Izabrani američki predsednik Donald Tramp pozvao je danas na hitan prekid vatre u ratu Rusije sa Ukrajinom i ponovo upozorio da je otvoren za povlačenje Sjedinjenih Država iz NATO, javlja AP.
Tramp je svoj predlog o prekidu vatre saopštio nakon sastanka u Parizu sa predsednicima Francuske Emanuelom Makronom i Ukrajine Volodimirom Zelenskim tokom vikenda, tvrdeći u objavi na društvenim mrežama da bi Kijev "želeo da sklopi dogovor" o okončanju više od 1.000 dana rata. &nbsp;
Kremlj je odgovorio da je otvoren za pregovore, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio da bi svaki dogovor morao da utre put ka trajnom miru, navodi AP. &nbsp;
U objavi na svojoj platformi Truth Social, Tramp je naveo da su i Rusija i Ukrajina izgubile stotine hiljada vojnika u ratu koji "nikada nije trebalo da počne". &nbsp;
"Trebalo bi da dođe do momentalnog prekida vatre i da počnu pregovori. Previše života se nepotrebno troši, previše porodica je uništeno“, rekao je Tramp. &nbsp;
On je pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da deluje kako bi se okončale borbe, navodi AP.
Izvor: FoNet/Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Tramp: Apsolutno ću razmisliti o izlasku SAD iz NATO-a; Traži hitan prekid rata u Ukrajini

"Potrebna nam je linija prekida vatre i, naravno, idealno bi trebalo da pokrije sve teritorije koje Rusija trenutno kontroliše, ali vidimo da to nije baš realno u bliskoj budućnosti. Ukrajina bi mogla privremeno da se odrekne dela svojih teritorija u tu svrhu", rekao je on, prenosi Tagesšau.
Stoltenberg je rekao i da je važno da vlada u Kijevu dobije bezbednosne garancije u zamenu za privremene ustupke teritorije.
Po njegovom mišljenju, to bi moglo da bude članstvo u Alijansi, ali postoje i drugi načini da se Ukrajinci naoružaju i podrže.
Izvor: Tanjug

