Nakon saopštenja obaveštajne službe Rusije niz pitanja: Odakle naoružanje, ko ga proizvodi i gde završava (VIDEO)
Srbija je zaboravila ko su joj prijatelji, a ko neprijatelji - ocenila je u saopštenju Spoljna obaveštajna služba Rusije. Iako srpsko oružje na ukrajinskom ratištu nije novost, iz nekog razloga ruska služba bezbednosti oglasila se tek sada, neposredno nakon što je predsednik Srbije, uprkos upozorenjima Brisela, posetio Rusiju. Odmah se oglasio i predsednik Srbije koji je najavio da će srpsko-ruska radna grupa proveriti sve činjenice, ali da već sada može da kaže da neke stvari u saopštenju ruske službe nisu istinite.
Trgovina oružjem u mnogo čemu se razlikuje od trgovine jabukama. U slučaju oružja, prodavac je dužan da zna gde je krajnje odredište tako što od Ministarstva trgovine dobija papir o krajnjem korisniku, odnosno “end user” sertifikat.
Pre toga mora da pribavi saglasnost niza institucija - Ministarstva odbrane, pa spoljnih i unutrašnjih poslova, kao i mišljenja bezbednosnih agencija. Sudeći po saopštenju ruske službe bezbednosti od 28. maja - nekome je nešto promaklo, slučajno ili namerrno.
“Čini se da srpska odbrambena industrija i njihove mecene profitiraju na krvi bratskih slovenskih naroda i da su potpuno zaboravili ko su im pravi prijatelji, a ko neprijatelji. Rusija je više puta pritekla u pomoć Srbima u najkritičnijim trenucima njihove istorije”, navedeno je u saopštenju spoljne obaveštajne službe Rusije.
U saopštenju navode i da srpska odbrambena preduzeća, suprotno “neutralnosti“ koju je proglasio zvanični Beograd, nastavljaju da isporučuju municiju Kijevu. Tvrde da se kao paravan koristi jednostavna šema - lažni “end user” sertifikati u kojima su krajnji korisnici zemlje NATO-a - poput Češke, Poljske, Bugarske; ali i afričke države.
U ovoj, kako su je nazvali “transportnoj traci smrti”, učestvuju najveće državne fabrike namenske industrije. Samo nekoliko sati nakon saopštenja, građanima se preko RTS-a juče obratio predsednik Srbije koji kaže da je o tome razgovarao i sa ruskim kolegom.
“Mi smo ovde formirali radnu grupu zajedno sa našim ruskim partnerima da bi smo ustanovili ćinjenice. Neke stvari koje su iznete u tome nisu istinite - recimo oni tačno kažu da postoji ugovor sa češkom republikom na end user, govorim pre svega o jugoimportovom ugovoru to je najveći ugovor, ali dozvole nisu izdate”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Predsednik je rekao i da srpske službe nemaju podatak da oružje iz Srbije preko afričkih zemalja završava u Ukrajini.
Docent na Fakultetu za bezbednost u Beogradu Miloš Tomić za Insajder objašnjava na koji način je spoljna obaveštajna služba Rusije verovatno došla do svojih zaključaka.
“Jedan od principa kojim se rukovode vojno-obaveštajne i obaveštajne agencije jeste onaj čuveni princip pratiti trag novca. Dakle, odakle kreće zapravo ovo naoružanje, ko ga proizvodi, preko kojih firmi se prodaje i gde završava. Dakle, to je neka šema - oni su utvrdili na osnovu svojih operativnih podataka da je preko određenih firmi koje se nalaze ili u Češkoj ili u Bugarskoj ili čak u Poljskoj - da su to posrednici koji trguju oružjem i vojnom opremom”, kaže Miloš Tomić.
Izvozom oružja iz Srbije pored državnog SDPR-a bave se i privatni trgovci, kojih je poslednjih godina sve više. Sve je više i informacija da oružje završava u Ukrajini, što srpski zvaničnici godinama negiraju, čak i uprkos fotografijama. Ipak, uz napomenu da je Rusija kroz istoriju uvek priskakala u pomoć Srbiji, ruska služba poručuje da će i dalje negovati bratske i prijateljske odnose.
novinarka Mina Stojković
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.