Pavković: Srbija de facto ima neku vrstu zamrznutih pregovora sa EU (VIDEO)

Uveren je da će njegov izveštaj biti usvojen, baš kao što je uveren u to da Srbija neće moći u Uniju dok ne prizna Kosovo i, kako kaže, ne odustane od politike srpskog sveta.

Nije optimista ni da će do 2030. deo evropske porodice postati i Crna Gora, koja je najdalje odmakla u pregovorima. Poslednje veliko proširenje Unije, kada joj je pristupilo 10 zemalja, bilo je 2004. a da su joj do danas pristupile još samo Rumunija, Bugarska (2007) i Hrvatska (2013).

Koliko su Srbija i region daleko od Evropske unije, razgovarali smo sa Milošem Pavkovićem iz Centra za evropske politike u emisiji “Svet i mi” na Insajder televiziji.

Pre godinu i po tadašnji predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da članice Unije i zemlje kandidati treba da budu spremni za novi talas proširenja evropske porodice. Čini se da tada pomenuti rok do 2030. godine neće biti ispoštovan.

“Šarl Mišel uopšte nije više predsednik Evropskog saveta, to je prva stvar. Dakle, imali smo izbore za Evropski parlament, imali smo neke personalne promene. Hteo sam da kažem da zapravo Tonino Picola ovde je, čini mi se, i predstavio neki svoj lični stav i lični osećaj, a ne nužno stav Evropske unije kao takve", istakao je.

Podsetio je da je Evropska komisija podržala ideju Crne Gore da do 2028. završi svoj pregovarački proces.

"Iz toga sledi da se Evropska komisija zapravo na neki način obavezala da do 2030. integriše Crnu Goru, ukoliko ona ispuni sve one uslove koje stoje pred njom. Tako da tu sad mi imamo različita tumačenja Picule i Evropske komisije i ne bih nužno uzimao Piculin stav kao neki opšte prihvaćen stav da neće biti proširenja do 2030. Ovo je ipak njegov lični osećaj i izjava u ličnom kapacitetu poslanika evropskog parlamenta”, smatra Miloš Pavković.

On naglašava da, kada je reč o Zapadnom Balkanu, Crna Gora jeste država koja prednjači, koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja - a dosta njih i zatvorila. Tako da bi teoretski mogla da do 2028.godine zatvori čitav proces pregovora i postane članica Evropske unije 2030.

“Kada pričamo o ostatku Zapadnog Balkana, u teoriji bi možda mogle i Srbija i Albanija i Severna Makedonija, ali smo mi i te države dosta dalje na samom putu i prosto vidimo da je taj proces dosta stagnirao,” kaže Pavković.

On podseća da Srbija nije otvorila nijedno poglavlje, nijedan klaster još od 2021.godine, tako da de facto ima neku vrstu “zamrznutih pregovora” sa Evropskom unijom.

“Zbog različitih razloga, zbog nedostatka reformi, zbog trenutne političke krize, zbog geopolitičke situacije - to su sve stvari koje opterećuju odnos Srbije i Evropske unije. Situacija nije mnogo bolja ni u slučaju Severne Makedonije. Ne mislim da će Zapadni Balkan postati samo jeftina radna snaga za Evropsku uniju, jer prosto Zapadni Balkan nije toliko veliki da može da zadovolji potrebe Evropske unije", navodi.

Dodaje da je "činjenica da mi ovde zaostajemo sa reformama, da imamo ozbiljne probleme sa vladavinom prava, sa borbom protiv korupcije".

"Kad kažem mi, mislim i na Srbiju i na ostatak Zapadnog Balkana. Problem je funkcionisanje institucija i nazadovanje u demokratiji - to je nešto što ozbiljno opterećuje Zapadni Balkan da postane država članica. A naravno, mislim da je ono što je bitno i sam integracioni, odnosno apsorpcijski kapacitet Evropske unije da integriše nove članice. I to je ono što je možda i najveći problem - da ne postoji saglasnost među državama članicama EU da ona može da se proširi i da može da efikasno funkcioniše kao takva sa novih 5-6 država članica", dodaje.

Zaključuje da je to ključan problem za koji EU još nema rešenja.

Podsetimo, u Nacrtu godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta o stanju u Srbiji koji je danas usvojen u Odboru za spoljne poslove navedeno je sledeće: „Evropski parlament izražava duboku zabrinutost zbog sistemskih problema u Srbiji koji su naglašeni studentskim protestima, a tiču se građanskih sloboda, institucionalne i finansijske transparentnosti i odgovornosti. Parlament naglašava značaj slobode govora i okupljanja i najsnažnije osuđuje nasilne napade na mirne demonstrante“.

U Nacrtu izveštaja koji je sačinio izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula, a koji je potom i dopunjen amandmanima evroparlamentaraca, snažnim rečima se govori o tvrdnjama srpskih zvaničnika da iza studentskih protesta stoje pojedine članice EU. Takve „neosnovane optužbe“ o iniciranju obojene revolucije se snažno osuđuju, stoji u izveštaju, kao i hapšenje i proterivanje pojedinih državljana EU.

Izvor: Insajder