Ideja o ovom ekonomskom povezivanju regije na putu ka Evropskoj uniji (EU) došla je početkom 1990-ih, ali se zbog ratova u Jugoslaviji tada odustalo od planova da bi se prilikom pokretanja 2019. zvala "Mini Šengen".&nbsp; Prvi znaci Otvorenog Balkana pojavili su se 2018. godine kao način za unapređenje političkih odnosa. Inicijativa je promenila ime u "Otvoreni Balkan“ krajem jula 2021. godine na sastanku u Skoplju, na kojem su učestvovali lideri tri zemlje: Edi Rama, Zoran Zaev i Aleksandar Vučić. Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić za Insajder kaže da je Otvoreni Balkan od samog starta bio osporavan kao rivalski proces Berlinskom procesu i to još u vremenima dok je Berlinski proces bio jedna od velikih inicijativa nemačke kancelarke Angele Merkel. Ne treba zaboraviti, dodaje sagovornik Insajdera, da mu nikada nisu ni davane velike šanse iz dva razloga. "Jedan je finansijski, jer Berlinski proces je u tom pogledu neuporedivo superiorniji i drugi što on od starta nije uključivao svih šest država sa Zapadnog Balkana koje bi trebalo da budu obuhvaćene jednim takvim integracijama. Dakle, ta ideja ne može da se kaže da nije plemenita jer takva integracija na Zapadnom Balkanu je više nego dobrodošla, pa makar obuhvatala i tri članice kako je i startovao Otvoreni Balkan, ali pokazuje se da je to više nego nedovoljno. I čini mi se da u međuvremenu su procesi koji su se dogodili više pokazuju da idemo ka Zatvorenom Balkanu nego ka Otvorenom Balkanu", ocenjuje Jakšić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240626160632_e8ca4f89557381e68f3a3b76f76db69d268296831928ec6079296643c8b7e754.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240626160632_e8ca4f89557381e68f3a3b76f76db69d268296831928ec6079296643c8b7e754" data-rendition-name="original" width="6308" height="4205" loading="lazy" alt="Brisel "> <figcaption>Žozep Borelj i Aleksandar Vučić. Foto: Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo</figcaption> </figure>  Jasno je da nema nikakvog napretka po pitanju teme Kosovo što je glavna prepreka čitavog regiona, navodi sagovornik našeg sajta ukazujući i na nedavna dešavanja <a href="https://insajder.net/teme/nastavak-briselskog-dijaloga-u-toku-razgovori-vucica-sa-lajcakom-i-boreljom-predviden-i-trojni-sastanak-s-kurtijem">u Briselu kada se nisu sreli Vučić i Kurti.</a> "Stvar po pitanju Otvorenog Balkana je zakovana i očigledno će biti još mesecima zakovana pre nego što prorade evropske institucije dok, recimo, nova šefica evropske diplomatije Kaja Kalas ne preuzme neke nove inicijative u pokušaju da se taj proces na neki način oživi. S druge strane i izbori za Evropski parlament su pokazali raspoloženje birača. U većini od 27 zemalja članica ne postoji entuzijazam za proširenje Unije. Ako postoji, on se uglavnom tiče Ukrajine, a Zapadni Balkan je tu ponovo na periferiji. Tako da, kada se pogledaju ti širi evropski procesi i događaji na Zapadnom Balkanu gde je Srbija u lošim odnosima sa svim susedima, sa nekima malo više lošije, sa nekima nešto lošije, ali ni sa kim nema dobre odnose. Ne vidim nikakve perspektive da se projekat Otvoreni Balkan na bilo koji način revitalizuje i da ispuni ambicije svojih tvoraca koje su očigledno bile nerealne", siguran je Jakšić. Veliki protivnik Otvorenog Balkana je i Milorad Dodik. Takođe, u Severnoj Makedoniji je promenjena vlast, pa se postavlja pitanje &nbsp;da li smo prethodnih godina slušali propagandne političke poruke ili je bilo želje da dođe do bolje saradnje. "Od samog starta to je bio projekat samopromocije pre svega Aleksandra Vučića, a onda i Edija Rame. Makedonci su se uz to šlepovali na neki način, ali Severna Makedonija će sada postati aktivni faktor jer sa vlašću VMRO - DPMNE, tu nema entuzijazma, veći je entuzijazam nove vlasti u Skoplju za saradnju sa Rusijom nego za integraciju Zapadnog Balkana, koja je sa perspektivom približavanja Evropskoj uniji. Bez obzira na to što se ne negira, naravno, evropski trend Severne Makedonije, ali u praksi ćemo videti da tu neće biti mnogo entuzijazma", objašnjava Jakšić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20220902110924_b2612224df29ee892d0c3ae228ebb734fe0e454427d5b3a0e1f0128497722067.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20220902110924_b2612224df29ee892d0c3ae228ebb734fe0e454427d5b3a0e1f0128497722067" data-rendition-name="original" width="2150" height="1300" loading="lazy" alt="Otvoreni Balkan septembar 2022."> <figcaption>Lideri zemalja na samitu Otvoreni Balkan. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  A tu je i Crna Gora koja najbolje stoji od svih zemalja regiona što se integracija tiče. No, ambiciju po pitanju Otvorenog Balkana su pokazivali u ranijem periodu sa novim predsednikom Vlade Milojkom Spajićem promenile su se okolnosti.&nbsp; "Bosna je u situaciji u kojoj jeste, podeljena i nefunkcionalna, tako da i dalje je na neki način paralisana. Kosovo, bez obzira na inicijativu koju preduzima Edi Rama, je od početka dalo do znanja da nije baš oduševljeno projektom iz Tirane, tako da novih kandidata nema, ima samo kandidata za ispadanje iz inicijative Otvoreni Balkan, pritom mislim na Severnu Makedoniju. Tako da, moglo bi da se kaže da je pala knjiga na dva slova. U vreme kad i Berlinska inicijativa je na neki način zamrznuta i stavljena na led, onda tek zaista Otvoreni Balkan apsolutno više nema nikakve šanse", odgovara Jakšić. <pre><code>Građani Srbije od utorka 5. marta mogu da na portalu eUprave kreiraju svoj identifikacioni broj (ID) Otvorenog Balkana (OB), što je preduslov za podnošenje zahteva za slobodan pristup tržištu rada u Severnoj Makedoniji ili Albaniji. Kako je objavljeno na sajtu Privredne komore Srbije, državljani Srbije, Albanije i Severne Makedonije koji žele da se zaposle u nekoj od članica Otvorenog Balkana ili su već pronašli poslodavca, potrebno je da poseduju ID broj Otvorenog Balkana koji kreiraju elektronskim putem, u nekoliko koraka.</code></pre> Podsećamo, 8. juna pre dve godine, &nbsp;predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je, na početku sastanka lidera inicijative Otvoreni Balkan u Ohridu, da je to inicijativa ljudi sa Balkana i izrazio uverenje da će je sve više građana Severne Makedonije, Srbije i Albanije, ali i drugih zemalja regiona podržati. “Ovo je naša inicijativa, inicijativa ljudi sa Balkana, onih koji shvataju da moraju da se povezuju i da moraju sami da rešavaju probleme. Sve što smo radili, i u ekonomiji i sve što je važno za građane, se odražava u odnosima Severne Makedonije, Srbije i Albanije. Gotovo da nemamo bilateralna otvorena pitanja, nemamo nikakvih zahteva ni prema kome, sem da budemo prijatelji i radimo u korist građana", poručio je Vučić. Danas, 2024. godine vidimo da takve poruke nemaju puno efekta. Nema mogućnosti ni za <a href="https://insajder.net/teme/brojne-osude-zbog-otkazivanja-festivala-i-jedno-mirdita-laku-noc">održavanjem festivala "Mirdita, dobar dan"</a> pa se postavlja pitanje kako tek onda može nešto šire i veće od običnog festivala sa Kosova. "Imamo mi mnogo tih festivala koji se održavaju ili ne održavaju, koji su u istoj funkciji. Dakle, nedavni Svesrpski sabor je bio jedna od tih mega manifestacija nekog srpskog jedinstva, koje bih ja nazvao jedinstvom trimovanih SNS-ovaca i SMS-deovaca Dodikovih. Dakle, to je bilo daleko od manifestacije jedinstva, ali je ona bila u funkciji jačanja ličnih rejtinga i Vučića i Dodika. Isti trend se nastavlja sada samo sa zabranom Mirdite. A tek ćemo videti posledice te zabrane", analizira Jakšić. Uveren je da će EU po konstituisanju institucija obratiti više pažnje na to. Posebno kada se uzme u obzir da EU i SAD insistiraju na normalizaciji odnosa Srba i Albanaca, a sada se vidi da se zabranjuje i jedan od retkih pokušaja konkretnih normalizacija tih odnosa. "Mislim da su posledice toga veoma ozbiljne i veoma loše i ubeđen sam da ćemo tek videti kakve su posledice jedne takve zabrane. Ali ona proističe iz opšteg ambijenta i opšte atmosfere. Bez obzira što su izbori prošli, ta stalna, konstantna želja Vučića i SNS da maksimalizuju svoju vlast dovodi do takvih poteza kojih će plašim se u budućnosti biti sve više", navodi sagovornik Insajdera. Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Jakšić o Otvorenom Balkanu: Pala knjiga na dva slova

