On je uhapšen na ulazu u Tiranu dok se vozio ka mestu gde je trebalo da održi konferenciju za novinare, a kako se navodi, uhapšen je najverovatnije zbog slučaja sa kojim se povezivao za korupciju i odbijanje prijave imovine, prenosi Juronjuz Albanija.
Kako se navodi, on se nije opirao hapšenju, koje je povezano sa istragama koje je SPAK već neko vreme vodio o slučaju ČEZ DIA, a sprovedena je i imovinska istraga za njega i njegovu bivšu suprugu Moniku Krijemadi.
Ovu vest potvrdio je bivši premijer Salji Beriša koji je rekao da se radi o političkom hapšenju.
"Politički progon Ilira Mete je politički, politički i samo politički. Nisu objavili nikakve činjenice, nijedan dokument, ali su sprovodili naredbe (albanskog premijera) Edija Rame, koji je svim sredstvima pokušao politički, a možda i fizički, da eliminiše Iljira Metu. Edi Rama je, kao što sam u prošlosti osuđivao, umešan u nestanak osoba na nezakonski, neustavan način", rekao je Beriša.	
Iljira Metu je SPAK prethodno više puta pozivao u prostorije Tužilaštva, zbog slučaja ČEZ DIA, koji se odnosi na imovinsku istragu i lobiranje.
Meta je bio najavio da će danas u 13.40 sati održati održati konferenciju za novinare, ali je pre toga uhapšen, prenosi Albanijan post.
Ranije je austrijski list Kronen Cajtung (Kronen Zeitung) objavio da su Iljir Meta i LSI (danas Slobodarska partija) platili 700.000 dolara za lobiranje u Sjedinjenim Američkim Državama.
Takozvani slučaj ČEZ DIA potiče iz 2009. godine. a devet privatnih kompanija od ČEZ-a je dobilo 12 miliona dolara od ugovora o naplati nenaplaćenih dugova.
Najveći dio sredstava dobio je "Debt International Management", sa administratorom Kastriotom Ismailjijem.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Uhapšen bivši predsednik Albanije Iljir Meta

Tako sada - kada italijanski brodovi presretnu migrante - direktno ih šalju u albanske centre. Prvih 16 migranata stiglo je juče u Albaniju, odakle će moći da apliciraju za azil. Iako kontroverzan, takozvani albanski model privukao je pažnju Brisela.
"Treba da razmislimo o ideji otvaranja centara za povratak u zemljama van Evropske unije. Početak rada centara u Albaniji omogućiće nam da izvučemo lekcije kako to izgleda u praksi", izjavila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.
Dok pohvale stižu iz Rima i Brisela, u albanskoj luci Šenđin, gde su stigli prvi migranti – protesti, jer aktivisti smatraju da je reč o kršenju ljudskih prava. S druge strane, pravnici sumnjaju u efikasnost obrade zahteva za azil, odnosno strahuju da će tražioci azila dugo biti zadržani u Albaniji, a taj model kritikuju i organizacije koje migrante spasavaju sa mora.
"Albanski centri služe za promociju ideje da treba izgraditi pritvorne centre za migrante i tražioce azila u zemljama oko Evropske unije. Na taj način, Unija postoje tvrđava - a zatvori za ljude koji nisu počinili nikakav zločin, nalaze se oko nje", izjavio je Luka Kasarini iz organizacije za spasavanje ljudi na Mediteranu "MSH".
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FhDDGUDDua3Y&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Dva migrantska centra u Albaniji moći će da prime do 3.800 odraslih osoba koje će biti u procesu podnošenja zahteva za azil u Italiji. Ukoliko im ne bude odobren azil, oni će biti deportovani u, kako se navodi, bezbedne zemlje, ali se ne precizira u koje. Migranstki centri u Albaniji smatraće se italijanskom teritorijom, i u njima će biti zaposleno 400 radnika.&nbsp;
Albanski mediji pišu da su ukupni troškovi vođenja kampova procenjeni na 670 miliona evra za pet godina, a te troškove pokriva Italija.
Izvor: Insajder

