Antifašizma se niko ne odriče, ali ga mnogi prisvajaju. U Srbiji su sporenja oko toga ko je bio na kojoj strani u Drugom svetskom ratu prisutna i čini se da se ne vidi kraj raspravama i konačnom usaglašavanju o antifašističke tradicije, koju valja negovati.&nbsp;
<a href="https://www.insajder.net/teme/brisel-slavi-dan-evrope-moskva-dan-pobede-a-srbija-video">Da situacija u Evropi i ostatku sveta nije bolja pokazao je i 9.maj i proslava dva praznika.</a> 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DOupkFXY-fSM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
“Ko bi mogao da pomisli 1945. godine kada je završen Drugi svetski rat, logori, industrijsko ubijanje, masovni zločini, genocid... da će se 80 godina kasnije, stvari odvijati na ovaj način. Prosto je neverovatno, sećanje čuva prošlost, a mi pamtimo ono što je u javnoj sferi. Istoričari pišu i tu manje-više nema nekih velikih nesuglasica. Međutim, u javnoj i političkoj sferi, vidite sada da je svet na ivici sukoba, da se vode manji ili veći ratovi, da se isti događaji vrednuju na različite načine. Ne samo što nema jedinstvenog obeležavanja, nego nema ni jedinstvenog vrednovanja. To je ono što je opasno. Zato što sadašnji kontekst događaja, učitavate u istorijsku prošlost, u neke događaje koji su bili ranije. Niti je 1945. godine postojala Evropska unija, niti je gomila država postojala. Jedanaest država Istočne i Srednje Evrope oslobođene su zahvaljujući Crvenoj armiji. Isto toliko i glavnih gradova, uključujući Beograd, Beč, i Bratislavu. Oko 27 miliona sovjetskih žrtava, pre svega Rusa, Ukrajinaca, Belorusa i mnogih drugih, 8 miliona vojnika. I danas vi treba da kažete da je to nebitno, gledamo u budućnost i sada moramo da objasnimo kako je Evropska unija jedna nadgradnja, to još uvek nije naddržava, ona ne negira suverenitet nekih država, ali samo u delu. Ne negira sve. Poštuje principe, ali one principe za koje ona kaže da su validni, pa na primer suverenitet, teritorijalni integritet, važi za Ukrajinu i to je sasvim u redu, ali ne važi za Srbiju. E, to nije u redu. I onda ti dvostruki standardi izazivaju krizu, podele, nestabilnost i pojačavaju taj ucenjivački kapacitet Evropske unije za one koji žele da se priključe, a tu spadamo i mi”, kaže istoričar Pavlović.&nbsp;
Za mnoge, nesporna uloga Crvene armije u Drugom svetskom ratu sada se svodi na to koliko je u njoj bilo Rusa, koliko Ukrajinaca, a koliko Litvanaca, Letonaca i pripadnika ostalih bivših sovjetskih članica.&nbsp;
Oni koji to zagovaraju ne prave otklon od današnje Rusije pod Putinom i nekadašnje; što postavlja pitanje - je li to put ka negiranju uloge Crvene armije?&nbsp;
“Apsolutno. Dakle, diskusija o tome ko je dao veći doprinos slamanju nacizma i fašizma u Evropi traje od Hladnog rata, od 1946. i 1947. godine. Kada je rat završen, izmenjeni su telegrami između Staljina, Trumana, Čerčilova supruga je pročitala poseban telegram koji je Čerčil uputio Staljinu na radiju, &nbsp;gde je hvalio i Crvenu armiju i Staljina i doprinos i tako dalje. Ali, pobeda je ipak bila zajednička. Amerikanci i danas smatraju da je njihova superiorna tehnika i bombardovanje iz vazduha preokrenulo, odnosno bitno uticalo na završetak Drugog svetskog rata. E sada, ako vi u toj strukturi sada krenete da prebrojavate žrtve, teško ćete doći do neke saglasnosti. Sovjetske žrtve su nemerljive u odnosu na druge”, kaže Pavlović.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dan-evrope-i-dan-pobede-evropsko-ujedinjenje-i-poraz-fasizma">&nbsp;Evropska unija je prethodnih dana upozorila da na paradi za Dan pobede u Moskvi ne bi trebalo niko da prisustvuje</a>, zbog Putinove politike i agresije na Ukrajinu.&nbsp;
U skladu sa tim, baš na današnji dan u ukrajinskom gradu Lavovu, predstavnici Evropske komisije i 38 zemalja podržali su osnivanje Specijalnog suda za zločine u Ukrajini unutar Saveta Evrope; Sud će imati ovlašćenje da istražuje, optužuje i sudi ruskim političkim i vojnim liderima koji su, kako se navodi, najodgovorniji za zločin agresije protiv Ukrajine.&nbsp;
“Nema Dana Evrope, bez Dana pobede. Kada je završen Drugi svetski rat, otprilike kada je potpisana bezuslovna kapitulacija nemačke vojske, u San Francisku je stvorena organizacija Ujedinjenih nacija. Upravo toga dana su &nbsp;raspravljali u Argentini, da li da Argentina uđe u tu grupu osnivača. Onda je formiran i sud Ujedinjenih nacija. Ali, su vrlo brzo krenuli sukobi i nikada više sukoba nije bilo nego posle 1945. godine, doduše ne svetskih, ali, kako da kažem, regionalnih, bilateralnih i tako dalje. Znači, zločine treba istraživati, zločine treba kažnjavati i to je van diskusije. Međutim, ne znam koliko će taj sud biti u kapacitetu da to izvede. Takođe, bolje bi bilo da sada rade na tome da rat stane. Da tek posle toga organizuju sudove, ovako će to još više, po meni, uticati da se nastave stradanja, jer elite ratuju iz kabineta, a strada narod,” zaključuje Momčilo Pavlović istoričar u razgovoru za Insajder.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Istoričar Pavlović: Nema Dana Evrope bez Dana pobede (VIDEO)

