"Istragom je utvrđeno da su osumnjičeni detaljno planirali napad: iznajmili stan u Budvi, pratili kretanje žrtve i pripremali teren za napad. Organizator grupe, državljanin Crne Gore iz Nikšića, je takođe uhapšen i protiv njega je podneta krivična prijava zbog organizovog kriminalnog udruživanja. Uprava policije nastavlja uz brojne izazove odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala i poručuje: nijedna kriminalna grupa neće biti iznad zakona", objavio je Bečić na Iksu.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Čestitam Upravi policije koja je efikasnom akcijom spriječila novi pokušaj likvidacije. Službenici RC “Jug”- OB Kotor uhapsili su tri državljanina Srbije koji su, kako se sumnja, po nalogu državljanina Crne Gore iz Nikšića, formirali kriminalnu grupu s ciljem da likvidiraju…&mdash; Aleksa Bečić (@BecicAleksa) <a href="https://twitter.com/BecicAleksa/status/1923685689712881983?ref_src=twsrc%5Etfw">May 17, 2025</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
<h2>Crnogorska policija: Sprečena likvidacija u Kotoru, uhapšen Nikšićanin i tri državljanina Srbije</h2>
Crnogorska policija saopštila je danas da je uhapsila tri državljanina Srbije koji su, kako se sumnja, po nalogu državljanina Crne Gore iz Nikšića, formirali kriminalnu grupu s ciljem da likvidiraju lice iz Kotora.
U saopštenju se navodi da je oštećeni M. R. policiji prijavio da je u više navrata u blizini mesta stanovanja uočio nepoznato vozilo.
„Potom su službenici Odeljenja bezbednosti Kotor preduzeli opsežne i hitne operativno-taktičke mere i radnje na sprečavanju izvršenja krivičnog dela, nakon čega su u kratkom roku identifikovali lica M. J, A. S. i D. T. iz Beograda, državljane Republike Srbije“, navodi se u saopštenju policije.
Ubrzo nakon identifikacije, oni su locirani, kao i stan u kojem su boravili i vozilo za koje se sumnja da su koristili prilikom planiranja izvršenja krivičnog dela.
Pretresom stana u kojem su ova lica boravila pronađeni su i oduzeti predmeti – podesna sredstva: drvena palica, čekić, tri plastične maske, zatim mobilni telefoni i odevni predmeti za koje se sumnja da su bili namenjeni izvršenju krivičnog dela, a koji su i korišćeni u radnjama opservacije kuće i kretanja oštećenog lica.
Proverom kroz evidencije je utvrđeno da su M. J., A. S. i D. T. početkom maja 2025. godine, na graničnom prelazu Dobrakovo ušli u Crnu Goru, nakon čega su iznajmili stan na teritoriji opštine Budva.
Sa navedene lokacije osumnjičeni su se par dana zaredom odvozili na lokaciju u blizini kuće oštećenog lica, odakle su, po prethodnom dogovoru i definisanom planu, vršili opservaciju objekta i lica i preduzeli konkretne pripremne radnje koje upućuju na osnovanu sumnju detaljno isplaniranog izvršenja krivičnog dela.
Na osnovu navedenog, a zbog sumnje da su počinili krivično delo kriminalno udruživanje na štetu jednog lica, lišeni su slobode M. J., A. S. i D. T., kojima je nakon saslušanja u tužilaštvu doneto rešenje o određivanju pritvora, dodaje se u saopštenju.
Kriminalističkom obradom ovih lica utvrđeno je da su isti registrovani kao izvršioci više krivičnih dela iz oblasti imovinskog kriminaliteta, nedozvoljenog držanja oružja, krivičnih dela protiv javnog reda i mira, kao i napada na službena lica.
Takođe, identifikovan je i lišen slobode D. B. iz Nikšića, za kojeg se sumnja da je formirao i organizovao ovu kriminalnu grupu koju su, pored njega, činili D. T., M. J. i A. S., na način što je sa imenovanima bio u stalnom kontaktu, dogovorio izvršenje krivičnog dela, isplanirao njihov dolazak u Crnu Goru, pružao im logistiku, ukazao na lice i na mesto izvršenja krivičnog dela i davao uputstva za izvršenje krivičnog dela.
Protiv njega je podneta krivična prijava zbog organizovanog kriminalnog udruživanja.
Izvor: Društvena mreža X/ Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