Camaj kaže da je reč o slučajevima od 1915., kada je stradao veliki broj pripadnika albanskog naroda u Crnoj Gori iz, kako je kazao, isključivog razloga zato što su Albanci.  
“Od kada su teritorije gđe žive Albanci pripojene Crnoj Gori, kada je Crna Gora formirana počinjeno je dosta tih zlodela. Negde od početka 1915. pa završno sa 2016. kada se desio 'Orlov let'. Ono što je najgrublje, mislim da je Barski masakr, gde je nastradalo oko 3.000 nevinih &nbsp;Albanaca od jugoslovenskih, odnosno crnogorskih partizana", rekao je Camaj i dodao:  
"Svakako, imamo zločin u Hotima 1919., gde je ubijeno oko 100 Hota, ni za šta, samo zato što su bili Albanci".  Camaj je kazao da jednostavno misli da se u odnosu na ta pitanja mora odrediti Skupština i da, kako je naveo, "idemo napred time što ćemo skinuti tu rđu sa prošlosti“, preneo je podgorički portal CdM.  
Camaj je to rekao uoči sutrašnje sedmice Skupštine Crne Gore na kojoj bi na dnevnom redu trebalo da se nađe i <a href="https://insajder.net/prenosimo/spajic-crna-gora-spremna-da-osudi-sve-zlocine-90-tih-u-kojima-je-ucestvovala">Predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu</a>.&nbsp;
Predlog dopune dnevnog reda sutrašnje sednice dostavio je ranije danas predsednik parlamenta Andrija Mandić.
Izvor: Tanjug&nbsp;

