Rekonstrukciju vrši Više javno tužilaštvo u Zaječaru, uz forenzičare i pripadnike MUP-a, a prisutni su i osumnjičeni za njeno ubistvo Dejan Dragijević i Srđan Janković, kao i oštećeni odnosno devojčicini roditelji.&nbsp; <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/danas-rekonstrukcija-dogadaja-u-okviru-istrage-za-ubistvo-danke-ilic">Rekonstrukcija se radi u sklopu dopune istrage</a> koju je naložio Apelacioni sud u Nišu.&nbsp; U okviru dopune istrage je <a href="https://www.insajder.net/teme/ponovo-saslusana-majka-danke-ilic-na-pitanja-tuzioca-i-advokata-odgovarala-tri-i-po-sata-video">ponovo ispitana I.I. majka devojčice</a>.&nbsp; Dopunu istrage ranije je naložio Apelacioni sud u Nišu nakon što je dva puta vratio rešenje o potvrđivanju optužnice Višem sudu u Zaječaru, s tim što je drugog puta naložio da odluku donosi potpuno novo sudsko veće i to Višeg suda u Negotinu. <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DElic-EMuVxc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> Optužnicom, koja je bila predata sudu ali i vraćena na dopunu istrage, Srđan Janković i Dejan Dragijević terete za krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu, dok je Radoslav Dragijević, otac Dejana Dragijevića, optužen za krivična dela pomoć učiniocu nakon izvršenog krivičnog dela i neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250616130644_2a3439f99766307ee268eebf88a1cc8ed7db88287c90c72c5b6c6d3303a455ad.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20250616130644_2a3439f99766307ee268eebf88a1cc8ed7db88287c90c72c5b6c6d3303a455ad" data-rendition-name="original" width="4908" height="3272" loading="lazy" alt="danka ilić nestanak rekonstriukcija zaječar "> <figcaption>Rrekonstrukcija događaa od 26. marta prošle godine kada je nestala dvogodišnja devojčica Danka Ilić u Banjskom polju kod Zaječara, foto: Tanjug/Vladimir Šporčić </figcaption> </figure>  Tužilaštvo je u optužnici predložilo da sud Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića osudi na kazne doživotnog zatvora.&nbsp; Sumnja se da su Dejan Dragijević i Srđan Janković 26. marta u Banjskom polju kod Bora najpre automobilom JKP "Vodovod", gde su bili zaposleni, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=w2ufDJcoyMc">udarili dvogodišnju devojčicu i zatim je stavili u vozilo</a>.&nbsp; Oni su, kako se sumnja, njeno telo bacili na deponiju, odakle su ga kasnije premestili.&nbsp; Telo devojčice nije nikada pronađeno.&nbsp; Radoslav Dragijević se sumnjiči da je sinu pomogao da premesti telo devojčice.&nbsp; Rođeni brat Dejana Dragijevića, Dalibor Dragijević, preminuo je 7. aprila prošle godine u prostorijama Policijske uprave u Boru tokom zadržavanja. Izvor: Tanjug&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Počela rekonstrukcija događaja nestanka Danke Ilić (VIDEO)

U ovom trenutku izvesno je samo da je stanica na Petrovaradinu preopterećena i udaljena od grada. Građani svedoče velikim gužvama gotovo svakodnevno, a to je jasno i gradonačelniku Novog Sada Žarku Mićinu, koji je juče rekao da “stanica u Petrovaradinu nema kapacitet adekvatan potrebama građana”.&nbsp; Mićin, ipak, naglašava da je pitanje sudbine Železničke stanice u nadležnosti republičkih organa, dodajući da je on kao gradonačelnik pokrenuo to pitanje više puta i “istakao da postoji prelazno rešenje”.&nbsp; "Postoji rešenje, krajnje desno postoji jedan kolski prolaz koji izlazi na oba perona i on bi potpuno nezavisno od glavne zgrade, gde je pala nadstrešnica, mogao da se uredi, i postavi mesto za prodaju karata i tu bi putnici mogli apsolutno bezbedno da izlaze na perone", naveo je Mićin.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2025051820050_e657f5ce5ba3d4dd5ddf82f49a6f3cc86bb7981fd8cea8d1a371194c02643901.