Teme

Italijanski centar za migrante u Albaniji - za aktiviste sporan, za Brisel mogući model i u drugim državama (VIDEO)

Policija je nasilno sprečila građane i poslanike Demokratske partije da uđu u dvorište Parlamenta, preneo je politiko.al.
Deo socijalista koji se probio do Skupštine, uzeo je stolice iz Parlamenta i nabacao ih na gomilu ispred skupštinske govornice, navodi A2 CNN.
Nakon što se smirio protest, u dvorištu parlamenta su ostali samo stražari.
Međutim, kako tvrdi šef poslaničke grupe demokrata Gazment Bardi, policija je potegnula oružje, zbog čega je i došlo do fizičkog obračuna.
Albanijan post je preneo da se na fotografijama ne vidi da je policija upotrebila oružje.
Incidenata je bilo i ispred gradske skupštine, gde su opozicionari zapalili gume.&nbsp;
Poslanici protestuju zbog, kako kažu, korupcije i zloupotrebe sredstava namenjenih gradskoj upravi.
Izvor: Tanjug

Sukobi između poslanika i policije ispred zgrade Parlamenta u Tirani

Na pitanje šta će Albaniji biti najveći izazov na putu ka članstvu u EU, Andoni kaže – početak – jer Albanija, za razliku od Srbije i Crne Gore, pregovore počinje po novoj metodologiji.&nbsp;
"Zbog nove metodologije, Albanija će odjednom otvoriti četiri ili pet poglavlja i moraće da se suoči sa problemom korupcije, organizovanog kriminala, kao i što će imati problema sa ekonomskim i fiskalnim pitanjima. Naša vlada je uradila dobar posao kada je reč o ekonomskim reformama, međutim one nisu dale rezultate kojima smo se nadali“, rekao je Andoni.&nbsp;
Analitičar iz Tirane ipak misli da će posebno teška poglavlja za Albaniju biti ona o poljoprivredi i o životnoj sredini.&nbsp;
"Mislim da će reforme u tom delu naići na veliki otpor“, ocenio je Andoni.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-weSAdQ4UfI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Izvor: Insajder

Albanija počela pregovore o članstvu u EU, ali građani nisu optimistični (VIDEO)

Pomorski brod Libra napustio je luku Lampeduza u ponedeljak sa 16 muškaraca - deset iz Bangladeša i šest iz Egipta, koji su spaseni na moru nakon što su isplovili iz Libije, saopštile su italijanske vlasti, prenosi AP.
Prošle nedelje Italija je zvanično otvorila dva centra u Albaniji, gde planira da procesuira hiljade tražilaca azila van svojih granica.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/italija-pocela-da-izvozi-migrante-u-albaniju">Premeštanje migranata iz Italije u Albaniju</a> se obavlja u skladu sa kontroverznim sporazumom potpisanim krajem 2023. godine između krajnje desničarske vlade Italije, i vlade u Tirani o formiranju dva centra u Albaniji gde migranti mogu da podnesu zahtev za azil - u EU i tamo čekaju ishod.
Sporazum važi pet godina, a trošak za <a href="https://insajder.net/prenosimo/edi-rama-samo-ce-italija-moci-da-vodi-prihvatne-centre-za-azilante-u-albaniji">Italiju </a>procenjen je na 160 miliona evra godišnje.
Sporazum se odnosi na odrasle muškarce koje italijanska Ratna mornarica ili Obalska straža presretnu u međunarodnim vodama.
Pored Albanije italijanska vlada je zaključila sporazum i s Tunisom, predviđajući ekonomsku pomoć u zamenu za pojačane napore za hapšenje migranata koji bi za Evriopu.
Italija je takođe obnovila sporazum zaključen 2017. godine sa vladom Libije u Tripoliju, koju podržavaju UN, po kojem Rim pruža obuku i finansira libijsku Obalsku stražu da sprečava isplovljavan je migranata ili da ih s mora vraća u Libiju.
Izvor: Tanjug

Brod italijanske mornarice sa 16 migranata stigao u albansku luku Šeđin

Očekuje se da će u albansku luku Šengđin pristati brod italijanske mornarice sa prvom grupom od 16 migranata koji su presretnuti u međunarodnim vodama i čiji će zahtevi za azil biti obrađeni u dva centra u Albaniji umesto u Italiji, prema petogodišnjem sporazumu između dve zemlje. 
 