U Kotoru sprečeno ubistvo: Trojica državljana Srbije uhapšena

U saopštenju se navodi da se Milatović sa Zelenskim sastao na marginama Samita Evropske političke zajednice u Tirani, kao i da su dva zvaničnika razgovarala o bilateralnim odnosima i aktuelnim dešavanjima na globalnoj političkoj sceni.
"Predsednik Milatović je podsetio da je Crna Gora prva zemlja van EU koja je donela odluku o privremenoj zaštiti raseljenih lica iz Ukrajine, kojom je odobreno više od 10 hiljada boravišnih zahteva, što je čini jednom od zemalja sa najvećim brojem Ukrajinaca koji su dobili privremenu zaštitu u odnosu na broj stanovnika. Posebno je pozdravljen početak pregovora Ukrajine o pristupanju Evropskoj uniji prošle godine, uz potvrdu da će Crna Gora, kao najnapredniji kandidat i buduća članica EU, ostati snažan zagovornik ukrajinskih evropskih ambicija", ističe se u saopštenju.
Iz Kancelarije za odnose s javnošću predsednika Crne Gore su naveli da su Milatović i Zelenski razmenili mišljenja i o aktuelnim diplomatskim naporima u cilju postizanja trajnog mira u Ukrajini.
"U tom kontekstu, Crna Gora pozdravlja inicijative Ukrajine, EU i SAD za uspostavljanje privremenog prekida vatre i mirovni proces zasnovan na čvrstim bezbednosnim garancijama", piše u saopštenju.
Dodaje se da je Milatović ponovio podršku Ukrajini u dostizanju pravednog i trajnog mira.
"Zaključno, obe strane su potvrdile spremnost da nastave politički dijalog u oblastima od zajedničkog interesa – u duhu solidarnosti, partnerstva i zajedničkih evropskih vrednosti. Predsednik Milatović je izrazio uverenje da će se u narednom periodu realizovati i zvanična posjeta predsjednika Zelenskog Crnoj Gori", poručili su iz Kancelarije za odnose s javnošću predsednika Crne Gore.
Podsetimo, Rusija i Ukrajina <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrseni-su-danasnji-pregovori-rusije-i-ukrajine-dogovorena-razmena-po-1-000-ratnih-zarobljenika">su se dogovorile da razmene po 1.000 ratnih zarobljenika</a>, rekao je šef ruske delegacije Vladimir Medinski nakon završetka današnjih mirovnih pregovora u Istanbulu.
To bi bila najveća razmena ratnih zarobljenika između dve strane od početka rata 2022. godine. Medinski je takođe rekao da su se Moskva i Kijev složili da jedan drugom dostave detaljne predloge za prekid vatre.
Izvor: Beta

Milatović se sastao sa Zelenskim, Crna Gora se zalaže za privremeni prekid vatre u Ukrajini

Kako se dodaje, na operativnom sastanku koji je v. d. direktora Uprave policije održao sa šefom Interpola Policije Dubaija majorom Shuaibom Alhammadijem, potvrđeno je da su nadležni, postupajući po zahtevu crnogorskih organa realizovali dve crvene poternice, raspisane od strane Interpola Podgorice.
"Na osnovu crvene međunarodne poternice raspisane od strane NCB Interpola Podgorica i u okviru intenzivne razmene obaveštajnih i operativnih podataka, službenici Interpola Dubai locirali i lišili slobode dvojicu crnogorskih državljana, visokorangiranih članova organizovanih kriminalne grupa - Aleksandra Kekovića i Ivana Delića, koje Crna Gora potražuje zbog izvršenja više krivičnih dela, te da će o istom uslediti zvanična komunikacija pravosudnih organa, kao i dalji koraci u procedurama ekstradicije", stoji u saopštenju.
Pomenuti Delić, protiv kojeg je Specijalno državno tužilaštvo podiglo više optužnica, potražuje se u okviru akcije "General“ zbog krijumčarenja narkotika na transnacionalnom nivou.
Podsećamo da je 9. maja ove godine generalni sekretarijat Interpola u Lionu javno objavio <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/interpol-objavio-crvenu-poternicu-za-radojem-zvicerom">crvenu poternicu za Radojem Zvicerom</a> (42), državljaninom Crne Gore.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/radoje-zvicer-na-listi-50-najtrazenijih-begunaca-evrope">Zvicer</a> se međunarodno potražuje po poternici Interpola Podgorica, radi vođenja krivičnog postupka pred Višim sudom u Podgorici. 
Sumnjiči se za sedam krivičnih dela stvaranje kriminalne organizacije, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dacic-veliki-bezbednosni-problem-je-sto-je-zvicer-na-slobodi">šest krivičnih dela teškog ubistva</a>, ubistva, trgovine narkoticima, držanja oružja i eksplozivnih materija, kao i za pokušaj ubistva podstrekavanjem, navodi se u saopštenju.
Prošle godine u novembru,<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/radoje-zvicer-na-listi-50-najtrazenijih-begunaca-evrope"> Zvicer je završio na listi 50 najtraženijih begunaca Evrope</a> nakon što je Austrija za njim raspisala međunarodnu poternicu.
Izvor: Insajder/Uprava policije Crne Gore

