“Pretnje o povlačenju iz Sporazuma o nenuklearnom širenju samo dodatno povećavaju napetosti“, naglasila je Kalas, podsetivši na pretnje Irana da se povuče iz ovog sporazuma.
Dodala je da <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/iran-zabranio-direktoru-medunarodne-agencije-za-atomsku-energiju-pristup-nuklearnim-postrojenjima">saradnja sa Međunarodnom agencijom za atomsko oružje (IAEA) mora biti obnovljena</a>, a da je EU spremna da olakša taj proces, piše Politiko.
Arakči je naveo da je tokom razgovora izrazio duboko nepoverenje Teherana prema Sjedinjenim Američkim Državama, osuđujući „destruktivan pristup“ koji su „neke evropske zemlje“ i generalni direktor IAEA preuzeli u vezi s nedavnim sukobom Izraela i Irana.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Kalas pozvala Iran na obnovu pregovora o nuklearnom programu

"Možda će imati... za nekoliko meseci, ili manje... nekoliko kaskada centrifuga koje će se okretati i proizvoditi obogaćeni uranijum... Ne možete reći da je sve nestalo i da tamo nema ničega... Iran je imao veoma ogroman ambiciozan program, a deo njega možda još uvek postoji, a ako ne, postoji i očigledna istina da znanje postoji. Industrijski kapacitet postoji. Iran je veoma sofisticirana zemlja u pogledu nuklearne tehnologije", rekao je on u intervjuu za američki televizijski kanal CBS.
Prema njegovim rečima, Iran ima industrijske i tehnološke kapacitete za proizvodnju obogaćenog uranijuma.
Ipak, kako je naveo, postoji značajan zastoj u pogledu tih kapaciteta jer su iranska postrojenja pretrpela "ozbiljan nivo štete".
"Jasno je da je ono što se dogodilo, posebno u Fordou, Natanzu, Isfahanu, gde je Iran nekada imao i još uvek ima, donekle, kapacitete u pogledu obrade, konverzije i obogaćivanja uranijuma, uništeno u značajnoj meri. Nešto još uvek postoji. Postoji značajan zastoj u pogledu tih kapaciteta. To je jasno", naveo je Grosi.
Govoreći o narednim koracima, on je rekao da sledi procena štete, što, kako je naveo, Iran neće moći sam da utvrdi.
"U nekom trenutku, IAEA će morati da se vrati. Iako naš posao nije da procenimo štetu, već da ponovo uspostavimo uvid u aktivnosti koje se tamo odvijaju i pristup materijalu, što je veoma važno, materijalu koji će proizvoditi ako nastave sa ovom aktivnošću... Ovo zavisi od pregovora koji mogu, a i ne moraju biti ponovo pokrenuti", istakao je Grosi.
Generalni direktor IAEA još jednom je pozvao na povratak za pregovarački sto i tehnički ispravno rešenje pitanja vezanog za iranski nuklearni program i naglasio da sada postoji prilika za to.
"Iran će nastaviti nuklearni program, čije se konture tek vide i koji će, siguran sam, biti deo ovih pregovora, koji će se, nadam se, uskoro nastaviti", zaključio je on.
Podsetimo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/iran-zabranio-direktoru-medunarodne-agencije-za-atomsku-energiju-pristup-nuklearnim-postrojenjima">Iranske vlasti više neće izdavati odobrenja generalnom direktoru IAEA Grosiju pristup nuklearnim postrojenjima u toj zemlji</a>.
Izvor: Tanjug

Generalni direktor IAEA: Iran bi mogao da nastavi proizvodnju uranijuma za nekoliko meseci

