Nuklearni program, pregovori i raketni udari: Šta je dovelo do nove eskalacije između Izraela i Irana
Izrael je pre pet dana pokrenuo sveobuhvatni napad na Iran, tvrdeći da nije imao drugog izbora nego da deluje preventivno — pre nego što Teheran uspe da razvije nuklearno oružje. Međutim, ostaje pitanje da li je takav udar zaista uspeo da zaustavi iranski nuklearni program ili ga je samo privremeno usporio. Vojni analitičar Marinko Ogorec kaže za Insajder da je ovaj sukob bio očekivan i da se radi o “unapred smišljenim aktivnostima”.
"Ovo što se dešava uglavnom je vezano za kompletno preslaganje na geostrateškoj sceni, tako da se radi o arhitekturi međunarodnih odnosa i ovo je situacija koja je na neki način samo nastavak svega što vidimo oko sebe - na neki način i nastavak onoga što se događa u Ukrajini, i što se događa na svim ovim prostorima i prostorima Bliskog istoka. Nažalost, uvek se može očekivati eskalacija. Eskalacija je uvek moguća kad imate sukobe, tako da je i to moguće očekivati. Nadajmo se da je neće biti”, ističe Ogorec.
Dodaje da nije siguran u neku veliku mogućnost da bi moglo da dođe do uključivanja arapskih zemalja u trenutni sukob, ali da bi ozbiljniji problem bio ako se u njega uključe Sjedinjene Američke Države.
“Tada bi moglo biti eskalacije većih razmera, moglo bi doći do zatvaranja moreuza, a to ne bi, u svakom slučaju, bilo dobro za ostatak sveta”, smatra Ogorec.
Na pitanje da li ovaj najnoviji sukob možemo da posmatramo kao proksi rat Sjedinjenih Država protiv Irana, preko Izraela, i kao deo pritiska da se ubrzaju pregovori oko Iranskog nuklearnog programa, odgovara da je i to jedna od mogućnosti.
“U okviru preslaganja na globalnoj sceni, u okviru nove arhitekture međunarodne zajednice, velike sile traže svoje mesto pod suncem i jednostavno definišu svoju interesnu sferu, tako da i ovo možemo staviti u taj kontekst. Naravno da bi ovo, u svakom slučaju, moglo da bude i preokret u odnosima SAD sa Iranom”, kaže on.
Kad se radi o očekivanju da li će biti nekih reakcija Turske, Rusije ili Kine, ponavlja da su, nažalost, moguće eskalacije i da su sve opcije otvorene kada postoji ovakav sukob, ali da se nada da neće biti ništa toga.
Možemo li očekivati neko smirivanje ili nastavak sukoba? Ogorec smatra da je još uvek rano za procene.
“Za sada vidimo da je ovo, otprilike, najozbiljniji sukob do sada. Oni prethodni su bili ograničeni i kontrolisani. Ovo sada se baš ne bi tako moglo nazvati”, kaže Marinko Ogorec, vojni analitičar iz Zagreba.
A šta se sve dešavalo sa iranskim nukelarnim programom tokom poslednje decenije i kako su tekli pregovori?
Pregovori o iranskom nuklearnom programu
Tokom svog prvog mandata, Donald Tramp je 2018. godine odlučio da SAD jednostrano istupe iz Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana (JCPOA) — nuklearnog sporazuma potpisanog 2015. između Irana i globalnih sila (SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Rusije, Kine i EU).
Njegovom odlukom, SAD su uvele nove, oštre sankcije Iranu, a Iran je, kao odgovor, postepeno počeo da krši odredbe sporazuma — povećavao je nivo obogaćivanja uranijuma i instalirao nove, naprednije centrifuge.
Posle promene na mestu predsednika SAD, i dolaska Džozefa Bajdena u Belu kuću (2021), pokrenuti su direktni ali i posredni pregovori u Beču (SAD i Iran nisu seli za isti sto, ali su između strana posredovali pregovarači EU).