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025051820050_e657f5ce5ba3d4dd5ddf82f49a6f3cc86bb7981fd8cea8d1a371194c02643901" data-rendition-name="original" width="5871" height="4480" loading="lazy" alt="Žarko Mićin"> <figcaption>Žarko Mićin, foto: TANJUG/ Kabinet gradonačelnika Grada Novog Sada/ bg </figcaption> </figure>  <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ministarka-gradevinarstva-ispitivanje-statike-zgrade-zeleznicke-stanice-u-novom-sadu-jos-nije-moguce">Govoreći nedavno o ovoj tem</a>i, ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević je spomenula sličnu opciju. "A to je da deo koji je potpuno bezbedan, peronski deo sa prolazom ispod hodnika, da se možda iskoristi kao stajalište kad se dve države (Srbija i Mađarska) dogovore o puštanju (brze pruge) u putnički saobraćaj u nekom roku", rekla je Sofronijević. Iznoseći tvrdnje o potpunoj bezbednosti određenih delova stanice, ministarka je istovremeno naglasila da ispitivanje statike objekta fizički još nije moguće sprovesti zbog zabrane ulaska u staničnu zgradu. Dok se ne reše sva pitanja, poručila je Sofronijević, stanična zgrada “ostaje u statusu kvo”, bez mogućnosti ulaska i provere kompletne statike postojeće zgrade. A nakon utvrđenog stanja – zgrada će, kako je rekla, biti ili srušena ili rekonstruisana ili “delimično korišćena gde je potpuno bezbedna”. “Sve će zavisiti od nalaza struke u kom je postojećem stanju zgrada. Tražiće se rešenja kada se dobije zvanično izveštaj šta možemo od te zgrade. Da li je za rušenje, da li je za rekonstrukciju, što u ovom trenutku ne možemo znati”, rekla je Sofronijević.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250601090640_a8548843b1e81e2c6c7bbafbd6b424c7b8262ddeb5fe2b60739b3cd00a710a9c.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250601090640_a8548843b1e81e2c6c7bbafbd6b424c7b8262ddeb5fe2b60739b3cd00a710a9c" data-rendition-name="original" width="4200" height="2800" loading="lazy" alt="Aleksandra Sofronijević"> <figcaption>Aleksandra Sofronijević, foto: Tanjug/Jadranka Ilić</figcaption> </figure>  A nepoznanica je i kada bi javnost mogla da sazna šta je sledeći korak. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/infrastruktura-zeleznice-ponovo-raspisala-javnu-nabavku-za-elaborat-o-stanju-stanice-u-novom-sadu">Infrastruktura železnice Srbije raspisala je čak treći put javnu nabavku</a> kojom traži ponuđača za izradu Elaborata o oceni stanja konstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu, nakon što su prva dva poziva bila bezuspešna.&nbsp; U ovom, trećem pokušaju, nabavka je otvorenog tipa, odnosno može da se prijavi bilo koje pravno lice koje ispunjava uslove. <h2>Mićin: Kontrolisano stanje 927 javnih objekata u Novom Sadu – 83 ima nedostatke</h2> Posle 16 izgubljenih života pri padu nadstrešnice, u vazduhu lebdi pitanje koliko su bezbedni javni objekti širom Srbije.&nbsp; Odgovarajući na pitanja Insajdera, gradonačelnik Mićin <a href="https://www.insajder.net/teme/posle-pada-nadstresnice-kontrolisano-stanje-927-javnih-objekata-u-novom-sadu-83-ima-nedostatke-navodi-gradonacelnik-za-insajder">rekao je ranije</a> da su u tom gradu “vlasnici i korisnici dostavili podatke za 927 javnih objekata”, te da je “konstatovano da 83 objekta ima nedostatke koje je neophodno proveriti”.&nbsp; Od svih tih objekata, kako proističe iz odgovora Mićina, za sada je doneta zabrana korišćenja jedne sale, u novosadskoj gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj”. Dodaje da je “od navedenih 83 objekta kao prioritet pregledano 26 osnovnih i 11 srednjih škola”. “Utvrđeno je i naloženo da se za četiri osnovne škole i jednu srednju uradi specijalistički pregled veštaka građevinske struke. Za tri osnovne škole je urađeno veštačenje i trenutno nema osnova za zabranu korišćenja. Za Jovinu gimnaziju je na osnovu veštačenja doneta zabrana korišćenja sale ispod kupole do ishodovanja nove građevinske dozvole”, piše u odgovoru Insajderu. Gradonačelnik Mićin najavljuje da će za sve pregledane škole u Novom Sadu biti urađen tzv. “Elaborat ispitivanja stanja konstrukcije”. “Rebalansom budžeta koji će biti usvojen na sednici 17. juna opredeljena su sredstva za elaborate ispitivanja stanja konstrukcije za škole i sve ostale objekte po prioritetima”, zaključeno je u odgovoru gradonačelnika Mićina Insajderu.&nbsp; Novinarka: Dijana Babić

Teme

Opcije se nižu, a poverenje izostaje: Šta čeka novosadsku Železničku stanicu?

