Padovi plafona, pad sistema: Građevinska inženjerka o lošim rekonstrukcijama u Srbiji (VIDEO)

Posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, u nekoliko navrata svedočili smo padu plafona u rekonstruisanim javnim objektima - u osnovnoj školi u selu pored Rače, u prolazu do obdaništa na Novom Beogradu, na železničkoj stanici u Ćupriji, bioskopu u Novoj Pazovi, kao i deo plafona u Klinici za kardiologiju u Nišu. 

Osim toga, urušio se i nasip na stubu mosta kod Golupca, a u selu kod Čačka urušila se fasada na novom objektu namenjenom za zdravstvenu stanicu Doma zdravlja. Sve ovo desilo se posle 1. novembra prošle godine, a svi navedeni objekti renovirani su u poslednje dve godine.

Građevinska inženjerka Radmila Vasić za Insajder kaže da koren loše rekonstrukcije leži u neodgovornom pristupu „od početka, do kraja“. 

Država tvrdi da "nikad nema dovoljno novca” kada krene u rekonstrukciju nekog objekta; odnosno, da taj objekat detaljno pregleda, uradi statičke proračune i detaljnu projektnu dokumentaciju. Zbog toga, kaže Vasić, postoje kasniji problemi prilikom izvođenja radova "iako novca ima“.

 
"U stvari, usmeravaju taj novac na neke druge poslove, smatrajući da analiza stanja samog objekta nije potrebna. Svakako tu imamo i nadzor koji je ključan u svim ovim situacijama koji je očigledno u većini ovih projekata samo forme radi na papiru i tu onda izvođačima ostavlja prostora da dosta toga uradi nekvalitetno, da ugradi nekvalitetne materijale, da ne angažuje struku i onda imamo isto ovakve probleme. Zatim, jako je bitno da izvođač ima dobre reference i iskustvo, posebno kod ovih rekonstrukcija, a uglavnom se angažuju firme koje su, da kažem, bliske vlasti i nisu te reference kriterijum da bi one dobile posao“, ukazuje Vasić. 

 Dodaje i da postoji i pravna neregularnost - nedefinisani termini i nepoštovanje zakonske procedure zbog čega, ističe, da "još uvek nema odgovornih za sve ove padove - nadstrešnice i svih plafona koji su se desili“. Ukazuje i da se „akcenat“ stavlja na eksterijer objekta i njegovu estetiku, a ne na konstrukciju. 

 "Često se zaboravlja sigurnost i stabilnost na duge staze i sve su to problemi koji su u stvari doveli do toga. Ovde se u stvari pokazuje – da su institucije potpuno zakazale; da ne postoji sistem niti kontrole niti gledanja javnog interesa i bezbednosti građana koji će koristiti te objekte, već su isključivo neki očigledno privatni interesi u pitanju, što je dovelo do mnogih problema za ove objekte za koje smo mislili da će nam trajati bar koliko nam traju krediti koje uzimaju”, kaže Vasić. 

 Upravo kada je reč o kreditima i izboru izvođača radova, Vasić ističe da Srbija "čak i više insistrira“ na međunarodnim sporazumima nego druge strane zemlje. Razlog za to, smatra Vasić, vlast vidi u zaobilaženju tenderske dokumentacije, kontrole kvaliteta i transparentnosti. Napominje i da je po pitanju međunarodnih ugovora - kontrola „minimalna“ ili „uopšte nepostojeća“. 

 "Međudržavni sporazumi na kojima Srbija čak više insistira nego strane zemlje, baš iz tog razloga da se zaobiđe tenderska dokumentacija, kontrola kvaliteta, transparentnost, da mi znamo šta je ugovoreno, šta se radi, koliko će to da košta, koji će materijali da se koriste. I u tom slučaju je mnogo bolje napraviti neki ugovor sa kineskim kompanijama koji imaju zaokruženu priču. Imaju finansije - to su krediti, imaju projektovanje, izvođenje radova, svoju opremu i radnike. A za ovu vlast je to važno zato što se taj neki kapitalni projekat koji oni uveliko reklamiraju brže završava nego kada bi se to radilo otvoreno i transparentno. U tom slučaju država ne misli dugoročno na razvijanje građevinarstva i naših građevinskih firmi koje bi bile eventualno sutra konkurentne kada se izađe van zemlje, već uglavnom kolač uzimaju strane kompanije, a mi smo samo podizvođači”, kaže Vasić. 