Stoltenberg: Ukrajina da pristane na privremene ustupke teritorija

Romano kaže da je Zapadni Balkan mnogo napredovao poslednjih godina i da je region od strateškog značaja za NATO.
„Nastavićemo da unapređujemo naš politički dijalog i praktičnu saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana kako bismo podržali reforme, regionalni mir i bezbednost i suočili se sa malignim uticajima, među kojima su dezinformacije, hibridne i sajber pretnje državnih i nedržavnih aktera. Demokratske vrednosti, vladavina prava, lokalne reforme i dobrosusedski odnosi su od suštinskog značaja za regionalnu saradnju i evroatlantske integracije i pozdravljamo dalji napredak u tom smislu. NATO ostaje u potpunosti posvećen pružanju podrške regionalnoj stabilnosti, kroz svakodnevne aktivnosti naše kancelarije, napore misije NATO-a KFOR i podršku bezbednosnim strukturama i institucijama Bosne i Hercegovine koju pruža naš štab u Sarajevu“, kaže Romano.
<h2>Vraćanje vojnog roka - suverena odluka Srbije</h2>
Dodaje da je zadovoljan nivoom saradnje koji su NATO i Srbija razvili kroz praktične aktivnosti i politički dijalog. Kako kaže, izgrađena je jaka osnova transparentnosti i uzajamnog poverenja, što je pomoglo u razvoju odnosa NATO i Srbije i doprinelo regionalnoj stabilnosti.
„Naše partnerstvo postojano raste proteklih 18 godina, od osnivanja NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu 2006. godine. Na zahtev Srbije, naša saradnja odvija se u brojnim domenima, od odgovora na prirodne nepogode, do vojne obuke i naučne saradnje. Naše partnerstvo krojeno je prema potrebama Srbije i u potpunosti uvažava njenu politiku vojne neutralnosti. Imamo aktivan politički dijalog koji se ogleda u redovnoj komunikaciji zvaničnika NATO-a i Srbije, kao i sastancima na različitim nivoima, kako u Beogradu, tako i Briselu, i redovnim posetama visokih zvaničnika NATO-a Beogradu. Na primer, ambasador Boris Ruge, vršilac dužnosti zamenika generalnog sekretara NATO-a, posetio je Beograd u avgustu, gde je imao važne sastanke, između ostalog, i sa predsednikom Vučićem“, navodi general Romano.
Upitan o odluci Srbije da vrati obavezno služenje vojnog roka, on je rekao da je to „suverena odluka Srbije koja neće uticati na naše partnerstvo.“
<h2>NATO ostaje posvećen svojoj misiji KFOR</h2>
Govoreći o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, Romano je naveo da je situacija na Kosovu mirna, ali i dalje osetljiva.
„Naša misija KFOR ostaje ključni faktor stabilnosti, dok nastavlja da izvršava svoj mandat prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999, nepristrasno i u svakom trenutku. Već duže od dve decenije, KFOR održava sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve ljude koji žive na Kosovu, shodno našem mandatu UN. Decenije teško stečenog mira ne smeju biti ugrožene. NATO ostaje posvećen svojoj misiji KFOR. Nakon prošlogodišnjih nasilnih događaja, rasporedili smo oko 1.000 dodatnih snaga na Kosovu, što je omogućilo KFOR-u da utrostruči broj patrola i učetvorostruči svoje prisustvo na severu Kosova. Ovo je najveće pojačanje naše misije u protekloj deceniji“, navodi on.
<h2>Sve strane da biraju diplomatiju umesto nasilja</h2>
Dodaje da između osoblja KFOR-a i pripadnika Vojske Srbije postoji redovna interakcija na različitim nivoima.
„Na primer, KFOR i srpske jedinice izvršavaju redovne sinhronizovane patrole duž administrativne linije. Komandant KFOR-a održava redovni kontakt s načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, što uključuje povremene sastanke uživo. Novi komandant KFOR-a, general-major Enriko Barduani iz Italije, sastao se u Beogradu s načelnikom Generalštaba generalom Mojsilovićem. Ovaj sastanak održan je samo nekoliko dana nakon što je general-major Barduani stupio na čelo KFOR-a. To govori u prilog značaju koji KFOR pripisuje saradnji s Vojskom Srbije. Redovna i transparentna komunikacija je od ključnog značaja za očuvanje transparentnosti, uzajamne obaveštenosti i recipročnog poverenja i umnogome doprinosi bezbednosti širom regiona“, kaže sagovornik Insajdera.
Naglašava da je za stabilnost u regionu neophodno da sve strane biraju diplomatiju umesto nasilja.
„Zaista, dugoročni mir iziskuje političko rešenje. Zato NATO nastavlja da snažno podržava dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU kao jedini okvir za rešavanje otvorenih političkih pitanja. Od ključne je važnosti da Beograd i Priština pristupaju razgovorima u dobroj veri kako bi dijalog napredovao za dobrobit svih“, rekao je Romano.
<h2>Tri prioriteta novog šefa NATO</h2>
Prema njegovim rečima, izazovi današnjice su preveliki za bilo koju organizaciju ili naciju da se suočava sama.
„Zajedno smo jači i sigurniji. Evropska unija je jedinstven i ključni partner NATO-a. Postoji potencijal za povećanje saradnje u mnogim oblastima, od pružanja podrške Ukrajini do borbe protiv hibridnih pretnji. Članice NATO-a su se takođe složile da unaprede saradnju s našim indopacifičkim partnerima – Australijom, Japanom, Novim Zelandom i Republikom Korejom – na poljima sajber odbrane, novih tehnologija, pomorske bezbednosti, klimatskih promena i borbe protiv dezinformacija. Naši indopacifički partneri su po treći put uzeli učešće na samitu NATO-a u julu u Vašingtonu i prvi put učestvovali na sastanku ministara odbrane NATO-a 17. i 18. oktobra. Lideri Saveza usvojili su akcioni plan za naše južno susedstvo, a generalni sekretar je imenovao specijalnog predstavnika koji će koordinisati napore NATO-a u tom regionu. Pored toga, uskoro ćemo otvoriti NATO kancelariju za vezu u Amanu, dok je Misija NATO-a Irak proširila opseg podrške koju pružamo bezbednosnim institucijama Iraka, na njegov zahtev“, dodao je general Romano.
Podseća da je novi generalni sekretar NATO Mark Rute, koji je stupio na čelo organizacije 1. oktobra, izneo tri ključna prioriteta: obezbeđivanje da NATO ima sposobnost da se zaštiti od svake pretnje; nastavak podrške Ukrajini u borbi protiv ruske agresije, kroz podržavanje njenog prava na samoodbranu utemeljenog u Povelju UN; suočavanje sa rastućim globalnim izazovima po evroatlantsku bezbednost kroz partnerstva krojena po meri partnera.
Novinar Boban Karović

