<p>Korak napred, nazad dva - tako već deceniju izgleda <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/povodom-dana-evrope-evropske-zemlje-pozivaju-srbiju-da-im-se-pridruzi">pristupanje Srbije Evropskoj uniji</a>. U poslednje tri i po godine ti koraci ukopani su u mestu. Poslednji klaster Srbija je otvorila u decembru 2021. Pričom o klasteru 3 završena je prethodna godina, a očekivalo se da će ova doneti i njegovo otvaranje. Međutim, na očekivanjima se i ostalo. Portparol Evropske komisije Gijom Mersije u intervjuu za Insajder podseća da je pristupanje Uniji proces zasnovan na zaslugama.</p>
<p>“Kako to funkcioniše? Vi sprovedete reforme, uradite vaš posao, vaš domaći zadatak i onda možete da napredujete i ubrzate put pristupanja. Ukoliko u ovom trenutku nemate novih otvorenih klastera - to je zato što Srbija mora da sprovede važne reforme. Nekoliko puta smo pominjali da ključnim reformama smatramo vladavinu prava, medijske slobode, nezavisnost pravosuđa. Dakle, postoje različiti tipovi reformi koji bi trebalo da budu implementirani. Zato nismo mogli da omogućimo napredak u poslednje vreme”, kaže za Insajder <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/portparol-eu-verujemo-da-vlasti-srbije-treba-da-imaju-inkluzivan-dijalog-sa-demonstrantima-i-studentima-mi-nismo-ukljuceni-u-to">portparol Evropske komisije Gijom Mersije.</a></p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FBj-r34ud5wg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/>
Spoljna politika Srbije, koja podrazumeva neuvođenje sankcija Rusiji i odlazak predsednika Vučića u Moskvu, od početka rata u Ukrajini je na meti kritika. Stari problemi, poput nerešenih odnosa sa Prištinom, dodaju se u isti taj koš. Bez obzira na sve, predsedavajući delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju Lukas Furlas za Insajder kaže da Srbija čeka predugo, te da kada zemlja ispuni svoj deo posla, nema razloga da Evropska unija svoj odlaže.</p>
<p>“Ja često naglašavam da, ako želimo Srbiju u Evropskoj uniji, moramo joj dati nadu, a građanima Srbije i njihovom vođstvu stvoriti perspektivu. Ne možemo da nastavimo da zatvaramo vrata. To ih samo odbija od tog cilja integracije. Ako je iskrena želja ljudi u Srbiji, kao i njihove Vlade, da se pridruže Evropskoj uniji, mi bi trebalo da budemo tu da pomognemo, a ne da ih ometamo”, kaže u intervjuu za Insajder predsedavajući delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom Lukas Furlas.</p>
<p>Neometano ka Briselu, preskačući Srbiju, putuju južne komšije. Crna Gora već dugo ima epitet predvodnika među zemljama kandidatima, a napredak Albanije je rapidan. Od oktobra prošle godine otvorila je 19 poglavlja, Srbija je za deset godina otvorila 22.&nbsp;</p>
<p>Na pitanje Insajdera izvestiocu Evropskog parlamenta za Albaniju, kako to uspevaju, s obzirom na to da imaju iste probleme kao i Srbija poput organizovanog kriminala, slobode medija i sličnog, Andreas Šider kaže da nijedna zemlja nije savršena.</p>
<p>“Moj osećaj je da u Beogradu, umesto da se ide napred i izlazi iz komplikovane situacije, aktuelna vlast pravi probleme još većim. Niko nema interes da mediji budu transparentiniji, niko nema interesa za istragu u vezi sa borbom protiv korupcije i to je pravi problem. Znamo da nijedna zemlja nije savršena, ali volja da se ide u pravom smeru u ovom trenutku nedostaje Beogradu”, kaže u intervjuu za Insajder izvestilac Evropskog parlamenta za Albaniju <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/andreas-sider-izbori-nisu-bilio-fer-videli-smo-dokaze-o-masovnoj-fantomskoj-registraciji-glasaca">Andreas Šider.</a></p>
<p>Šider dodaje da je otvaranje poglavlja važno, ali zatvaranje još važnije, te da očekuje da do 2027. Albanija to i postigne. Crna Gora je otvorila sva poglavlja, a zatvorila šest. Za to vreme, Srbija koja je otvorila 22 i zatvorila dva, nije deo kratkoročnih prognoza za članstvo.</p>
<p>Novinarka Teodora Vasiljević&nbsp;</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Toplo-hladni odnosi Brisela i Beograda: šta se isprečilo na evropskom putu? (VIDEO)

