Istoričar Pavlović: Nema Dana Evrope bez Dana pobede (VIDEO)
Jedan dan, dve proslave - Dan pobede i Dan Evrope. Ko je gde bio i uz koga stajao, može dodatno da produbi krizu u Evropi i odnos sa Rusijom koja je, kao naslednica nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, pozvala državnike da Dan pobede proslave u Moskvi, na tradicionalnoj vojnoj paradi, gde su velike mere bezbednosti. Tamo su bili predsednici Srbije i Kine, kao i jedini evropski lider, slovački premijer Robert Fico. S druge strane, iz Evropske unije upozoravaju da će onima koji se odazovu tom pozivu – uslediti kazne. Jer, zbog napada na Ukrajinu, i Putinove politike, Brisel smatra da danas nikome nije mesto u Moskvi. O podelama koje izaziva rusko-ukrajinski rat i pokušajima revizije istorije za Insajder je u emisiji “Svet i mi” govorio istoričar Momčilo Pavlović.
Antifašizma se niko ne odriče, ali ga mnogi prisvajaju. U Srbiji su sporenja oko toga ko je bio na kojoj strani u Drugom svetskom ratu prisutna i čini se da se ne vidi kraj raspravama i konačnom usaglašavanju o antifašističke tradicije, koju valja negovati.
“Ko bi mogao da pomisli 1945. godine kada je završen Drugi svetski rat, logori, industrijsko ubijanje, masovni zločini, genocid... da će se 80 godina kasnije, stvari odvijati na ovaj način. Prosto je neverovatno, sećanje čuva prošlost, a mi pamtimo ono što je u javnoj sferi. Istoričari pišu i tu manje-više nema nekih velikih nesuglasica. Međutim, u javnoj i političkoj sferi, vidite sada da je svet na ivici sukoba, da se vode manji ili veći ratovi, da se isti događaji vrednuju na različite načine. Ne samo što nema jedinstvenog obeležavanja, nego nema ni jedinstvenog vrednovanja. To je ono što je opasno. Zato što sadašnji kontekst događaja, učitavate u istorijsku prošlost, u neke događaje koji su bili ranije. Niti je 1945. godine postojala Evropska unija, niti je gomila država postojala. Jedanaest država Istočne i Srednje Evrope oslobođene su zahvaljujući Crvenoj armiji. Isto toliko i glavnih gradova, uključujući Beograd, Beč, i Bratislavu. Oko 27 miliona sovjetskih žrtava, pre svega Rusa, Ukrajinaca, Belorusa i mnogih drugih, 8 miliona vojnika. I danas vi treba da kažete da je to nebitno, gledamo u budućnost i sada moramo da objasnimo kako je Evropska unija jedna nadgradnja, to još uvek nije naddržava, ona ne negira suverenitet nekih država, ali samo u delu. Ne negira sve. Poštuje principe, ali one principe za koje ona kaže da su validni, pa na primer suverenitet, teritorijalni integritet, važi za Ukrajinu i to je sasvim u redu, ali ne važi za Srbiju. E, to nije u redu. I onda ti dvostruki standardi izazivaju krizu, podele, nestabilnost i pojačavaju taj ucenjivački kapacitet Evropske unije za one koji žele da se priključe, a tu spadamo i mi”, kaže istoričar Pavlović.
Za mnoge, nesporna uloga Crvene armije u Drugom svetskom ratu sada se svodi na to koliko je u njoj bilo Rusa, koliko Ukrajinaca, a koliko Litvanaca, Letonaca i pripadnika ostalih bivših sovjetskih članica.
Oni koji to zagovaraju ne prave otklon od današnje Rusije pod Putinom i nekadašnje; što postavlja pitanje - je li to put ka negiranju uloge Crvene armije?
“Apsolutno. Dakle, diskusija o tome ko je dao veći doprinos slamanju nacizma i fašizma u Evropi traje od Hladnog rata, od 1946. i 1947. godine. Kada je rat završen, izmenjeni su telegrami između Staljina, Trumana, Čerčilova supruga je pročitala poseban telegram koji je Čerčil uputio Staljinu na radiju, gde je hvalio i Crvenu armiju i Staljina i doprinos i tako dalje. Ali, pobeda je ipak bila zajednička. Amerikanci i danas smatraju da je njihova superiorna tehnika i bombardovanje iz vazduha preokrenulo, odnosno bitno uticalo na završetak Drugog svetskog rata. E sada, ako vi u toj strukturi sada krenete da prebrojavate žrtve, teško ćete doći do neke saglasnosti. Sovjetske žrtve su nemerljive u odnosu na druge”, kaže Pavlović.
Evropska unija je prethodnih dana upozorila da na paradi za Dan pobede u Moskvi ne bi trebalo niko da prisustvuje, zbog Putinove politike i agresije na Ukrajinu.
U skladu sa tim, baš na današnji dan u ukrajinskom gradu Lavovu, predstavnici Evropske komisije i 38 zemalja podržali su osnivanje Specijalnog suda za zločine u Ukrajini unutar Saveta Evrope; Sud će imati ovlašćenje da istražuje, optužuje i sudi ruskim političkim i vojnim liderima koji su, kako se navodi, najodgovorniji za zločin agresije protiv Ukrajine.
“Nema Dana Evrope, bez Dana pobede. Kada je završen Drugi svetski rat, otprilike kada je potpisana bezuslovna kapitulacija nemačke vojske, u San Francisku je stvorena organizacija Ujedinjenih nacija. Upravo toga dana su raspravljali u Argentini, da li da Argentina uđe u tu grupu osnivača. Onda je formiran i sud Ujedinjenih nacija. Ali, su vrlo brzo krenuli sukobi i nikada više sukoba nije bilo nego posle 1945. godine, doduše ne svetskih, ali, kako da kažem, regionalnih, bilateralnih i tako dalje. Znači, zločine treba istraživati, zločine treba kažnjavati i to je van diskusije. Međutim, ne znam koliko će taj sud biti u kapacitetu da to izvede. Takođe, bolje bi bilo da sada rade na tome da rat stane. Da tek posle toga organizuju sudove, ovako će to još više, po meni, uticati da se nastave stradanja, jer elite ratuju iz kabineta, a strada narod,” zaključuje Momčilo Pavlović istoričar u razgovoru za Insajder.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.