Kako je precizirano, usklađeni su dinarski iznosi za plaćanje poreza na registrovano oružje za 2024. godinu, pa tako porez za automatsku pušku iznosi 18.660 dinara, a za poluautomatsku pušku 7.480 dinara. Za oružje za ličnu bezbednost kategorije B, za koje je izdata isprava za držanje oružja, porez je 5.050 dinara, a za oružje za ličnu bezbednost kategorije B, za koje je izdata isprava za držanje i nošenje oružja (uključujući oružni list za pravna lica i preduzetnike), treba platiti 25.220 dinara, naveli su iz Poreske uprave.
Objašnjeno je i da se rešenja o utvrđenom porezu na registrovano oružje za 2024. godinu dostavljaju u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Njime je propisano da se poreski akt smatra dostavljenim po isteku 15 dana od dana predaje poreskog akta pošti, odnosno, u slučaju dostavljanja poreskog akta u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, danom postavljanja na portal Poreske uprave.
Podseća se da su poreskim obveznicima, pravnim licima i preduzetnicima, rešenja o utvrđenom porezu na registrovano oružje za 2024. godinu dostavljena u elektronskom obliku u poresko sanduče na portalu Poreske uprave Srbije ePorezi, 6. novembra.
Takođe, poreskim obveznicima fizičkim licima koji imaju nalog na portalu eUprave, rešenja o utvrđenom porezu na registrovano oružje za 2024. godinu dostavljena su u elektronskom obliku u elektronsko sanduče na portalu eUprave, u periodu od 6. do 11. novembra.
Poreska uprava Srbije će poreske obveznike, fizička lica koja nemaju elektronsko sanduče na portalu eUprave, naknadno obavestiti o datumu slanja rešenja putem pošte, navedeno je u saopštenju.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Poreska uprava Srbije objavila nove iznose poreza na oružje za 2024. godinu

Prema proceni policije, oko 1.200 pripadnika grupa Studenti za Palestinu i Distrapt vors (Distrupt Wars) okupilo se ispred hale u kojoj je u toku izložba oružja.
Demonstranti su na policiju bacali flaše, kamenje, konjski izmet i prskali ih tečnostima koje su identifikvane kao kiselina.
Policijske snage odgovorile su korišćenjem suzavaca, šok bombama i gumenim mecima.
Najmanje 24 policajca zatražilo je medicinsku pomoć, dok je 39 učesnika protesta uhapšeno zbog napada i blokiranja puteva.
Koordinatorka pokreta Studenti za Palestinu Džasmin Daf okrivila je policiju za nasilje.
"Korisitili su ozbiljno oružje protiv mirnih aktivista koje treba da bude zabranjeno za upotrebu nad demonstrantima, uključujući suzavac, koji se klasifikuje kao hemijsko oružje", rekla je Daf.
Oko 1.800 pripadnika policije raspoređeno je oko hala sajma u Melburnu, dok se saobraćaj odvija otežano zbog protesta.
Australijski premijer Entoni Albaniz pozvao je demonstrante da pokažu poštovanje prema policiji.
Izvor: Beta/ AP

Sukob demontranata sa policijom na antiratnom protestu ispred sajma oružja u Melburnu

