se zaustavi eskalacija, da imamo normalizaciju i da se poštuju sporazumi koji su dogovoreni", rekao je Petković i dodao da EU treba, takođe, da preuzme odgovornost zbog toga što ZSO još uvek nije formirana.
Podsetio je da evropski predstavnici uporno pozivaju na deeskalaciju i formiranje ZSO i ocenio da sada moraju jasno da stave do znanja da li su njihove poruke samo deklarativne ili suštinski to žele.
Petković je naglasio da je današnji sastanak sa Sorensenom bio priprema za trojne direktne razgovore.
"Danas smo imali razgovor, pripremni sastanak za trojne direktne razgovore koji treba vrlo brzo da uslede, očekujem da ćemo baš brzo imati poziv za nastavak dijaloga u trilateralnom formatu. Juče je pripremni sastanak imala Priština, danas pripremni sastanak ima Beograd", rekao je Petković.
<h2>"Predali smo listu sa 50 eskalatornih poteza Prištine"</h2>
Direktor Kancelarije za Kim istako je i da je izaslaniku EU predao listu sa 50 eskalatornih konkretnih poteza koje je Priština počinila u poslednja tri meseca.
"Ukazali smo na stepen progona koji se dešava na Kosovu i Metohiji od strane prištinskih institucija, kosovske policije prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. &nbsp;Takođe pokrenuli smo i pitanje MTS-a i Elektrosevera", rekao je Petković.&nbsp;
Petković je rekao da su razgovarali o ogromnom teroru Aljbina Kurtija prema srpskom narodu u južnoj srpskoj pokrajni.
"O nasilnom ponašanju kosovske policije, o zatvaranju srpskih institucija, sportskih hala, o onemogućavanju srpskoj deci da se bave sportom, o činjenici da gradonačelnici koji su na severu Kosova i Metohije donose različite antisrpske političke odluke koje direktno idu u pravcu dalje eskalacije. Govorili smo o tome da protivpravno i nasilno u Leposaviću želi da protera interno rasiljena lica koja su dobila stanove, a te stanove su dobili na osnovu svog statusa", rekao je Petković novinarima u Briselu.
&nbsp;Dodao je da su razgovarali i o tome da je oficiru za vezu u Prištini Dejanu Pavićeviću zabranjeno već šest puta da poseti srpske zatvorenike širom KiM.&nbsp;
Petković je rekao da &nbsp;su razgovarali i o pitanju nestalih lica, to je za Srbiju važno. &nbsp;	 &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;	&nbsp;
"Pitanje koje sve vreme ističemo koje za cilj ima pronalazak svih nestalih. U tom pravcu ima pomaka i nadamo se da će vrlo brzo da bude i sastanak radne grupe, a zatim i zajedničke komisije &nbsp;i nadamo se da ćemo time uspeti i da odblokiramo ceo taj proces, jer je Beograd sve vreme na tome insistira", naglasio je Petković.&nbsp;
Posebno, kako je rekao Petković, inisitirao je da se zaustavi teror i progon političkih predstavnika srpskog naroda u AP Kosovu i Metohiji i predstavnika Srpske liste.
"Naime i predsednik Srpske liste Zlatan &nbsp;Elek je dobio poziv takozvanog tužilaštva Kosova, da se odazove 10. juna i to najverovatnije zbog onih mirnih protesta i barikada &nbsp;koje su se dešavale 2023. godine. Isti poziv, dobio je i Igro Simić. Tamo se pozivaju čak i na nekakav član za vršenje nekakvog terorizma. Jasno sam ukazao da je ovo direktan progon političkih predstavnika srpskog naroda &nbsp;na Kosovu i Metohiji i pre svega, lični obračun Aljbina Kurtija za Srpskom listom.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Petković: ZSO treba da bude ključna tema dijaloga, Preševo i Bujanovac nisu deo pregovora

Predsedavajući Avni Dehari je ponovo pozvao predstavnike opozicionih stranaka da predlože svoje kandidate za komisiju, što oni ni ovoga puta nisu učinili.&nbsp;
Nakon toga se prešlo na glasanje.&nbsp;
U sali je bilo prisutno 96 poslanika - 53 su glasala za, jedan protiv, dok uzdržanih nije bilo, preneo je Radio Kim.&nbsp;
Ovo je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/skupstina-kosova-nije-konstituisana-ni-posle-22-pokusaja">24. neuspeli pokušaj da se formira deveti saziv Skupštine Kosova</a>, pa je predsedavajući novu sednicu zakazao za ponedeljak, 2. jun.
Izvor: FoNet