Prenosimo

200x200

Albanski poslanik najavio inicijativu za rezoluciju o stradanju Abanaca u Crnoj Gori

Delegaciju Narodne Skupštine čine potpredsednica Snežana Paunović i predsednik Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije Uglješa Marković, a konferenciju su napustili nakon rasprave u prvom panelu, jer su, saopšteno je, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, Parlament Albanije i skupštine u Prištini neosnovano napali Srbiju i Vučića.&nbsp;
Paunović je rekla da je Srbija spremna na primenu svih sporazuma i konstruktivan dijalog u okviru Berlinskog procesa i da je kao najjača ekonomija na Zapadnom Balkanu, Srbija okrenuta prosperitetu i budućnosti, ali iznad svega suverena zemlja u kojoj građani na demokratski način biraju svoje predstavnike. 	
"Neprihvatljivo je da predsednika Srbije koji je legitimno i legalno voljom građana izabran optužuju i vređaju predstavnici onih kojima rukovodstva postavljaju centri moći, dekretom", dodala je Paunović. 	
Prema njenim rečima, primarni cilj Konferencije trebalo bi da bude unapređenje regionalne saradnje, uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta i unapređenje kvaliteta života građana u regionu a konferencija je zloupotrebljena iznošenjem neistinitih i nestručnih izlaganja.
Izvor: Tanjug

Delegacija srpskog parlamenta napustila konferenciju u Crnoj Gori zbog napada na Srbiju i Vučića