"Od potpune invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, u Ukrajini je zabeleženo preko hiljadu žrtava kasetnom municijom", navodi se u izveštaju objavljenom danas na sajtu HRW.&nbsp;
Globalno, 219 ljudi je ubijeno ili povređeno od kasetne municije 2023, a ovaj broj predstavlja značajno smanjenje u poređenju sa rekordnim skokom iz prethodne godine. Međutim, dodaje se, stvarni broj je verovatno mnogo veći jer mnoge žrtve ostaju neprijavljene.&nbsp;
"Samo u Ukrajini je 2023. prijavljeno više od 50 napada kasetnom municijom, pri čemu nije zabeležen broj žrtava", stoji u izveštaju.&nbsp;
Ističe se da su ruske i ukrajinske snage u Ukrajini koristile kasetnu municiju 2023. i do jula 2024. godine, dok je nova upotreba zabeležena i u Mjanmaru i Siriji.&nbsp;
Rusija koristi zalihe stare kasetne municije i novorazvijenih modela u Ukrajini od 2022.&nbsp;
Između jula 2023. i aprila 2024. američki predsednik Džozef Bajden odobrio je pet transfera u Ukrajinu američke kasetne municije isporučene artiljerijskim projektilima kalibra 155 mm i balističkim projektilima, ističe HRW.&nbsp;
Dodaje se da nijedna od ovih zemalja nije potpisnica Konvencije o kasetnoj municiji, koja ima 112 članica, kao i da nije bilo potvrđenih izveštaja ili navoda o novoj upotrebi, proizvodnji ili transferu kasetne municije od strane bilo koje države članice otkako je konvencija usvojena u Dablinu 30. maja 2008.&nbsp;
Izveštaj iz jula 2024. pokazuje da je kasetna municija uskladištena u američkoj vojnoj bazi u Nemačkoj, koja je ratifikovala konvenciju, prebačena u Ukrajinu od jula 2023. godine.&nbsp;
SAD su uklonile svoje zalihe kasetne municije iz Norveške i Velike Britanije tokom 2010. godine, ali još uvek mogu da drže zalihe u svojim vojnim bazama u zemljama članicama kao što su Italija, Holandija i Španija.&nbsp;
"Svi članovi konvencije treba da budu jasni u protivljenju stranom gomilanju kasetne municije i tranzitu kasetne municije preko njihove teritorije, vazdušnog prostora ili voda", upozorio je Hjuman rajts voč.&nbsp;
[related-content]
U decembru 2023. konvencija je dostigla značajnu prekretnicu kada je Peru završio uništavanje svojih zaliha kasetne municije, pošto je to bila poslednja država članica sa deklarisanim zalihama koja je izvršila ovu obavezu, navodi se u izveštaju HRW.&nbsp;
Dodaje se da su Bugarska, Slovačka i Južna Afrika najavile završetak uništavanja svojih zaliha kasetne municije u septembru 2023.&nbsp;
Prema izveštaju, 28 zemalja i drugih područja je kontaminirano ili se sumnja da su kontaminirane ostacima kasetne municije.&nbsp;
Centralna Srbija je kontaminirana ostacima kasetne municije u tri opštine: Bujanovcu, Tutinu i Užicu, na manje od 10 kvadratnih kilometara teritorije, dok je na području Kosova i Metohije kontaminirano nešto više od 9 kvadratnih kilometara.&nbsp;
Napadi kasetnom municijom izazvali su civilne žrtve u Mjanmaru, Siriji i Ukrajini 2023. godine, kao i u Azerbejdžanu, Iraku, Laosu, Libanu, Mauritaniji i Jemenu.&nbsp;
Bosna i Hercegovina je završila čišćenje ostataka kasetne municije u avgustu 2023. godine, postavši deveta država članica koja je ispunila svoje obaveze čišćenja prema konvenciji.&nbsp;
"Međutim, u alarmantnom razvoju događaja, Litvanija je u julu 2024. usvojila zakon kojim se odobrava njeno povlačenje iz Konvencije o kasetnoj municiji. Povlačenje će stupiti na snagu šest meseci nakon što Ujedinjene nacije i države članice konvencije budu obaveštene, osim ako Litvanija ne povuče ovu meru ili krene u rat", navodi se u izveštaju.&nbsp;
"Monitor kasetne municije 2024" je 15. godišnji monitoring izveštaj Koalicije za kasetnu municiju, globalne koalicije nevladinih organizacija čiji je suosnivač Hjuman rajts voč.&nbsp;
Izveštaj će biti predstavljen zemljama koje učestvuju na 12. sastanku Konvencije o kasetnoj municiji u Ujedinjenim nacijama u Ženevi od 10. do 13. septembra.
Izvor: Tanjug
&nbsp;

Izveštaj HRW za 2023. godinu: Čak 93 odsto žrtava od kasetne municije civili, najveći broj u Ukrajini

Međutim, na snazi ostaju ograničenja za upotrebu raketa dugog dometa Storm šedou (Storm Shadow).
U poslednje dve nedelje, Ukrajina je izvela najveći strani napad na suverenu rusku teritoriju od Drugog svetskog rata, prenosi Rojters. 
 
 Jedan ukrajinski zvaničnik rekao da je da je cilj stvaranje tampon zone, kako bi ukrajinsko stanovništvo bilo zaštićeno od napada iz Rusije. 
 
