Komentarišući odbijanje pojedinih članica EU da daju "zeleno svetlo" za otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, Selaković je Radio-Televiziji Vojvodine rekla da Srbija "na simboličkom nivou" nije učinila ništa da demonstrira privrženost Uniji, već da "ističe u prvi plan" koliko se njena spoljnopolitička pozicija razlikuje od pozicije EU.
"Nijedna od zemalja koje se nisu saglasile sa otvaranjem Klastera 3 ne traži da Srbija uvede sankcije Rusiji danas, sutra ili prekosutra. Takođe, spoljna i bezbednosna politika EU ne odnosi se samo na sankcije Rusiji. Reč je o usaglašavanju sa direktivama i stavovima EU i prema Rusiji i prema drugim zemljama, kao i pitanje viznog režima", navela je koordinatorka Konventa, mreže nevladinih organizacija. 
 Ona je prokomentarisala i sadašnju poziciju Srbije u procesu evrointegracija, nakon što EU tri godine nije otvorila nijedno novo poglavlje u pregovorima sa Srbijom. 
 
 "Zaglavila nas je država, to je vrlo jasno. Tri godine se ništa nije desilo, Srbija tri godine ne otvara poglavlja, čak i nazaduje u nekim segmentima", kazala je. 
 
 Selaković je odbacila Vučićev stav da bi Srbiji bila "otvorena sva vrata" kada bi priznala Kosovo i uvela sankcije Rusiji, rekavši da je to "apsolutno netačno". 
 
 "Ta vrsta poruke na jedan zaista neprimeren način pojednostavljuje suštinu i prirodu procesa evrointegracija. Druge zemlje Zapadnog Balkana su odavno uvele sankcije Rusiji, pa ni Crna Gora tada nije dobila merila za zatvaranje poglavlja ni Albanija nije počela da otvara poglavlja. I da Beograd uradi te dve stvari, ostaje treći segment koji je najproblematičniji za Srbiju - komplikovane reforme koje nisu politički popularne", kazala je Selaković. 
 
 Selaković je rekla i da je u Srbiji odnos prema Rusiji "takav da bi barem ono što je vidljivo u javnom prostoru, ono što rade najviši državni funkcioneri, trebalo da bude upakovano na neki drugi način". 
 
 "Imamo situaciju da dolazi predsednica Evropske komisije (Ursula fon der Lajen) da se sastane sa državnim vrhom Srbije kao zemlje koja je kandidat za članstvo u EU. U trenutku kada je ona na sastanku sa predsednikom države, predsednik Vlade se sastaje sa ministrom Rusije", ukazala je Selaković i dodala da je to "jedna vrlo nepristojna poruka", ocenila je Selaković.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Bojana Selaković: Država zaglavila Srbiju u procesu evrointegracija, EU zahteva malo više lojalnosti

