U Hrvatskoj još od 2007. postoji akcija “Manje oružja, manje tragedija”, koja jeste efikasna, ali oružja i dalje ima mnogo tamo gde ne bi trebalo da ga bude. Teršelić navodi da ta akcija ipak nije dovoljno vidljiva. Kako kaže, važno je stalno informisati građane o zaostalim minama, bombama... Navodi da bomba koja je eksplodirala u Kninu datira još iz Jugoslavije.
„Možda je proizvedena pre 50 godina. Posledice su strašne - jedan mladi ugašen život, četiri ranjene osobe... Ovo je situacija u kojoj stvarno treba razmisliti da li bi se plakati morali stavljati i po školama, ambulantama, autobusima... Rekla bih da je neophodna stalna kampanja, jer još uvek ima stradanja od mina, bombi... A došlo je novo nesigurno vreme i ljudi sad ponovo nabavljaju oružje misleći da će im te puške dati sigurnost. Ja se uvek pitam šta neko misli kad registruje pušku ili pištolj. Ako je drži u vlastitoj kući, a ima decu - gde će staviti tu pušku ili taj pištolj na sigurno mesto, a da to deca zaista ne mogu pronaći. Pa deca danas sve mogu pronaći. I kako ih nije strah zapravo za sopstvene porodice? Mislim da nam stvarno treba jedna mirovna politika saradnje s feminističkim principima u kojoj će taj koncept da nam oružje daje sigurnost biti izguran u pozadinu, jer vidimo šta se događa, šta se dogodilo u ovoj nesreći... Knin je zavijen u crno“, navela je ona. 
<h2>Važna uloga nevladinog sektora</h2>
Posle dva masovna ubistva prošle godine u Srbiji predložene su izmene Krivičnog zakonika koje podrazumevaju oštrije kazne - za nedozvoljeno držanje oružja za koje može da se dobije dozvola predviđena je kazna zatvora do osam godina. Barović, međutim, smatra da nije rešenje problema u većim kaznama.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D2N_939wEdOc&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
„To rešenje samo delimično može da pomogne. Ko želi da počini krivično delo i ko se bavi kriminogenim aktivnostima, bez obzira na drakonske kazne, on će to raditi, nabaviće na crno oružje i upotrebiti ga u tim kriminogenim aktivnostima. Ja mislim da je, pre svega, bitna edukacija. Moramo da razgovaramo, moramo da radimo sa ljudima... Mislim da je tu jako bitan nevladin sektor, koji se bavi bezbednosnom politikom, a koji treba da, naravno u saradnji sa drugim institucijama, pokuša da edukuje ljude. Mi imamo jako loš model da se i dan-danas na raznim proslavama koristi vatreno oružje, ljudi nemaju taj nivo bezbednosne kulture da znaju da, kada ispale metak u vazduh, zbog siline gravitacije to zrno mora da se vrati i to može i te kako biti opasno. Evo mi smo nedavno na jednoj svadbi u okolini Novog Sada imali upravo taj primer da je mladoženja ranio sedam svatova, pa tako veselje postane tragedija. Dakle, zaista nam treba jedna edukacija, a ne samo kaznene mere. Kaznene mere su dobre – ko prekrši zakon treba da odgovara, posebno za oružje koje ne može nikako civil da ima, tu pre svega mislim na automatsko oružje koje mogu da imaju samo službe bezbednosti i vojska, eventualno kompanije za prenos novca“, naveo je on.
Dodaje da je dobro što su građani u poslednjoj akciji predali veliki deo oružja, posebno onog koje je nelegalno.
„Takođe, edukacija je bitna i kod ljudi koji imaju oružje. Oni moraju da se permanentno obučavaju na koji način da ga čuvaju, jer po Zakonu o oružju i municiju postoje posebno propisani načini kako da ga čuvate. Ne možete ga držati tek tako u kući“, kazao je Barović.
I Teršelič smatra da drakonske kazne nisu rešenje, već da one čak i obeshrabruju predaju onog oružja koje se drži u kućama.
„U našim postjugoslovenskim zemljama mislim da ljudi imaju puške i iz Drugog svetskog rata. Možemo se nadati da one neće funkcionisati, a možda baš i hoće. Treba razmišljati o tome šta će njih motivisati da ih predaju. U Hrvatskoj policija uvek naglašava da se preda oružje bez ikakvih sankcija. Mislim da je važno predvideti i kazne, ali da su kampanje od strane policije - dakle, ne od mirovnih i organizacija za ljudska prava - jako važne, ali ne daju savršene rezultate. Mislim da je tu važno i mirovno i građansko obrazovanje, kojeg u nekim zemljama ima, u nekim nema. Hrvatska nema građansko obrazovanje u svim osnovnim i srednjim školama i ja stvarno mislim da je krajnji čas da se opet razmotri šta bi se još moglo napraviti pa da to približimo mladima, od vrtića do studentske populacije“, navela je ona.