 Portparol britanskog Ministarstva odbrane rekao je da Ukrajina ima "pravo na samoodbranu od ruskih ilegalnih napada" i da "to ne isključuje <a href="https://insajder.net/prenosimo/bajden-americko-oruzje-nece-biti-korisceno-za-napade-na-moskvu-i-kremlj">operacije unutar Rusije</a>".&nbsp;
Dodao je da prilikom donacije oružja jasno stavljaju do znanja da ono mora da bude upotrebljeno u skladu sa međunarodnim pravom. 
 
Tadašnji ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Kameron rekao je u maju da Ukrajina ima pravo da koristi oružje koje je obezbedio London za napad na ciljeve unutar Rusije, ali Vlada ranije nije komentarisala upotrebu britanskog oružja na samoj teritoriji.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

London dozvolio Kijevu da njegovo oružje, uz određena ograničenja, koristi na ruskoj teritoriji

Kako je list Ekonomist preneo, Ukrajina bi trebalo da dobije ukupno 79 aviona<a href="https://insajder.net/prenosimo/americki-zvanicnik-ukrajina-dobila-prve-borbene-avione-f-16-koje-je-dugo-trazila"> F-16</a> od svojih saveznika.&nbsp;
Do kraja ove godine Kijev će ukupno imati 20 ovakvih lovaca. Preostali avioni će stizati u tranšama tokom 2025. godine.&nbsp;
List je citirao bivšeg komandanta američkih snaga u Evropi Bena Hodžisa koji je rekao da je razočaran zbog toga koliko dugo je trebalo da Ukrajina dobije avione.&nbsp;
Po njemu, jedan od razloga odlaganja isporuke je “žalostan nedostatak lokacija za <a href="https://insajder.net/prenosimo/zelenski-u-rumuniji-se-pravi-centar-za-obuku-ukrajinskih-pilota-aviona-f16">obuku ukrajinskih pilota</a>”.
&nbsp;Kako prenosi ukrajinska agencija Unian, među razlozima je i jezička barijera, kao i izgradnja infrastrukture potrebne za prijem lovaca F-16, ali i posebno održavanje i logistika koje ovi avioni zahtevaju.
Izvor: Tanjug

Ukrajina će do kraja godine dobiti još 10 lovaca F-16

Ukrajinska vlada još nije potvrdila da je primila <a href="https://insajder.net/prenosimo/blinken-f-16-avioni-su-na-putu-za-ukrajinu-letece-ukrajinskim-nebom-vec-ovog-leta">lovce F-16 .&nbsp;</a>
Ukrajina je mesecima od zapadnih saveznika tražila ove avione, navodeći da su od ključnog značaja u borbi protiv ruskih raketnih udara pošto su F-16 specijalizovani da neutrališu neprijateljsku protivvazdušnu odbranu.&nbsp;
Zapad je oklevao sa isporukom lovaca nakon prvobitne zabrinutosti da bi naoružavanje Ukrajine modernom opremom moglo dodatno proširiti rat sa Rusijom, navodi AP.&nbsp;
Tokom posete Vašingtonu zbog učešća na samitu NATO, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je saveznike da uklone sva ograničenja u vezi toga kako će se koristiti zapadno oružje, konkretno tražeći da Kijev može da gađa tim oružjem ruske ciljeve.&nbsp;
Ukrajini je potrebno najmanje 130 lovaca F-16 da bi neutralisala rusku PVO, navode ukrajinski zvaničnici.
Izvor: Tanjug

Američki zvaničnik: Ukrajina dobila prve borbene avione F-16 koje je dugo tražila

U saopštenju VJT ističe se da se osumnjičeni &nbsp;na saslušanju branio ćutanjem, odnosno iskoristio je svoje zakonsko pravo da ne iznosi odbranu.
Nakon saslušanja tužilaštvo je sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu predložilo da osumnjičenom odredi pritvor zbog opasnosti od bekstva i da ne bi ponovio krivično delo u kratkom vremenskom periodu.
Naredbom o sprovođenju istrage osumnjičenom se na teret stavlja krivično delo Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, i za to je zaprećena kazna od 2 do 12 godina zatvora, u sticaju sa krivičnim delom Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija za šta je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora i novčana kazna.
Iz VJT dodaju da postoje osnovi sumnje da je Aleksander Martin M. svestan svog dela, čije je izvršenje hteo, kao i svestan njegove zabranjenosti, 27. jula 2024. godine u 14:20 časova nosio vatreno oružje bez dozvole nadležnog organa i to pištolj marke “KEL-TEC” sa okvirom i 6 bojevih metaka, kada je zaustavljen od strane policijskih službenika koji su navedeni pištolj sa municijom pronašli u torbici koju je nosio oko vrata.
Prilikom pretresa na adresi neprijavljenog boravišta u jednom hostelu, u sobi koju je koristio osumnjičeni, pronađen je još jedan okvir sa 5 pripadajućih metaka, kao i još devet metaka koji su se nalazili u torbi, saopšteno je iz VJT.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je u subotu 27. jula da su <a href="https://insajder.net/prenosimo/dacic-uhapsen-americki-drzavljanin-u-centru-beograda-zbog-nosenja-pistolja">pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili u centru Beograda američkog državljanina, </a>kod kojeg su pronašli pištolj i okvir sa šest pripadajućih metaka.
Izvor: Više javno tužilaštvo