Za novu Komisiju glasalo je 370 od 688 prisutnih poslanika, 282 je bilo protiv, a 36 je bilo uzdržano. Komisiji je bila potrebna većina datih glasova da bi bila potvrđena, a očekuje se da će nova Komisija preuzeti dužnost 1. decembra.&nbsp;
Uoči glasanja Fon der Lajen je predstavila program i sastav nove Komisije, koja će imati 27 članova, uključujući Fon der Lajen kao njenu predsednicu i šest izvršnih potpredsednika, od kojih su četiri žene.&nbsp;
Funkcije izvršnih potpredsednika obavljaće Kaja Kalas iz Estonije, koja će biti i visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, dok će Tereza Ribera iz Španije biti odgovorna za čistu, pravednu i konkurentnu tranziciju, Roksana Minzatu iz Rumunije za ljude, veštine i pripremljenost, a Hena Virkunen iz Finske za tehnološki suverenitet, bezbednost i demokratiju.&nbsp;
Stefan Sežurne iz Francuske biće izvršni potpredsednnik zadužen za prosperitet i industrijsku strategiju, a Rafaele Fito iz Italije biće izvršni potpredsednik za koheziju i refome.&nbsp;
Među ostalih 20 članova nove Komisije su Marta Kos iz Slovenije, koja će biti nova komesarka za proširenje, dok će dosadašnji komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji iz Mađarske biti komesar za zdravlje i dobrobit životinja.&nbsp;
Maroš Ševčovič iz Slovačke biće komesar za trgovinu i ekonomsku bezbednost, kao i komesar za međuinstitucionalne odnose i transparentnost, Glen Mikalef sa Malte biće komeesar za međugeneracijsku pravednost, kulturu, omladinu i sport, Kristof Hensen iz Luksemburga biće komesar za poljoprivredu i hranu, a Apostolos Cicikoskostas iz Grčke komesar za održivi transport i turizam.&nbsp;
Majkl Mekgret iz Irske preuzeće dužnost komesara za demokratiju, pravdu i vladavinu prava, Dan Jergenson iz Danske komesara za energiju i stanovanje, Džesika Rosval iz Švedske komesarke za životnu sredinu, otpornost u sektoru vode i konkurentnu cirkularnu ekonomiju, a Ekaterina Zaharijeva iz Bugarske komesarke za startapove, istraživanje i inovacije.&nbsp;
Dubravka Šuica iz Hrvatske biće komesarka za Mediteran, a Magnus Bruner iz Austrije komesar za unutrašnja pitanja i migracije. Belgijanka Ađa Labib biće komesarka za pripravnost, upravljanje krizama i jednakost, Kipranin Kostas Kadis komesar za ribarstvo i okeane, Portugalka Marija Luis Albugerke komesarka za finansijske usluge i uniju štedenje i investicija, Čeh Jozef Sikela biće komesar za međunarodna partnerstva, a Litvanac Andrijus Kubilijus komesar za odbranu i kosmos.&nbsp;
Komesar za klimu, neto nulu i čist rast biće Vopke Hoekstra iz Holandije, dok će komesar za budžet, borbu protiv prevara i javnu upravu biti Pjotr Serafin iz Poljske, a Letonac Valdis Dombrovskis biće komesar za ekonomiju i produktivnost, kao i komesar za implementacije i pojednostavljenja.&nbsp;
Nakon glasanja u EP, poslednji korak u uspostavljanju nove Komisije je da je i zvanično imenuje Evropski savet kvalifikovanom većinom, nakon čega će ona moći da stupi na dužnost 1. decembra.
Kos: Realne su šanse da nekoliko zemalja narednih godina pristupi EU, nadam se i Srbija
Nova komesarka EU za proširenje Marta Kos iz Slovenije izjavila je danas da postoje realne šanse da nekoliko država narednih godina zaključi ugovore za pristupanje EU i izrazila nadu da će Srbija biti jedna od tih zemalja koje će ispuniti sve uslove za ulazak u Uniju. &nbsp;	
Kos je novinarima u Strazburu u razgovoru vođenom na srpskom jeziku, nakon što je Evropski parlament odobrio novi sastav Evropske komisije, rekla da svoju ulogu vidi u tome da pomogne, ne samo Srbiji, nego svim državama kandidatima da budu spremne za čanstvo u EU i najavila da će 4. decembra doći u Neum, gde će biti održan susret sa šefovima država i vlada Zapadnog Balkana. &nbsp;	
Istovremeno je naglasila da je proširenje EU danas drugačije nego što je bilo pre pet godina. 	
"Imamo promenjenu geopolitičku situaciju, ali i zbog toga dinamika ovog proširenja je danas sasvim drugačija. Tako da imamo realne šanse da sledećih godina dovedemo nekoliko država do kraja ugovora za ulazak u EU", rekla je Kos obraćajući se na srpskom jeziku. 	
Upitana šta je sa Zapadnim Balkanom i Srbijom, Kos je rekla da "ne zna koja će država to biti". &nbsp;	
"Biće ona država koja će ispuniti sve uslove i nadam se da će biti i Srbija među njima", poručila je Kos. &nbsp;	
Ona je dodala da "kada se broji gde su države" po oblastima, Albanija i Crna Gora su odmakle dalje, ali je naglasila da to ne znači još ništa. &nbsp;&nbsp;	
"Ako svi rade sve što je potrebno i u Srbiji, za proširenje, a ima puno posla, onda je sve otvoreno, ali mora da se uradi ono što je potrebno. Moju ulogu vidim sad u tome da ja sa mojim timom, sa mojim resorom pomognem, ne samo Srbiji, nego svim državama koje su kandidatkinje, da budu spremne. Ako će biti Srbija prvo onda je Srbija. Ako je Crna Gora, onda je Crna Gora. Ako je Albanija, onda je Albanija", rekla je Kos. 	
Podvukla je da je za nju važno da se "to dešava dobro" i da su ispunjeni uslovi, ne samo u državama kandidatima, već i u postojećim članicama EU. 	
Na pitanje da li očekuje veći pomak kada su u pitanju Kosovo i Metohija i Bosna i Hercegovina, Kos je naglasila da očekuje napredak na svim područjima. 	
"Ne samo zato što sam komesarka, nego zbog toga što je sad to prioritet cele Komisije", navela je ona. &nbsp;	
Upitana da li će posetiti region, najavila je da će 4. decembra doći u Neum, &nbsp;gde će biti održan susret sa šefovima vlada i država sa Zapadnog Balkana. 	
Pre toga, kako je dodala, posetiće Kijev u subotu, dan pre nego što nova Evropska komisija počne svoj rad.
Izvor: Tanjug

