To je tek drugi transfer migranata od kada su počela sa radom dva centra za obradu zahteva za azil u Albaniji u oktobru, prema dogovoru albanske i italijanske vlade na osnovu petogodišnjeg ugovora dve zemlje da se u Albaniji mesečno smešta po 3.000 migranata koje sa mora pokupi italijanska obalska straža.
Ideja je da se u tim centrima odlučuje da li će migranti dobiti traženi azil u Italiji ili će biti vraćeni u svoje zemlje.
Italija je po planu prihvatila da primi migrante kojima se odobri azil, dok se oni čije se prijave odbiju deportuju u svoje zemlje direktno iz Albanije.
Isti brod prebacio je u Albaniju prvih 16 migranata iz Bangladeša i Egipta u oktobru. Četvoro je odvedeno u Italiju istog dana zato što su maloletnici ili imaju zdravstvene probleme.
Ostalih 12 su vraćeni u Italiju tri dana kasnije pošto su rimske sudije odbacile njihove uslove pritvore presudivši da njihove zemlje porekla Bangladeš i Egipat nisu dovoljno bezbedne da u njih budu vraćeni.
Brod italijanske ratne mornarice Libra napustio je ostrvo Lampeduzu u sredu sa osam muškraca, prema izveštajima italijanskih medija. &nbsp;Portparol italijanskog ministarstva unutrašnjih poslova potvrdio je da se brod uputio u Albaniju ali nije želeo da pruži dodatne informacije dok se operacija ne završi.
Italijanski mediji javili su da su od 1.200 migranta koji su stigli u Lampeduzu u protekla dva dana samo osam odraslih muškaraca koji putuju bez porodice ispunili kriterijume za odlazak u Albaniju, uključujući da dolaze iz zemalja koje se smatraju "bezbednim" za njihovo vraćanje.
Broj ljudi koji stižu u Italiju preko migrntske rute u centralnom Sredozemlju, uglavnom iz Bangladeša, Sirije, Tunisa i Egipta pao je za 60 odsto u 2024. godini u poređenju sa 2023. godinom. Prema italijanskom ministarstvu unutrašnjih poslova do 7. novembra je 57.767 migranata stiglo morem ove godine.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/migranti-vraceni-iz-albanije-u-italiju-posle-presude-italijanskog-suda">Odlukom suda u Rimu</a> skraćen je spisak zemalja koje se smatraju bezbednim po zakonu, što znači da Rim može da vrati nazad migrante iz tih zemalja koji ne dobiju azil koristeći brzu proceduru.
Italijanska premijerka Đorža Meloni osudila je prethodnu odluku suda i rekla da proglašavanjem zemalja kao što su Bangladeš i Egipat nebezbednim znači da bi takoreći svi migranti bili nepodobni za albanski program, čime taj program uopšte ne bi mogao da funkcioniše.
Italijanska kranje desničarska vlada je 21.oktobra odobrila novi ukaz čiji cilj je da se prevaziđu pravne prepreke koje su rizikovale da zakoče taj petogodišnji plan o prebacivanju migranata u Albaniju. Plan su potpisali 2023. Meloni i albanski premijer Edi Rama.&nbsp;
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Italija poslala još osam migranata u Albaniju prema dogovorenom planu vlada dve zemlje