Konstitutivna sednice Skupštine Kosova prekinuta 24. put

Kako je saopšteno iz JP Pošta Srbije, u najnovijoj nezakonitoj akciji kosovska policija je ušla u plombirani objekat Pošte Srbije, a ispred objekta su primećena vozila kosovske policije i pošte Kosova.
 "Cilj je očigledan – da objekat otuđe, protivzakonito prisvoje i u njemu otvore Poštu Kosova", ističe se u saopštenju.
 Dodaje se da je u toku novi čin najbrutalnijeg nasilja nad srpskim institucijama i imovinom, koje, pored rušenja sporazuma postignutih u okviru dijaloga i sprečavanja procesa normalizacije odnosa, predstavlja nagrublje kršenje osnovnih principa međunarodnog prava.
 "Apelujemo na sve međunarodne institucije da odlučno osude i stanu na put novom nasilju u okviru sveobuhvatnog terorističkog plana da se naruši život i progone Srbi na Kosovu i Metohiji, različitim metodama pritisaka, pretnji i ucena", naglašava se u saopštenju.
 Priština je u januaru zatvorila poštu u Prilužju, kao i sve pošte južno od Ibra u sistemu Pošte Srbije.
I prethodnih nedelja kosovska policija ulazila je u institucije koje su radeile po sistemu Srbije poput <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kosovska-policija-upala-u-regionalni-vodovod-u-zubinom-potoku"> Regionalnog vodovoda u Zubinom Potoku</a>, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kosovska-policija-usla-u-sportsku-halu-u-severnoj-mitrovici-trenerima-i-deci-nalozili-da-izadu-napolje">Sportsku halu u severnom delu Kosovske Mitrovice</a> i <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/u-severnoj-mitrovici-zatvorene-tri-institucije-po-srpskom-sistemu">drugih institucija</a>.
Izvor: Tanjug

Novi upad kosovske policije: Cilj preuzimanje objekta Pošte Srbije u Prilužju

Demokratski savez Kosova, Demokratska partija Kosova, Alijansa za budućnost Kosova i Srpska lista ni danas nisu predložili članove za komisiju za tajno glasanje.
Za formiranje komisije za tajno glasanje izjasnilo se 55 od 111 prisutnih poslanika.
Nastavak sednice zakazan je za 31. maj u 10.30 časova.
Samoopredeljenje je i na prethodnih 13 nastavaka sednice tražilo da se za predsednika Skupštine glasa tajno, ali taj zahtev nije prihvaćen.
Kandidat Samoopredeljenja za predsednika <a href="https://www.insajder.net/teme/kriza-u-skupstini-kosova-albanske-partije-bez-dogovora-srpska-lista-iskljucena">Skupštine </a>i dalje je Aljbuljena Hadžiju, iako u šest pokušaja izbora nijednom nije dobila više od 57 glasova, a za izbor je potreban 61 glas.
Konstitutivna sednica počela je 15. aprila, a na osnovu rezultata izbora održanih 9. februara nijedna stranka nema dovoljno mandata da samostalno formira vladu.
Samoopredeljenje ima 48 mandata, Demokratska partija Kosova 24, Demokratski savez Kosova 20, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa Nisma osam, Srpska lista devet, Stranka za slobodu, pravdu i opstanak jedan, a preostalih 10 mandata pripada predstavnicima ostalih nevećinskih zajednica.
Izvor: Tanjug