Evropski parlament potvrdio nove članove Evropske komisije

U Izveštaju se kritikuje doslovno sve, a Srbija praktično ocenjuje kao propala država, ističu u SSP. &nbsp;Pravosuđe i Skupština su pod potpunom kontrolom vladajuće partije, javne nabavke i svi značajniji infrastrukturni projekti izvor bujajuće korupcije, novinari pod pritiskom vlasti, a sudovi nesamostalni i neefikasni, navodi se u saopštenju te stranke. &nbsp;
Kako se navodi u saopštenju, izbori su dokazano pokradeni, a Srbija se umesto Evropi više približava Kini i usklađuje sa njenim političko-ekonomskim interesima. &nbsp;U SSP pitaju odakle onda dolaze poruke hvale koje je uputila predsednica EK Ursula Fon der Lajen predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovim reformama i sveopštem napretku Srbije.&nbsp;
&nbsp;"Budući da je Ursula Fon der Lajen izjavila da 'reči Vučića prate dela', očekujemo kao najveća proevropska stranka u Srbiji, od EK, da ove njihove oštre reči isto tako isprate makar nekakva dela.Tako bi makar donekle ispravili štetu koju je Fon der Lajen svojim izjavama nanela evropskoj Srbiji", navode u SSP.
Izvor: FoNet