Uhapšeni saradnici Radoja Zvicera u Dubaiju po Interpolovoj poternici

Košta koji je na svojoj prvoj turneji po državama-kandidatima na Zapadnom Balkanu, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/predsednik-evropskog-saveta-uoci-posete-balkanu-albanija-i-crna-gora-u-prednosti-u-odnosu-na-ostale-zemlje">pohvalio je napredak Crne Gore u reformama</a>, usklađivanje s politikama EU, podršku Ukrajini i poručio da bi bilo dobro da do prijema Crne Gore u EU dodje i pre 2028. godine. 
 
Ocenio je da je postati 28. članica EU do 2028. godine "dobar slogan", ali da bi bilo značajno da to bude ranije. 
 
"Sada je ključno da održite pristup, da održite fokus na cilju i da ne usporite napredak", kazao je on. 
 
Apostrofirao je važnost održavanja dobrih odnosa sa susedima, posebno sa onim državama koje su već članice EU. 
 
Posle sastanka s Koštom predsednik Jakov Milatović je rekao da Crna Gora želi <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/fon-der-lajen-crna-gora-u-eu-do-2028-ambiciozan-cilj-na-kojem-treba-raditi">da do 2028. godine postane 28. članica EU</a> i obećao da će se nastaviti brz tempo reformi da bi se to postiglo. 
 
"Naša zemlja je ponosna što ima status vodećeg kandidata u evropskim integracijama i odlučni smo da nastavimo tim putem", rekao je Milatović. 
 
Predsednik je kazao da je poseta Košte "snažan podsticaj ne samo crnogorskom putu ka EU, već celog regiona". 
 
Istakao je da su se on i Košta saglasili da "<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/evropska-komesarka-realna-sansa-da-crna-gora-postane-clanica-eu-za-moj-mandat">Crna Gora može biti svetlo na kraju tunela" i da je "proces proširenja živ"</a>. 
 
Košta je rekao da je "proširenje EU najvažnija geopolitička investicija u stabilnost, mir i prosperitet na Zapadnom Balkanu i u celoj Evropi" i da je proširenje na Zapadni Balkan, Moldaviju, Ukraijinu i Gruziju, "zadatak EU". 
 
Na pitanje novinara o stavu nove Vlade u Berlinu da nema proširenja pre reforme unutar EU, predsednik Evropskog saveta je rekao da taj nov stav "ne utiče na vašu mogućnost za pristup EU" jer je "Nemačka i dalje ključni podržavalac proširenja EU na područje Zapadnog Balkana".
Izvor: Beta