"Suština je da su danas mnogo dalje od nuklearnog oružja nego što su bili pre nego što je predsednik Donald Tramp preduzeo ovu smelu akciju", rekao je Rubio za portal Politiko. &nbsp;
On je istakao da je američkim udarima na tri nuklearna postrojenja u Iranu pričinjena "značajna šteta". &nbsp;
"Značajna, veoma značajna, šteta je načinjena raznim komponentama, a mi tek saznajemo više o tome", kazao je Rubio. &nbsp;
Sjedinjene Američke Države izvele su 22. juna udare na tri iranska nuklearna postrojenja, Fordo, Netanz i postrojenje u Isfahanu. &nbsp;
Bombardovanje Irana otpočelo je 13. juna kada je Izrael pokrenuo akciju bombardovanja nukleranih postrojenja ove zemlje, paralelno ciljajući najviše vojne i naučne zvaničnike u zemlji. Obrazloženje ove akcije bilo je da se na taj način sprečava Iran da nastavi bogaćenje uranijuma i napravi nuklerano oružje. Iran je odgovorio raketnim napadima na izraelske gradove. &nbsp;
Nakon devet dana u akciju bombardovanja su se uključile i SAD, takođe targetirajući nuklearna postrojenja Irana. U okviru akcije gađali su i postrojenje Fargo, koje se nalazi duboko ispod planine. &nbsp;
Kao vid odmazde, I<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/iran-pokrenuo-raketni-napad-na-americke-baze-u-kataru-i-iraku">ran je gađao američku bazu u Kataru, </a>a neposredno nakon toga <a href="https://www.insajder.net/teme/sukob-irana-i-izraela-tramp-tvrdi-da-je-na-snazi-primirje-iranski-ministar-kaze-da-nema-sporazuma-o-prekidu-vatre">predsednik Tramp je objavio da je postignuto primirje. </a>&nbsp;
Ostalo je nejasno koliko su efektivne bile akcije SAD i Izraela, imajući u vidu da iranski zvaničnici tvrde da su sve količine obogaćenog uranijuma bile sklonjene na sigurno i da nisu oštećene. &nbsp;
&nbsp;Izvor: Tanjug/Insajder

Iran je mnogo dalje od nuklearnog oružja nakon američkog napada, tvrdi državni sekretar SAD

Na pitanje da li su iranske zalihe 60 odsto obogaćenog uranijuma bezbedno smeštene u podzemnom postrojenju u Isfahanu, koje je Izrael više puta napao otkako je počeo kampanju u petak, Grosi je rekao: "Nisam siguran da li su na bezbednom."
Oko 400 kilograma uranijuma, dovoljno za 10 nuklearnih bojevih glava, ranije je bilo skladišteno pod nadzorom IAEA u Isfahanu, ali gde je sada – nije poznato.
"Sada su svi nuklearni objekti zatvoreni, a naši inspektori koji su i dalje u Iranu ne vrše inspekciju, jer nijedna normalna aktivnost ne može da se odvija", rekao je Grosi, prenosi Tajms ov Izrael.
Pre napada Izraela na Iran, inspektori IAEA su posećivali iranske nuklearne lokacije više od jednom dnevno, ali Grosi kaže da ih Teheran nije obavestio ni o kakvim "posebnim merama" koje planira da preduzme kako bi zaštitio svoje zalihe uranijuma od oštećenja u napadu.
"Nismo obavešteni ni o čemu detaljno i ne znamo kakve će biti dodatne zaštitne mere", naveo je Grosi i dodao da je "važno što pre se vratiti za pregovarački sto, jer je ono što je u pitanju veoma ozbiljno".
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/izrael-tokom-noci-gadao-iranska-nuklearna-postrojenja-i-vojne-fabrike-najmanje-585-poginulih-u-iranu-od-pocetka-sukoba">Sve najvažnije informacije o dešavanjima na Bliskom istoku pronađite u blogu na linku.</a>
Izvor: FoNet