<h2>Broj krivičnih dela nije pao</h2>
Posle dva masovna ubistva u Srbiji maja 2023. uveden je dvogodišnji moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja - moratorijum je u toku - ali je posle pola godine, odnosno prošlog novembra, ukinut moratorijum na sportsko i lovačko oružje, za šta nikada nisu saopšteni razlozi. Barović navodi da su uvedene mere samo delimično dale efekta.
„Ne vidimo neki veliki pad broja krivičnih dela sa vatrenim oružjem, a moram reći da se najveći procenat vrši sa nelegalnim oružjem, pre svega sa oružjem za ličnu bezbednost – to su pištolji i revolveri koji nemaju dozvolu, gde su obrisani brojevi... Naravno, to se koristi za kriminogene aktivnosti. I tu mislim na automatsko oružje, koje civili ne mogu da imaju. Ono oružje koje je legalno i koje je u posedu legalnih vlasnika veoma retko se zloupotrebljava na razne kriminalne načine, šenlučenje i pucanje na svadbama i drugim manifestacijama. Te mere su, generalno gledano, samo delimično dale rezultate. Opet se vraćam na to da nama treba edukacija“, rekao je Barović.
On je ispričao da je, kada se desila tragedija u Srbiji, išao u sportski klub gde trenira njegova ćerka da razgovara sa decom, od kojih je čuo da u svojim kućama mogu da vide oružje.
„To je neprihvatljivo. Posle ovih strašnih tragedija od prošle godine se videlo koliko je opasno učiti decu da koriste oružje. To je nešto što je zaista van pameti i u domenu psihijatrije, a ne zdravog razuma. Moram reći jednu jako bitnu stvar, a to je da morate imati edukaciju sa starijim uzrastom, nekada ste imali one predvojničke obuke u SFRJ, gde su ljudi upoznavani sa oružjem i koliko je opasno oružje. Ljudi nemaju tu svest, posebno deca - igraju video-igrice i misle da svako ima pet-deset života, pa ako ih nešto pogodi nije nešto strašno, ustaće i nastaviti dalje. U realnom životu treba upozoriti sve one koji imaju dodir s oružjem o katastrofalnim posledicama koje mogu da nanesu neka puška, čak i malokalibarsko oružje koje se smatra da nije opasno - i te kako je opasno i te kako je strašno“, kazao je Barović.
<h2>Oružje nije naša najveća sigurnosna garancija</h2>
Teršelić je istakla da se zalaže za ljudsku sigurnost u kojoj nema oružja u kućama.
„Mislim da je oružju mesto kod policije i vojske, gde su za korišćenje tog oružja obučavani i vojnici i vojnikinje. Protiv sam obaveznog služenja vojske, mislim da je to za one koji to odaberu, a drugi daju svoj doprinos na drugi način. I čini mi se strašno važno podsticati učenje o sigurnosti bez oružja. Jer mi smo jedni drugima najveća zaštita i kad smo u solidarnosti - velika smo snaga. Naprosto, verujem da se može promeniti ono što ljudi misle i sasvim sam sigurna da oružje nije naša najveća sigurnosna garancija. Ja sam rođena pre više od 60 godina, u vreme Jugoslavije imali smo predmet opštenarodne odbrane i društvene samozaštite. Bila sam zgranuta kad su u razred doneli puške M48 kako bi ih sastavili i rastavili. Deo programa je tada bio odlazak i pucanje. Inače se u Zagrebu to događa, da stvar bude gora, odmah uz mesto gde je više hiljada građana streljano u Drugom svetskom ratu. Odmah do toga imate Policijsku akademiju, gde se zapravo dolazilo sa osnovnim i srednjim školama i trebalo se vežbati pucanje. Ja sam to odbila i imala sam problema“, navela je ona.
Smatra da je masovna popularizacija oružja pogrešan koncept.
„Mi smo prošli kroz ratove od 1991. do 2001. kad je, nadam se, zadnji završen u Makedoniji. Ne ponovilo se. Mislim da je jako važno priznati da je to bilo krivo i da je masovna popularizacija oružja i koncept u kojem nam kao oružje daje sigurnost - naprosto pogrešno. I da treba gledati drugu stranu i to kako jedni drugima biti od pomoći, kako jedni drugima biti motivacija i inspiracija. Sad neko može reći da je to naivno. A zašto ne bi bilo naivno? Zašto ne bi krenuli od principa solidarnosti i poštovanja ljudskih prava? Ja stvarno ne vidim kako jedna puška ili pištolj u kući doprinosi sigurnosti te konkretne porodice“, zaključila je Vesna Teršelić.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Teršelič i Barović o oružju kod građana u regionu: Drakonske kazne nišu rešenje, potrebna je edukacija (VIDEO)