Neuspešan i 23. pokušaj konstituisanja Skupštine u Prištini

Trenutak kada se Kosovo ponovo našlo u dnevnoj žiži domaćih medija, ali ne i u fokusu najviših državnih zvaničnika Srbije, zabeležen je 23. maja, kada su kosovski policajci u centru Kosovske Mitrovice opkolili jednog srpskog maturanta. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/maturant-u-kosovskoj-mitrovici-zrtva-policijskog-nasilja">Na snimku koji je osvanuo na društvenim mrežama vidi se kako jedan od policajaca hvata mladića za vrat i maltretira ga, pri čemu su na njegovom vratu bili vidljivi tragovi krvi</a>. Od daljeg maltretiranja maturanta su spasili okupljeni građani i profesori. "Zaista je tužno i tragično da nema zvaničnih oglašavanja po pitanju ovog slučaja maltretiranja tinejdžera u severnom delu Kosovske Mitrovice. Ali verujem da ni ne bi imali ništa pametno da kažu, imajući u vidu u kakvoj situaciji se našao srpski narod na tom prostoru. Tako da je negde bilo neophodno i ranije, ne samo da se daju izjave, nego da se reaguje da bi se suzbila mogućnost ovakvih dešavanja, a nažalost, opet napominjem da povlačenjem Srba iz kosovskih institucija, došli smo do toga da nam se dešavaju ovakvi incidenti", rekao je u izjavi za Insajder Mijačić. Ministar unutrašnjih poslova Srbije<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dacic-izdar-nalog-za-hapsenje-policajca-koji-je-napao-srednjoskolca-u-severnoj-mitrovici"> Ivica Dačić izjavio je da će policajac biti uhapšen čim se za to ukaže prilika i da poternica protiv njega neće biti povučena</a>. S druge strane, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/direktor-policije-kosova-o-incidentu-u-severnoj-mitrovici-maturant-imao-tragove-markera-na-vratu-a-ne-krvi">direktor Policije Kosova Gazmend Hodža rekao je na konferenciji za medije da mladić nije imao tragove nasilja, već crtež markerom</a>. Istovremeno, zatvaraju se preostale institucije koje su radile po srpskom sistemu<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/paraliza-politickih-institucija-u-pristini-se-nastavlja-sednica-skupstine-kosova-nije-konstituisana-ni-iz-21-pokusaja">, a parlament Kosova i dalje se ne može konstituisati</a>. Novi specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine, danski diplomata Piter Serensen – koji je početkom februara 2025. godine nasledio Miroslava Lajčaka i od tada dva puta posetio Beograd – za sada se retko pojavljuje u javnosti, što dodatno opterećuje dijalog. U Beogradu, međutim, tema Kosova gotovo da se i ne spominje. Predsednica Skupštine Ana Brnabić, premijer Đuro Macut i predsednik Aleksandar Vučić poslednjih nedelja retko govore o ovom pitanju.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230120210128_2e503c90a749aaffd1554f5040cf492b713c4d86585c397ec59982d0bb9fa201.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20230120210128_2e503c90a749aaffd1554f5040cf492b713c4d86585c397ec59982d0bb9fa201" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Članica nevladine organizacije “Nova društvena inicijativa” iz Kosovske Mitrovice Milica Andrić Rakić"> <figcaption>Članica nevladine organizacije “Nova društvena inicijativa” iz Kosovske Mitrovice Milica Andrić Rakić. Foto: Insajder</figcaption> </figure>  "Prvenstveno, mislim da je to deo nove taktike Vlade ili konkretno Vučića, koji je bio toliko kritikovan zbog oglašavanja oko stvari za koje je nenadležan i pretpostavljam da zbog toga sada menjaju pristup. Ali kada je sama tema Kosova u pitanju, ona praktično bude u centru pažnje u suštini samo kada vlast to želi, jer ili može da učini nešto po tom pitanju, pa im odgovara, ili, što se zaista retko dešava da žele da skrenu pažnju na neke veće teme. Ključni problem je zapravo interesovanje javnosti, jer je u Srbiji već nekoliko godina unazad došlo do neke vrste zasićenja kada su teme sa Kosova u pitanju. Iako ima interesovanja javnosti, to je uglavnom samo da se konstatuje da je na Kosovu sve izgubljeno zahvaljujući politici dosadašnje vlasti i to je to", navodi za naš sajt Andrić Rakić. Prema njenom mišljenju, interesovanje javnosti je takvo da ne postoji osećaj da je situacija loša i na tome se sve završava. "Onda nema ni preteranog pritiska vladajuće partije da se bavi konkretnijim rešavanjem nekih pitanja ovde, osim da reflektuje te napade koji su u vezi sa tim šta su oni učinili do sada da bi se došlo u takvu situaciju. To je jedan, da kažem, začarani krug opšte suštinske nezainteresovanosti da se promene stvari na terenu, a ostalo je posle samo taktiziranje vlasti u kojoj meri će oni sami, budući da zauzimaju najveći deo medijskog prostora, to načiniti temom", objasnila je u razgovoru za Insajder Andrić Rakić.