SSP o izveštaju Evropske komisije: Poraz evropske ideje u Srbiji

Kosovo je kritikovano zbog nekoordinisanih koraka koji podstiču tenzije na severu i traži se da pokrene proceduru osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom prema evropskom predlogu.
Srbiji se zamera što nije preduzela korake da napadače iz Banjske privede pravdi. Od Srbije se traži da počne da priznaje dokumenta i simbole Kosova
U većini oblasti obuhvaćenih godišnjim Izveštajem o napretku utvrđeno je da je Kosovo još u ranoj fazi priprema i da treba uložiti više napora u reformi, posebno javne administracije da bi se postigao napredak.
U izveštaju je, kako saznaje Koha.net u fokusu proces normalizacije odnosa Kosova i Srbije i sprovođenje obaveza iz dosadašnjih sporazuma u ​​njihovom dijalogu, kao uslov za napredak u integracionim procesima i za finansijsku pomoć.
U nacrtu Izveštaja o napretku i za Kosovo i za Srbiju se podseća da je primena sporazuma već formalno postala sastavni deo procesa evropskih integracija.
"Generalno, Kosovo i Srbija su učestvovali u dijalogu, ali moraju da pokažu ozbiljniju i konstruktivniju posvećenost da unaprede proces normalizacije. Kosovo i Srbija takođe moraju da ulože značajne napore kako bi izbegli postupanje koje ugrožava stabilnost, i retoriku koja nije kompatibilna s dijalogom i pomirenjem", piše u nacrtu Izveštaja o napretku za ovu godinu.
Ukazano je da na proces normalizacije i dalje utiču nedovoljni koraci Srbije da obezbedi odgovornost za napad naoružanih kosovskih Srba na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine u Banjskoj, što predstavlja "najozbiljniju eskalaciju poslednjih godina".
U izveštaju o Srbiji se navodi da EU očekuje od Srbije da "potpuno sarađuje i preduzme neophodne mere za brzo hapšenje i privođenje pravdi počinilaca napada na severu Kosova 2023. godine".
Takođe se u izveštaju za Kosovo i Srbiju ponavlja da Sporazum o putu normalizacije odnosa "ostaje pravno obavezujući i važeći" i da nikakva formalnost ne bi trebalo da bude prepreka napretku u njegovoj primeni.
Ponavlja se da Srbija i Kosovo imaju obavezu da sprovode sve sporazume iz prošlosti i da će neuspeh u tom pogledu, ako ne budu konstruktivni, imati posledice po njihov put ka EU.
U izveštaju se navodi da će "konstruktivnost biti procenjena na osnovu individualnog učinka stranaka".
Tenzije na severu Kosova se ocenjenu kao "visoke".
"Kosovo je više puta preduzimalo aktivnosti koje su suprotne njegovim obavezama iz dijaloga, uključujući i niz policijskih operacija protiv kancelarija koje podržava Srbija na severu", navodi se u izveštaju, navodeći kao primer Uredbu CBK o upotrebi evra i zatvaranja kancelarija banaka i Pošte Srbije na Kosovu.
Izražava se takođe žaljenje jer nisu bili uspešni napori u dijalogu za postizanje prihvatljivog rešenja za obe strane za prevazilaženje problema za ljude na severu Kosova.
I u nacrtu ovog izveštaja Evropska komisija navodi da su povlačenje Srba iz institucija Kosova na severu 2022. godine i bojkot lokalnih izbora izazvali "ozbiljan zastoj" u sprovođenju obaveza iz sporazuma o dijalogu.
Traži se da Kosovo i Srbija poštuju dogovor o učešću u regionalnim inicijativama i da bilateralne nesuglasice ne bude ometaju to njihovo delovanje.
Takođe, od Srbije se traži da spreči ilegalne prelaske administrativne linije i da usmerava samo službene prelaze sa Kosovom.
U piše da se sporazum o katastru i priznavanju diploma ne primenjuje jer ga ne poštuje Srbija.
EU pozdravlja primenu sporazuma o registarskim tablicama vozila i postepeno uklanjanje onih koje je Srbija izdala za gradove na Kosovu, kao i međusobno priznavanje tablica.
Od obe strane se traži da doslednije poštuju dogovor o zvaničnim posetama. Takođe da poštuje sporazume o telekomunikacijama i energetici.
I ovim Izveštajem se ponavlja poziv da Kosovo što pre počne proceduru za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, na osnovu evropskog predloga.
Dok se od Kosova traži da počne proces osnivanja Zajednice, od Srbije se traži da "paralelno ispunjava svoje obaveze iz sporazuma započinjući priznavanje dokumenata, simbola i institucija Kosova".
Od Kosova i Srbije se traži da se konstruktivno obavežu na otvaranje mosta preko reke Ibar u Mitrovici za saobraćaj vozila, ali se ponavlja stav EU da to treba da se uradi u saradnji i koordinaciji sa međunarodnim prisustvom u pogledu bezbednosti.
"Nema napretka u primeni deklaracije o nestalim licima, koja je usvojena u maju 2023. godine. Stranke se ohrabruju da izbegnu politizaciju ovog humanitarnog pitanja i da odmah počnu sa primenom tako što će se, kao prvi korak, dogovoriti o projektni zadatak za zajedničku komisiju koja treba da se formira na osnovu deklaracije" piše u nacrtu dokumenta Evropske komisije.
Pozdravlja se aktivno angažovanje Kosova u "Evropskoj agendi za Plan rasta za Zapadni Balkan".
U nacrtu Izveštaja o napretku se navodi da se pravni okvir za izbore na Kosovu smatra u skladu sa standardima demokratskih izbora, dok je kritikovan rad Skupštine Kosova.
Ovim dokumentom Evropska komisija traži da Skupština Kosova poveća transparentnost i unapredi unutrašnje upravljanje. Takođe bi trebalo da uspostavi elektronsko glasanje i sistem registracije učešća na sastancima.
Izvor: Beta&nbsp;