Rama je, govoreći u Luksemburgu na konferenciji EU, ponovio da nijedna druga zemlja, osim Italije, neće moći da vodi centre za azil u Albaniji. 
 
On je rekao da Albanija oseća zahvalnost za desetine hiljada Albanaca koje je Italija dočekala kada je komunizam pao 1991. godine. 
 
Italijanska premijerka Đorđa Meloni danas je ocenila kao "hrabar" kontroverzni sporazum sa Albanijom, prema kojem je dogovoreno da Rim upravlja centrima za prihvat migranata u toj zemlji, prenosi agencija Frans pres. 
 
"To je novi, hrabar, do sada neviđen put, ali koji potpuno odražava evropski duh i mogu ga preduzeti i druge zemlje van EU", rekla je Meloni danas u obraćanju italijanskim senatorima. 
 
Rekla je da će se na inicijativu Italije održati neformalni sastanak, na margini samita Unije 17. i 18. oktobra, sa zemljama koje su najzainteresovanije za migrantsko pitanje. 
 
"Italija pokazuje dobar primer potpisivanjem protokola Italija-Albanija. Pazili smo da se sve uradi na najbolji mogući način i zadovoljni smo rezultatima tog rada. Ponosna sam da je sa te tačke Italija postala primer koji treba slediti", dodala je ona. 
 
Italijanski brod Libra napustio je luku Lampeduza na jugu Italije u ponedeljak sa 16 muškaraca koji su spašeni na moru, nakon što su isplovili iz Libije, saopštila je italijanska vlada. 
 
Broj migranata koji stižu u Italiju centralnom mediteranskom rutom iz Severne Afrike opao je za 61 procenat u 2024. 
 
Prema petogodišnjem sporazumu koji su prošlog novembra potpisali italijanska premijerka Đorđa Meloni i Rama, do 3.000 migranata koje svakog meseca pokupi italijanska obalska straža u međunarodnim vodama biće poslati u Albaniju. 
 
Oni će prvo biti pregledani na brodovima koji ih spasavaju pre nego što budu poslati u Albaniju na dalju proveru.
Izvor: Beta&nbsp;