&nbsp; Da je Kosovo tema "po potrebi" ocenjuje i <a href="https://www.insajder.net/teme/mijacic-srbi-na-kim-opstaju-uprkos-nepoverenju-u-lokalne-institucije-i-padu-poverenja-u-vladu-srbije-video-video">koordinator radne grupe Nacionalnog konventa za poglavlje 35, Dragiša Mijačić.</a> "Jako je teško komunicirati sve ono što se dešava, ili se komunicira na način da kada državnim organima, pre svega visokim državnim funkcionerima odgovara, oni su vrlo glasni po nekim pitanjima, a onda se ućute kada su u pitanju neke druge stvari. To smo videli i do sada više puta, i negde se ta komunikacija o Kosovu stavlja kao veći prioritet nego rešavanje pitanja stanovništva na tom prostoru", ocenio je Mijačić  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240912110940_7aa5b2c2234cda03a2a9dd7f58ebdcaf2ef08469ac61b73146ef1e15641d688f.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="20240912110940_7aa5b2c2234cda03a2a9dd7f58ebdcaf2ef08469ac61b73146ef1e15641d688f" data-rendition-name="original" width="1800" height="1139" loading="lazy" alt="Dragiša Mijačić"> <figcaption>Dragiša Mijačić, koordinartor radne grupe nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 i direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, foto: Insajder</figcaption> </figure>  Slična situacija je i na Kosovu. Ni premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti, ni predsednica Kosova nisu se oglasili oko incidenta u Kosovskoj Mitrovici. "Kurti generalno izbegava da govori o dijalogu jer on i kada je došao i preuzeo mandat 2021. godine, prvo što je rekao je da mu dijalog neće biti prioritet i da će to biti tamo negde sedma, osma tema. On se zaista retko oglašavao generalno o tome zato što je prosto i njegova politika dugo bila da dijalog sa Srbijom ne treba voditi i nije mogao da sprovede baš tu politiku, ali suštinski ona se i dešava zato što se većina stvari koja se menja na terenu menja unilateralno i van dijaloga. Formalno, Kosovo jeste u dijalogu sa Srbijom, ali suštinski menja stvari na terenu bez koordinacije sa bilo kim, naravno uključujući tu i Beograd. U tom smislu nema preterane potrebe za njega da se oglašava osim kada treba da stvori utisak da on to radi u nekakvoj koordinaciji sa srpskom zajednicom. Tada koristi sastanke, recimo, sa Nenadom Rašićem, koji je srpski ministar u Vladi Kosova, iako postavljen neustavno i pojedine ličnosti iz Srbije koje dolaze sastaju se sa njim", rekla je naša sagovornica. <h2>Pregovori bez napretka: Dijalog zarobljen političkim interesima</h2> <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/drecun-za-nastavak-dijaloga-potrebna-promena-stava-eu-prema-beogradu-i-razresenje-krize-u-pristini">Razgovori između Beograda i Prištine</a>, koji bi trebalo da konačno razreše postojeći status kvo, kao i sama tema njihovih odnosa, političarima su gotovo isključivo služili kao sredstvo, a retko kao cilj za poboljšanje života ljudi na Kosovu. Političari, i u Srbiji i na Kosovu, posezali su za temom dijaloga i međusobnih odnosa onda kada im je to politički odgovaralo – uglavnom optužujući drugu stranu kako bi ojačali sopstvenu poziciju, skrenuli pažnju sa unutrašnjih problema ili pokazali dobru volju pred međunarodnim partnerima. Kada bi pritisci splasnuli i pažnja javnosti opala, dijalog bi padao u drugi plan, sporazumi su ostajali neprimenjeni, a tenzije nerazrešene. <a href="https://www.insajder.net/teme/uzivo-policajac-ubijen-na-severu-kosova-specijalci-na-ulazu-u-selo-banjska">Od oružanog sukoba u Banjskoj u septembru 2023. godine</a>, kada su poginuli jedan kosovski policajac i trojica Srba, pripadnika grupe koju je predvodio Milan Radoičić, tema Kosova je tek povremeno dospevala u žižu interesovanja. Na najvišem nivou pregovori su potpuno utihnuli, dok su se delegacije na tehničkom nivou poslednji put barem što javnost zna sastale 24. oktobra prošle godine — pre skoro sedam meseci. Ipak sagovornik Insajdera kaže da se razgovori na tehničkom nivou dešavaju iza zatvorenih vrata sa javnost. "Dešavalo se puno toga na tehničkom nivou, ali shodno tome da nema pomaka na političkom nivou, nekako ni ti tehnički sporazumi prosto nisu medijski obrađeni na način da se predstavljaju kao uspeh, već se to predstavljalo kao jedan nužni kompromis u jako teškim političkim dešavanjima. Takođe treba imati u vidu da je situacija na Kosovu, naročito u srpskim