Poslanici su predvodili stotine pristalica opozicije na skupovima na glavnom ulazu u Tiranu i na pet drugih glavnih raskrsnica širom zemlje kako bi blokirali saobraćaj.
"Građanska blokada, danas ili nikad" bio je slogan protesta na sajtu glavne opozicione Demokratske partije.
U Tirani su opozicioni poslanici parkirali automobile kako bi blokirali saobraćaj na tri sata.
Konzervativne demokrate, na čelu sa bivšim premijerom Salijem Berišom, dugo su optuživale socijaliste premijera Edija Rame za korupciju, manipulisanje ranijim izborima i uzurpiranje pravosuđa.
Policija je upozorila da je ometanje saobraćaja krivično delo za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora.
Hiljade policajaca je raspoređeno da zaštite vladine zgrade.
Demokrate i njihove pristalice u opozicionoj koaliciji održavaju proteste zbog hapšenja Beriše i bivšeg predsednika Iljira Mete u odvojenim slučajevima korupcije, rekavši da su optužbe politički motivisane.
Još jedan demokratski poslanik, Ervin Salijanji, takođe je osuđen za klevetu.
Demokrate su organizovale nasilne proteste protiv vlade od 2013. godine, kada su napustili vlast.
U Albaniji se idućeg proleća održavaju parlamentarni izbori, na kojima su Ramini socijalisti "spremni da pobede", delom zato što je opozicija podeljena.
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija pozvale su opoziciju da nastavi dijalog sa vladom, rekavši da nasilje neće pomoći zemlji da se integriše u EU.
EU je 2020. godine odlučila da pokrene pregovore o punopravnom članstvu sa Albanijom.
Ranije ovog meseca, Tirana je započela razgovore o tome kako je zemlja usklađena sa stavovima EU o vladavini prava, funkcionisanju demokratskih institucija i borbi protiv korupcije.
Izvor: Beta

Opozicija u Albaniji blokirala saobraćaj

Usaglašen je i parafiran i tekst Administrativnog sporazuma za sprovođenje Sporazuma između Srbije i Albanije o socijalnoj sigurnosti, čime je napravljen još jedan korak ka zaključivanju sporazuma.&nbsp;
Dogovoreno je da se organi za vezu dvaju država sastanu u najkraćem roku i utvrde dvojezične obrasce neophodne za primenu Sporazuma i Administrativnog sporazuma, kao i da usaglase tekst dogovora o naknadi troškova za davanja u naturi.&nbsp;
Albanija je jedna od zemalja sa kojom Srbija nema zaključen Sporazum o socijalnom osiguranju a kada sporazum bude zaključen, biće omogućeno korišćenje zdravstvene zaštite u obe države za vreme privremenog boravka, zatim ostvarivanje prava na penziju uz sabiranje staža iz obe države, kao i ostvarivanje drugih prava i naknada iz socijalnog osiguranja.
Izvor: Tanjug

Usaglašen tekst sporazuma o socijalnom osiguranju između Srbije i Albanije

On je uhapšen na ulazu u Tiranu dok se vozio ka mestu gde je trebalo da održi konferenciju za novinare, a kako se navodi, uhapšen je najverovatnije zbog slučaja sa kojim se povezivao za korupciju i odbijanje prijave imovine, prenosi Juronjuz Albanija.
Kako se navodi, on se nije opirao hapšenju, koje je povezano sa istragama koje je SPAK već neko vreme vodio o slučaju ČEZ DIA, a sprovedena je i imovinska istraga za njega i njegovu bivšu suprugu Moniku Krijemadi.
Ovu vest potvrdio je bivši premijer Salji Beriša koji je rekao da se radi o političkom hapšenju.
"Politički progon Ilira Mete je politički, politički i samo politički. Nisu objavili nikakve činjenice, nijedan dokument, ali su sprovodili naredbe (albanskog premijera) Edija Rame, koji je svim sredstvima pokušao politički, a možda i fizički, da eliminiše Iljira Metu. Edi Rama je, kao što sam u prošlosti osuđivao, umešan u nestanak osoba na nezakonski, neustavan način", rekao je Beriša.	
Iljira Metu je SPAK prethodno više puta pozivao u prostorije Tužilaštva, zbog slučaja ČEZ DIA, koji se odnosi na imovinsku istragu i lobiranje.
Meta je bio najavio da će danas u 13.40 sati održati održati konferenciju za novinare, ali je pre toga uhapšen, prenosi Albanijan post.
Ranije je austrijski list Kronen Cajtung (Kronen Zeitung) objavio da su Iljir Meta i LSI (danas Slobodarska partija) platili 700.000 dolara za lobiranje u Sjedinjenim Američkim Državama.
Takozvani slučaj ČEZ DIA potiče iz 2009. godine. a devet privatnih kompanija od ČEZ-a je dobilo 12 miliona dolara od ugovora o naplati nenaplaćenih dugova.
Najveći dio sredstava dobio je "Debt International Management", sa administratorom Kastriotom Ismailjijem.
Izvor: Tanjug