EK podseća Kosovo i Srbiju da su sporazumi iz 2023. deo evropskih integracija

Paket proširenja usvojiće koledž komesara a potom će ga predstaviti visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel i evropski komesar za proširenje Oliver Varheji, najavljeno je danas u Briselu.
Ovogodišnji Paket proširenja obuhvata šest kandidata/potencijalnih kandidata sa Zapadnog Balkana - &nbsp;Albaniju, BiH, Crnu Goru, Kosovo, Severnu Makedoniju i Srbiju, kao i Gruziju, Moldaviju, Tursku i Ukrajinu.
EK svake godine usvaja Paket proširenja i izveštaje u kojima se sumiraju ključna dešavanja u politici proširenja EU.
U izveštajima se procenjuje postignut napredak i navode izazovi sa kojima se suočavaju kandidati i potencijalni kandidati u procesu pristupanja i ukazuje na reforme koje treba da se sprovedu.
U izveštajima se procenjuje spremnost zemalja za usklađivanje sa zakonodavstvom EU, informisanje država članica EU o postignutom napretku i održavanje napretka u procesu proširenja, saopštio je Generalni direktorat EK za politiku susedstva i pregovore o proširenju (NEAR).
Izvor: Beta&nbsp;

Evropska komisija sutra usvaja Paket proširenja i izveštaje o kandidatima za članstvo

"Mi smo uz vas, da vas podržavamo koliko god možemo. Uslovi za pristupanje su jasni, ali postoji i značajan napredak Crne Gore kojem svedočimo. Impresionirana sam i brzinom i kvalitetom. Ceo taj proces je zasnovan na zaslugama, ali sam sigurna da ćete ostvariti ciljeve", rekla je ona na zajedničkoj konferenciji za medije sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem.
Ona je Crnu Goru posetila u okviru regionalne turneje i sastala se i s predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem.
Crna Gora je krajem juna dobila pozitivne ocene EU o ispunjenosti privremenih merila za članstvo u Uniju za poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava i bezbednost, čime je ušla u novu fazu pregovora o prijemu u EU u kojima je od 2014. godine.
Predsednica Evropske komisije je posebno ukazala na važnost "Plana rasta EU za Zapadni Balkan", podsetila da je za Crnu Goru u okviru tog plana 380 miliona evra, te da će do kraja godine biti dostupno 27 miliona.
Fon der Lajen je ponovila da je podsetila da je cilj "Plana rasta" da lokalna tržišta integriše u tržišta EU.
Ponovila je obećanje s početka mandata da će proširenje biti u samom vrhu ciljeva Evropske komisije dok je ona na njenom čelu i navela da postoje "svi potrebni instrumenti" za to.
Fon der Lajen je naglasila važnost Operativnog centra za sajber-bezbednost Vlade Crne Gore, osnovanog iz EU fondova, kojeg je posetila danas u Podgorici.
Premijer Spajić je kazao da je Crna Gora "spremna za progres i ekonomski napredak" i da očekuje da će ona postati članica EU do kraja 2028. godine.
"Imaćemo investicionu konferenciju i veliki broj EU kompanija koje će investirati u Crnu Goru, nadam se. Uradili smo dosta, ali naredne dvije godine presudne su za dalji napredak. Potrebne su nam sve partije da bismo zatvorili sva poglavlja do 2026. godine. To je ambiciozan cilj, ali vjerujem u njega", rekao je Spajić.
Najavio je prezentaciju ekonomske platforme "Barometar 2026" narednih dana, ne otktivajući detalje o tom planu.
Na sastanku s Fon der Lajen predsednik Crne Gore Jakov Milatović joj je saopštio da Podgorica očekuje zatvaranje još četiri poglavlja do kraja ove godine.
Ukazao je, međutim, da Crna Gora "može i mora bolje ukoliko želimo da ispunimo svoj cilj i do 2026. godine zatvorimo preostalih 30 poglavlja".
"Ne smemo da se zadovoljimo rezultatima koji su ispod očekivanja, prvenstveno građana naše zemlje. Uveren sam da bi članstvo naše zemlje u EU bio i važan pozitivan signal i za druge zemlje kandidate", kazao je Milatović, saopštio je njegov kabinet.
Crna Gora je pregovore o prijemu u EU počela 2012. godine. Otvorena su 33 poglavlja, a zatvorena svega tri. Posle višegodišnjeg zastoja u ispunjavanju kriterijuma iz oblasti vladavine prava i bezbednosti - poglavlja 23 i 24, Crna Gora je u junu dobila pozitivnu ocenu EU da je ispunila privremena merila iz tih oblasti.
Izvor: Beta