Teme

Šef NATO kancelarije u Beogradu za Insajder: Na Zapadnom Balkanu postoje razlozi za brigu

„Radmila Šekerinska je dugogodišnji političar iz vrha političke scene u Makedoniji. Ona je osoba koja je još od samog početka, kad je Makedonija krenula u proces evrointegracija, uvek bila u nekakvim kvorumima koji predstavljaju vrh odluka i organizacija. Biti postavljen za zamenika generalnog sekretara NATO nije obična stvar. To je proces iza kojeg stoji ispunjavanje kriterijuma, praćenje, analize itd. Jer, to je preozbiljna funkcija da bi neko tek tako došao do tog mesta. Svakako, u tim visokim krugovima uvek postoje neka lobiranja i tome slično, to uvek i svuda postoji... Međutim, smatram da je Šekerinska sasvim zasluženo na toj poziciji. Mislim da Makedonija treba da se diči s time što je jedna osoba iz njene političke scene postala tako visokopozicionirana ličnost“, rekao je Jonuz.
Prošlog meseca je NATO situaciju u regionu Zapadnog Balkana ocenio kao zabrinjavajuću, pre svega zbog Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije. Upitan koliko neko, poput Šekerinske koja dobro poznaje prilike na ovom području, može da doprinese smirivanju situacije, Jonuz je naveo da će ona svakako raditi na tome da u ovom regionu bude mira.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dy965RZMvq0Y&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
„Ona ne može uticati na neke državne politike, ne može direktno uticati niti na Srbiju, niti na Makedoniju, niti na Kosovo. Međutim, njena pojava - sa dobrim poznavanjem situacije na terenu i sa svim onim što ona može da upotrebi preko svih tih diplomatskih alatki - može biti od velikog benefita i za region. Mislim da će Šekerinska tek imati šta da kaže. Kao jedan konstruktivni političar i konstruktivac generalno kao čovek, mislim da će ona puno toga učiniti da na Balkanu bude mira, da bude konstruktivnosti i saradnje, te da svi mi ovde regionalno na Balkanu nađemo neki zajednički jezik, jer budućnost pripada isključivo pozitivnim vibracijama. A vidimo kakva je situacija u svetu, mi prolazimo kroz jedan period u kojem svi strepe od nekakvog trećeg svetskog rata. Što bi Balašević rekao - samo da rata ne bude“, rekao je on.
Na pitanje koliko će uopšte ovaj naš prostor biti u fokusu Alijanse, s obzirom na, pre svega, rusko-ukrajinski sukob, Jonuz podseća da je predsednik Rusije Vladimir Putin rekao da su neprijatelji Moskve svi koji su u NATO ili su u strukturama koje pripadaju NATO-u.
„To je eksplicitno rečeno, tako da tu spasa nema ni za koga ko je u strukturama NATO. Recimo, šta može Makedonija i koji je ona faktor da bi nešto protivrečila ili kontrirala Putinu. Međutim, ona je članica NATO, konsekvence su tu i neka je Bog na pomoći“, zaključio je Agim Jonuz.
Izvor: Insajder

Agim Jonuz o novoj zamenici šefa NATO: Šekerinska će raditi na tome da na Balkanu bude mira (VIDEO)