Ključne tačke u pregovorima bile su: Da li će sve sankcije koje je uveo Tramp biti uklonjene, nivo obogaćivanja uranijuma, pristup inspektora IAEA (Međunarodne agencije za atomsku energiju) iranskim postrojenjima i garancije da se SAD neće ponovo jednostrano povući iz sporazuma.
Razgovori su nekoliko puta prekidani, iako je u martu 2022. delovalo da su strane blizu postizanja dogovora. Međutim, situacija se zakomplikovala kada je Rusija zatražila garancije da nove sankcije uvedene Moskvi (zbog rata u Ukrajini) ne utiču na njenu ulogu u primeni sporazuma.
To je dodatno usporilo proces, a Iran i SAD nisu uspeli da prevaziđu nesuglasice.
Odbijanje direktnih pregovora sa SAD
Novi Trampov mandat, novi problemi na relaciji SAD – Iran.
Tokom februara i marta 2025. došlo je do novog zatezanja odnosa - Iran je odbijao direktne pregovore “pod pritiskom sankcija“, dok je Bela kuća nastavljala sa takozvanom “maximum pressure“ strategijom.
Teheran je, ipak, nastavio pregovore posredstvom Evropske trojke (E3: Britanija, Francuska, Nemačka) i zemalja kao što su Rusija, Kina i Oman .
Tokom aprila 2025. održano je nekoliko rundi razgovora: prvo u Muskatu (Oman), zatim u Rimu i ponovo u Muskatu.
Glavni pregovarači bili su američki izaslanik Stiv Vitkof i ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči, a teme pregovora bile su: nuklearna ograničenja, balistički raketni program, sankcije i ljudska prava .
Medijatori u ovim razgovorima bile su Rusija, Kina i EU.
Međutim, pošto su izraelski napadi ozbiljno ugrozili iransku nuklearnu infrastrukturu, i posle pogibije nekoliko visokih iranskih vojnih zvaničnika, Iran je tražio prekid vatre pre nastavka pregovora, pa su planirani razgovori između Irana i SAD otkazani.
Kako su izgledali dosadašnji sukobi Irana i Izraela
Prethodni direktni sukob između Izraela i Irana desio se sredinom aprila 2024. godine (13–14. april). Tada je Iran, u znak odmazde za izraelski napad na svoj konzulat u Damasku (1. april 2024), pokrenuo veliki vazdušni napad — ispalio je više od 300 dronova i raketa ka Izraelu. Sukob je trajao oko dva dana, ali je najvećim delom ostao ograničen na vazdušne udare.
Izrael je, uz pomoć saveznika (SAD, Velike Britanije, Francuske i Jordana), presreo najveći deo projektila pre nego što su pogodili ciljeve.
Šteta na tlu Izraela bila je minimalna, a žrtava skoro da nije bilo.
Iran i Izrael imali su značajniji direktan sukob i u maju 2018. godine, u vreme prvog mandata Donalda Trampa.
Tada su iranske snage u Siriji (specijalci Al-Kuds) ispalile oko 20 raketa (uglavnom iz sistema "Grad") prema izraelskim položajima na Golanskoj visoravni.
To je bio prvi direktni iranski raketni napad na Izrael.
Izrael je ubrzo žestoko uzvratio — pokrenuo je najopsežnije vazdušne udare u Siriji u toku poslednjih decenija, gađajući desetine iranskih vojnih ciljeva (skladišta oružja, obaveštajne centre, radare i protivvazdušnu odbranu).
Prema podacima IDF (Vojska Izraela), tada je pogođeno više od 50 iranskih ciljeva u Siriji, a po nevladinim organizacijama, u ovim udarima stradalo je nekoliko iranskih vojnika, ali i pripadnika sirijskih oružanih snaga.
Izrael nije prijavio žrtve na svojoj strani.
Sukob je trajao samo nekoliko dana, ali je pokazao sve veći rizik od direktne konfrontacije između Teherana i Tel Aviva – koji sada imamo priliku da gledamo.
Novinar: Rajko Martinović
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.