sredinama, značajno izmenjena nakon povlačenja srpskih predstavnika iz institucija, i to je stvorilo jednu dinamiku u komunikacijskom smislu nije afirmativno da se kaže da se napravio bilo kakav ustupak kosovskoj strani u procesu tehničkih dijaloga. Tako da, Srbija pokazuje svoju konstruktivnost međunarodnom faktoru, ali kada komunicira u domaćoj javnosti, onda se obično takve stvari izostavljaju", objasnio je Mijačić. "<a href="https://www.insajder.net/teme/kriza-u-skupstini-kosova-albanske-partije-bez-dogovora-srpska-lista-iskljucena">Za srpsku zajednicu zaista je sve stalo</a>, svi kanali i sve mogućnosti rešavanja nekih problema za sada su stale, osim ako EU ne bude pritiskala. Ne znam koliko imaju moći da pritisnu vladu sa tehničkim mandatom na Kosovu, kad nisu mogli Vladu u punom mandatu, tako da baš nema izgleda da se stvari mogu relaksirati", istakla je Andrić Rakić. Podsetimo da je dijalog između delegacija Srbije i Kosova, pod posredstvom Evropske unije, započet je 2011. godine na nivou glavnih pregovarača, dok su se premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači prvi put sastali 2013. godine. Kao rezultat niza njihovih susreta postignut je Briselski sporazum, kojim je predviđeno ukidanje paralelnih srpskih institucija na severu Kosova i formiranje Zajednice srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima. Danas na severu Kosova ima sve manje institucija koje funkcionišu po srpskom sistemu, dok Zajednica srpskih opština i dalje nije formirana. <h2>Decenija neprekidnih sukoba i političkih blokada</h2> Ipak nakon potpisivanja Briselskog sporazuma narednu deceniju rečenice koje su se pisale o temi Kosova sadržale su reči poput tenzije, sukobi, pretnje ... Predstavnici vlasti u Srbiji i na Kosovu su skoro svake nedelje zakazivali konferencije za medije i razmenjivali teške reči putem medija. Od 2015. godine raste nezadovoljstvo srpske zajednice na Kosovu zbog izostanka formiranja Zajednice srpskih opština, što povremeno kulminira tenzijama i blokadama puteva. U novembru 2018. Kosovo uvodi takse od <a href="https://www.insajder.net/arhiva/vesti/vlada-kosova-uvela-takse-od-100-odsto-i-na-robu-stranih-kompanija-koje-imaju-pogone-u-srbiji">100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine</a>, čime dolazi do prekida dijaloga sa Beogradom i dodatnog zatezanja odnosa. Kriza oko registarskih tablica u septembru 2021. dovodi do raspoređivanja specijalnih jedinica kosovske policije na severu i blokada puteva od strane lokalnih Srba, što se smiruje tek posredovanjem EU i KFOR-a. Krajem 2022. dolazi do ponovne <a href="https://www.insajder.net/teme/tenzije-zbog-tablica-rastu-video">krize sa tablicama</a> i <a href="https://www.insajder.net/teme/kosovo-i-metohija-izgovor-za-spore-evrointegracije-video">srpski predstavnici napuštaju kosovske institucije</a> nakon hapšenja bivšeg policajca i eskalacije nepoverenja.&nbsp; U maju 2023. dolazi do nasilja kada specijalci pokušavaju da uvedu albanske gradonačelnike u opštinske zgrade na severu, pri čemu dolazi do sukoba i ranjavanja pripadnika KFOR-a. U septembru iste godine, u selu Banjska, dolazi do oružanog sukoba između kosovske policije i naoružane grupe Srba, što predstavlja najozbiljniji bezbednosni incident od 2004. godine.&nbsp; EU i SAD u više navrata kritikuju i Beograd i Prištinu zbog neispunjavanja dogovorenog i izostanka političke volje za kompromis. Politički sporazum, odnosno <a href="https://www.insajder.net/teme/objavljen-tekst-aneksa-sporazuma-o-putu-ka-normalizaciji-odnosa-izmedu-kosova-i-srbije">Sporazum o putu ka normalizaciji</a> ili Briselsko-ohridski sporazum, potpisan je 2023. godine. Prema Mijačićevim rečima danas je sve očiglednije da se taj soprazum doneo pod velikim pritiskom Međunarodne zajednice. "Evidentno je da taj sporazum ima probleme implementacije. Nijedna ni druga strana nisu bile zadovoljne postignutim sporazumom, ali na samim pregovorima nisu smeli da kažu da ne sprovode sporazum. Što znači da su ga oni deklarativno prihvatili, ali kada je došla njegova implementacija, svaka od strana nije krenula u sprovođenje. I onda ta neimplementacija tog sporazuma dovela je do toga da se javljaju problemi i na samom tehničkom nivou. Mada se na tehničkom nivou dosta toga rešilo, znači pitanje tablica, pitanje energetike i licenciranje elektroservera", istako je on. Bezbednosna situacija na severu Kosova i dalje je krhka, a region ostaje pod pojačanim međunarodnim nadzorom zbog mogućnosti novih tenzija. Novinar Đorđe Jokić