Edi Rama: Samo će Italija moći da vodi prihvatne centre za azilante u Albaniji

Reč je o Klasteru 1-Osnove, koji obuhvata pet pregovaračkih poglavlja, koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost, javne nabavke, statistiku i finansijsku kontrolu i oblasti koje se tiču funkcionisanja demokratskih institucija, reforme javne uprave i ekonomskih kriterijuma. &nbsp;	
Nakon međuvladine konferencije Albanija - EU, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je na konferenciji za novinare da je ubrzanje procesa proširenja EU prema Zapadnom Balkanu na vrhu agende mađarskog predsedavanja Savetu EU i naglasio da je u evropskom interesu da se ubrza proširenje EU na Zapadni Balkan. 	
"S druge strane potrebno je preduzeti hitne korake kako bi se održao kredibilitet politike proširenja. Smatramo da je politika proširenja jedna od najvažnijih politika EU", rekao je Sijarto. 	
Istovremeno je ocenio da je neprikladno to što je "prosečno vreme čekanja zemalja kandidata na Zapadnom Balkanu" promašilo 15 godina i istakao da sada mora da se ubrza procedura proširenja EU. &nbsp;
"S druge strane, većina država članica obično govori da proširenje mora da bude proces zasnovan na zaslugama. Ovo je izraz koji čujemo prilično često, a zasluge su ovde", rekao je Sijarto. &nbsp;	
Albanski premijer Edi Rama ocenio je da je otvaranje Klastera 1 "važan dan od istorijskog značaja za Albaniju i njen narod", ali i za EU. &nbsp;	
"EU je potrebna Zapadnom Balkanu onoliko koliko je Zapadnom Balkanu potrebna EU", rekao je Rama i dodao da je jedna stvar ista među svih šest partnera sa Zapadnog Balkana, a to je da žele da budu deo ove unije. &nbsp;	
Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji istakao je da je proširenje jedan od tri prioriteta "jer bez proširenja EU ne može da ojača" i ukazao na značaj Plana rasta za Zapadni Balkan za ubrzavanje procesa proširenja. &nbsp;	
Nakon što je 2020. godine uvedena revidirana metodologija za pregovore o pristupanju, pregovaračka poglavlja su podeljena u šest tematskih klastera: osnove, unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivni rast, zelena agenda i održiva povezanost, resursi, poljoprivreda i kohezija i spoljni odnosi. 	
Pregovori o klasteru 1 otvaraju se prvi i zatvaraju poslednji, a napredak u &nbsp;okviru ovog klastera određuje ukupan tempo pregovora. 	
Ovo je druga međuvladina konferencija između EU i Albanije otkako je ta zemlja dobila status kandidata za članstvo u EU 2014. godine. 	
Evropske integracije Albanije ranije su bile povezane sa evropskim integracijama Severne Makedonije, ali su ambasadori država članica EU u septembru ove godine odlučili da odvoje put Tirane i Skoplja ka članstvu u EU zbog spora Skoplja i Bugarske, koji je uticao na napredak Tirane u procesu pristupanja EU.
Izvor: Tanjug

Albanija otvorila prvi klaster u pregovorima o članstvu u EU

Patrolni brod italijanske Ratne mornarice "Libra" isplovio je danas sa 16 muškaraca, rekao je za Frans pres vladin izvor. Brod je krenuo sa italijanskog ostrva Lampeduze i treba da stigne u Albaniju u sredu.
U prvoj turi je deset migranata iz Bangladeša i šest iz Egipta, rekao je taj izvor.&nbsp;
Njih su italijanske vlasti presrele u međunarodnim vodama u nedelju. Krenuli su ka Italiji iz oblasti Tripolija u Libiji.&nbsp;
Premeštanje migranata iz Italije u Albaniju se obavlja u skladu sa kontroverznim sporazumom potpisanim krajem 2023. godine između krajnje desničarske vlade Italije, i vlade u Tirani o formiranju dva centra u Albaniji gde migranti mogu da podnesu zahtev za azil - u EU i tamo čekaju ishod.
Sporazum važi pet godina, a trošak za Italiju procenjen je na 160 miliona evra godišnje.
Sporazum se odnosi na odrasle muškarce koje italijanska Ratna mornarica ili Obalska straža presretnu u međunarodnim vodama.
Procedura predviđa prvu kontrolu na vojnom brodu pre prebacivanja u centar na severu Albanije u luci Shengjin radi identifikaciju i zatim u drugi centar, u bivšoj vojnoj bazi u Lješu.
Tu će migranti biti "administrativnog zadržani" na osnovu odluke koju donosi prefekt Rima, smešteni u kućicama od po 12 kvadratnih metara, okruženi visokim zidovima i kamerama i uz policijski nadzor dok čekaju da im se obradi zahtev za azil.
Unutrašnjost kampa je pod odgovornošću Italijana, a za spoljašnje obezbeđenje je zadužena albanska policija.&nbsp;
Ovom procedurom nisu obuhvaćene osobe koje se po zakonu smatraju osetljivim: maloletnici, žene, osobe sa mentalnim problemima, osobe koje su žrtve mučenja, seksualnog nasilja ili trgovine ljudima.
Obrada zahteva za azil može da traje do četiri nedelje, prema jednom izvoru koji je upoznat sa procedurom.
Više od 300 italijanskih vojnika, lekara i sudija je uključeno u tu proceduru.&nbsp;
"Nema bodljikave žice, ima pomoći. Svako može da traži međunarodnu zaštitu i dobije odgovor za nekoliko dana", rekao je u subotu ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedosi, govoreći o "lakšim pritvornim centrima".&nbsp;
Ali sindikat za javnu upravu UILPA u petak je osudio uslove u tim centrima i ograničen pristup čak i vodi, struji i sredstvima komunikacije.
Eli Šlajn šefica Demokratske stranke (desni centar), glavne italijanske opozicione partije, rekla je da vlada Đorđe Meloni "podiže poreze i troši gotovo milijardu evra u pet godina na štetu osnovnih ljudskih prava".
Italija i Mađarska predložile su da se ovaj postupak proširi na evropskom nivou stvaranjem "čvorišta za povratak" - slanje ilegalnih migranata u zemlje izvan EU.
O tom predlogu bi moglo da se razgovara na samitu EU 17. i 18. oktobra u Briselu.&nbsp;
Pored Albanije italijanska vlada je zaključila sporazum i s Tunisom, predviđajući ekonomsku pomoć u zamenu za pojačane napore za hapšenje migranata koji bi za Evriopu.
Italija je takođe obnovila sporazum zaključen 2017. godine sa vladom Libije u Tripoliju, koju podržavaju UN, po kojem Rim pruža obuku i finansira libijsku Obalsku stražu da sprečava isplovljavan je migranata ili da ih s mora vraća u Libiju.
Izvor: Beta