Navijači Hrvatske i Albanije su horski pevali "Ubij Srbina" tokom utakmice koja je okončana rezultatom 2:2.&nbsp;
"Skandalozno. FSS će zahtevati od UEFA da preduzme sankcije, po cenu da ne nastavimo Euro. Ovo zahteva najteže sankcije uz napomenu, da se ne ponovi", rekao je Šurbatović za RTS.
On je izrazio uverenje da će UEFA reagovati zbog skandaloznih povika.&nbsp;
"Želimo da zahvalimo UEFA, jer je reagovala zbog skandaloznog ponašanja novinara sa Kosova i Metohije i oduzela mu akreditaciju", dodao je Šurbatović.
Generalni sekretar je zatim rekao kako će <a href="https://insajder.net/prenosimo/uefa-kaznila-fudbalski-savez-srbije-sa-14-500-evra">FSS </a>pristupiti.
"Uputićemo apel UEFA, ne želimo da se politizuje prvenstvo. Želim da zahvalim našim navijačima. I mi smo kažnjeni, zbog izolovanih slučajeva. Naša publika je bila bolja od ostalih. Kažnjeni smo zbog jednog čoveka, pojedinca, mi smo tražili da se individualizuje odgovornost. Naši navijači su gospoda, mi Srbi smo gospoda. Želim da zahvalim navijačima na sjajnoj podršci protiv Engleske", istakao je Šurbatović.&nbsp;
Apelovao je Šurbatović da se naši navijači ponašaju gospodski do kraja EP.&nbsp;
"Mi smo narod otvorenog srca. Apelujem na naše navijače da budemo gospoda, kao što to i jesmo i kao što smo bili protiv Engleske. Isto tako, zahtevaćemo da UEFA najstrože kazni saveze Albanije i Hrvatske. Takvim stvarima nije mesto u sportu. Ne želimo da učestvujemo u tome. Ako UEFA ne bude kaznila izgrednike, razmislićemo šta ćemo dalje. Očekujemo rigorozne kazne", zaključio je Šurbatović.
Izvor: Tanjug

Šurbatović: FSS će od UEFA tražiti najstrože moguće kazne za povike "Ubij Srbina"

U njegovom rodnom gradu u Albaniji, pristalice Belerisa su u nedelju zapalile baklje i vatromet u znak slavlja, prenosi Rojters. 	
Beleris, koji se kandidovao na izborima sa grčkom strankom, trebalo bi u petak na sudu da uloži žalbu na osuđujuću presudu po optužbama za kupovinu glasova na lokalnim izborima za gradonačelnika godinu dana ranije, za koje je u sredu rekao da su lažne i politički motivisane.&nbsp;
''Jedina pravedna odluka bila bi moja oslobađajuća presuda. Nema dokaza protiv mene. Nema šanse da bi odluka bila drugačija u bilo kojoj drugoj državi", rekao je Beleris Rojtersu u telefonskom intervjuu iz zatvora. 	
Belerisov slučaj je zaoštrio odnose između Albanije i Grčke, kao i brojnih albanskih imigranata u Grčkoj i grčke manjine u Albaniji. 	
Uhapšen je u maju 2023. tokom izborne kampanje za gradonačelnika u svom rodnom gradu Himare, gde živi aktivna zajednica etničkih Grka. &nbsp;	
On je pobedio na tim izborima, ali nikada nije položio zakletvu dok je bio u istražnom zatvoru, a u martu ove godine je osuđen zbog izborne prevare. 	
Beleris, koji je osvojio mesto u parlamentu EU predstavljajući Partiju nove demokratije grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, rekao je da je njegova pobeda poruka Albaniji da ne može više da se ''ponaša kao neevropska zemlja''. 	
Nakon što je Beleris prošle godine uhapšen, Grčka je zatražila njegovo momentalno puštanje na slobodu, upozoravajući da bi to moglo uticati na kandidaturu Albanije za prijem u<a href="https://insajder.net/teme/izbori-za-evropski-parlament-preraspodela-snaga-epp-i-dalje-vodeci-video"> EU.</a> 	
Dugogodišnji stav Atine je bio da Albanija treba da poštuje prava izabranog gradonačelnika i da cilj te zemlje da se priključi EU ​​zavisi od toga da poštuje vladavinu prava. 	
Albanski premijer Edi Rama rekao je da je slučaj Belerisa pravosudna, a ne politička stvar.
Izvor: Tanjug

Grčki političar, koji je u zatvoru u Albaniji, osvojio mesto u Evropskom parlamentu