Vasić podseća da je veliki broj nekada prestižnih domaćih firmi „uništen i/ili prodat“, navodeći Mostogradnju, Energoprojekt, Ratko Mitrović; koje su u svetu važile za kompanije sa "velikim, ozbiljnim projektima“. 

"Ono što je posebno važna tema i kojoj je neophodno posvetiti pažnju su finansije", kaže Vasić. i dodaje da je problem u tome što se novac isplaćuje fazno - na osnovu ispostavljene fakture, a ne na osnovu prethodne kontrole radova. 

"Da je reč o evropskim firmama, smatra Vasić, situacija bi bila daleko drugačija zbog EU regulative - obaveznih javnih tendera, stroge kontrole radova i kvaliteta materijala, a posebno načina trošenja sredstava. Takođe, za te poslove bi bile angažovale srpske firme, koje bi se ujedno na taj način i razvijale", misli Vasić. 

 "Iz priloženog do sada možemo da vidimo da mi nemamo način da kontrolišemo ni glavnog izvođača kinesku kompaniju. U ovom slučaju to je odgovornost države i državnih institucija koje to dozvoljavaju. Svakako, obzirom da se radi na našoj teritoriji, mora da se poštuje naš Zakon o planiranju izgradnje - gde se u čl.150 kaže - čak i kada se angažuju podizvođači i podizvođači podizvođača, mora da ima da ta firma ispunjava uslove i propisane kriterijume za tu vrstu radova“, ukazuje Vasić. 

 Dodaje i da je u slučaju urušavanja dela nasipa na stubu kod Golupca - koje se desilo pet nedelja nakon što je svečano otvoren taj deo puta - postojao niz propusta. 

 "Meni je bilo nedopustivo da se na tako osetljivom spoju same saobraćajnice sa mostom radi zemljani nasip. Iako ne znam detalje projektne dokumentacije, ali ovako iz ovog ugla samo na osnovu šturih informacija mogu da kažem da ima propusta i u projektno-tehničkoj dokumentaciji - ko je smislio da bude zemlja u nasipu umesto nekog kvalitetnog tucanika i čistog šljunka.“ Takođe, dodaje Vasić da „nedostaju potporni betonski zidovi, koji neće dozvoliti da kad dođe reka prva voda ponese svu tu zemlju ili taj nasip sa sobom. To je ozbiljan propust u radu nadzora i opet se vraćamo na početak - ispada da je nadzor formalna priča. Upućujem i kritike kolegama - zašto pristaju generalno da potpisuju nešto što nisu videli kako je urađeno, kako je izvedeno i zašto uopšte mogu da stanu iza takvih radova, a pritom se dešava ovo što se dešava“.

 Na pitanje - da li je neophodna revizija svih rekonstruisanih objekata - Vasić kaže da bi to bilo korisno jer bismo onda došli do „odgovornosti svih učesnika u celom ovom ciklusu“, ali ukoliko angažujemo ljude koji „ne klimaju glavom“ i „ne prihvataju bukvalno sve zarad nekog ličnog profita“.

 O izgradnji Nacionalnog stadiona i Expo-a 2027. ističe da je „krajnje brine“ bezbednost tih projekata. 

 "Mi nemamo projekat za Nacionalni stadion od pre 20, 30, 50 godina, pa smo ga sad samo malo modernizovali, primenili nove tehnologije i da kažem neke bolje materijale. Nego je neko odlučio - e sad ovde hoću da posadim nacionalni stadion - i vi vidite šta treba da radite. I onda je još jedna katastrofalna odluka koja je doneta da se fazno projektuje, da se fazno gradi, da se onda dešava i neusklađenost prve faze, druge faze, ovih podizvođača, onih podizvođača, nedostatak radnika, materijala. I to svakako može da utiče na taj sam rok završetka, a samim tim onda utiče i na kvalitet. Ja se plašim kako će i koliko biti bezbedan taj budući stadion. A i mislim, Expo važi za jedan od najkoruptivnijih projekata i žao mi je što javnost nije više i bolje reagovala da se to na neki način zaustavi“, kaže Vasić. 

 Dodaje da ti projekti "nisu nikakve investicije“, već "klasično zaduživanje“ i zaključuje da „nema domaćinskog, racionalnog i razumnog ponašanja vrha države - prema samoj državi i prema građanima - jer neko ko dobro razmišlja, neće se zaduživati ako je pitanje "kako će to sutra da vrati“. 

Izvor: Insajder