On je ocenio da raspoređivanje severnokorejskih trupa predstavlja značajnu eskalaciju i tekuću umešanost Severne Koreje u ruski "ilegalni rat", kao i kršenje rezolucija Saveta bezbednosti UN. 
"Produbljivanje vojne saradnje između Rusije i Severne Koreje predstavlja pretnju i indo-pacifičkoj i evroatlantskoj bezbednosti. To podriva mir na Korejskom poluostrvu i podstiče ruski rat protiv Ukrajine", rekao je Rute, objavljeno je na sajtu NATO.
Prema njegovim rečima, Pjongjang je već isporučio Rusiji milione metaka municije i balističkih projektila koji, kako je naveo, podstiču veliki sukob u srcu Evrope i podrivaju globalni mir i bezbednost. 
U zamenu, dodao je Rute, predsednik Rusije Vladimir Putin obezbeđuje Severnoj Koreji vojnu tehnologiju i drugu podršku kako bi se zaobišle međunarodne sankcije.
On je ukazao na važnost "zajedničkih demokratskih snaga" u suočavanju sa bezbednosnim izazovima i ocenio da je raspoređivanje severnokorejskih trupa u Kursku je takođe znak "rastućeg očaja ruskog predsednika. 
"Preko 600.000 ruskih vojnika je ubijeno ili ranjeno u Putinovom ratu, a on nije u stanju da izdrži svoj napad na Ukrajinu bez strane podrške. To je zato što Ukrajinci uzvraćaju hrabrošću, otpornošću i domišljatošću", istakao je generalni sekretar Alijanse.
Rute je rekao da je delegacija Republike Koreje jutros obavestila Severnoatlantski savet i druge indo-pacifičke partnere – Australiju, Japan i Novi Zeland – o sve većoj umešanosti Severne Koreje u ruski ilegalni agresorski rat protiv Ukrajine.
Poručio je da će NATO saveznici nastaviti da podržavaju slobodnu i demokratsku Ukrajinu, "jer je bezbednost Ukrajine naša bezbednost".
Izvor: Tanjug

Rute: Severnokorejske jedinice u Kursku - znak "rastućeg očaja" ruskog predsedsednika