Uhapšen bivši predsednik Albanije Iljir Meta

Tako sada - kada italijanski brodovi presretnu migrante - direktno ih šalju u albanske centre. Prvih 16 migranata stiglo je juče u Albaniju, odakle će moći da apliciraju za azil. Iako kontroverzan, takozvani albanski model privukao je pažnju Brisela.
"Treba da razmislimo o ideji otvaranja centara za povratak u zemljama van Evropske unije. Početak rada centara u Albaniji omogućiće nam da izvučemo lekcije kako to izgleda u praksi", izjavila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.
Dok pohvale stižu iz Rima i Brisela, u albanskoj luci Šenđin, gde su stigli prvi migranti – protesti, jer aktivisti smatraju da je reč o kršenju ljudskih prava. S druge strane, pravnici sumnjaju u efikasnost obrade zahteva za azil, odnosno strahuju da će tražioci azila dugo biti zadržani u Albaniji, a taj model kritikuju i organizacije koje migrante spasavaju sa mora.
"Albanski centri služe za promociju ideje da treba izgraditi pritvorne centre za migrante i tražioce azila u zemljama oko Evropske unije. Na taj način, Unija postoje tvrđava - a zatvori za ljude koji nisu počinili nikakav zločin, nalaze se oko nje", izjavio je Luka Kasarini iz organizacije za spasavanje ljudi na Mediteranu "MSH".
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FhDDGUDDua3Y&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Dva migrantska centra u Albaniji moći će da prime do 3.800 odraslih osoba koje će biti u procesu podnošenja zahteva za azil u Italiji. Ukoliko im ne bude odobren azil, oni će biti deportovani u, kako se navodi, bezbedne zemlje, ali se ne precizira u koje. Migranstki centri u Albaniji smatraće se italijanskom teritorijom, i u njima će biti zaposleno 400 radnika.&nbsp;
Albanski mediji pišu da su ukupni troškovi vođenja kampova procenjeni na 670 miliona evra za pet godina, a te troškove pokriva Italija.
Izvor: Insajder

Teme

Italijanski centar za migrante u Albaniji - za aktiviste sporan, za Brisel mogući model i u drugim državama (VIDEO)

Policija je nasilno sprečila građane i poslanike Demokratske partije da uđu u dvorište Parlamenta, preneo je politiko.al.
Deo socijalista koji se probio do Skupštine, uzeo je stolice iz Parlamenta i nabacao ih na gomilu ispred skupštinske govornice, navodi A2 CNN.
Nakon što se smirio protest, u dvorištu parlamenta su ostali samo stražari.
Međutim, kako tvrdi šef poslaničke grupe demokrata Gazment Bardi, policija je potegnula oružje, zbog čega je i došlo do fizičkog obračuna.
Albanijan post je preneo da se na fotografijama ne vidi da je policija upotrebila oružje.
Incidenata je bilo i ispred gradske skupštine, gde su opozicionari zapalili gume.&nbsp;
Poslanici protestuju zbog, kako kažu, korupcije i zloupotrebe sredstava namenjenih gradskoj upravi.
Izvor: Tanjug

Sukobi između poslanika i policije ispred zgrade Parlamenta u Tirani

Na pitanje šta će Albaniji biti najveći izazov na putu ka članstvu u EU, Andoni kaže – početak – jer Albanija, za razliku od Srbije i Crne Gore, pregovore počinje po novoj metodologiji.&nbsp;
"Zbog nove metodologije, Albanija će odjednom otvoriti četiri ili pet poglavlja i moraće da se suoči sa problemom korupcije, organizovanog kriminala, kao i što će imati problema sa ekonomskim i fiskalnim pitanjima. Naša vlada je uradila dobar posao kada je reč o ekonomskim reformama, međutim one nisu dale rezultate kojima smo se nadali“, rekao je Andoni.&nbsp;
Analitičar iz Tirane ipak misli da će posebno teška poglavlja za Albaniju biti ona o poljoprivredi i o životnoj sredini.&nbsp;
"Mislim da će reforme u tom delu naići na veliki otpor“, ocenio je Andoni.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-weSAdQ4UfI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Izvor: Insajder