"Takve firme moraju imati negativne bodove na svakom javnom nadmetanju, odnosno tenderu koji oglasi Grad ili javna komunalna preduzeća, a u slučaju ponavljanja propusta i zabranu učestvovanja na tenderima", naveo je Jovanović, u pisanoj izjavi.
Kako je istakao, stručni timovi CLS "već rade na izradi radne verzije registra nesavesnih izvođača, koju će predstaviti u oktobru, a pre toga će biti obavljene konsultacije sa komorskim organizacijama, akademskom zajednicom i svim zainteresovanim stranama".
On je istakao da "sveobuhvatni registar nesavesnih izvođača javnih radova u Beogradu mora biti ključni dokument ne samo aktuelne, već i svake buduće gradske vlasti".
"Nikad više nam se ne sme ponoviti debakl kakav predstavlja rekonstrukcija Trga republike, proširenja Bulevara patrijarha Pavla, ili ne daj Bože ono što se desilo u Novom Sadu", poručio je Jovanović.
Izvor: Beta

Centar za lokalnu samoupravu: Firme koje su loše radile moraju da imaju negativne bodove na tenderu

Temeljna rekonstrukcija Trga republike i kolovoza završena je 2019. godine, međutim, ubrzo nakon postavljanja kamenih kocki na kolovoz, vozači su počeli da se žale na njihovu grubu površinu.&nbsp; Zbog brojnih pritužbi, kocke su naknadno preslagane i okretane na glatku stranu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250526170524_0ebaa6a3962af304a3c35373c474681c38f34d9a9e154f10053e64882fa8f06b.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250526170524_0ebaa6a3962af304a3c35373c474681c38f34d9a9e154f10053e64882fa8f06b" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="trg republike "> <figcaption>Asfaltiranje Trga republike, foto: Srđan Ilić </figcaption> </figure>  U<a href="https://www.insajder.net/teme/obrni-okreni-bez-ikakvog-plana-radovi-na-trgu-republike-sedam-godina-video">ređenje centralnog gradskog trga u Beogradu traje već sedam godina</a>, a prevrtanje i ponovno postavljanje kocki usledilo je nekoliko puta posle rekonstrukcije.&nbsp; Potom su bile planirane i tramvajske šine i podzemna garaža, do čije izgradnje nije došlo. Na kraju, kocke na ulicama ,u sklopu Trga, završavaju tako što će ih zameniti asfalt. &nbsp; Najavljena je i izgradnja kružnog toka do kraja februara ove godine, ali ni tog kružnog toka još nema.&nbsp; Za to vreme, <a href="https://www.insajder.net/teme/profesor-ilic-umesto-konkurencije-u-srbiji-dominiraju-dogovorno-trziste-i-firme-bliske-vlasti-video">otvaranje, pa zatvaranje Trga</a>, puštanje, pa preusmeravanje saobraćaja koje se dešavalo veoma često.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250526170524_d2c0abd7ae120caebb9c8fe99669535226b52097c7cf19aa6aafad3f3668abf1.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20250526170524_d2c0abd7ae120caebb9c8fe99669535226b52097c7cf19aa6aafad3f3668abf1" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="trg republike "> <figcaption>Asfaltiranje Trga republike, foto: Srđan Ilić </figcaption> </figure>  Koliko su građane ti radovi na kraju koštali samo je delimično poznato, a ni gradilišna dokumentacija nije kompletna javno dostupna. I dok građani trpe posledice niza odluka koje su dovele do ovakvog stanja centralnog trga - nadležni ne odgovaraju na pitanja novinara Insajdera o višegodišnjim izmenama plana uređenja.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250526170524_938cf54ce35a83d7585672c915211b4cf0cb01d50bbf6da36241b7490aa7b2fb.