Teme

Kosovo između tišine i tenzija: Tema koja se vraća samo kad zatreba

Pripadnici Kosovske policije upali su danas u prostorije Sportsko-turističke organizacije Leposavić. Prema rečima sagovornika Insajdera, ako pitate i Albance i Srbe na Kosovu, oni će vam reći da je ovo sve dogovoreno.
"Preuzimanja tih institucija, upade u institucije, za ljude koji žive na severu Kosova znače podgrevanje nesigurnosti kojoj su svakodnevno izloženi. Za one ljude koji su zaposleni u tim institucijama postoji problem kakva je njihova socijalna budućnost. Ohridski sporazum, Briselski sporazum su doveli do toga da imamo stotine onih obećanja – ne dam Gazivode, ne dam tablice, ne dam ništa – a onda se sve to predaje", objasnio je<a href="https://www.insajder.net/teme/milivoje-mihajlovic-u-marker-razgovoru-kurti-je-uzeo-sve-sto-je-mogao-da-uzme-i-beograd-mu-je-to-dao-video"> Mihajlović.</a>
Srbi sa severa Kosova imaju i dodatni trošak, pošto nakon ukidanja banaka moraju da idu do administrativnih prelaza ili Raške kako bi podigli novac, što je samo jedan u korpusu neverovatnih pritisaka.
"Imate strašnu nesigurnost kod ljudi kada prelaze te administrativne prelaze ili granice, kako god hoćete da ih zovete. Iako je 25 godina prelazio na istom mestu, on ima strah da se ne pojave nekakve optužnice, nekakvi spiskovi ljudi koji su optuženi za ratne zločine. Imamo slučaj da dve godine čovek leži u zatvoru, da je do sada saslušano Trideset svedoka Albanaca koji su rekli da on nije kriv, i oni ga ne puštaju. I možda ne bi to bilo toliko tragično da se ne radi o čoveku koji je invalid, u invalidskim kolicima, i čije se zdravlje rapidno pogoršava. To je jedan vid pritiska. Drugi vid pritisaka je da policija stalno pretresa ljude, da su svuda čekpointi, da ima više policajaca na severu Kosova nego u Bejrutu, i to traje već dve godine. Sada tek ljudi na Kosovu uviđaju koliko je bio pogrešan potez napuštanja policije i napuštanja institucija. Tada je bilo nekakve sigurnosti, bilo je nekakvih instrumenata zaštite. Sada, nažalost, o Srbima na severu Kosova brinu nevladine organizacije sa severa Kosova, a vi znate kakva je moć nevladinih organizacija", rekao je on.
<a href="https://www.insajder.net/teme/mihajlovic-za-insajder-preblage-opomene-kurtiju">Prema rečima sagovornika Insajdera</a>, Srbi na severu Kosova su primorani i da organizuju te komšijske straže.
"Već nekoliko meseci imaju te pripreme i to je počelo da funkcioniše. Imaju, ja mislim, već stotinak prijava i to deluje, kad to čitate u beogradskoj štampi ili kad gledate u medijima u Beogradu, dosta benigno, jer neki momci iz automobila dobacuju devojkama, vuku ih za rukave, za ruke, one to prijave policiji, onda se to pretvara u nekakav horor – budu u policijskoj stanici na jugu po nekoliko sati, gde ih policajci ubeđuju da nije dobro što ih prijavljuju jer to ne može da se dokaže, ne postoje instrumenti zaštite za takav vid seksističkih pritisaka. I onda su ti dečaci iz Severne Mitrovice odlučili da naprave te komšijske straže, da sad to fotografišu, snimaju, da pokušaju da dokažu", istako je Mihajlović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FIDgPAxzMTcE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Na pitanje Insajdera koliko je situacija napeta i kako se oseća prosečan Srbin, odgovara da Beograd ne dozvoljava da se Srbi organizuju van Srpske liste.
"Prosečan čovek na severu Kosova oseća strah, pogotovo taj korpus gde ih je najviše – to je 70–80 odsto ljudi koji nemaju gde, koji bi, da pređu administrativnu liniju, bili izbeglice. Desetak, petnaest posto njih ima nekakav smeštaj i imaju neku varijantu. Strah je od toga da mu deca završe srednju školu jer onda idu na školovanje u Beograd, iako ima univerzitet u Kosovskoj Mitrovici. Na neki način, porodica se, da tako kažem, cepa, ali je sigurnije s ove strane administrativne linije za njih. To je sever, topliji krajevi, kako oni to vole u šali da kažu. Oseća se izdanim, prodanim. Mnogi od njih su mi rekli da su 25 godina očekivali pomoć od Beograda. Najveći broj njih ne misli da ta pomoć, pod navodnicima, treba da budu tenkovi koji će otići i ponovo napraviti nešto. Njihov zahtev, njihova želja je da se stvore uslovi da žive normalno, da nemaju problema sa albanskim vlastima, da nemaju problema sa režimom u Beogradu, koji ih čas tera na barikade, čas ih sklanja sa barikada, čas im govori ‘izađite iz institucija’, čas ‘nemojte da poštujete ovo i ono’. To su ljudi koji su u dobroj meri sluđeni, i pritom imaju… znate, kad čekate decu da se vrate iz škole u tako napetoj atmosferi i to vam traje decenijama – to nije normalan život", zaključio je Milivoje Mihajlović.
Izvor: Insajder