Kako je precizirano, usklađeni su dinarski iznosi za plaćanje poreza na registrovano oružje za 2024. godinu, pa tako porez za automatsku pušku iznosi 18.660 dinara, a za poluautomatsku pušku 7.480 dinara. Za oružje za ličnu bezbednost kategorije B, za koje je izdata isprava za držanje oružja, porez je 5.050 dinara, a za oružje za ličnu bezbednost kategorije B, za koje je izdata isprava za držanje i nošenje oružja (uključujući oružni list za pravna lica i preduzetnike), treba platiti 25.220 dinara, naveli su iz Poreske uprave.
Objašnjeno je i da se rešenja o utvrđenom porezu na registrovano oružje za 2024. godinu dostavljaju u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Njime je propisano da se poreski akt smatra dostavljenim po isteku 15 dana od dana predaje poreskog akta pošti, odnosno, u slučaju dostavljanja poreskog akta u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, danom postavljanja na portal Poreske uprave.
Podseća se da su poreskim obveznicima, pravnim licima i preduzetnicima, rešenja o utvrđenom porezu na registrovano oružje za 2024. godinu dostavljena u elektronskom obliku u poresko sanduče na portalu Poreske uprave Srbije ePorezi, 6. novembra.
Takođe, poreskim obveznicima fizičkim licima koji imaju nalog na portalu eUprave, rešenja o utvrđenom porezu na registrovano oružje za 2024. godinu dostavljena su u elektronskom obliku u elektronsko sanduče na portalu eUprave, u periodu od 6. do 11. novembra.
Poreska uprava Srbije će poreske obveznike, fizička lica koja nemaju elektronsko sanduče na portalu eUprave, naknadno obavestiti o datumu slanja rešenja putem pošte, navedeno je u saopštenju.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Poreska uprava Srbije objavila nove iznose poreza na oružje za 2024. godinu