IAEA bez informacija o lokaciji iranskog uranijuma nakon izraelskih napada

Posle napada na zgradu iranske državne televizije, izraelska vojska saopštava da je pogodila desetine infrastruktura za skladištenje i lansiranje raketa i dronova, i ubila novopostavljenog vojnog komandanta Irana.
"Eliminisali smo Alija Šadmanija, načelnika Generalštaba, najvišeg vojnog komandanta iranskog režima. Eliminisan je u sedištu iranskog režima u srcu Teherana. Na mestu načelnika Generalštaba nasledio je Alama Alija Rašida, koga smo takođe eliminisali u početnom napadu operacije. Šadmani je bio na toj poziciji samo četiri dana. Bio je i najbliži čovek vrhovnom vođi Irana Aliju Hamneiju," saopštio je Efi Defrin, portparol izraelske vojske.
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac upozorava da bi ajatolah Hamnei mogao da se suoči sa sudbinom sličnom onoj koju je doživeo Sadam Husein, a izraelski premijer smatra da bi upravo likvidacija ajatolaha Hamneija okončala, a ne eskalirala sukob.
"Šaljem jasnu poruku diktatoru u Teheranu, Hamneiju: Ako nastavite da lansirate rakete na civile u Izraelu, vaša sudbina će biti potpuno ista kao sudbina diktatora u susednoj vam zemlji, čiji je kraj dobro poznat. Nećemo dozvoliti da se izraelskim građanima nanese šteta, a naš domet je dovoljno dug da pronađemo i obračunamo se sa svakim ko preti državi Izrael“. 
 

 
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F0Vz5MXtRC-I&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 

Premijer Izraela Netanjahu je rekao da neće ulaziti u detalje, ali je Izrael ciljao “iranske vrhunske nuklearne naučnike”. &nbsp;
"To je u osnovi Hitlerov nuklearni tim. Imali smo pola veka sukoba koje širi iranski režim koji teroriše sve <a href="https://www.insajder.net/teme/nastavlja-se-sukob-na-bliskom-istoku-izrael-izvrsio-niz-udara-na-vojne-ciljeve-u-iranu">na Bliskom istoku</a>. Bombardovao je naftna polja kompanije ’Aramko’ u Saudijskoj Arabiji, svuda širi terorizam, subverziju i sabotažu. 'Večiti rat' je ono što Iran želi, a oni nas dovode na ivicu nuklearnog rata. U stvari, ono što Izrael radi jeste da to sprečava, okončava agresiju, a to možemo da učinimo samo ako se suprotstavljamo silama zla,"reči su Benjamina Netenjahua.
Premijer Izraela smatra da je u interesu Amerike da podrži Tel Aviv u nastojanjima da eliminiše <a href="https://www.insajder.net/teme/nuklearni-program-pregovori-i-raketni-udari-sta-je-dovelo-do-nove-eskalacije-izmedu-izraela-i-irana">iranski nuklearni program</a>.
"Danas je Tel Aviv. Sutra je Njujork. Gledajte, razumem 'Amerika na prvom mestu'. Ne razumem 'Amerika je mrtva'. To je ono što ovi ljudi žele. Oni skandiraju 'smrt Americi'.“
Samit G7 u Kanadi - sa kojeg je Iran upozoren da obuzda svoj nuklearni program pre nego što bude prekasno - američki predsednik napustio je dan ranije upravo zbog širenja sukoba na Bliskom istoku. Pre odlaska iz Kalgarija, potpisao je zajedničku izjavu u kojoj se navodi da Tel Aviv ima pravo da se brani, a Teheran opisuje kao "glavni izvor regionalne nestabilnosti i terora".
"Ne tražim prekid vatre. Tražimo bolje od prekida vatre", kazao je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, koji je na novinarsko pitanje “šta je konkretno bolje od prekida vatre”, rekao da je bolji “kraj, pravi kraj. Ne prekid vatre ili potpuna predaja”.
Sa druge strane, Iran optužuje zemlje Grupe 7 da jednostrano podržavaju Izrael i, kako tvrde, ignorišu "nezakonite i neselektivne" izraelske napade na iransku teritoriju, uključujući mirne nuklearne objekte i stambena naselja. Poručujući da se brani od brutalne agresije i pitajući da li zaista ima drugi izbor, Iran apeluje na Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da odmah deluje i zaustavi dalju eskalaciju.&nbsp;
Prethodno je iranski predsednik Masud Pezeškijan poručio Americi da će, ukoliko ne bude obuzdao Izrael, odgovor Teherana Tel Avivu biti još oštriji i bolniji. Teheran je, kako kaže, uvek isticao nevoljnost da proizvodi nuklearno oružje, posvećenost strateškoj politici i spremnost da prihvati tehnički nadzor Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Izvor: Insajder