Albanija počela pregovore o članstvu u EU, ali građani nisu optimistični (VIDEO)

Pomorski brod Libra napustio je luku Lampeduza u ponedeljak sa 16 muškaraca - deset iz Bangladeša i šest iz Egipta, koji su spaseni na moru nakon što su isplovili iz Libije, saopštile su italijanske vlasti, prenosi AP.
Prošle nedelje Italija je zvanično otvorila dva centra u Albaniji, gde planira da procesuira hiljade tražilaca azila van svojih granica.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/italija-pocela-da-izvozi-migrante-u-albaniju">Premeštanje migranata iz Italije u Albaniju</a> se obavlja u skladu sa kontroverznim sporazumom potpisanim krajem 2023. godine između krajnje desničarske vlade Italije, i vlade u Tirani o formiranju dva centra u Albaniji gde migranti mogu da podnesu zahtev za azil - u EU i tamo čekaju ishod.
Sporazum važi pet godina, a trošak za <a href="https://insajder.net/prenosimo/edi-rama-samo-ce-italija-moci-da-vodi-prihvatne-centre-za-azilante-u-albaniji">Italiju </a>procenjen je na 160 miliona evra godišnje.
Sporazum se odnosi na odrasle muškarce koje italijanska Ratna mornarica ili Obalska straža presretnu u međunarodnim vodama.
Pored Albanije italijanska vlada je zaključila sporazum i s Tunisom, predviđajući ekonomsku pomoć u zamenu za pojačane napore za hapšenje migranata koji bi za Evriopu.
Italija je takođe obnovila sporazum zaključen 2017. godine sa vladom Libije u Tripoliju, koju podržavaju UN, po kojem Rim pruža obuku i finansira libijsku Obalsku stražu da sprečava isplovljavan je migranata ili da ih s mora vraća u Libiju.
Izvor: Tanjug

Brod italijanske mornarice sa 16 migranata stigao u albansku luku Šeđin

Očekuje se da će u albansku luku Šengđin pristati brod italijanske mornarice sa prvom grupom od 16 migranata koji su presretnuti u međunarodnim vodama i čiji će zahtevi za azil biti obrađeni u dva centra u Albaniji umesto u Italiji, prema petogodišnjem sporazumu između dve zemlje. 
 
Rama je, govoreći u Luksemburgu na konferenciji EU, ponovio da nijedna druga zemlja, osim Italije, neće moći da vodi centre za azil u Albaniji. 
 
On je rekao da Albanija oseća zahvalnost za desetine hiljada Albanaca koje je Italija dočekala kada je komunizam pao 1991. godine. 
 
Italijanska premijerka Đorđa Meloni danas je ocenila kao "hrabar" kontroverzni sporazum sa Albanijom, prema kojem je dogovoreno da Rim upravlja centrima za prihvat migranata u toj zemlji, prenosi agencija Frans pres. 
 
"To je novi, hrabar, do sada neviđen put, ali koji potpuno odražava evropski duh i mogu ga preduzeti i druge zemlje van EU", rekla je Meloni danas u obraćanju italijanskim senatorima. 
 
Rekla je da će se na inicijativu Italije održati neformalni sastanak, na margini samita Unije 17. i 18. oktobra, sa zemljama koje su najzainteresovanije za migrantsko pitanje. 
 
"Italija pokazuje dobar primer potpisivanjem protokola Italija-Albanija. Pazili smo da se sve uradi na najbolji mogući način i zadovoljni smo rezultatima tog rada. Ponosna sam da je sa te tačke Italija postala primer koji treba slediti", dodala je ona. 
 