Prema proceni policije, oko 1.200 pripadnika grupa Studenti za Palestinu i Distrapt vors (Distrupt Wars) okupilo se ispred hale u kojoj je u toku izložba oružja.
Demonstranti su na policiju bacali flaše, kamenje, konjski izmet i prskali ih tečnostima koje su identifikvane kao kiselina.
Policijske snage odgovorile su korišćenjem suzavaca, šok bombama i gumenim mecima.
Najmanje 24 policajca zatražilo je medicinsku pomoć, dok je 39 učesnika protesta uhapšeno zbog napada i blokiranja puteva.
Koordinatorka pokreta Studenti za Palestinu Džasmin Daf okrivila je policiju za nasilje.
"Korisitili su ozbiljno oružje protiv mirnih aktivista koje treba da bude zabranjeno za upotrebu nad demonstrantima, uključujući suzavac, koji se klasifikuje kao hemijsko oružje", rekla je Daf.
Oko 1.800 pripadnika policije raspoređeno je oko hala sajma u Melburnu, dok se saobraćaj odvija otežano zbog protesta.
Australijski premijer Entoni Albaniz pozvao je demonstrante da pokažu poštovanje prema policiji.
Izvor: Beta/ AP

Sukob demontranata sa policijom na antiratnom protestu ispred sajma oružja u Melburnu

"Od potpune invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, u Ukrajini je zabeleženo preko hiljadu žrtava kasetnom municijom", navodi se u izveštaju objavljenom danas na sajtu HRW.&nbsp;
Globalno, 219 ljudi je ubijeno ili povređeno od kasetne municije 2023, a ovaj broj predstavlja značajno smanjenje u poređenju sa rekordnim skokom iz prethodne godine. Međutim, dodaje se, stvarni broj je verovatno mnogo veći jer mnoge žrtve ostaju neprijavljene.&nbsp;
"Samo u Ukrajini je 2023. prijavljeno više od 50 napada kasetnom municijom, pri čemu nije zabeležen broj žrtava", stoji u izveštaju.&nbsp;
Ističe se da su ruske i ukrajinske snage u Ukrajini koristile kasetnu municiju 2023. i do jula 2024. godine, dok je nova upotreba zabeležena i u Mjanmaru i Siriji.&nbsp;
Rusija koristi zalihe stare kasetne municije i novorazvijenih modela u Ukrajini od 2022.&nbsp;
Između jula 2023. i aprila 2024. američki predsednik Džozef Bajden odobrio je pet transfera u Ukrajinu američke kasetne municije isporučene artiljerijskim projektilima kalibra 155 mm i balističkim projektilima, ističe HRW.&nbsp;
Dodaje se da nijedna od ovih zemalja nije potpisnica Konvencije o kasetnoj municiji, koja ima 112 članica, kao i da nije bilo potvrđenih izveštaja ili navoda o novoj upotrebi, proizvodnji ili transferu kasetne municije od strane bilo koje države članice otkako je konvencija usvojena u Dablinu 30. maja 2008.&nbsp;
Izveštaj iz jula 2024. pokazuje da je kasetna municija uskladištena u američkoj vojnoj bazi u Nemačkoj, koja je ratifikovala konvenciju, prebačena u Ukrajinu od jula 2023. godine.&nbsp;
SAD su uklonile svoje zalihe kasetne municije iz Norveške i Velike Britanije tokom 2010. godine, ali još uvek mogu da drže zalihe u svojim vojnim bazama u zemljama članicama kao što su Italija, Holandija i Španija.&nbsp;
"Svi članovi konvencije treba da budu jasni u protivljenju stranom gomilanju kasetne municije i tranzitu kasetne municije preko njihove teritorije, vazdušnog prostora ili voda", upozorio je Hjuman rajts voč.&nbsp;
[related-content]
U decembru 2023. konvencija je dostigla značajnu prekretnicu kada je Peru završio uništavanje svojih zaliha kasetne municije, pošto je to bila poslednja država članica sa deklarisanim zalihama koja je izvršila ovu obavezu, navodi se u izveštaju HRW.&nbsp;
Dodaje se da su Bugarska, Slovačka i Južna Afrika najavile završetak uništavanja svojih zaliha kasetne municije u septembru 2023.&nbsp;
Prema izveštaju, 28 zemalja i drugih područja je kontaminirano ili se sumnja da su kontaminirane ostacima kasetne municije.&nbsp;
Centralna Srbija je kontaminirana ostacima kasetne municije u tri opštine: Bujanovcu, Tutinu i Užicu, na manje od 10 kvadratnih kilometara teritorije, dok je na području Kosova i Metohije kontaminirano nešto više od 9 kvadratnih kilometara.&nbsp;
Napadi kasetnom municijom izazvali su civilne žrtve u Mjanmaru, Siriji i Ukrajini 2023. godine, kao i u Azerbejdžanu, Iraku, Laosu, Libanu, Mauritaniji i Jemenu.&nbsp;
Bosna i Hercegovina je završila čišćenje ostataka kasetne municije u avgustu 2023. godine, postavši deveta država članica koja je ispunila svoje obaveze čišćenja prema konvenciji.&nbsp;
"Međutim, u alarmantnom razvoju događaja, Litvanija je u julu 2024. usvojila zakon kojim se odobrava njeno povlačenje iz Konvencije o kasetnoj municiji. Povlačenje će stupiti na snagu šest meseci nakon što Ujedinjene nacije i države članice konvencije budu obaveštene, osim ako Litvanija ne povuče ovu meru ili krene u rat", navodi se u izveštaju.&nbsp;
"Monitor kasetne municije 2024" je 15. godišnji monitoring izveštaj Koalicije za kasetnu municiju, globalne koalicije nevladinih organizacija čiji je suosnivač Hjuman rajts voč.&nbsp;
Izveštaj će biti predstavljen zemljama koje učestvuju na 12. sastanku Konvencije o kasetnoj municiji u Ujedinjenim nacijama u Ženevi od 10. do 13. septembra.
Izvor: Tanjug
&nbsp;