Fon der Lajen: Crna Gora u EU do 2028. 'ambiciozan cilj na kojem treba raditi'

Komisija je dodala da je ovaj zahtev upućen na osnovu Akta o digitalnim uslugama (DSA), preneo je Rojters.
"Temu mora dostaviti tražene detaljne informacije do 21. oktobra 2024. Komisija će na osnovu procene odgovora koji dobije od sajta Temu odlučiti o narednim koracima”, dodaje se u saopštenju EK.
Temu je platforma za šoping u vlasništvu kineske kompanije PDD Holdings, podseća Rojters.
EK je u maju već objavila da će Temu morati da ispoštuje strožija pravila EU o onlajn sadržajima, nakon što je broj njihovih korisnika premašio ključne kriterijume.
U međuvremenu, Indonezija je zatražila od kompanija Gugl i Epl da blokiraju platformu Temu u toj zemlji kako joj se više ne bi moglo pristupiti, saopštio je ministar za komunikacije Budi Arie Setiadi.
Ovaj potez ima za cilj da preventivno zaštiti mala i srednja preduzeća u Indoneziji od jeftinih proizvoda koje nudi Temu, dodao je on, iako vlasti još uvek nisu našle da je u toj zemlji došlo do bilo kakvih transakcija preko ove platforme, prenosi Rojters.
Budi je ukazao da poslovni model Temu, koji povezuje potrošače direktno sa fabrikama u Kini kako bi se znatno smanjila cena proizvoda, predstavlja nezdravu konkurenciju.
On je dodao da njegova vlada takođe planira da zatraži sličnu blokadu za kinesku onlajn šoping uslugu Šein.
&nbsp;Izvor: Tanjug

EU traži od platforme Temu informacije o koracima protiv ilegalne prodaje proizvoda