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250526170524_938cf54ce35a83d7585672c915211b4cf0cb01d50bbf6da36241b7490aa7b2fb" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="trg republike "> <figcaption>Asfaltiranje Trga republike, foto: Srđan Ilić </figcaption> </figure>  Dodatno, u centralnom registru građevinskih radova, dostupan je samo deo neophodne dokumentacije, u kojoj, primera radi, nismo uspeli da pronađemo građevinsku dozvolu o rekonstrukciji Trga. I pored svega toga, na Trgu republike danas su se ponovo pojavile mašine, a kocke, koje su, izgleda, odslužile svoje, završiće zamenjene asfaltom.&nbsp; Izvor: Insajder &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp;

Na Trgu republike ponovo mašine, a umesto kocki – asfalt (FOTO)

Obrni - okreni bez ikakvog plana - u najkraćem je<a href="https://www.insajder.net/arhiva/vesti/otvaranje-rekonstruisanog-trga-republike-obelezio-sukob-predstavnika-szs-i-sns"> opis radova na Trgu republike u proteklih sedam godina</a>. Ulice u sklopu trga, kao i sam trg, najpre su popločavani kockama, pa su kocke prekopavane i prevrtane, da bi na kraju deo kocki bio preasfaltiran.&nbsp;
I dok građani trpe posledice niza odluka koje su dovele do ovakvog stanja centralnog trga - nadležni ne odgovaraju na pitanja novinara Insajdera o višegodišnjim izmenama plana uređenja. Dodatno, u centralnom registru građevinskih radova, dostupan je samo deo neophodne dokumentacije, u kojoj, primera radi, nismo uspeli da pronađemo građevinsku dozvolu o rekonstrukciji trga. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DwRNxbWR4L5Q&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
“Ovo pokazuje da se ne poštuje procedura koja je neophodna kada su ovakvi javni objekti, pritom se pokazuje i da su sredstva potrošena nenamenski. Pokazalo se da na početku rekonstrukcije trga nisu imali kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju, zatim se ta dokumentacija menjala u hodu”, kaže Radmila Vasić, građevinska inženjerka.&nbsp;
U hodu su se, čini se, menjali i planovi gradskih vlasti za <a href="https://www.insajder.net/arhiva/vesti/krivicne-prijave-zbog-farbanja-kocki-na-trgu-republike">prostor oko Trga republike</a>. Najpre zbog nepredviđenih arheoloških nalazišta, a zatim i zbog najave o izgradnji za sada još nepostojeće garaže. Ne postoje ni tramvajske šine, najavljene samo dve godine posle rekonstrukcije. Nema međutim ni kružnog toga, čija &nbsp;je izgradnja trebalo da bude okončana pre dva meseca. Radovi, koji se zvanično vode kao uređenje stajališta za gradski prevoz, još traju.&nbsp;
“Grad izgleda nema definisanu politiku <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/gradski-menadzer-zbog-metroa-bice-rusenja-na-trgu-republike-a-i-80-kuca-u-beogradu">razvoja transportnog sistema</a>. Kada nemate politike razvoja onda vam se dešava da se sporadično, ne znam od koga, predlažu i grade kružni tokovi, šire ulice koje nije potrebno širiti i razne druge aktivnosti koje zapravo više otežavaju nego što olakšavaju saobraćaj u gradu. Da li ćemo mi svake godine menjati kocke ili ćemo ne znam, pretvarati kružne tokove u obične raskrsnice, četvorokrake ili ne znam nešto treće, pravo da vam kažem mislim da u ovom trenutku to za stručnjake predstavlja veliku enigmu”, kaže Dušan Milanović, saobraćajni inženjer.