Teme

Nuklearna senka nad Bliskim istokom (VIDEO)

"Izraelska vojska očigledno nije u stanju da postigne potpuno uništenje iranskog nuklearnog programa jer joj nedostaje oružje potrebno za to. Ali Amerikanci imaju takvo oružje", rekao je Merc u intervjuu za televiziju ZDF na marginama samita Grupe sedam (G7) u Kanadi.
Ranije danas, nemački kancelar Merc izjavio je da je političko rukovodstvo u Teheranu oslabljeno izraelskim napadima u poslednjih nekoliko dana i da se verovatno neće brzo oporaviti, ali da ponuda evropskih lidera za diplomatsku pomoć i dalje važi.
"Iranski režim je veoma oslabljen i verovatno se neće vratiti na svoju nekadašnju snagu, što budućnost zemlje čini neizvesnom. Moraćemo da sačekamo i vidimo", rekao je Merc u intervjuu za nemački dnevnik Velt.
<a href="https://www.insajder.net/teme/nastavlja-se-sukob-na-bliskom-istoku-izrael-izvrsio-niz-udara-na-vojne-ciljeve-u-iranu">Sve najbitnije informacije o sukobu između Izraela i Irana pratite u našem blogu</a>.
Izvor: Tanjug

Merc: Ako Teheran ne popusti, moguće potpuno uništenje programa nuklearnog oružja