Taj dokument je potpisan nakon sastanka Vesića sa potpredsednikom Vlade Crne Gore Milunom Zogovićem i ministarkom Vukićević u Palati Srbija.&nbsp; Vesić je novinarima kazao da je za Srbiju jako važna regionalna saradnja, ali da je najvažnija saradnja sa Crnom Gorom jer kako je naglasio, sarađujemo sa braćom i sestrama.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240902130944_947ad1cfd5cb9ece24fda5cabfa3e160d21a9e1cea8261a12317e4a8899a5ac6.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240902130944_947ad1cfd5cb9ece24fda5cabfa3e160d21a9e1cea8261a12317e4a8899a5ac6" data-rendition-name="original" width="2048" height="1242" loading="lazy" alt="Maja Vukićević Milun Zogović Goran Vesić "> <figcaption>Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić primio je u posetu potpredsednika Vlade Crne Gore Miluna Zogovića i ministarku saobraćaja Crne Gore Maju Vukićević, foto: Tanjug/MGSI/ Predrag Mitić </figcaption> </figure>  "Ovo pismo koje smo danas potpisali govori o tome da će dve zemlje zajednički nastupiti pred Evropskom komisijom i tražiti sredstva iz ovog dodatnog fonda za razvoj Zapadnog Balkana za rekonstrukciju pruge između Beograda i Bara, jer je to naša zajednička pruga", rekao je Vesić.&nbsp; On je naglasio da je veoma važno da Srbija i Crna Gora sarađuju na infrastrukturnim projektima i da nastupaju zajedno kako bi pokazali da je i u jednoj i drugoj državi ovo prioritet.&nbsp; "Mi želimo da se kroz plan rasta Zapadnog Balkana finansira pruga između Beograda i Bara. Za nas u Srbiji to je najprioritetnija pruga. Posle toga dolazi pruga između Brestovca i Preševa do Skoplja", rekao je Vesić.&nbsp; Istovremeno, on je zahvalio koleginici Vukićević i na tome što je glasala u Savetu Evrope protiv članstva Kosova u ovoj organizaciji.&nbsp; "Ona je za nas heroina i uvek će to biti.Posebno i smo joj zahvalni na tome i želim da zna, da pamtimo njen čin i da to mi nikada nećemo zaboraviti, jer Srbija pamti one koji se zaista bore i one koji učine nešto za nas", rekao je on. Izvor: Tanjug&nbsp;

Srbija i Crna Gora zajedno pred EK: Potpisano zajedničko pismo za rekonstrukciju pruge Beograd-Bar

On je istakao da su službe Evropske komisije preliminarno zaključile da hitne konsultacije nisu opravdane, preneo je Rojters.
Dodao je da Brisel nema naznaka da su sankcije Ukrajine ugrozile evropsku sigurnost snabdevanja energentima, jer ruska nafta još teče kroz naftovod Družba koji Rusiju, preko Ukrajine, povezuje sa Češkom, Slovačkom i Mađarskom.
"Izgleda da sankcije koje je Ukrajina uvela Lukoilu ne utiču na tekuće operacije tranzita nafte preko Družbe, koje sprovode trgovačke kompanije", rekao je portparol.
Slovačka i Mađarska, koje su se protivile vojnoj pomoći zapadnih saveznika Ukrajini dok se bori protiv ruske vojske, žalile su se Briselu na potez Kijeva da stavi Lukoil na listu sankcija, uz obrazloženje da ih je sprečio da kupuju rusku naftu za svoje rafinerije, čime im je, kako navode, ugrožena sigurnost snabdevanja tim energentom.
Mađarska je ove nedelje dostavila dodatne informacije o tom pitanju, za koje je Komisija rekla da će ih sada analizirati.
Naftovod Družba je funkcionalan i posle napada Rusije na Ukrajinu 2022. godine, čak i kada je EU odustala od većine drugih izvora ruske energije.
Južni krak naftovoda ide preko Ukrajine do Češke, Slovačke i Mađarske i godinama je bio primarni izvor snabdevanja njihovih rafinerija, navodi Rojters.
Izvor: Tanjug

