EU odobrila stvaranje odbrambenog fonda u vrednosti od 150 milijardi evra
Evropski ministri danas su odobrili stvaranje odbrambenog fonda u vrednosti od 150 milijardi evra, zbog zabrinutosti od ruskog napada u budućnosti i sumnji u vezi sa bezbednosnim obavezama SAD prema EU.
Odobrenje ministara bilo je poslednji pravni korak u uspostavljanju šeme Bezbednosne akcije za Evropu (SAFE), koja je podržana zajedničkim zaduživanjem EU i koja će isplaćivati kredite evropskim zemljama za zajedničke odbrambene projekte, prenosi Rojters.
Evropska komisija je predložila fond u martu, jer je među evropskim liderima rasla bojazan i sumnja da administracija predsednika SAD Donalda Trampa neće stati u odbranu Evrope u slučaju eventualnog napada.
Uznemirene ruskom invazijom na Ukrajinu, strahujući da bi mogle biti sledeća meta Moskve, zemlje EU su u poslednje tri godine već povećale izdvajanja za odbranu za više od 30 odsto, ali lideri EU tvrde da to nije dovoljno.
Inicijativa SAFE ima za cilj rušenje nacionalnih barijera finansiranjem zajedničkih projekata zemalja EU i snažno upućuje na kupovinu evropskog naoružanja, težeći jačanju odbrambene industrije u Evropi.
Kako je saopštio Savet EU, SAFE će finansirati hitna i velika ulaganja u evropsku tehnološku i industrijsku bazu odbrane (EDTIB), sa ciljem povećanja proizvodnih kapaciteta, osiguravanja da odbrambena oprema bude dostupna kada je potrebna i rešavanja postojećih nedostataka u kapacitetima.
U saopštenju se dodaje da će SAFE omogućiti EU da dodatno podrži Ukrajinu, tako što će od samog početka povezati njenu odbrambenu industriju.
"Usvojili smo prvi veliki program investicija u odbranu na nivou EU vredan 150 milijardi evra. Ovo nije samo uspeh predsedavanja, već i EU u celini. Ovo je instrument bez presedana koji će povećati naše odbrambene kapacitete i podržati našu odbrambenu industriju. Što više ulažemo u našu bezbednost i odbranu, to bolje odvraćamo one koji nam žele zlo", rekao je poljski ministar za EU Adam Šlapka.
Kako je najavljeno, kroz SAFE će EU obezbediti do 150 milijardi evra koji će biti isplaćeni zainteresovanim državama članicama na zahtev i na osnovu nacionalnih planova.
Isplate će biti u obliku konkurentnih dugoročnih kredita, koje će otplaćivati države članice korisnice, a države članice korisnice će morati, u principu, da sprovode zajedničke nabavke koje uključuju najmanje dve zemlje učesnice da bi se kvalifikovale za kredite.
Kao odgovor na trenutnu geopolitičku situaciju i hitnu potrebu za masovnim ulaganjima u odbrambenu opremu, SAFE će takođe omogućiti nabavke koje uključuju samo jednu državu članicu u ograničenom vremenskom periodu.
Savet EU je naveo i da SAFE otvara novo poglavlje u saradnji sa trećim zemljama, kao i da će Ukrajina i zemlje EEA-EFTA, odnosno Island, Lihtenštajn i Norveška, biti tretirane pod istim uslovima kao i države članice, i moći će da se pridruže zajedničkim nabavkama, kao i da kupuju od njihovih industrija.
SAFE će takođe omogućiti zemljama pristupnicama, zemljama kandidatima za članstvo u EU, potencijalnim kandidatima i zemljama koje su potpisale Partnerstva za bezbednost i odbranu sa EU, kao što je Velika Britanija, da se pridruže zajedničkim nabavkama.
Podobne aktivnosti finansirane putem SAFE-a odnosiće se na prvu listu prioritetnih oblasti koje je Evropski savet identifikovao 6. marta i biće podeljene u dve kategorije odbrambenih proizvoda – municiju, rakete, artiljerijske sisteme, sajber i vojnu mobilnost, kao i sisteme vazdušne i raketne odbrane, među kojima su, između ostalog, pomorske površinske i podvodne sposobnosti, dronovi i sistemi protiv dronova.
Za obe kategorije proizvoda, ugovori o nabavci moraće da obezbede da troškovi komponenti poreklom van EU, zemalja EEA-EFTA i Ukrajine ne budu veći od 35 odsto procenjenih troškova komponenti finalnog proizvoda.
SAFE će stupiti na snagu dan nakon objavljivanja u Službenom listu Evropske unije, odnosno u četvrtak, 29. maja.
Izvor: Tanjug