Gledaoci su tokom defilea imali priliku da vide više od 130 jedinica vojne tehnike, raketne sisteme "Iskander", PVO sisteme, kao i najnoviju tehniku.
Najpre su pored tribina na kojoj su predsednik Rusije Vladimir Putin i 29 svetskih lidera, među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prošli pešadijski paradni strojevi, kao i pitomci vojnih škola.
U defileu su učestvovali i Kozaci, koje predstavlja paradna jedinica Kubanjskog kozačkog puka, vojni izviđači, demineri, piloti, mornari, pitomci vojnih škola i akademija iz cele Rusije, puk Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, kao i vojno-inženjerske akademije i druge vojne akademije.
U paradnom stroju su i žene vojnici, od kojih je većina naslednice renomiranih oficirskih porodica.
Od stranih strojeva u paradi su učestvovale jedinice Kine, Azerbejdžana, Vijetnama, Egipta, Mjanmara, Mongolije, Laosa, Uzbekistana, Turkmenistana, Tadžikistana, Kirgizije, Kazahstana i Belorusije.
Nakon pešadijskog dela parade, Crvenim trgom prodefilovao je ešalon tehnike, a tom prilikom prikazani su tenkovi T-34 i samohodne artiljerijske sprave SU-100, tenkovi T-90M "Proriv", T-80BVM, borbena vozila, borbena izviđačka vozila, specijalna oklopna vozila, blindirana sanitetska vozila, vozila specijalne namene, namenjena za vatrenu podršku, transport vojnih jedinica i materijalnih sredstava u zonama borbenih dejstava i specijalnih operacija, prenosi Sputnjik.
Tokom parade, muzičari vojnog orkestra izveli su više od 40 muzičkih dela, dok su dobošari određivali tempo i ritam kretanja paradnih strojeva.
Parada je završena preletom aviona.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