Grčka vlada je poslednjih dana više puta ponovila da je poseta Rame Atini privatna i da nema zvanični karakter.&nbsp;
Rama je rekao da <a href="https://insajder.net/prenosimo/rama-izgradimo-region-u-kome-ce-nasa-deca-ziveti-u-zajednistvu">Albanija nema nikakvih pretenzija prema Grčkoj</a> i da odnosi dve zemlje "ne treba da se udave u kašičici vode koju donosi politička svakodnevica", preneo je Albanijan post.&nbsp;
Grčka televizija ERT navodi da je skupu prisustvovalo oko 5.000 Albanaca koji žive u Atini i da je na obezbeđenju bilo angažovano 1.500 policajaca.&nbsp;
Skup je izazvao nove tenzije u odnosima dve zemlje, koji su zategnuti zbog položaja grčke manjine u Albaniji, navode grčki mediji.
Izvor: Tanjug

Rama na skupu albanske imigracije u Atini; Grčka: Poseta Rame privatna

Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima označenim kao "špijuni" i "kolaboranti", Srbima i Romima, optuženi su još Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Svi su bili članovi Glavnog štaba <a href="https://insajder.net/prenosimo/oficir-ovk-cerici-na-sudenju-taciju-potvrdio-da-je-glavni-stab-postavljao-zapovednike">OVK</a>.
Tadašnji "pravni savetnik" pri jednom bataljonu OVK u "operativnoj zoni Paštrik" kod Prizrena, Abazi je u svedočenju potvrdio da je, u avgustu 1998. ispitivao Ljatifu i Rušu Koljoli koje su pripadnici OVK, pod sumnjom da se bave špijunažom, pritvorili u selu Budakovo, u opštini Suva Reka.
"Utvrdio sam da one nemaju ništa sa špijunažom i da bi ih trebalo osloboditi ili poslati u brigadu", izjavio je Abazi.
On je tvrdio da nije sam mogao da naredi da Kololjijeve budu puštene, već da je to predložio nadležnim pripadnicima OVK.
Posle tri dana u Budakovu, dve žene su odvedene, a u optužnici piše da su
"tela Ljatife i Ruše Kololji pronađena su oko 23. avgusta 1998. u visini sela Topličane, opština Suva Reka, vezanih ruku i sa povredama koje su uključivale rane iz vatrenog oružja".
O tome kome je tačno predložio da dve Albanke budu puštene iz pritvora OVK, Abazi je u sudnici govorio različito od onoga što je tužiocima rekao u ranijim izjavama.
Svedok je danas tvrdio da je puštanje Kololjijevih predložio pripadnicima OVK Agimu Zubi i Naimu Kadoliju.
Pri tom iskazu ostao je i pošto ga je tužilac Džejms Paće podsetio da je u četiri ranije izjave rekao da je taj predlog dao komandantu svog bataljona Salitu Halitjahi.
U tim izjavama, Abazi je tvrdio da je Halitjaha bio "osoba koja donosi odluke".
U sudnici je, međutim, tvrdio da je "mislio na štab", dodajući da je Halitjaha bio na čelu štaba.
U ranijem svedočenju, Halitjaha je potvrdio da je, kao zamenik komandanta "operativne zone Paštrik", dobijao naređenja od Glavnog štaba OVK.
Abazi je posvedočio da je razgovarao i sa drugim pritvorenim Albancima i Srbima, u Budakovu i u selu Volujak, udaljenom 50 kilometara.
U optužnici protiv Tačija i saoptuženih piše da su u pritvoru OVK u Budakovu bili počinjeni zločini.
Branioci optuženih će sutra unakrsno ispitivati Abazija.
Jutros je, pre Abazija, iskaz iza zatvorenih vrata dao zaštićeni svedok 3877.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Optužnica Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (53) i Krasnićija (73) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
U pritvoru u Hagu, optuženi su od novembra 2020. kada su bili uhapšeni na Kosovu. Svi negiraju krivicu za zločine iz optužnice.
Izvor: Beta

Suđenje Tačiju: Pravnik OVK 1998. tražio puštanje dve Albanke iz pritvora, obe nađene mrtve