I puna cena sedmogodišnjeg preuređivanja trga za sada je enigma za javnost. Rekonstrukcija i naknadni radovi iz 2018. i 2019. plaćeni su 6,3 miliona evra. Nema međutim javno dostupnih podataka o ceni radova iz prošle i ove godine, kao ni o tome koliko je građane koštala izrada projektne dokumentacije za njih. Nadležni nisu odgovorili ni na pitanja o ceni trenutnih radova.&nbsp;
&nbsp;novinarke Mina Stojković i Nikolina Bonić&nbsp;

Obrni-okreni bez ikakvog plana: Radovi na Trgu republike sedam godina (VIDEO)

Dodaje da ako je već direktor Zavoda <a href="https://www.insajder.net/teme/ko-je-goran-vasic-prvi-covek-zavoda-uhapsen-zbog-slucaja-generalstab">Goran Vasić</a> priznao krivicu, teško da sad može da se kaže da je nije bilo, kao što je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-o-generalstabu-kusnerov-plan-vazan-za-srbiju-nije-bilo-falsifikovanja">predsednik Aleksandar Vučić danas rekao</a> da dokument nije falsifikovan. "Od samog početka tvrdimo da taj dokument nije izrađen kako treba i da odluka Vlade samim tim nije zakonita, pre svega zbog činjenice da Generalštab nije izgubio spomenička svojstva. On je i dalje sve ono zbog čega je proglašen kulturnim dobrom. Činjenica je da Generalštab stoji onakav kakav je bio i u 2005. godini, kada je proglašen za kulturno dobro", ističe.&nbsp; Sagovornica Insajdera pojašnjava da je Vlada Srbije donela odluku kojom je zaštita Generalštaba kao kulturnog dobra prestala, međutim, da se ta procedura završava tako što se on briše iz registra nepokretnih kulturnih dobara.&nbsp; "Pošto nismo imali kompletnu dokumentaciju, a procedura nije bila ispoštovana, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture nije izbrisao tu zabeležbu, pa se Generalštab i dalje nalazi u Registru nepokretnih kulturnih dobara", kaže. Govoreći o dokumentu koji je iz Zavoda stigao do Vlade, a koji je služio za skidanje zaštite Generalštabu, navodi da nije bio onakav kakav zakon propisuje da treba da bude. "Znamo sigurno da nije bio dat javni oglas, da nema elaborat i prateću dokumentaciju, nemoguće je bilo izraditi ga jer bismo njime trebalo da dokažemo da su spomenička svojstva izgubljena. A ona nisu izgubljena. Tako da bilo ko – ko je stručan i ko je konzervator tako nešto ne bi mogao da napravi", naglašava konzervatorka Zavoda.&nbsp; Na pitanje da li ju je iznenadio postupak protiv direktora Zavoda Gorana Vasića i <a href="https://www.insajder.net/teme/slucaj-generalstab-uhapseni-direktor-zavoda-za-zastitu-spomenika-kulture-goran-vasic-priznao-krivicu">njegovo priznanje krivice</a> da je falsifikovao dokument, kaže da ju jeste iznenadilo „jer je prestala da veruje da je to kod nas moguće da se desi“. „Ali me je na neki način i obradovalo jer sam poverovala da institucije rade svoj posao. Nama u Republičkom zavodu je, od prvog dana kad smo videli odluku u Službenom glasniku, bilo jasno da je ona protivzakonita. Nešto što je bilo očigledno u samom startu sad je dobilo epilog. Nadam se je nekoliko institucija počelo da radi svoj posao, kada su već tužioci i inspektori definitivno prepoznali da nešto nije u redu“, navodi Radonjić Živkov. <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FOKT2DTjpUKw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> Na pitanje o tome da stručnjaci Zavoda pripremaju elaborat kojim bi Generalštab dobio još viši stepen zaštite, Radonjić Živkov kaže da je taj dokument manje-više spreman, ali da u ovom trenutku nema ko da ga potpiše u toj instituciji. &nbsp; "Mi smatramo da Generalštab kao vrhunsko delo Nikole Dobrovića, sa svim simboličkim svojstvima koje je kasnije stekao, sa simbolom bombardovanja 1999. godine, a bogami sad i ovim simbolom gde su građani shvatili vrednost kulturnog nasleđa i borbe protiv rušenja, mislimo da on apsolutno ispunjava zakonom propisane kriterijume da bude kulturno dobro od izuzetnog značaja", poručuje. Navodi da je juče na Građevinskom fakultetu u Beogradu bila održana javna rasprava sa preko 300 stručnjaka i da je započeta izrada plana za rekonstrukciju Generalštaba.&nbsp; "Sigurno je da Generalštab mora da bude rekonstruisan i taj objekat mora da ima javnu namenu. Na tom mestu, najsvetijoj raskrsnici u modernoj srpskoj državi, ne može da bude hotel, ni kockarnica. On mora da bude dostupan javnosti, u javnom vlasništvu i u javnom interesu", poručuje konzervatorka Zavoda. Zaključuje da bi volela da kaže da je stavljena tačka na rušenje Generalštaba, ali da se ipak boji se da je "tačka-zarez".