"Ovo što se dešava uglavnom je vezano za kompletno preslaganje na geostrateškoj sceni, tako da se radi o <a href="https://www.insajder.net/teme/ogorec-za-svet-i-mi-menja-se-arhitektura-medunarodnih-odnosa-evropa-mora-da-vidi-gde-su-joj-mesto-i-uloga-video">arhitekturi međunarodnih odnos</a>a i ovo je situacija koja je na neki način samo nastavak svega što vidimo oko sebe - na neki način i nastavak onoga što se događa u Ukrajini, i što se događa na svim ovim prostorima i prostorima Bliskog istoka. Nažalost, uvek se može očekivati eskalacija. Eskalacija je uvek moguća kad imate sukobe, tako da je i to moguće očekivati. Nadajmo se da je neće biti”, ističe Ogorec.&nbsp; Dodaje da nije siguran u neku veliku mogućnost da bi moglo da dođe do uključivanja arapskih zemalja u trenutni sukob, ali da bi ozbiljniji problem bio <a href="https://www.insajder.net/teme/ogorec-sad-apsolutno-stale-na-stranu-izraela-situacija-na-bliskom-istoku-se-dodatno-komplikuje-video">ako se u njega uključe Sjedinjene Američke Države</a>. “Tada bi moglo biti eskalacije većih razmera, moglo bi doći do zatvaranja moreuza, a to ne bi, u svakom slučaju, bilo dobro za ostatak sveta”, smatra Ogorec. Na pitanje da li ovaj najnoviji sukob možemo da posmatramo kao proksi rat Sjedinjenih Država protiv Irana, preko Izraela, i kao deo pritiska da se ubrzaju pregovori oko Iranskog nuklearnog programa, odgovara da je i to jedna od mogućnosti.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250617080648_9621261d3bfa2c507db17a56b2309283655629eeb19271cf2c24b6d2968c2cf0.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250617080648_9621261d3bfa2c507db17a56b2309283655629eeb19271cf2c24b6d2968c2cf0" data-rendition-name="original" width="8640" height="5760" loading="lazy" alt="Israel Iran Mideast Wars"> <figcaption>Dim iznad rafinerije nafte u Haifi, na severu Izraela nakon što ju je pogodila iranska raketa. Foto: Tanjug/AP Photo/Ariel Schalit</figcaption> </figure>  “U okviru preslaganja na globalnoj sceni, u okviru nove arhitekture međunarodne zajednice, velike sile traže svoje mesto pod suncem i jednostavno definišu svoju interesnu sferu, tako da i ovo možemo staviti u taj kontekst. Naravno da bi ovo, u svakom slučaju, moglo da bude i preokret u odnosima SAD sa Iranom”, kaže on. &nbsp; Kad se radi o očekivanju da li će biti nekih reakcija Turske, Rusije &nbsp;ili Kine, ponavlja da su, nažalost, moguće eskalacije i da su sve opcije otvorene kada postoji ovakav sukob, ali da se nada da neće biti ništa toga. <a href="https://staging.insajder.net/teme/nastavak-sukoba-izraela-i-irana-razmenjuju-se-raketni-napadi-i-optuzbe">Možemo li očekivati neko smirivanje ili nastavak sukoba?</a> Ogorec smatra da je još uvek rano za procene.&nbsp; “Za sada vidimo da je ovo, otprilike, najozbiljniji sukob do sada. Oni prethodni su bili ograničeni i kontrolisani. Ovo sada se baš ne bi tako moglo nazvati”, kaže Marinko Ogorec, vojni analitičar iz Zagreba.&nbsp; A šta se sve dešavalo sa iranskim nukelarnim programom tokom poslednje decenije i <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/iranski-ministar-otvoreni-smo-za-sporazum-kojim-se-garantuje-da-ne-tezimo-nuklearnom-oruzju">kako su tekli pregovori</a>?&nbsp; <h2>Pregovori o iranskom nuklearnom programu</h2> Tokom svog prvog mandata, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-dao-sam-iranu-rok-od-60-dana-da-sklopi-sporazum-danas-je-61-dan">Donald Tramp</a> je 2018. godine odlučio da SAD &nbsp;jednostrano istupe iz Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana (JCPOA) — nuklearnog sporazuma potpisanog 2015. između Irana i globalnih sila (SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Rusije, Kine i EU). Njegovom odlukom, SAD su uvele nove, oštre sankcije Iranu, a Iran je, kao odgovor, postepeno počeo da krši odredbe sporazuma — povećavao je nivo obogaćivanja uranijuma i instalirao nove, naprednije centrifuge.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250617140620_875f9e26c5a89beb0f1f93ff7442243bd0e166d7aaa38d5a8a5113a3f69616fb.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="20250617140620_875f9e26c5a89beb0f1f93ff7442243bd0e166d7aaa38d5a8a5113a3f69616fb" data-rendition-name="original" width="3230" height="2153" loading="lazy" alt="Iran nuklearno postrojenje "> <figcaption>Iranski predsednik Masud Pezeškijan sa šefom Organizacije za atomsku energiju Irana Mohamedom Eslamijem na izložbi iranskih nuklearnih dostignuća u Teheranu, foto: Tanjug/ Iranian Presidency Office via AP</figcaption> </figure>  Posle promene na mestu predsednika SAD, &nbsp;i dolaska Džozefa Bajdena u Belu kuću (2021), pokrenuti su direktni ali i posredni pregovori u Beču (SAD i Iran nisu seli za isti sto, ali su između strana &nbsp;posredovali &nbsp;pregovarači EU). Ključne tačke u pregovorima bile su: Da li će sve sankcije koje je uveo Tramp biti uklonjene, &nbsp;nivo obogaćivanja uranijuma, pristup inspektora IAEA (Međunarodne agencije za atomsku energiju) iranskim postrojenjima i <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/svetski-lideri-pozivaju-na-uzdrzanost-nakon-sto-je-izrael-napao-iran-t9eadfv7">garancije da se SAD neće ponovo jednostrano povući iz sporazuma.