Kako je istakao Bala, angažovanjem bespilotnih letelica "bajraktar" biće dopunjeno praćenje iz vazduha aviona italijanske finansijske policije (Guardia di Finanza).
Albanski ministar unutrašnjih poslova je najavio da bi 2024. trebalo da bude godina kada će "fenomenu uzgoja i trgovine kanabisom biti zadat istrebljujući udarac".
"Želim da potvrdim da ćemo pored vazdušnog osmatranja kroz protokol o saradnji koji imamo sa Finansijskom gardom ove godine, od sledeće nedelje početi da koristimo i bespilotne letelice 'bajraktar', koje će vršiti sistematski nadzor nad celokupnom teritorijom Albanije u borbi protiv uzgoja i trgovine kanabisom", rekao je Bala.
On je, kako je prenela agencija MIA, dodao da će dronovi biti korišćeni za praćenje svih drugih oblika kriminala, uključujući ekološku, bespravnu gradnju, kao i u okviru mera koje se odnose na turističku sezonu.
Prema rečima ministra unutrašnjih poslva Albanije, tokom prošle godine zaplenjeno je četiri tone kanabisa i uništeno je 293.000 stabljika te narkotičke biljke.
Tri turske bespilotne letelice <a href="https://insajder.net/prenosimo/turski-dronovi-bajraktar-isporuceni-albaniji">&nbsp;"bajraktar" isporučene su Albaniji</a> početkom marta ove godine.
Izvor: Beta

Albanija od naredne sedmice korisiti dronove u borbi sa uzgajivačima marihuana

Rama je zahvalio Makronu za njegovu posvećenost unapređenju evropskih <a href="https://insajder.net/prenosimo/makron-docekao-vucica-srce-naseg-partnerstva-je-podrska-francuske-evrointegracijama-srbije">integracija Zapadnog Balkana.</a>
Tokom zajedničke konferencije za novinare sa Makronom, Rama je pohvalio ulogu francuskog predsednika, dodajući da su odnosi između Albanije i Francuske podignuti na viši nivo.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/makron-evropa-treba-da-se-pripremi-za-rat-ako-zeli-mir">Predsednik Francuske</a> je, kako se navodi, rekao da je uloga Rame u dijalogu Beograda i Prištine konstruktivna i da je njegov glas "dragocen" u tom procesu.&nbsp;
"U svim regionalnim pitanjima neophodna je normalizacija odnosa" Beograda i Prištine", rekao je Makron.
&nbsp;On je istakao da je Francuska posvećena integraciji Albanije u Evropsku uniju i da se tu "radi o tome da Evropa postane jača i suverenija u kontekstu rata u Ukrajini".&nbsp;
"To je obećanje mira za ceo region“, zaključio je Makron, a preneo Albanijan post. 
 
 Izvor: Tanjug

Makron s Ramom u Parizu: Francuska rešena da učini više za Zapadni Balkan

Zajedno sa Tačijem, optuženi su tadašnji članovi Glavnog štaba OVK Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/svedocenjem-oficira-ovk-o-komandnoj-strukturi-nastavljeno-sudenje-u-hagu">Juče započeti iskaz nastavio je bivši starešina OVK</a> čiji je identitet zaštićen šifrom 4739.
Prema ranijim dokumentima, on svedoči o komandnoj strukturi OVK, o sastancima Glavnog štaba kojima je prisustvovao, kao i o pritvorima OVK za "kolaborante" sa srpskim vlastima.
Po optužnici, u više od 40 tih pritvora pripadnici OVK su počinili zločine nad stotinama Albanaca, Srba i Roma.
Pre nastavka iskaza svedoka 4973, branioci Veseljija i Krasnićija završili su unakrsno ispitivanje prethodnog svedoka, bivšeg američkog posmatrača na Kosovu Šona Bernsa (Shaun Byrns).
Odbrana je dokazivala da Veselji nije bio na Kosovu u vreme kada su borci OVK, krajem 1998. i početkom 1999, u sedam incidenata oteli desetine Srba i Albanaca.
Pošto mu je branilac Ben Emerson (Emmerson) predočio Veseljijev pasoš, svedok je to potvrdio.
Tokom četvorodnevnog svedočenja prošle nedelje, Berns je potvrdio da je GŠ OVK naredio oslobađanje otetih uz njegovo posredovanje.
Advokat Emerson je sugerisao, a svedok je to prihvatio, da Veselji nije bio umešan u otmice, niti u pregovore o oslobadjanju zarobljenih.
Suđenje bivšim liderima OVK biće nastavljeno sutra.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (53) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka, ta krivična dela su kvalifikovana kao zločin protiv čovečnosti, a u četiri kao ratni zločin.
Svi optuženi negirali su krivicu, a od hapšenja na Kosovu, u novembru 2020, pritvoreni su u Hagu.
Izvor: Beta

Albanija