Košta: Crna Gora jedan od najboljih primera pozitivnog zamaha proširenja EU

"Pristupanje je proces zasnovan na zaslugama. Ako zemlje sprovedu reforme, mogu se pridružiti i pre 2030. Ali, upravo se zasluge mogu menjati. Albanija i Crna Gora su očigledno u prednosti u odnosu na ostale zemlje", rekao je Košta u intervjuu za Juronjuz &nbsp;uoči posete Zapadnom Balkanu.
Juronjuz podseća da je prva stanica Koštine turneje po regionu Srbija koja se mesecima suočava sa političkom krizom što je izvor zabrinutosti i za EU i za NATO.
Navodi se i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio jedini lider neke zemlje kandidata za EU koji je 9. maja prisustvovao obeležavanju Dana pobede u Moskvi, da se Srbija nikada nije pridružila sankcijama EU protiv Rusije, kao i da je Vučićeva vlada već mesecima suočena s protestima na kojima demonstranti optužuju režim za korupciju i ograničavanje političkih i medijskih sloboda.
Tokom radnog sastanka sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen prošlog meseca, rekao je Košta, Vučić je "bio vrlo jasan u vezi sa formiranjem nove vlade i usvajanjem tri ključne reforme: izbornog zakona, slobode medija i borbe protiv korupcije".
Košta je naglasio da je "proširenje pre svega proces unutrašnjih reformi".
Komentarišući Vučićevo prisustvo u Moskvi i političke tenzije u Srbiji, Košta je rekao da je jedan od uslova za članstvo usklađivanje spoljne politike sa EU.
"Ipak, 9. maja u Moskvi obeležili smo događaj iz prošlosti. Budućnost Srbije je u Evropi", dodao je.
Uoči posete Zapadnom Balkanu, Košta je ponovio da je širenje na Zapadni Balkan jedan od prioriteta EU i pozvao zemlje kandidate za članstvo da se posvete reformama.
Rekao je da je u središtu njegove misije na Zapadnom Balkanu potreba da Brisel ne izgubi stratešku kontrolu nad ključnim regionom.
"Ruska invazija na Ukrajinu ubrzala je proces pristupanja za Ukrajinu i Moldaviju, tako da nije fer da ih zemlje Zapadnog Balkana posmatraju kako ih prestižu. To će ih podstaći da brže sprovedu reforme", kazao je.
Komentarišući porast tenzija na Zapadnom Balkanu, Košta je rekao da ne zna "bolji podsticaj za prevazilaženje i dalje otvorenih konflikata od članstva u Evropskoj uniji".
"To je najbolji uslov koji se može ponuditi zemljama Zapadnog Balkana, prilika za prosperitet kakvu bi teško mogle naći drugde", rekao je Košta.
Povodom pada podrške i interesovanja građana Srbije za Evropsku uniju zbog njenog oklevanja u vezi sa proširenjem Košta je rekao da je "najvažnije razumeti značenje" EU.
"Prošle nedelje obeležili smo 75. godišnjicu Šumanove deklaracije, prvog koraka ka današnjoj Uniji. Ono što je zaista izgradilo EU bila je volja da se prevaziđu rane iz prošlosti", zaključio je.
Poslednja stanica Koštine turneje je Tirana gde će u petak učestvovati na samitu Evropske političke zajednice koja okuplja više od četrdeset evropskih zemalja, a osnovana je 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu i na čijem je dnevnom redu takođe proširenje EU na Zapadni Balkan.
"U okviru Evropskog saveta postoji širok politički konsenzus da je proširenje najvažnija geopolitička investicija koja se može napraviti za stabilnost, mir i prosperitet cele Evrope, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana", rekao je Košta.
On je istakao da "zemlje EU i Zapadnog Balkana dele zajedničku viziju, jer pripadaju evropskoj porodici".
"Zato moramo raditi na tome da one formalno postanu deo te porodice – u okviru Evropske unije", dodao je.
Izvor: Beta 
&nbsp;

Predsednik Evropskog saveta uoči posete Balkanu: Albanija i Crna gora u prednosti u odnosu na ostale zemlje

Uprava policije je građane danas pozvala na nastavak akcije <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/pocinje-predaja-neregistrovanog-oruzja-mup-u">dobrovoljnog vraćanja oružja</a> u okviru kampanje "Poštuj život, vrati oružje". 
 
&nbsp;
Samo u proteklih devet dana u opštinama širom Crne Gore<a href="https://www.insajder.net/teme/akcija-mup-a-do-juna-predaja-oruzja-bez-konsekvenci-video"> dobrovoljno je policiji predato</a> 25 komada oružja, 1.425 komada municije i tri ručne bombe. 
 

U Podgorici i na Cetinju građani su dobrovoljno predali policiji pet pištolja, četiri puške i 370 komada municije. 
 

U Baru, Ulcinju, Kotoru i Tivtu dobrovoljno su za poslednjih devet dana predata dva pištolja i pet pušaka, 991 komad municije, dve ručne bombe i 40 kapisli za metke. 
 

U Bijelom Polju dobrovoljno su predati jedan pištolj i tri puške, 40 komada municije i jedna ručna bomba. 
 