&nbsp; "U svakom slučaju, mislim da ovo ide u dobrom pravcu, da će Generalštab opstati. Napomenula bih da nemamo tačku ni na Stari savski most, ni na Sajam, ni na mnoga druga kulturna dobra koja su ugrožena i nestaju svakodnevno u Srbiji", upozorava konzervatorka. &nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240605180636_8cc6ee0138dbb9859ed0126ca5f11be3e5ab430a66e826b0a4194a9a2741e1b1.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20240605180636_8cc6ee0138dbb9859ed0126ca5f11be3e5ab430a66e826b0a4194a9a2741e1b1" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Generalštab, zgrada"> <figcaption>Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Podsetimo da je ukidanje zaštite Generalštabu preduslov da na mestu Generalštaba strani investitor, američka investiciona kompanija „Afiniti Partners“ u vlasništvu Džareda Kušnera, zeta presednika SAD Donalda Trampa, izgradi luksuzni poslovno - stambeni kompleks. Ministarstvo građevinarstva, koje je potpisalo ugovor sa američkim investitorom, do okončanja postupka neće razmatrati mogućnost revizije, ili privremene obustave posla, rečeno je danas za Insajder. „U toku je istražni postupak i kada se vodi istražni postupak, sprovode istražne radnje, niko ne može da daje bilo kakvu ocenu jer bi se time uticalo na nezavisnost u vođenju istrage, tako da će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sačekati okončanje tog postupka, uz napomenu da ćemo se apsolutno pridržavati, odnosno postupiti po svim odlukama nadležnih organa“, izjavila je za Insajder ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević. Krovna organizacija - „<a href="https://www.insajder.net/teme/evropa-nostra-ocekujemo-da-vlada-srbije-hitno-preispita-odluku-o-ukidanju-zastite-generalstabu">Evropa Nostra</a>“ uvrstila je kompleks Generalštaba na spisak sedam najugroženijih spomenika kulture za 2025. <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FvGgW-e1agAU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> U martu je Džared Kušner na društvenim mrežama objavio idejno rešenje za taj kompleks, u okviru kojeg je predviđen i memorijalni centar u sećanje na žrtve bombardovanja. Posle pritisaka opozicije da vlast objasni građanima kako investitor namerava da preuredi kompleks Generalštaba, usledile su garancije vlasti da će sve biti po zakonu i da će biti poštovan stav struke. Kako, za sada nije jasno, s obzirom na to da je struka jedinstveno protiv toga. Inače, Goran Vasić je istoričar i direktor Republiĉkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Na ovu funkciju je došao nakon što je prethodna direktorka Zavoda Dubravka Đukanović podnela ostavku jer nije želela da skine zaštitu sa kompleksa Generalštaba u centru Beograda.&nbsp; <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/uhapsen-bivsi-direktor-zavoda-za-zastitu-spomenika-kulture-osumnjicen-da-je-falsifikovao-dokumenta-o-generalstabu">Vasić je uhapšen</a> jer je osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave, tako što je falsifikovao Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra u slučaju zgrade Generalštaba Vojske Srbije. Priznao je krivicu za ovo delo, prema saopštenju Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Izvor: Insajder

Konzervatorka Zavoda: Generalštab mora biti rekonstruisan, tu ne može biti hotel ili kockarnica (VIDEO)

Posle <a href="https://www.insajder.net/teme/pad-nadstresnice-politicke-ocene-umesto-rezultata-istrage-o-korupciji">pada nadstrešnice u Novom Sadu</a>, u nekoliko navrata svedočili smo padu plafona u rekonstruisanim javnim objektima - u osnovnoj školi u<a href="https://www.insajder.net/teme/ko-je-odgovoran-za-pad-plafona-u-skoli-u-saranovu-nastave-jos-nema-mestani-traze-odgovore-video"> selu pored Rače,</a> u prolazu do obdaništa na Novom Beogradu, na železničkoj stanici u Ćupriji, bioskopu u Novoj Pazovi, kao i deo plafona u Klinici za kardiologiju u Nišu.&nbsp;
Osim toga, <a href="https://www.insajder.net/teme/odronio-se-deo-nasipa-na-stubu-mosta-kod-golupca-na-deonici-svecano-otvorenoj-pre-pet-nedelja-video">urušio se i nasip na stubu mosta kod Golupca</a>, a u selu kod Čačka urušila se fasada na novom objektu namenjenom za zdravstvenu stanicu Doma zdravlja. Sve ovo desilo se posle 1. novembra prošle godine, a svi navedeni objekti renovirani su u poslednje dve godine.