Italijanski brod Libra napustio je luku Lampeduza na jugu Italije u ponedeljak sa 16 muškaraca koji su spašeni na moru, nakon što su isplovili iz Libije, saopštila je italijanska vlada. 
 
Broj migranata koji stižu u Italiju centralnom mediteranskom rutom iz Severne Afrike opao je za 61 procenat u 2024. 
 
Prema petogodišnjem sporazumu koji su prošlog novembra potpisali italijanska premijerka Đorđa Meloni i Rama, do 3.000 migranata koje svakog meseca pokupi italijanska obalska straža u međunarodnim vodama biće poslati u Albaniju. 
 
Oni će prvo biti pregledani na brodovima koji ih spasavaju pre nego što budu poslati u Albaniju na dalju proveru.
Izvor: Beta&nbsp;

Edi Rama: Samo će Italija moći da vodi prihvatne centre za azilante u Albaniji

Reč je o Klasteru 1-Osnove, koji obuhvata pet pregovaračkih poglavlja, koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost, javne nabavke, statistiku i finansijsku kontrolu i oblasti koje se tiču funkcionisanja demokratskih institucija, reforme javne uprave i ekonomskih kriterijuma. &nbsp;	
Nakon međuvladine konferencije Albanija - EU, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je na konferenciji za novinare da je ubrzanje procesa proširenja EU prema Zapadnom Balkanu na vrhu agende mađarskog predsedavanja Savetu EU i naglasio da je u evropskom interesu da se ubrza proširenje EU na Zapadni Balkan. 	
"S druge strane potrebno je preduzeti hitne korake kako bi se održao kredibilitet politike proširenja. Smatramo da je politika proširenja jedna od najvažnijih politika EU", rekao je Sijarto. 	
Istovremeno je ocenio da je neprikladno to što je "prosečno vreme čekanja zemalja kandidata na Zapadnom Balkanu" promašilo 15 godina i istakao da sada mora da se ubrza procedura proširenja EU. &nbsp;
"S druge strane, većina država članica obično govori da proširenje mora da bude proces zasnovan na zaslugama. Ovo je izraz koji čujemo prilično često, a zasluge su ovde", rekao je Sijarto. &nbsp;	
Albanski premijer Edi Rama ocenio je da je otvaranje Klastera 1 "važan dan od istorijskog značaja za Albaniju i njen narod", ali i za EU. &nbsp;	
"EU je potrebna Zapadnom Balkanu onoliko koliko je Zapadnom Balkanu potrebna EU", rekao je Rama i dodao da je jedna stvar ista među svih šest partnera sa Zapadnog Balkana, a to je da žele da budu deo ove unije. &nbsp;	
Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji istakao je da je proširenje jedan od tri prioriteta "jer bez proširenja EU ne može da ojača" i ukazao na značaj Plana rasta za Zapadni Balkan za ubrzavanje procesa proširenja. &nbsp;	
Nakon što je 2020. godine uvedena revidirana metodologija za pregovore o pristupanju, pregovaračka poglavlja su podeljena u šest tematskih klastera: osnove, unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivni rast, zelena agenda i održiva povezanost, resursi, poljoprivreda i kohezija i spoljni odnosi. 	
Pregovori o klasteru 1 otvaraju se prvi i zatvaraju poslednji, a napredak u &nbsp;okviru ovog klastera određuje ukupan tempo pregovora. 	
Ovo je druga međuvladina konferencija između EU i Albanije otkako je ta zemlja dobila status kandidata za članstvo u EU 2014. godine. 	
Evropske integracije Albanije ranije su bile povezane sa evropskim integracijama Severne Makedonije, ali su ambasadori država članica EU u septembru ove godine odlučili da odvoje put Tirane i Skoplja ka članstvu u EU zbog spora Skoplja i Bugarske, koji je uticao na napredak Tirane u procesu pristupanja EU.
Izvor: Tanjug

Albanija