U Nikšiću, Pljevljima i Šavniku za poslednjih devet dana su dobrovoljno predata tri pištolja, dve puške i 24 komada municije.
Izvor: Beta&nbsp;

U Crnoj Gori građani predali policiji 3.600 komada oružja, 120 hiljada komada municije i nekoliko stotina ručnih bombi

<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/radoje-zvicer-na-listi-50-najtrazenijih-begunaca-evrope">Zvicer</a> se međunarodno potražuje po poternici Interpola Podgorica, radi vođenja krivičnog postupka pred Višim sudom u Podgorici.&nbsp;
Sumnjiči se za sedam krivičnih dela stvaranje kriminalne organizacije, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dacic-veliki-bezbednosni-problem-je-sto-je-zvicer-na-slobodi">šest krivičnih dela teškog ubistva</a>, ubistva, trgovine narkoticima, držanja oružja i eksplozivnih materija, kao i za pokušaj ubistva podstrekavanjem, navodi se u saopštenju.
Izvor: FoNet

Interpol objavio crvenu poternicu za Radojem Zvicerom

Pojedini mediji su objavili da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski doputovati u zvaničnu posetu Crnoj Gori 15. maja i da će tada sa predsednikom Jakovom Milatovićem potpisati bilateralni bezbednosni sporazum, u sklopu šireg okvira saradnje Ukrajine i članica NATO-a.
Agenciji Beta nije potvrđeno da Zelenski dolazi u Crnu Goru, već joj je nezvanično odgovoreno da bi "trebalo", pošto se očekuje dolazak Zelenskog na samit Evropske političke zajednice u Tirani 16. maja.
Na sajtu Vlade Crne Gore nije objavljen tekst danas usvojenog sporazuma.
Portal lista Dan objavio je juče da je dokument sačinjen po modelu bezbednosnih sporazuma kakve je Ukrajina ranije zaključila s nekoliko zapadnih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku i Italiju.
Cilj tih sporazuma je pružanje dugoročne podrške Ukrajini u oblasti bezbednosti i odbrane, kroz vojnu pomoć, obuku, obaveštajnu saradnju i jačanje otpornosti zemlje suočene s ruskom agresijom.
Crna Gora će ovim činom potvrditi čvrstu podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine i pridružiće se grupi članica NATO-a koje su već preuzele obaveze u okviru zajedničke deklaracije iz jula 2023. godine, navodi portal.
Izvor: Beta