Komentarišući to što je za Moskvu samit Briksa uspešan, jer je došlo više od 30 svetskih lidera, dok Zapad dve i po godine poručuje da je Rusija geopolitički izolovana zbog rata u Ukrajini, Vladisavljev je rekao da je Rusija otpočetka svoju bezbednosnu mrežu nalazila u partnerima sa Istoka.
"Rusija nije bila izolovana ni u jednom trenutku. Definitivno je da se nalazi pod vrlo visokim pritiskom zapadnih liberalnih demokratija, ali od samog početka je svoju bezbednosnu mrežu nalazila upravo u svojim partnerima sa Istoka. Činjenica da su neki od učesnika samita Briksa - uključujući i indijskog premijera i generalnog sekretara UN - poslali poruku da je neophodno raditi na razrešavanju situacije u Ukrajini ukazuje da i u ovoj grupaciji koja je bila prisutna u Kazanju, postoji razvijen nivo svesti da dešavanja u Ukrajini u ovom trenutku nisu u skladu sa onim što bi države i zapadnih liberalnih demokratija i većina onih koje su okupljene oko Briksa volele da vide; a to je razrešavanje onih sukoba koji onemogućavaju dalji razvoj i napredak država koje su uključene u rad ovog saveza“, naveo je on.
<h2>Dedolarizacija ostaje važna tema</h2>
Kako kaže, u situaciji kada je jedna od glavnih i vodećih država pod ovakvom vrstom pritisaka, i ostale države koje sa njom sarađuju su izuzetno oprezne do kog nivoa će saradnju razviti.
"Ono što se nametnulo kao tema pre samog samita jeste pitanje dedolarizacije i eventualnog povezivanja država u okviru Briksa koje će umanjiti ekonomsku snagu Zapada i na određen način Moskvi dati dodatni prostor za manevrisanje, ali do formalizacije toga nije došlo. Razgovori se svakako vode, interesi postoje“, dodao je Vladisavljev.
Stoga, kaže on, dedolarizacija i stvaranje alternative bankarskom sistemu SWIFT, iz kojeg je Rusija isključena zbog rata, teme su koje će verovatno biti na agendi i prilikom budućih samita.
"Jedna od nedostataka Briksa je to što ne postoji sekretarijat ili kontinuirana komunikacija između samita, gde se neki veliki projekat ili neke velike inicijative sprovode, a to znači - parkiramo ovu temu do nekog sledećeg samita. Postoji nacionalni interes država, a pre svega Rusije, s obzirom da je isključena iz jednog dobrog dela međunarodnih finansijskih tokova, što znači da će tema ostati relevantna i do tog nekog sledećeg puta“, kazao je gost Insajder televizije.
Prema njegovim rečima, celokupna tema ovog samita je bilo to što se on dešava u Rusiji, u Kazanju.
"I mislim da je to negde prevagnulo i po važnosti u odnosu na sve ostale teme o kojima su države razgovarale. Jedan od najvećih uspeha bi verovatno bio sastanak između Modija i Si Đinpinga, indijskog i kineskog lidera, i razgovor o sukobima na granicama koji su imali ishod i u žrtvama u prethodnom periodu. Takođe, imali smo neke države koje su na granici između Evrope i Azije, države koje su članice NATO, a tu mislim na Tursku, koje su izrazile spremnost za članstvo u ovom savezu. Sam savez je dovoljno labavo formulisan da on ima prostora da uključuje i države koje su možda i delovi nekih drugih alijansi. Sve ono što čini Briks posebnim u ovom trenutku jeste činjenica da nema onih liberalnih demokratija koje su bile dominantne političke i ekonomske sile u prethodnom periodu. Vidimo rađanje jednog novog saveza, vidimo rađanje jedne nove geopolitičke alternative, daleko smo još uvek od nekih blokovskih podela, ali je svakako važno sve ispratiti s obzirom da su države koje su deo Briksa države koje su i dalje izuzetno velike, izuzetno moćne, ali su i dalje u razvoju“, kazao je Vladisavljev.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DiZOKUbWOGmE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
<h2>Briks ne može Turskoj da zameni EU</h2>
Na pitanje šta bi Briks značio Turskoj - zamena za EU ili možda samo dodatak, on je istakao da Briks ne može da bude zamena za EU.
"Prosto, radi se o dva različita tipa organizacija. EU je jedna vrlo jasno definisana, nadnacionalna tvorevina koja podrazumeva da države predaju jedan deo svog suvereniteta i procesa upravljanja nekim telima koja nisu nužno nacionalna. Sa druge strane, Briks još uvek ne prevazilazi nešto što bismo nazvali ekonomski savez iliti platformu za dijalog o različitim revalantnim temama. Za Tursku, koja je bukvalno država između Istoka i Zapada, to bi podrazumevalo intenzivniju komunikaciju i dijalog sa državama koje ona očigledno vidi kao svoje partnere“, naveo je Vladisavljev.
Činjenica je da, uprkos zajedničkim ekonomskim interesima, zemlje unutar Briksa nemaju iste stavove o geopolitičkim pitanjima, pa je tako Rusiji jasno da Kina neće stati uz nju kada je reč o bezbednosti. Stoga je pitanje i koliko ekonomski savez onda može da bude funkcionalan i jak.
"Činjenica je da se radi o izuzetno velikim ekonomijama i ekonomijama koje su i dalje u razvoju i koje traže modalitete kako da svoj razvoj ili održe ili čak i povećaju nivo. Prostor i dalje postoji. Neke od tih država nisu imale toliko intenzivnu komunikaciju pre stupanja u Briks još 2006. godine, dakle neki pomaci su već postignuti i moguće da su došli do određenih limita unutar grupacije i da se zbog toga razmatraju nova članstva i proširenja na ekonomije koje su takođe rastuće. Ono što je, sa druge strane, potencijalni izazov za Briks jesu bilateralni sukobi, na primer sukob Indije i Kine, ali takođe i sukob koji potencijalno može eskalirati ukoliko, na primer, Turska postane država članica Briksa, a članica je NATO“, naveo je Vladisavljev.
<h2>Pritisci sa strane</h2>
Kako kaže, važno je pomenuti da i oko Briksa postoje pritisci spolja.
"Tumači se da Saudijska Arabija najverovatnije nije postala članica, iako je pozvana, zbog pritiska i bliske saradnje sa SAD. Indija je dugo posmatrana kao kontrolni mehanizam s obzirom na blisko partnerstvo sa Vašingtonom po određenim bezbednosnim pitanjima. I kad uzmete sve te različite aspekte u obzir, mi u ovom trenutku uviđamo limite koje savez ima, što ne znači da se kroz određen intenzivni dijalog ne može promeniti, samo čini se ne u nekoj bližoj budućnosti“, kaže on.
Prema njegovim rečima, na osnovu poruka iz Kazanja, ali i poruka koje smo čuli iz Vašingtona kao reakciju na samit Briksa, radi se o jednoj novoj alternativi u okviru multipolarnog sveta kojem teže države koje su članice ovog saveza.
"Mi nakon pada Berlinskog zida očigledno više ne svedočimo kraju istorije i demokratiji kao jedinom sistemu uređenja. Većina država koje su članice Briksa nisu demokratije, barem ne u onom izvornom obliku ili u onom što bi bio vrednosni smisao. Meni se čini da se globalnom jugu, ali i državama koje su u ovom trenutku okupljene oko Rusije i Kine, te Indije na kraju krajeva, pruža jedna drugačija vrsta modela učestvovanja u globalnim sistemima upravljanja, a da li će se to institucionalizovati podizanjem Briksa na neki nadnacionalni nivo i stvaranjem blokovskih podela - u ovom trenutku se čini da neće, ali svakako je nešto što je važno pratiti i posmatrati kao veoma relevantan razvoj dešavanja na polju međunarodnih odnosa“, zaključio je Stefan Vladisavljev.
Izvor: Insajder