Izveštaj HRW za 2023. godinu: Čak 93 odsto žrtava od kasetne municije civili, najveći broj u Ukrajini

Međutim, na snazi ostaju ograničenja za upotrebu raketa dugog dometa Storm šedou (Storm Shadow).
U poslednje dve nedelje, Ukrajina je izvela najveći strani napad na suverenu rusku teritoriju od Drugog svetskog rata, prenosi Rojters. 
 
 Jedan ukrajinski zvaničnik rekao da je da je cilj stvaranje tampon zone, kako bi ukrajinsko stanovništvo bilo zaštićeno od napada iz Rusije. 
 
 Portparol britanskog Ministarstva odbrane rekao je da Ukrajina ima "pravo na samoodbranu od ruskih ilegalnih napada" i da "to ne isključuje <a href="https://insajder.net/prenosimo/bajden-americko-oruzje-nece-biti-korisceno-za-napade-na-moskvu-i-kremlj">operacije unutar Rusije</a>".&nbsp;
Dodao je da prilikom donacije oružja jasno stavljaju do znanja da ono mora da bude upotrebljeno u skladu sa međunarodnim pravom. 
 
Tadašnji ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Kameron rekao je u maju da Ukrajina ima pravo da koristi oružje koje je obezbedio London za napad na ciljeve unutar Rusije, ali Vlada ranije nije komentarisala upotrebu britanskog oružja na samoj teritoriji.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

London dozvolio Kijevu da njegovo oružje, uz određena ograničenja, koristi na ruskoj teritoriji

