Izvestilac EP za Albaniju: U Tirani i Podgorici postoji volja, zvanični Beograd pravi probleme većim (VIDEO)
Klaster 3 - koji sadrži osam pregovaračkih poglavlja i dalje je zatvoren, bez naznake kada bi moglo da dođe do njegovog otvaranja. Time Srbija stoji na putu sa preprekama, dok pored nje brzom trakom prolaze Crna Gora i Albanija. Prva je otvorila sva pregovaračka poglavlja i zatvorila šest, a druga je samo od oktobra prošle godine otvorila 19, dok je Srbija za deset godina otvorila 22. U intervjuu za Insajder izvestilac Evropskog parlamenta za Albaniju Andreas Šider kaže da u Tirani i Podgorici postoji volja, dok je u zvaničnom Beogradu nema.
Zvaničnici Srbije tvrde da je članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj zemlje, a tu tezu ponavljaju prilikom susreta sa svim evropskim zvaničnicima. Takav stav pohvaljuje se i u svim izveštajima koji se na Srbiju odnose, međutim, uz tu pohvalu uvek stoji neko “ali”. U tom vezniku neretko se sadrži mnogo više reči. One se, u većini slučajeva, odnose na reforme i spoljnu politiku Srbije.
“Jedan od glavnih razloga što Srbija ne napreduje je i taj osećaj koji svi imaju, a to je da se reforme ne nastavljaju i da zemlja ide unazad, da Vlada gura zemlju unazad. To je postalo još jasnije u poslednjim nedeljama kada je Aleksandar Vučić odao priznanje Vladimiru Putinu. Ovih dana smo upoznali i studente koji protestuju. Ono za šta se oni bore, sumirali su u jednostavnu rečenicu: mi želimo da imamo funkcionalnu državu. To bi mogao da bude koncept kako zemlja ide napred, kao i koncept da se ona uvede u Evropsku uniju”, kaže u razgovoru za Insajder evropski poslanik i izvestilac Evropskog parlamenta za Albaniju.
Ta zemlja je 2014. dobila status kandidata, a otvaranje pregovora čekala je punih deset godina. Dočekala ih je u oktobru prošle godine i od tada napreduje rapidno - otvorila je 19 pregovaračkih poglavlja, uskoro bi moglo da ih bude još.
“Albanija je otvorila dva klastera, otvara sada i treći i četvrti. Plan je da do 2027. ne samo otvore, nego i zatvore sve klastere. Moramo da kažemo: otvaranje je važno, zatvaranje još važnije i još teže, a implementacija reformi još teža. Ali, oni su veoma angažovani. Moram da kažem i za druge komšije - Crnu Goru. Oni su takođe angažovani i motivisani i mislim da je to veoma važno, jer nam je potrebna ta pozitivna motivacija. Pridruživanje Evropskoj uniji je ogroman posao, potrebno je da se sprovedu teške reforme, ali ako imate snažan interes da uradite to brzo, mislim da je veoma važno”, kaže Šider za Insajder.
Na pitanje Insajdera koja je razlika između Srbije, Albanije i Crne Gore, s obzirom na to da se sve suočavaju sa sličnim problemima i traži im se više rada na borbi protiv organizovanog kriminala, slobodi medija, slobodi govora, Šider kaže da je razlika u volji.
“Znamo, to su isti problemi i nijedna zemlja nije savršena. Uzgred, nije savršeno ni svih 27 zemalja članica. Pitanje borbe protiv korupcije je veoma važno, postojanje funkcionalne vladavine prava i pravosudnog sistema je važno. Na primer, u Albaniji su napravili taj “proces provere”, izuzetno tešku reformu, ali sada su to prošli i imaju modernizovan pravosudni sistem. Imaju SPAK, koji istražuje, neki kažu i previše, ali - ljudi iz svih političkih partija su bili pod istragom, bilo ih je koji su završili i u zatvoru. To je jasan signal da neko želi promene. Medijska situacija, transparentnost - da, to su otvorena pitanja. Ali, moj osećaj je da u Beogradu, umesto da se ide napred i izlazi iz komplikovane situacije, aktuelna vlast pravi probleme još većim. Niko nema interes da mediji budu transparentiniji, niko nema interesa za istragu u vezi sa borbom protiv korupcije i to je pravi problem. Znamo da nijedna zemlja nije savršena, ali volja da se ide u pravom smeru u ovom trenutku nedostaje Beogradu”, kaže Šider.
On dalje pojašnjava da je ekonomska situacija slična.
“Ljudi, nebitno da li su Srbi, Crnogorci, Albanci, Makedonci, ko god - oni žele da se pridruže Evropskoj uniji. Oni svi žele da rade snažno, svi žele da pošalju decu u škole, voljni su da naprave reforme. Razlika je u Vladi. Hrabri ljudi su hrabri svugde”, dodaje austrijski evroposlanik.
Pitanje Kosova ostaje tema nad temama u procesu evrointegracija, posebno u domaćoj javnosti. Deo nje vidi to kao razlog zašto Srbija stoji, dok Šider kaže da to nije slučaj.
“Znam da postoji takav osećaj. Mnogo prijatelja iz Srbije mi isto to govori i ja razumem zašto se tako osećaju, ali moram da kažem - ne. Kada govorimo o slobodi medija, borbi protiv korupcije, funkcionisanju vladavine prava, modernizaciji ekonomije - to nema veze sa pitanjem Kosova. To su reforme koje su važne za Srbiju, nisu važne za neka druga pitanja. To je važno da se kaže. Moram da kažem i da kontinuirano radim na pitanjima Srbije, još od 2008. Sećam se kad smo imali Evropsko prvenstvo u fudbalu u Beču. Ja sam imao zadovoljstvo da pozovem srpsku Vladu da sa nama gleda meč. Još od tih dana, mogu da razumem kakvo je raspoloženje u Srbiji, a to je, na kraju, proevropsko raspoloženje. Ja razumem da ima i informacija i mnogo dezinformacija od nekih izvora. Možda je moj zaključak po ovom pitanju: studentski pokret i ono što on pokazuje. Ako vidimo koliko stotina ljudi, poreklom Srba, dolazi da im aplaudira dok oni voze bicikle kroz evropske prestonice, vidimo i koliko je to pozitivan imidž Srbije i takođe pozitivan imidž Evrope za Srbiju”, zaključuje u intervjuu za Insajder evropski poslanik i izvestilac Evropskog parlamenta za Albaniju Andreas Šider.
Novinarka Teodora Vasiljević
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.