Italija počela da izvozi migrante u Albaniju

Rama je na zajedničkoj pres konferenciji sa Erdoganom, koji je boravio u jednodnevnoj poseti Tirani, kazao da je to poklon koji dolazi kao snažna poruka od Turske da se Albanija ne može pogoditi, preneo je Rojters.
Albanski premijer je dodao da nabavka neodređenog broja dronova kamikaza ne znači da će njegova zemlja napasti bilo koga.
Albanija i Turska su članice NATO, a vlada u Tirani je već nabavila flotu izviđačkih i borbenih dronova "Bajraktar" turske proizvodnje, podsetila je agencija.
Izvor: Tanjug

Rama: Albanija dobija na poklon dronove kamikaze od Turske

"Osumnjičeni su bežali policiji, no lišeni su slobode nakon potrage", rekao je Šćepanović na konferenciji za medije u vezi sa akcijom koja se, kako je rečeno, dogodila juče.
Uprava policije Crne Gore objavila je fotografije akcije u kojoj su spašeni migranti koji su bili oteti, mučeni i zlostavljani.
Šćepanović je saopštio da je da je na graničnom prelazu sa Albanijom – Božaj &nbsp;bila zarobljena grupa migranata nad kojom je nasilje vršila jedna kriminalna grupa.
Kako je dodao, na osnovu obaveštajnih podataka koje je Crna Gora dobila od Albanije, u pograničnom pojasu u Božaju jedna kriminalna grupa migranata nije dozvolila većoj grupi migranata da se kreće, nasilnički se prema njima ponašala, nanosila im teške telesne povrede i od njih iznuđivala novac.
Šćepanović je kazao da je akcija trajala nekoliko sati i da je postojala talačka situacija. 
 
 Prema njegovim rečima, oslobođeno je 11 migranata - sedam iz Egipta četiri iz Sirije, a uhapšena su tri Pakistanca, kojima se na teret stavljaju krivična dela otmice i iznude.
Vršilac dužnosti pomoćnika direktora policije Milutin Vasiljević kazao je da 11 migranata trenutno boravi u Prihvatilištu za strance.
Vasiljević je kazao i da je registrovan veliki broj migranata otkad je počela migrantska kriza, te da je broj migranata bio na vrhuncu 2022. godine, kada je u Crnoj Gori boravilo 8.550 migranata. U 2024. godini je taj broj opao na 1.707.
Izvor: Beta&nbsp;

Albanija