Građevinska inženjerka Radmila Vasić za Insajder kaže da koren loše rekonstrukcije leži u neodgovornom pristupu „od početka, do kraja“.&nbsp;
Država tvrdi da "nikad nema dovoljno novca” kada krene u rekonstrukciju nekog objekta; odnosno, da taj objekat detaljno pregleda, uradi statičke proračune i detaljnu projektnu dokumentaciju. Zbog toga, kaže Vasić, postoje kasniji problemi prilikom izvođenja radova "iako novca ima“. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DVZve9y3bd2w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
&nbsp; 
"U stvari, usmeravaju taj novac na neke druge poslove, smatrajući da analiza stanja samog objekta nije potrebna. Svakako tu imamo i nadzor koji je ključan u svim ovim situacijama koji je očigledno u većini ovih projekata samo forme radi na papiru i tu onda izvođačima ostavlja prostora da dosta toga uradi nekvalitetno, da ugradi nekvalitetne materijale, da ne angažuje struku i onda imamo isto ovakve probleme. Zatim, jako je bitno da izvođač ima dobre reference i iskustvo, posebno kod ovih rekonstrukcija, a uglavnom se angažuju firme koje su, da kažem, bliske vlasti i nisu te reference kriterijum da bi one dobile posao“, ukazuje Vasić.&nbsp;
&nbsp;Dodaje i da postoji i pravna neregularnost - nedefinisani termini i nepoštovanje zakonske procedure zbog čega, ističe, da "još uvek nema odgovornih za sve ove padove - <a href="https://www.insajder.net/teme/pola-godine-od-pada-nadstresnice-gradani-i-studenti-ispred-zeleznicke-stanice-u-novom-sadu">nadstrešnice</a> i svih plafona koji su se desili“. Ukazuje i da se „akcenat“ stavlja na eksterijer objekta i njegovu estetiku, a ne na konstrukciju.&nbsp;
&nbsp;"Često se zaboravlja sigurnost i stabilnost na duge staze i sve su to problemi koji su u stvari doveli do toga. Ovde se u stvari pokazuje – da su institucije potpuno zakazale; da ne postoji sistem niti kontrole niti gledanja javnog interesa i bezbednosti građana koji će koristiti te objekte, već su isključivo neki očigledno privatni interesi u pitanju, što je dovelo do mnogih problema za ove objekte za koje smo mislili da će nam trajati bar koliko nam traju krediti koje uzimaju”, kaže Vasić.&nbsp;
&nbsp;Upravo kada je reč o <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vanredno-zasedanje-skupstine-zaduzivanje-42-milijarde-za-izgradnju-nacionalnog-stadiona">kreditima i izboru izvođača radova</a>, Vasić ističe da Srbija "čak i više insistrira“ na međunarodnim sporazumima nego druge strane zemlje. Razlog za to, smatra Vasić, vlast vidi u zaobilaženju tenderske dokumentacije, kontrole kvaliteta i transparentnosti. Napominje i da je po pitanju međunarodnih ugovora - kontrola „minimalna“ ili „uopšte nepostojeća“.&nbsp;
&nbsp;"<a href="https://www.insajder.net/arhiva/tema/medudrzavni-sporazumi-korist-nepoznata-stetu-placaju-gradani">Međudržavni sporazumi</a> na kojima Srbija čak više insistira nego strane zemlje, baš iz tog razloga da se zaobiđe tenderska dokumentacija, kontrola kvaliteta, transparentnost, da mi znamo šta je ugovoreno, šta se radi, koliko će to da košta, koji će materijali da se koriste. I u tom slučaju je mnogo bolje napraviti neki ugovor sa kineskim kompanijama koji imaju zaokruženu priču. Imaju finansije - to su krediti, imaju projektovanje, izvođenje radova, svoju opremu i radnike. A za ovu vlast je to važno zato što se taj neki kapitalni projekat koji oni uveliko reklamiraju brže završava nego kada bi se to radilo otvoreno i transparentno. U tom slučaju država ne misli dugoročno na razvijanje građevinarstva i naših građevinskih firmi koje bi bile eventualno sutra konkurentne kada se izađe van zemlje, već uglavnom kolač uzimaju strane kompanije, a mi smo samo podizvođači”, kaže Vasić.&nbsp;
Vasić podseća da je veliki broj nekada prestižnih domaćih firmi „uništen i/ili prodat“, navodeći Mostogradnju, <a href="https://www.insajder.net/arhiva/tema/borba-drzave-za-energoprojekt-ali-kasno">Energoprojekt,</a> Ratko Mitrović; koje su u svetu važile za kompanije sa "velikim, ozbiljnim projektima“.&nbsp;