&nbsp;</a> Razgovori su nekoliko puta prekidani, iako je u martu 2022. delovalo da su strane blizu postizanja dogovora. Međutim, situacija se zakomplikovala kada je Rusija zatražila garancije da nove sankcije uvedene Moskvi (zbog rata u Ukrajini) ne utiču na njenu ulogu u primeni sporazuma. To je dodatno usporilo proces, a Iran i SAD nisu uspeli da prevaziđu nesuglasice. <h2>Odbijanje direktnih pregovora sa SAD&nbsp;</h2> Novi Trampov mandat, novi problemi na relaciji SAD – Iran.&nbsp; Tokom februara i marta &nbsp;2025. došlo je do novog zatezanja odnosa - Iran je odbijao direktne pregovore “pod pritiskom sankcija“, dok je Bela kuća nastavljala sa takozvanom “maximum pressure“ strategijom.&nbsp; Teheran je, ipak, nastavio pregovore posredstvom Evropske trojke (E3: Britanija, Francuska, Nemačka) i zemalja kao što su Rusija, Kina i Oman .&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250617140620_83bd4b37948bb698ef21f2d43503e6894e7d34796b9e176c0a3f2f1f197dffa4.jpg" data-media-id="editor_8" data-image-id="20250617140620_83bd4b37948bb698ef21f2d43503e6894e7d34796b9e176c0a3f2f1f197dffa4" data-rendition-name="original" width="8019" height="5488" loading="lazy" alt="Iran nuklearna postrojenja "> <figcaption>Satelitski snimak postrojenja za obogaćivanje uranijuma u ​​Isfahanu u Iranu nakon što je pogođeno izraelskim vazdušnim napadima, foto: Tanjug/Maxar Technologies via AP</figcaption> </figure>  Tokom aprila 2025. održano je nekoliko rundi razgovora: prvo u Muskatu (Oman), zatim u Rimu i ponovo u Muskatu.&nbsp; <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-sad-pocele-direktne-pregovore-sa-iranom-o-nuklearnom-programu">Glavni pregovarači bili su američki izaslanik Stiv Vitkof i ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči</a>, a teme pregovora bile su: nuklearna ograničenja, balistički raketni program, sankcije i ljudska prava . &nbsp; Medijatori u ovim razgovorima bile su Rusija, Kina i EU.&nbsp; Međutim, pošto su izraelski napadi ozbiljno ugrozili iransku nuklearnu infrastrukturu, i posle pogibije nekoliko visokih iranskih vojnih zvaničnika, Iran je tražio prekid vatre pre nastavka pregovora, pa su <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/iran-pregovore-sa-sad-odbacio-kao-besmislene-nakon-napada-izraelskih-snaga">planirani razgovori između Irana i SAD otkazani. &nbsp;</a> <h2>Kako su izgledali dosadašnji sukobi Irana i Izraela</h2> <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ko-je-bio-hosein-salami-komandant-ubijen-u-napadu-izraela-na-iran">Prethodni direktni sukob između Izraela i Irana desio se sredinom aprila 2024. godine (13–14. april).</a> Tada je Iran, u znak odmazde za izraelski napad na svoj konzulat u Damasku (1. april 2024), pokrenuo veliki vazdušni napad — ispalio je više od 300 dronova i raketa ka Izraelu. Sukob je trajao oko dva dana, ali je najvećim delom ostao ograničen na vazdušne udare.&nbsp; Izrael je, uz pomoć saveznika (SAD, Velike Britanije, Francuske i Jordana), presreo najveći deo projektila pre nego što su pogodili ciljeve.&nbsp; Šteta na tlu Izraela bila je minimalna, a žrtava skoro da nije bilo.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250617140624_754f31109e3b1057edb5f7f9bf2a760a7d61cf4cb147892d788f3aa1107817da.jpg" data-media-id="editor_12" data-image-id="20250617140624_754f31109e3b1057edb5f7f9bf2a760a7d61cf4cb147892d788f3aa1107817da" data-rendition-name="original" width="7008" height="4672" loading="lazy" alt="iran izrael "> <figcaption>Izraelski granični policajci na ulazu stambene zgrade pogođene raketom lansiranom iz Irana, u Petah Tikvi, foto: Tanjug/AP Photo/Baz Ratner</figcaption> </figure>  <a href="https://www.insajder.net/teme/iran-i-izrael-da-li-sukobi-na-bliskom-istoku-prete-da-se-rasplamsaju-video">Iran i Izrael imali su značajniji direktan sukob</a> i u maju 2018. godine, u vreme prvog mandata Donalda Trampa. Tada su iranske snage u Siriji (specijalci Al-Kuds) ispalile oko 20 raketa (uglavnom iz sistema "Grad") prema izraelskim položajima na Golanskoj visoravni.&nbsp; To je bio prvi direktni iranski raketni napad na Izrael. Izrael je ubrzo žestoko uzvratio — pokrenuo je najopsežnije vazdušne udare u Siriji u toku poslednjih decenija, gađajući desetine iranskih vojnih ciljeva (skladišta oružja, obaveštajne centre, radare i protivvazdušnu odbranu). Prema podacima IDF (Vojska Izraela), &nbsp;tada je pogođeno više od 50 iranskih ciljeva u Siriji, a po nevladinim organizacijama, u ovim udarima stradalo je nekoliko iranskih vojnika, ali i pripadnika sirijskih oružanih snaga.&nbsp; Izrael nije prijavio žrtve na svojoj strani. Sukob je trajao samo nekoliko dana, ali je pokazao sve veći rizik od direktne konfrontacije između Teherana i Tel Aviva – <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sef-obavestajne-sluzbe-iranske-revolucionarne-garde-ubijen-u-izraelskim-napadima">koji sada imamo priliku da gledamo.</a> Novinar: &nbsp;Rajko Martinović&nbsp;

