Toplo-hladni odnosi Brisela i Beograda: šta se isprečilo na evropskom putu? (VIDEO)
Primena preporuka ODIHR-a za unapređenje izbornog procesa, ponovni izbor članova Saveta REM-a, izmena, odnosno usvajanje tri medijska zakona…ispunjavanje svega ovoga do decembra 2024. obećala je Srbija Evropskoj uniji, kako bi pokazala spremnost da sprovede Reformsku agendu. Slična obećanja dala je i non-pejperom, ne bi li ubrzala otvaranje klastera 3. Prošao je decembar i skoro pet meseci ove godine, a tih, ali i drugih obećanih reformi - nema. Sa druge strane, zvanični Brisel mesecima ili glasno ćuti ili poluglasno kritikuje. Slično je i sa delima sa obe strane. U tom toplo-hladnom odnosu, na evropskom putu Srbiju pretiču Crna Gora i Albanija, kojima se predviđa članstvo u narednih nekoliko godina.
Korak napred, nazad dva - tako već deceniju izgleda pristupanje Srbije Evropskoj uniji. U poslednje tri i po godine ti koraci ukopani su u mestu. Poslednji klaster Srbija je otvorila u decembru 2021. Pričom o klasteru 3 završena je prethodna godina, a očekivalo se da će ova doneti i njegovo otvaranje. Međutim, na očekivanjima se i ostalo. Portparol Evropske komisije Gijom Mersije u intervjuu za Insajder podseća da je pristupanje Uniji proces zasnovan na zaslugama.
“Kako to funkcioniše? Vi sprovedete reforme, uradite vaš posao, vaš domaći zadatak i onda možete da napredujete i ubrzate put pristupanja. Ukoliko u ovom trenutku nemate novih otvorenih klastera - to je zato što Srbija mora da sprovede važne reforme. Nekoliko puta smo pominjali da ključnim reformama smatramo vladavinu prava, medijske slobode, nezavisnost pravosuđa. Dakle, postoje različiti tipovi reformi koji bi trebalo da budu implementirani. Zato nismo mogli da omogućimo napredak u poslednje vreme”, kaže za Insajder portparol Evropske komisije Gijom Mersije.
Spoljna politika Srbije, koja podrazumeva neuvođenje sankcija Rusiji i odlazak predsednika Vučića u Moskvu, od početka rata u Ukrajini je na meti kritika. Stari problemi, poput nerešenih odnosa sa Prištinom, dodaju se u isti taj koš. Bez obzira na sve, predsedavajući delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju Lukas Furlas za Insajder kaže da Srbija čeka predugo, te da kada zemlja ispuni svoj deo posla, nema razloga da Evropska unija svoj odlaže.
“Ja često naglašavam da, ako želimo Srbiju u Evropskoj uniji, moramo joj dati nadu, a građanima Srbije i njihovom vođstvu stvoriti perspektivu. Ne možemo da nastavimo da zatvaramo vrata. To ih samo odbija od tog cilja integracije. Ako je iskrena želja ljudi u Srbiji, kao i njihove Vlade, da se pridruže Evropskoj uniji, mi bi trebalo da budemo tu da pomognemo, a ne da ih ometamo”, kaže u intervjuu za Insajder predsedavajući delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom Lukas Furlas.
Neometano ka Briselu, preskačući Srbiju, putuju južne komšije. Crna Gora već dugo ima epitet predvodnika među zemljama kandidatima, a napredak Albanije je rapidan. Od oktobra prošle godine otvorila je 19 poglavlja, Srbija je za deset godina otvorila 22.
Na pitanje Insajdera izvestiocu Evropskog parlamenta za Albaniju, kako to uspevaju, s obzirom na to da imaju iste probleme kao i Srbija poput organizovanog kriminala, slobode medija i sličnog, Andreas Šider kaže da nijedna zemlja nije savršena.
“Moj osećaj je da u Beogradu, umesto da se ide napred i izlazi iz komplikovane situacije, aktuelna vlast pravi probleme još većim. Niko nema interes da mediji budu transparentiniji, niko nema interesa za istragu u vezi sa borbom protiv korupcije i to je pravi problem. Znamo da nijedna zemlja nije savršena, ali volja da se ide u pravom smeru u ovom trenutku nedostaje Beogradu”, kaže u intervjuu za Insajder izvestilac Evropskog parlamenta za Albaniju Andreas Šider.
Šider dodaje da je otvaranje poglavlja važno, ali zatvaranje još važnije, te da očekuje da do 2027. Albanija to i postigne. Crna Gora je otvorila sva poglavlja, a zatvorila šest. Za to vreme, Srbija koja je otvorila 22 i zatvorila dva, nije deo kratkoročnih prognoza za članstvo.
Novinarka Teodora Vasiljević
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.