Američki državljanin koji je uhapšen sa pištoljem brani se ćutanjem

U izveštaju "Novo oružje podstiče sukob u Sudanu" dokumentovano je da je novoizrađeno oružje iz navedenih država uvezeno u Sudan i okolne zemlje, a u nekim slučajevima otpremljeno je i u Darfur, čime se krši embargo na oružje u tom regionu.
Snabdevanjem Sudana oružjem, države potpisnice Ugovora o trgovini oružjem, poput Kine i Srbije, krše svoje obaveze prema članovima 6 i 7 Ugovora, i na taj način potkopavaju pravno obavezujući okvir koji reguliše globalnu trgovinu oružjem, piše AI.
Od početka sukoba sudanske vojske i paravojnih Snaga za brzu podršku (RSF) u aprilu 2023. godine ubijeno je više od 16.650 ljudi.
"Stalni dotok oružja u Sudan nastavlja da seje smrt i patnju civila u širokim razmerama. Jasno je da je postojeći embargo na oružje koji se sada odnosi samo na Darfur, potpuno neadekvatan i da se mora ažurirati i proširiti na ceo Sudan", rekao je viši direktor AI za regionalni uticaj na ljudska prava Deprose Mučena.
AI je analizirala više od 1.900 zapisa o pošiljkama dva izvora podataka o trgovini. Izveštaj su bazirali i na podacima iz izvora otvorenog koda i drugih digitalnih dokaza, uključujući 2.000 fotografija i video snimaka nedavno proizvedenog ili nedavno uvezenog oružja.
Amnesti je uz to u februaru i martu razgovarala sa 17 regionalnih i sudanskih eksperata za oružje da bi potvrdila analizu podataka i istražila linije snabdevanja oružjem koje koriste razne grupe u Sudanu.
"Amnesti internešenel je dokumentovala civilne žrtve u neselektivnim napadima i u direktnim napadima na civile. Neka od kršenja međunarodnog humanitarnog prava obe strane u sukobu predstavljaju ratne zločine. Procenjuje se da je više od 11 miliona ljudi interno raseljeno, a milioni su u neposrednoj opasnosti od gladi", navela je ta organizacija.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Amnesti internešenel: I oružje iz Srbije uvozi se u velikim količinama i koristi u ratu u Sudanu

Stejt department se osvrnuo na pitanje o izvozu oružja iz Srbije Ukrajini.
Pomoćnik državnog sekretara SAD Džejms O'Brajen izjavio je 8. jula da Srbija "čineći svoje oružje dostupnim, pomaže Ukrajini da odbrani suštinski princip međunarodnog prava".
Vest o tome da oružje proizvedeno u Srbiji koriste ukrajinske snage, objavljena je u aprilu 2023. godine. Tada su na internetu objavljena poverljiva dokumenta Pentagona u kojima se navodi da se Srbija složila da naoružava Ukrajinu.
Vlasti Srbije su odmah demantovale da direktno izvoze naoružanje u Ukrajinu, braneći svoju neutralnu poziciju u sukobu Kijeva i Moskve.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kasnije je precizirao da država ima ugovore sa brojnim zapadnim zemljama i da ne zna "šta oni s tim rade na kraju".
List Fajnenšal tajms je 22. juna objavio procene da je Srbija indirektno, preko drugih zemalja, od početka ruske invazije na Ukrajinu izvezla u tu zemlju municiju u vrednosti od 800 miliona evra.
Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja, uprkos pozivima SAD i Evropske unije, nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu i koja održava bliske veze sa ruskim zvaničnicima.
Izvor: Beta

Oružje