Milivoje Mihajlović: Kurtija na vlasti održava represija prema Srbima (VIDEO)

Sa pripadnicima kosovske policije su i gradonačelnik Leposavića Ljuljzim Hetemi i njegova zamenica Marina Bogojević.
Srpske zastave ispred zgrade su uklonjene i zamenjene zastavama Kosova, a skinuta je i tabla na ulazu u sportsku halu i postavljena nova.
Ispred sportske hale se nalaze radnici, kao i nekoliko automobila kosovske policije.
Pripadnici kosovske policije su od 13. maja upali i zatvorili više srpskih institucija i javnih preduzeća na severu Kosova i Metohije.
<h2>Srpska lista: Zauzimanje hale u Leposaviću nastavak progona Srba</h2>
Srpska lista saopštila je da današnji upad i nasilno zauzimanje Hale sportova u Leposaviću od strane jedinica takozvane kosovske policije, uz podršku pojedinih Srba koji služe interesima Aljbina Kurtija, a koji su se svojevoljno odrekli srpskog imena, časti i interesa svog naroda, predstavlja nastavak progona Srba i svega srpskog na severu Kosova i Metohije.
„Ovim bezočnim činom grubo je narušen svakodnevni život građana Leposavića, a naročito mladih, koji sada ostaju bez prostora za sportske aktivnosti, druženje i zdrav psihofizički razvoj“, ističe se u saopštenju.
Dodaje se da ovakvo postupanje ne ugrožava samo redovno odvijanje sportskih takmičenja, već i nastavu za studente Fakulteta za fizičku kulturu, koji halu koriste u okviru svojih akademskih obaveza.
Srpska lista navodi da je posebno sramotno i nedostojno što u toj otimačini učestvuju i pojedinci srpskog porekla koji, uprkos volji svog naroda, služe režimu Aljbina Kurtija, čineći se učesnicima u projektu koji za cilj ima zatiranje svega što je srpsko na prostoru Kosova i Metohije.
„Pozivamo međunarodne predstavnike da reaguju i zaštite osnovna ljudska prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ali nažalost, ne očekujemo konkretnu akciju – jer je sve očiglednije da pojedini od njih pružaju prećutnu, pa i otvorenu podršku Aljbinu Kurtiju u njegovom progonu Srba“, navedeno je u saopštenju Srpske liste.
Dodaje se da ta stranka ostaje čvrsto uz svoj narod i da će nastaviti da se bori za istinu, pravdu i slobodu, ali da želi da jasno poruči da se ne miri sa jednostranim nasilnim potezima režima u Prištini, niti će se pomiriti sa „novom realnošću“ koju Kurti stvara u srpskim opštinama uz silu i oružje.
Pripadnici kosovske policije upali su danas u prostorije Sportsko-turističke organizacije Leposavić, a sa njima su bili i gradonačelnik Leposavića Ljuljzim Hetemi i njegova zamenica Marina Bogojević.
Srpske zastave ispred zgrade su uklonjene i zamenjene zastavama Kosova, a skinuta je i tabla na ulazu u sportsku halu i postavljena nova.
<h2>Petković: Hetemi protivpravno oteo sportsku halu u Leposaviću naočigled međunarodne zajednice</h2>
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je danas, povodom upada predstavnika privremenih prištinskih institucija i kosovske policije u sportsku halu u Leposaviću, da je reč o goloj sili i protivpravnoj otimačini pred očima kompletne međunarodne zajednice.