Vlada Crne Gore usvojila bezbednosni sporazum sa Ukrajinom

Dvojica srpskih državljana, Novak Pećanac iz Beograda i Nemanja Pantelić iz Šapca (navedeni inicijalima N.P. u saopštenju), od kojih je jedan, motor bez registarskih oznaka i sa ključem u bravi, pripremio i sakrio na jednoj nenaseljenoj lokaciji, čime je, kako se sumnja, sprečena namera za sprovođenje kriminalnih aktivnosti povezanih sa teškim i organizovanim kriminalom.
Ubrzo je, kako je saopšteno iz policije, pronađena još jedna osoba, takođe strani državljanin, koji je isto ilegalno boravio u Crnoj Gori, a čija se povezanost sa ovim prvim licem utvrđuje. Radi se o višestrukim izvršiocima krivičnih dela iz Srbije. Uhapšen je i član organizovane kriminalne grupe iz Budve.
"Policijski službenici su, naime, sprovodeći mere i radnje na terenu, u naselju Markovići, u prostoru iza jedne neuseljene stambene zgrade, na početku šume pronašli sakriveni motor „Kymco Downtown 300 I“, bez registarskih oznaka i sa ostavljenim ključem u bravi. Proverom broja šasije motora, konstatovano je da predmetni motor nije registrovan u Crnoj Gori. Nakon pronalaska motora, za koji se posumnjalo da je pripremljen za izvršenje teškog krivičnog dela, službenici OB Budva i Sektora za borbu protiv kriminala su pristupili kriminalističkoj obradi, kao i preduzimanju daljih policijskih mera i radnji, koje su ubrzo rezultirale pronalaskom N.P. (19) iz Beograda, takođe u naselju Markovići", navodi se u saopštenju policije.&nbsp;
Policijski službenici su utvrdili da je N.P. ilegalno ušao u Crnu Goru, a proverom koja je uslijedila putem NCB Interpol Podgorica utvrđeno je da je N.P. registrovan u policijskim evidencijama u Srbiji kao višestruki izvršilac krivičnih dela, i to krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i ugrožavanje sigurnosti.
"Do sada sprovedene policijske mere i radnje upućuju na sumnju da je N.P, sa za sada nepoznatim licem, dovezao i sakrio navedeni motor na predmetnoj lokaciji, odnosno šumskom putu zaklonjenom neuseljenim stambenim objektom, te da je sa motora uklonio registarske oznake i sa namerom ostavio ključ u bravi, a sve kako bi motor bio spreman za brzo i neprimetno stavljanje u pogon", navode iz policije.&nbsp;
N.P. je uhapšen zbog ilegalnog prelaska državne granice i boravka u Crnoj Gori i priveden je nadležnom Sudu. On će, nakon sprovedenih procedura, biti deportovan iz Crne Gore, a policija će, kako ističu, nastaviti sa aktivnostima na utvrđivanju svih činjenica vezano za njegov boravak i nameru izvršenja krivičnog dela.
"Policijski službenici su, u nastavku aktivnosti u vezi sa pronađenim motorom i licem, preduzeli dalje mere i radnje, u kojima su, takođe u naselju Markovići, pronašli još jedno lice koje nije posedovalo dokumenta, a koje se policijskim službenicima predstavilo, ali je utvrđeno da je o sebi dao lažne podatke. Lice je dovedeno u OB Budva, gde je kriminalističkom obradom utvrđeno da se radi o N.P. (28) iz Šapca. Daljom obradom, putem Interpola, utvrđeno je i da je on višestruki povratnik u izvršenju krivičnih dela na teritoriji Republike Srbije, i to: krivično delo teško ubistvo, krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, te da je za njim aktivna potraga na nacionalnom nivou u matičnoj zemlji zbog dva krivična dela, i to krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i Krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti", navode dalje u saopštenju.&nbsp;
Iz policije navode da je N.P., baš kao i prvi identifikovani, u Crnu Goru ušao ilegalno. Sumnja se da je N.P, od momenta ilegalnog ulaska u Crnu Goru, već ostvario kontakte sa članovima OKG na teritoriji Opštine Budva.
"Policijske aktivnosti dovele su do sumnje da je ovo lice koristilo stanove i prostorije na tri lokacije na području Budve, te su, po pribavljanju naredbe za pretres koja je inicirana kod nadležnog suda, izvršeni pretresi na tim lokacijama, u kojima je pronađena izvesna količina narkotika. I N.P. je lišen slobode zbog ilegalnog prelaska državne granice, kao i zbog posedovanja droge, i on će u zakonskom roku biti sproveden nadležnom Sudu za prekršaje u Budvi", stoji u saopštenju.
Tokom pretresa, uhapšen je i Ilija Pavlović (I.P.) iz Budve, član OKG, koje je prišlo policijskim službenicima, u nameri da ostvari kontakt sa N.P. (28), i koje je ometalo policijske službenike u izvršenju službene radnje. I.P. je danas priveden nadležnom Sudu za prekršaje.
"Policijski službenici su, dakle, efikasnim aktivnostima koje su koordinirano i planski sproveli, osujetili N.P. i N.P. u nameri da sprovedu kriminalne aktivnosti povezane sa teškim i organizovanim kriminalom. O svemu navedenom upoznat je državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Kotoru", naveli su iz Uprave policije.
Izvor: Tanjug

U Budvi uhapšena dva državljanina Srbije i jedan Budvanin

Dojave su dobile Gimnazija "Slobodan Škerović", Medicinska škola, Elektrotehnička škola “Vaso Aligrudić” i Srednja ekonomska škola “Mirko Vešović”.  
<a href="https://rtcg.me/hronika/702325/dojave-o-bombama-u-vise-skola-u-podgorici-i-niksicu.html">Portal RTCG </a>saznaje da nakon dobijanja dojava odmah započeta evakuacija učinika i zaposlenih.  
"Važno je da ostanemo pribrani i da postupimo smireno kako bismo osigurali sigurnost svih prisutnih. O daljim koracima bićete blagovremeno obavešteni", navodi se u obaveštenju rukovodstva Elektrotehničke škole. &nbsp;
Iz Uprave policije su agenciji MINA kazali da su dojave o postavljenim bombama dobile i tri škole u Nikšiću.  
“U Nikšiću su završeni pregledi i ništa nije pronađeno”, naveli su iz policije. &nbsp;
Izvor: Tanjug &nbsp;

Crna Gora