EK neće da posreduje u konsultacijama sa Ukrajinom

Srpski pravosudni sistem prolazi kroz značajne reforme kako bi se ojačala nezavisnost sudstva. U toku je sprovođenje ustavne reforme, koja uključuje izmene zakona o sudijama i tužiocima, kao i uvođenje novog žalbenog postupka pred Ustavnim sudom za imenovanja sudija, navodi se u Izveštaju. Uprkos ovim koracima, dodaje se, politički pritisak na sudstvo i dalje je visok, a veliki broj slobodnih mesta za sudije i tužioce ostaje nepopunjen. Efikasnost pravosudnog sistema pokazuje pozitivan trend u građanskim, privrednim i krivičnim predmetima, dok su ozbiljni izazovi prisutni u administrativnim slučajevima i ustavnim žalbama, ocenjuje EK u Izveštaju.
<a href="https://commission.europa.eu/document/download/862952fa-6e79-44c4-b629-174a441e3d2e_en?filename=62_1_58091_coun_chap_serbia_sb.pdf">U izveštaju EK </a>se podseća da srpski pravosudni sistem poslednjih godina prolazi kroz suštinsku reformu. Implementacija ustavne reforme za jačanje nezavisnosti pravosuđa je, kako navodi Evropska komisija (EK), u toku, a trebao bi da uslede izmene zakoni za njeno sprovođenje.
U Srbiji još uvek ne postiji sveobuhvatan sistem upravljanja sudovima koji povezuje predmete preko sudova i tužilaštava. &nbsp;
<h2>Potrebno unaprediti vođenje istraga u slučajevima visoke korupcije</h2>
Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za period 2023-2028. godine i prateći akcioni plan još nisu usvojeni, konstatuje se. Pravni okvir za borbu protiv korupcije uglavnom je uspostavljen, ali nedostaci u praksi ostaju.&nbsp;
"Iako je većina oblika korupcije kriminalizovana, potrebno je unaprediti vođenje istraga, optužnica i konačnih presuda u slučajevima visoke korupcije. Tužilaštvo za organizovani kriminal je potkapacitirano, nema dovoljno osoblja, što stvara rizik od politički motivisanih mešanja u istrage i gonjenja visoke korupcije", stoji u Izveštaju.
Nedostaci, uočava se, postoje i kada je reč o imovinskim kartama funkcionera i finansiranju političkih partija. Uredba o lobiranju je ograničena po obimu, a u srpskom zakonodavstvu zaštita uzbunjivača još uvek nije usklađena sa pravnim tekovinama EU, dodaje EK.
U Izveštaju se navodi da su javne nabavke u Srbiji, oblast visokog rizika od korupcije, posebno u pogledu slučajeva koji su izuzeti iz Zakona o javnim nabavkama.&nbsp;
<h2>Funkcioneri i institucije često odbijaju da daju informacije od javnog značaja&nbsp;</h2>
Zakoni o medijima su izmenjeni 2023. godine, kako bi se uskladili sa standardima Evropske unije. Ipak, potrebne su dodatne izmene za punu usklađenost, dodaje se.&nbsp;
"Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne ispunjava u potpunosti svoj mandat za očuvanje medijskog pluralizma i profesionalnih standarda, a zabrinutost postoji i zbog njegove nezavisnosti. Savet za štampu prati usklađenost štampanih medija sa etičkim kodeksom novinara Srbije. Mere za unapređenje transparentnosti vlasničkih struktura i oglašavanja iz državnih resursa još nisu u potpunosti implementirane. Imajući u vidu pritužbe o pristrasnosti javnih servisa, trebalo bi rešiti pitanja njihove uređivačke autnomije i pluralizma", poručuje se u izveštaju.
U Izveštaju se navodi da se novinari u Srbiji i dalje suočavaju sa čestim odbijanjem institucija i funkcionera, da obelodane informacije od javnog značaja ili od njih uopšte ne dobijaju odgovore. Bezbednost novinara u Srbiji je i dalje izvor zabrinutosti - rastu pritisci na medije zloupotrebom podnošenja tužbi pred sudovima, smatra EK. &nbsp;
<h2>Ograničena efikasnost parlamenta</h2>
Sposobnost parlamenta da osigura neophodne provere i ravnoteže ograničena je problemima efikasnosti, autonomije i transparentnosti, uključujući nadzor izvršne vlasti i zakonodavnog procesa, ocenjeno je. Kako se navodi u dokumentu, proces javnih konsultacija treba dodatno ojačati.&nbsp;
Konstatuje se i da su četiri mesta u Ustavnom sudu i dalje nepopunjena. Postoje tri nezavisna tela za zaštitu osnovnih prava (Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti),, ali nije uvek jasno kako se postupa po njihovim preporukama, dodaje se u Izveštaju.
U dokumentu piše kako organizacijama civilnog društva nedostaje okruženje, koje omogućava njihovo osnivanje, rad i finansiranje.
Izveštaj Evropske komisije jasno pokazuje da su reforme u Srbiji u toku, ali da je potrebno dodatno raditi na jačanju pravosuđa, borbi protiv korupcije, medijskoj slobodi i parlamentarnom nadzoru.&nbsp;
Izvor: Insajder&nbsp;

Evropska komisija