Petković je istakao da je taj objekat građen isključivo sredstvima Vlade Republike Srbije i da ga je koristilo više stotina dece za školski sport i vannastavne aktivnosti, brojni rekreativci, brojni sportski klubovi iz te opštine, kao i Fakultet za fizičko vaspitanje.
"Otimanjem ove hale, Kurtijev poslušnik, za koga nijedan Srbin u Leposaviću nije glasao, razbojnički je otuđio imovinu na koju nema nikakvo pravo niti pravni osnov za ulazak u posed, već je reč o goloj sili i protivpravnoj otimačini pred očima kompletne međunarodne zajednice", istakao je Petković, saopštila je Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
On je naveo da je sa objekta uklonjena srpska zastava i postavljena zastava nelegalnih institucija iz Prištine, a da je rukovodstvu hale rečeno da čak moraju da napuste i dvorište i krug oko objekta.
"Na ovaj način Kurti povlači novi eskalatorni potez sa ciljem destabilizacije prilika na terenu i nastavlja da direktno udara i na srpsku decu i omladinu, koju je ostavio bez objekta u kojem su mogli da obavljaju brojne sportske aktivnosti i da imaju svoj kutak za pravilan razvoj, socijalizaciju i bavljenje sportom", ukazao je Petković.
On je istakao da je svuda u svetu deci omogućeno da se bave sportom, da imaju svoje sportske hale, a da samo na Kosovu i Metohiji srpska deca nemaju apsolutno nikakva prava i da se pred očima kompletne međunarodne zajednice protivpravno, jednostrano i razbojnički otima tuđa imovina.
"Po kom osnovu i pravu se ove institucije otuđuju, a Srbima stvaraju nemoguće uslove života, kako bi napustili svoja ognjišta i kućni prag?", upitao je Petković.
On je istakao da dobro zna čitava međunarodna javnost da je 20 odsto Srba moralo da napusti sever Kosova i Metohije zbog provokacija i pretnji Prištine i ukazao da se na ovaj način i preostalim Srbima šalje poruka da napuste svoja ognjišta.
I prethodnih nedelja kosovska policija ulazila je u institucije koje su radeile po sistemu Srbije poput <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kosovska-policija-upala-u-regionalni-vodovod-u-zubinom-potoku">&nbsp;Regionalnog vodovoda u Zubinom Potoku</a>, &nbsp;<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kosovska-policija-usla-u-sportsku-halu-u-severnoj-mitrovici-trenerima-i-deci-nalozili-da-izadu-napolje">Sportsku halu u severnom delu Kosovske Mitrovice</a> i <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/u-severnoj-mitrovici-zatvorene-tri-institucije-po-srpskom-sistemu">drugih institucija</a>.
Izvor: Tanjug

Kosovska policija upala u prostorije Sportsko-turističke organizacije Leposavić

Demokratska partija Kosova (DPK), Demokratski savez Kosova (DSK), Srpska lista i koalicija Alijansa za budućnost Kosova i NISMA ni u današnjem nastavku <a href="https://www.insajder.net/teme/kriza-u-skupstini-kosova-albanske-partije-bez-dogovora-srpska-lista-iskljucena">zasedanja Skupštine </a>nisu predložili članove izborne komisije, posle čega je predsedavajući Avni Dehari stavio na glasanje predlog za formiranje komisije.
Za predlog su glasala 54 od 109 prisutnih poslanika, a jedan je bio protiv.
Pošto nije obezbeđen potreban broj glasova za formiranje komisije, predsedavajući je prekinuo sednicu i najavio nastavak za četvrtak, 29. maj u 11 časova.
Izvor: Beta

Kosovo i Meothija