U Moskvi održana vojna parada povodom Dana pobede u prisustvu svetskih lidera

<h2>Dan Evrope – 9. maj slavi se kao podsećanje na Šumanovu deklaraciju</h2>
Dan Evrope, 9. maj, obeležava se kao dan sećanja na Šumanovu deklaraciju iz 1950. godine, koja je označila početak evropskog ujedinjenja i obeležavanje važnog trenutka u istoriji Evrope. Tog dana, Rober Šuman, ministar inostranih poslova Francuske, predstavio je plan koji je trebao da doprinese prevazilaženju teškog nasleđa dva svetska rata i izgradnji temelja za zajednički evropski prostor.
U svom govoru, Šuman je predložio stvaranje zajedničkog tržišta za ugalj i čelik, ključnih resursa za tešku industriju, čija bi proizvodnja bila pod zajedničkim nadzorom, kako bi se smanjila mogućnost budućih sukoba između Francuske i Nemačke. Ovaj plan nije bio samo ekonomski, već je imao duboko političko značenje - težio je usmeravanju nacionalnih interesa prema zajedničkom dobru i izgradnji trajnog mira u Evropi.
Zamišljeno kao početak evropske ekonomske integracije, Šumanovo rešenje imalo je cilj da stvori temelje za političko ujedinjenje, postupno otvarajući vrata za širu evropsku saradnju. Ovaj predlog, poznat kao Šumanova deklaracija, brzo je naišao na podršku u Nemačkoj, kao i među drugim evropskim zemljama. Na osnovu tih inicijativa, 1951. godine potpisan je Pariski ugovor, čime je nastala Evropska zajednica za ugalj i čelik, preteča Evropske ekonomske zajednice, a kasnije i Evropske unije.
Rober Šuman je kroz ovu deklaraciju istakao da bi zajednički interesi Francuske i Nemačke mogli postaviti temelje za širu evropsku saradnju, čime bi se prevazišla vekovna rivalstva, a ratovi između evropskih zemalja postali nemogući. Njegova vizija je ujedinjenje Evrope temeljeno na ekonomskim i političkim principima koji bi doprinosili stabilnosti i prosperitetu, kao i sprečavanju budućih sukoba.
Šuman je uvek naglašavao da je temelj evropskog projekta zajednički interes, a njegov rad sa Žanom Moneom, kao i podrška drugih evropskih lidera, stvorio je temelje za ono što danas poznajemo kao Evropsku uniju. 9. maj je 1985. godine zvanično proglašen Danom Evrope, kao dan kada se obeležava Šumanova deklaracija i podseća na značaj evropskog ujedinjenja u postizanju trajnog mira na kontinentu.
Dan pobede – 9. maj: Osam decenija od okončanja rata i pobede nad fašizmom
Pre osam decenija, kapitulacijom nacističke Nemačke okončan je Drugi svetski rat u Evropi, a taj datum 9. maj postao je poznat kao Dan pobede nad fašizmom. Iako je kapitulacija potpisana 8. maja 1945. godine po srednjoevropskom vremenu, 9. maj je postao zvanični Dan pobede u bivšem Sovjetskom Savezu i državama pod njegovim uticajem. U zapadnim zemljama, Dan pobede se obeležava 8. maja zbog razlike u vremenskim zonama.
Kapitulacija Nemačke prvobitno je bila potpisana 7. maja 1945. u Remsu, na severozapadu Francuske. Ipak, Sovjetski Savez je insistirao na ponovnom potpisivanju u Berlinu, što se dogodilo sledećeg dana, 8. maja, u prisustvu predstavnika svih saveznika. Potpisnici ovog istorijskog trenutka sa strane Nemačke bili su feldmaršal Vilhelm Kajtel, dok su u ime Sovjetskog Saveza potpisali maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder. Dokument je stupio na snagu u 23:01 po srednjoevropskom vremenu, a istovremeno je bio deo simboličke pobede Sovjetskog Saveza nad nacizmom, koji je tokom rata pretrpeo ogromne ljudske gubitke.
Unatoč formalnoj kapitulaciji, nemačke trupe su još neko vreme pružale otpor, naročito u Jugoslaviji, gde su poslednji otpori trajali do 15. maja. Sovjetski Savez imao je ključnu ulogu u slomu nacističke mašinerije, dok je ostatak Evrope takođe podneo teške žrtve u ovom razornom sukobu. Ukupno je u Drugom svetskom ratu poginulo oko 60 miliona ljudi, uključujući 6 miliona Jevreja, čiji je genocid postao najstrašniji aspekt nacističkog režima. Jugoslavija je, prema podacima koji su izneti tokom Nirnberških procesa, izgubila oko 1.7 miliona ljudi, a broj žrtava širom sveta dostigao je i do 70 miliona, od kojih je značajan broj bili vojnici.
Na kraju, 2. septembra 1945. godine, rat je završen i kapitulacija Japana označila je konačan kraj sukoba. Taj trenutak je označio ne samo pobedu nad fašizmom, već i početak novog, post-ratnog svetskog poretka.
Izvor: Tanjug/ Insajder