Kako je list Ekonomist preneo, Ukrajina bi trebalo da dobije ukupno 79 aviona<a href="https://insajder.net/prenosimo/americki-zvanicnik-ukrajina-dobila-prve-borbene-avione-f-16-koje-je-dugo-trazila"> F-16</a> od svojih saveznika.&nbsp;
Do kraja ove godine Kijev će ukupno imati 20 ovakvih lovaca. Preostali avioni će stizati u tranšama tokom 2025. godine.&nbsp;
List je citirao bivšeg komandanta američkih snaga u Evropi Bena Hodžisa koji je rekao da je razočaran zbog toga koliko dugo je trebalo da Ukrajina dobije avione.&nbsp;
Po njemu, jedan od razloga odlaganja isporuke je “žalostan nedostatak lokacija za <a href="https://insajder.net/prenosimo/zelenski-u-rumuniji-se-pravi-centar-za-obuku-ukrajinskih-pilota-aviona-f16">obuku ukrajinskih pilota</a>”.
&nbsp;Kako prenosi ukrajinska agencija Unian, među razlozima je i jezička barijera, kao i izgradnja infrastrukture potrebne za prijem lovaca F-16, ali i posebno održavanje i logistika koje ovi avioni zahtevaju.
Izvor: Tanjug

Ukrajina će do kraja godine dobiti još 10 lovaca F-16

Ukrajinska vlada još nije potvrdila da je primila <a href="https://insajder.net/prenosimo/blinken-f-16-avioni-su-na-putu-za-ukrajinu-letece-ukrajinskim-nebom-vec-ovog-leta">lovce F-16 .&nbsp;</a>
Ukrajina je mesecima od zapadnih saveznika tražila ove avione, navodeći da su od ključnog značaja u borbi protiv ruskih raketnih udara pošto su F-16 specijalizovani da neutrališu neprijateljsku protivvazdušnu odbranu.&nbsp;
Zapad je oklevao sa isporukom lovaca nakon prvobitne zabrinutosti da bi naoružavanje Ukrajine modernom opremom moglo dodatno proširiti rat sa Rusijom, navodi AP.&nbsp;
Tokom posete Vašingtonu zbog učešća na samitu NATO, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je saveznike da uklone sva ograničenja u vezi toga kako će se koristiti zapadno oružje, konkretno tražeći da Kijev može da gađa tim oružjem ruske ciljeve.&nbsp;
Ukrajini je potrebno najmanje 130 lovaca F-16 da bi neutralisala rusku PVO, navode ukrajinski zvaničnici.
Izvor: Tanjug

Američki zvaničnik: Ukrajina dobila prve borbene avione F-16 koje je dugo tražila

U saopštenju VJT ističe se da se osumnjičeni &nbsp;na saslušanju branio ćutanjem, odnosno iskoristio je svoje zakonsko pravo da ne iznosi odbranu.
Nakon saslušanja tužilaštvo je sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu predložilo da osumnjičenom odredi pritvor zbog opasnosti od bekstva i da ne bi ponovio krivično delo u kratkom vremenskom periodu.
Naredbom o sprovođenju istrage osumnjičenom se na teret stavlja krivično delo Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, i za to je zaprećena kazna od 2 do 12 godina zatvora, u sticaju sa krivičnim delom Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija za šta je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora i novčana kazna.
Iz VJT dodaju da postoje osnovi sumnje da je Aleksander Martin M. svestan svog dela, čije je izvršenje hteo, kao i svestan njegove zabranjenosti, 27. jula 2024. godine u 14:20 časova nosio vatreno oružje bez dozvole nadležnog organa i to pištolj marke “KEL-TEC” sa okvirom i 6 bojevih metaka, kada je zaustavljen od strane policijskih službenika koji su navedeni pištolj sa municijom pronašli u torbici koju je nosio oko vrata.
Prilikom pretresa na adresi neprijavljenog boravišta u jednom hostelu, u sobi koju je koristio osumnjičeni, pronađen je još jedan okvir sa 5 pripadajućih metaka, kao i još devet metaka koji su se nalazili u torbi, saopšteno je iz VJT.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je u subotu 27. jula da su <a href="https://insajder.net/prenosimo/dacic-uhapsen-americki-drzavljanin-u-centru-beograda-zbog-nosenja-pistolja">pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili u centru Beograda američkog državljanina, </a>kod kojeg su pronašli pištolj i okvir sa šest pripadajućih metaka.
Izvor: Više javno tužilaštvo