"Ono što je posebno važna tema i kojoj je neophodno posvetiti pažnju su finansije", kaže Vasić. i dodaje da je problem u tome što se novac isplaćuje fazno - na osnovu ispostavljene fakture, a ne na osnovu prethodne kontrole radova.&nbsp;
"Da je reč o evropskim firmama, smatra Vasić, situacija bi bila daleko drugačija zbog EU regulative - obaveznih javnih tendera, stroge kontrole radova i kvaliteta materijala, a posebno načina trošenja sredstava. Takođe, za te poslove bi bile angažovale srpske firme, koje bi se ujedno na taj način i razvijale", misli Vasić.&nbsp;
&nbsp;"Iz priloženog do sada možemo da vidimo da mi nemamo način da kontrolišemo ni glavnog izvođača kinesku kompaniju. U ovom slučaju to je odgovornost države i državnih institucija koje to dozvoljavaju. Svakako, obzirom da se radi na našoj teritoriji, mora da se poštuje naš Zakon o planiranju izgradnje - gde se u čl.150 kaže - čak i kada se angažuju podizvođači i podizvođači podizvođača, mora da ima da ta firma ispunjava uslove i propisane kriterijume za tu vrstu radova“, ukazuje Vasić.&nbsp;
&nbsp;Dodaje i da je u slučaju urušavanja dela nasipa na stubu kod Golupca - koje se desilo pet nedelja nakon što je svečano otvoren taj deo puta - postojao niz propusta.&nbsp;
&nbsp;"Meni je bilo nedopustivo da se na tako osetljivom spoju same saobraćajnice sa mostom radi zemljani nasip. Iako ne znam detalje projektne dokumentacije, ali ovako iz ovog ugla samo na osnovu šturih informacija mogu da kažem da ima propusta i u projektno-tehničkoj dokumentaciji - ko je smislio da bude zemlja u nasipu umesto nekog kvalitetnog tucanika i čistog šljunka.“ Takođe, dodaje Vasić da „nedostaju potporni betonski zidovi, koji neće dozvoliti da kad dođe reka prva voda ponese svu tu zemlju ili taj nasip sa sobom. To je ozbiljan propust u radu nadzora i opet se vraćamo na početak - ispada da je nadzor formalna priča. Upućujem i kritike kolegama - zašto pristaju generalno da potpisuju nešto što nisu videli kako je urađeno, kako je izvedeno i zašto uopšte mogu da stanu iza takvih radova, a pritom se dešava ovo što se dešava“.
&nbsp;Na pitanje - da li je neophodna <a href="https://www.insajder.net/teme/koliko-kosta-rekonstrukcija-zeleznicke-stanice-u-novom-sadu-zavisi-od-toga-koga-pitate">revizija svih rekonstruisanih objekata -</a> Vasić kaže da bi to bilo korisno jer bismo onda došli do „odgovornosti svih učesnika u celom ovom ciklusu“, ali ukoliko angažujemo ljude koji „ne klimaju glavom“ i „ne prihvataju bukvalno sve zarad nekog ličnog profita“.
&nbsp;O izgradnji Nacionalnog stadiona i Expo-a 2027. ističe da je „krajnje brine“ bezbednost tih projekata.&nbsp;
&nbsp;"Mi nemamo projekat za <a href="https://www.insajder.net/teme/nacionalni-stadion-na-vodoizvoristu-buseni-sipovi-bez-studije-uticaja-na-zivotnu-sredinu">Nacionalni stadion</a> od pre 20, 30, 50 godina, pa smo ga sad samo malo modernizovali, primenili nove tehnologije i da kažem neke bolje materijale. Nego je neko odlučio - e sad ovde hoću da posadim nacionalni stadion - i vi vidite šta treba da radite. I onda je još jedna katastrofalna odluka koja je doneta da se fazno projektuje, da se fazno gradi, da se onda dešava i neusklađenost prve faze, druge faze, ovih podizvođača, onih podizvođača, nedostatak radnika, materijala. I to svakako može da utiče na taj sam rok završetka, a samim tim onda utiče i na kvalitet. Ja se plašim kako će i koliko biti bezbedan taj budući stadion. A i mislim, Expo važi za jedan od najkoruptivnijih projekata i žao mi je što javnost nije više i bolje reagovala da se to na neki način zaustavi“, kaže Vasić.&nbsp;
&nbsp;Dodaje da ti projekti "nisu nikakve investicije“, već "klasično zaduživanje“ i zaključuje da „nema domaćinskog, racionalnog i razumnog ponašanja vrha države - prema samoj državi i prema građanima - jer neko ko dobro razmišlja, neće se zaduživati ako je pitanje "kako će to sutra da vrati“.&nbsp;
Izvor: Insajder