<p>Uveren je da će njegov <a href="https://www.insajder.net/teme/vlast-kritikovana-zbog-optuzbi-o-obojenim-revolucijama-usvojen-nacrt-izvestaja-ep-o-srbiji">izveštaj</a> biti usvojen, baš kao što je uveren u to da Srbija neće moći u Uniju dok ne prizna Kosovo i, kako kaže, ne odustane od politike srpskog sveta. </p>
<p>Nije optimista ni da će do 2030. deo evropske porodice postati i Crna Gora, koja je najdalje odmakla u pregovorima. Poslednje veliko proširenje Unije, kada joj je pristupilo 10 zemalja, bilo je 2004. a da su joj do danas pristupile još samo Rumunija, Bugarska (2007) i Hrvatska (2013). </p>
<p>Koliko su Srbija i region daleko od Evropske unije, razgovarali smo sa Milošem Pavkovićem iz Centra za evropske politike u emisiji “Svet i mi” na Insajder televiziji.</p>
<p>Pre godinu i po tadašnji predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da članice Unije i zemlje kandidati treba da budu spremni za novi talas proširenja evropske porodice. Čini se da tada pomenuti rok do 2030. godine neće biti ispoštovan.</p>
<p>“Šarl Mišel uopšte nije više predsednik Evropskog saveta, to je prva stvar. Dakle, imali smo izbore za Evropski parlament, imali smo neke personalne promene. Hteo sam da kažem da zapravo Tonino Picola ovde je, čini mi se, i predstavio neki svoj lični stav i lični osećaj, a ne nužno stav Evropske unije kao takve", istakao je. </p>
<p>Podsetio je da je Evropska komisija podržala ideju Crne Gore da do 2028. završi svoj pregovarački proces.</p>
<p>"Iz toga sledi da se Evropska komisija zapravo na neki način obavezala da do 2030. integriše Crnu Goru, ukoliko ona ispuni sve one uslove koje stoje pred njom. Tako da tu sad mi imamo različita tumačenja Picule i Evropske komisije i ne bih nužno uzimao Piculin stav kao neki opšte prihvaćen stav da neće biti proširenja do 2030. Ovo je ipak njegov lični osećaj i izjava u ličnom kapacitetu poslanika evropskog parlamenta”, smatra Miloš Pavković.</p>
<p>On naglašava da, kada je reč o Zapadnom Balkanu, Crna Gora jeste država koja prednjači, koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja - a dosta njih i zatvorila. Tako da bi teoretski mogla da do 2028.godine zatvori čitav proces pregovora i postane članica Evropske unije 2030.</p>
<p>“Kada pričamo o ostatku Zapadnog Balkana, u teoriji bi možda mogle i Srbija i Albanija i Severna Makedonija, ali smo mi i te države dosta dalje na samom putu i prosto vidimo da je taj proces dosta stagnirao,” kaže Pavković.</p>
<p>On podseća da Srbija nije otvorila nijedno poglavlje, nijedan klaster još od 2021.godine, tako da de facto ima neku vrstu “zamrznutih pregovora” sa Evropskom unijom.</p>
<p>“Zbog različitih razloga, zbog nedostatka reformi, zbog trenutne političke krize, zbog geopolitičke situacije - to su sve stvari koje opterećuju odnos Srbije i Evropske unije. Situacija nije mnogo bolja ni u slučaju Severne Makedonije. Ne mislim da će Zapadni Balkan postati samo jeftina radna snaga za Evropsku uniju, jer prosto Zapadni Balkan nije toliko veliki da može da zadovolji potrebe Evropske unije", navodi. </p>
<p>Dodaje da je "činjenica da mi ovde zaostajemo sa reformama, da imamo ozbiljne probleme sa vladavinom prava, sa borbom protiv korupcije". </p>
<p>"Kad kažem mi, mislim i na Srbiju i na ostatak Zapadnog Balkana. Problem je funkcionisanje institucija i nazadovanje u demokratiji - to je nešto što ozbiljno opterećuje Zapadni Balkan da postane država članica. A naravno, mislim da je ono što je bitno i sam integracioni, odnosno apsorpcijski kapacitet Evropske unije da integriše nove članice. I to je ono što je možda i najveći problem - da ne postoji saglasnost među državama članicama EU da ona može da se proširi i da može da efikasno funkcioniše kao takva sa novih 5-6 država članica", dodaje. </p>
<p>Zaključuje da je to ključan problem za koji EU još nema rešenja.
</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fkm_SGCDDcHs&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Podsetimo, u Nacrtu godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta o stanju u Srbiji koji je danas usvojen u Odboru za spoljne poslove navedeno je sledeće: „Evropski parlament izražava duboku zabrinutost zbog sistemskih problema u Srbiji koji su naglašeni studentskim protestima, a tiču se građanskih sloboda, institucionalne i finansijske transparentnosti i odgovornosti. Parlament naglašava značaj slobode govora i okupljanja i najsnažnije osuđuje nasilne napade na mirne demonstrante“.</p>
<p>U <a href="https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/AFET-PR-767969_EN.pdf">Nacrtu izveštaja</a> koji je sačinio izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula, a koji je potom i dopunjen amandmanima evroparlamentaraca, snažnim rečima se govori o tvrdnjama srpskih zvaničnika da iza studentskih protesta stoje pojedine članice EU. Takve „neosnovane optužbe“ o iniciranju obojene revolucije se snažno osuđuju, stoji u izveštaju, kao i hapšenje i proterivanje pojedinih državljana EU.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Pristupni pregovori

Toplo-hladni odnosi Brisela i Beograda: šta se isprečilo na evropskom putu? (VIDEO)

Pavković: Srbija de facto ima neku vrstu zamrznutih pregovora sa EU (VIDEO)