Dan Evrope i Dan pobede: Evropsko ujedinjenje i poraz fašizma

Kapitulacija Nemačke stupila je na snagu 8. maja 1945. u 23.01 po srednjeevropskom vremenu, što je po moskovskom vremenu već bio 9. maj pa Rusija, ali i druge zemlje među kojima je i Srbija, Dan pobede zvanično obeležavaju 9. maja.
Tog dana, 9. maja, u Evropi se slavi Dan Evrope, u znak sećanja na deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Šumana iz 1950. godine, koja se smatra prvim zvaničnim korakom u nastanku EU.
Ove godine obeležava se 80. godišnjica završetka Drugog svetskog rata i 75 godina od pokretanja inicijative za stvaranje današnje Evropske unije.
U zemljama EU poseban značaj ima Dan Evrope, kao dan koji je označio prekretnicu u odnosima evropskih zemalja i otvorio put stvaranju zajednice država na tom kontinentu.
U Rusiji je težište na proslavi Dana pobede u Drugom svetskom ratu, a centralni događaj i ove godine je vojna parada na moskovskom Crvenom trgu.
Među 20-ak najavljenih lidera paradi će prisustvovati kineski predsednik Si Đinping i brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, kao i predsednici zemalja tradicionalno savezničkih Rusiji, poput Kazahstana, Belorusije, Jermenije, Azerbejdžana, Kube i Venecuele.&nbsp;
Zbog ruske agresije na Ukrajinu lideri EU bojkotuju proslavu, s izuzetkom slovačkog premijera Roberta Fica. Iz regiona na proslavu Dana pobede u Moskvu je, uprkos kritikama iz Brisela, došao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a prisustvo je najavio i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
<h2>Stupio na snagu trodnevni prekid vatre po nalogu Putina povodom Dana pobede&nbsp;</h2>
Prekid vatre koji je proglasio ruski predsednik Vladimir Putin povodom 80. godišnjice Dana pobede u Drugom svetskom ratu, stupio je na snagu u ponoć po moskovskom vremenu, saopšteno je iz Kremlja.
''Rusija, iz humanitarnih razloga, proglašava prekid vatre u dane 80. godišnjice Pobede od ponoći između 7. i 8. maja do ponoći između 10. i 11. maja'', navodi se u saopštenju, prenose RIA Novosti.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov prethodno je izjavio da je svrha ovog prekida vatre, kao i onog u vreme uskršnjih praznika, testiranje spremnosti Kijeva da da pronađe načine za dugoročni održivi mir između Rusije i Ukrajine.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije danas je poručio da Ukrajina ostaje pri svojom predlogu o 30-dnevnom prekidu vatre sa Rusijom, iako zvanična Moskva na tu ponudu nije odgovorila.
Izvor: Beta, Tanjug

Obeležavanje Dana pobede i Dana Evrope: 80 godina od završetka Drugog svetskog rata

Dan pobede u Drugom svetskom ratu

Istoričar Pavlović: Nema Dana Evrope bez Dana pobede (VIDEO)

U Moskvi održana vojna parada povodom Dana pobede u prisustvu svetskih lidera

Dan Evrope i Dan pobede: Evropsko ujedinjenje i poraz fašizma

Obeležavanje Dana pobede i Dana Evrope: 80 godina od završetka Drugog svetskog rata