Američki državljanin koji je uhapšen sa pištoljem brani se ćutanjem

U izveštaju "Novo oružje podstiče sukob u Sudanu" dokumentovano je da je novoizrađeno oružje iz navedenih država uvezeno u Sudan i okolne zemlje, a u nekim slučajevima otpremljeno je i u Darfur, čime se krši embargo na oružje u tom regionu.
Snabdevanjem Sudana oružjem, države potpisnice Ugovora o trgovini oružjem, poput Kine i Srbije, krše svoje obaveze prema članovima 6 i 7 Ugovora, i na taj način potkopavaju pravno obavezujući okvir koji reguliše globalnu trgovinu oružjem, piše AI.
Od početka sukoba sudanske vojske i paravojnih Snaga za brzu podršku (RSF) u aprilu 2023. godine ubijeno je više od 16.650 ljudi.
"Stalni dotok oružja u Sudan nastavlja da seje smrt i patnju civila u širokim razmerama. Jasno je da je postojeći embargo na oružje koji se sada odnosi samo na Darfur, potpuno neadekvatan i da se mora ažurirati i proširiti na ceo Sudan", rekao je viši direktor AI za regionalni uticaj na ljudska prava Deprose Mučena.
AI je analizirala više od 1.900 zapisa o pošiljkama dva izvora podataka o trgovini. Izveštaj su bazirali i na podacima iz izvora otvorenog koda i drugih digitalnih dokaza, uključujući 2.000 fotografija i video snimaka nedavno proizvedenog ili nedavno uvezenog oružja.
Amnesti je uz to u februaru i martu razgovarala sa 17 regionalnih i sudanskih eksperata za oružje da bi potvrdila analizu podataka i istražila linije snabdevanja oružjem koje koriste razne grupe u Sudanu.
"Amnesti internešenel je dokumentovala civilne žrtve u neselektivnim napadima i u direktnim napadima na civile. Neka od kršenja međunarodnog humanitarnog prava obe strane u sukobu predstavljaju ratne zločine. Procenjuje se da je više od 11 miliona ljudi interno raseljeno, a milioni su u neposrednoj opasnosti od gladi", navela je ta organizacija.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Amnesti internešenel: I oružje iz Srbije uvozi se u velikim količinama i koristi u ratu u Sudanu

Stejt department se osvrnuo na pitanje o izvozu oružja iz Srbije Ukrajini.
Pomoćnik državnog sekretara SAD Džejms O'Brajen izjavio je 8. jula da Srbija "čineći svoje oružje dostupnim, pomaže Ukrajini da odbrani suštinski princip međunarodnog prava".
Vest o tome da oružje proizvedeno u Srbiji koriste ukrajinske snage, objavljena je u aprilu 2023. godine. Tada su na internetu objavljena poverljiva dokumenta Pentagona u kojima se navodi da se Srbija složila da naoružava Ukrajinu.
Vlasti Srbije su odmah demantovale da direktno izvoze naoružanje u Ukrajinu, braneći svoju neutralnu poziciju u sukobu Kijeva i Moskve.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kasnije je precizirao da država ima ugovore sa brojnim zapadnim zemljama i da ne zna "šta oni s tim rade na kraju".
List Fajnenšal tajms je 22. juna objavio procene da je Srbija indirektno, preko drugih zemalja, od početka ruske invazije na Ukrajinu izvezla u tu zemlju municiju u vrednosti od 800 miliona evra.
Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja, uprkos pozivima SAD i Evropske unije, nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu i koja održava bliske veze sa ruskim zvaničnicima.
Izvor: Beta

Oružje