Nuklearni program, pregovori i raketni udari: Šta je dovelo do nove eskalacije između Izraela i Irana

"Postignut je dogovor da se nastavi sa pregovorima kako bi se radilo na tehničkim elementima. Ohrabreni smo današnjim ishodom i radujemo se sledećem sastanku, koji će se održati u bliskoj budućnosti", rekao je američki zvaničnik koji je zahtevao anonimnost.
Pregovori imaju za cilj ograničavanje iranskog nuklearnog programa u zamenu za ukidanje nekih od teških ekonomskih sankcija koje su SAD nametnule Islamskoj Republici.
Tramp je više puta pretio da će pokrenuti vazdušne napade na iranska nuklearna postrojenja ako dogovor ne bude postignut, dok su iranski zvaničnici više puta upozorili da bi u slučaju neuspešnih pregovora Iran mogao da se okrene izradi nuklearnog oružja s obzirom na svoje zalihe visoko obogaćenog uranijuma.
U međuvremenu, Izrael je zapretio da će sam napasti iranske nuklearne objekte ukoliko proceni da je ugrožen, što je dodatno zakomplikovalo situaciju i podiglo tenzije na Bliskom istoku.
Nova runda održala se <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/iran-i-sad-odrzali-prvu-rundu-razgovora-sledece-nedelje-nastavak-razgovora">ponovo u Omanu</a>.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-uoci-druge-runde-pregovora-iran-ne-moze-da-ima-nuklearno-oruzje">Tramp</a> je više puta pretio da će pokrenuti vazdušne napade na iranski program ako se ne postigne dogovor.
Iranski zvaničnici sa druge strane prete da će nastaviti da obogaćuju uranijum do nivoa potrebnog za nuklearno oružje.
Iranski nuklearni sporazum sa svetskim silama iz 2015. godine ograničio je obogaćivanje uranijuma Teherana na 3,67 odsto i smanjio njegove zalihe uranijuma na 300 kilograma. Taj nivo je dovoljan za nuklearne elektrane, ali daleko ispod nivoa za proizvodnju oružja, za koji je potrebno od 90 odsto.
Međutim, Iran je prekoračio tu granicu otkako je 2018. Tramp u prvom mandatu jednostrano povukao SAD iz sporazuma i Iranu uveo sankcije. Iran je obogatio uranijum do 60 odsto do sada.
Iako je održano više rundi pregovora, kako vreme odmiče čini se da su dve strane i dalje daleko od bilo kakvog sporazuma.
Iranski mediji su izveštavali o dvomesečnom roku koji je Tramp nametnuo u svom pismu upućenom vrhovnom vođi Irana, ajatolahu Aliju Hamneiju.
Tramp je rekao da je pismo napisao 5. marta, koje je stiglo u Iran preko diplomate iz UAE 12. marta — čime je teoretski postavljen rok do ponedeljka, Tramp poleće iz Vašingtona na put u Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate.
Izvor: Beta/Tanjug

nuklearni program