Vladisavljev o samitu Briksa: Rađanje nove geopolitičke alternative, ali daleko smo od blokovskih podela (VIDEO)

"Ne želim da učestvuju u tome (hrvatski vojnici) i tu bi u principu s normalnom vladom i premijerom priča trebalo da završi", rekao je Milanović novinarima u Makarskoj.
On je dodao da se "tamo planira i sprovodi rat" i da je "svejedno je da li se to radi u Visbadenu, Kijevu...".
Za razliku od Milanovića, koji je kao vrhovni komandant uskratio saglasnost na vladin predlog o učešću hrvatskih vojnika u NSATU, premijer Andrej Plenković podržava misiju i navodi da to ne znači uvlačenje u rat s Rusijom, jer će vojnici biti smešteni u Nemačkoj.
Zbog stava predsednika, vladajući su tražili da se o svemu izjasni sabor, ali je za danas zakazano glasanje, odloženo, jer vlada nije obezbedila potrebnu dvotrećinsku većinu glasova. O toj misiji se, prema predlogu vladajuće koalicije, glasa u paketu s još 12 predloženih misija.
Milanović je novinarima u Makarskoj rekao da je odobrio 90 odsto misija u koje bi hrvatski vojnici trebalo da idu, ali ne ovu, jer je reč "o ratnom delovanju", prenela je agencija Hina.
On je ocenio da je oduka o tome da se glasa u paketu "pakosna", jer zbog te odluke čekaju stotine hrvatskih vojnika koji treba da idu u druge misije.
Predsednik Hrvatske je naglasio da Hrvatska treba humanitarno da pomogne Ukrajini i da bude s njom solidarna, ali da to ne znači da treba biti solidarna i s Vašingtonom ili Berlinom.
Milanović je naglasio da ta misija NATO još nije krenula i da je zasad tu obavezu preuzelo samo devet država, pa je upitao vladu "gde je žurba". On je naveo da se bliže američki izbori posle kojih bi se stvari mogle promeniti.
Na najavu vlade da će na saborski odbor za odbranu doći zamenik generalnog sekretara NATO-a da bi dodatno pojasnio poslanicima šta je NSATU, Milanović je rekao da ne može "trgovački putnik" iz Vašingtona i Brisela dolaziti nešto da objašnjava poslanicima koji su informisani.
"Nemaju se šta strane zastave vešati po Saboru, samo hrvatska zastava u Hrvatskoj", dodao je predsednik.
Izvor: Beta

Milanović: NATO misija podrške Ukrajini je ratno delovanje

"Mi smo odlučni protiv jednostranog pritiska za otvaranje mosta", rekao je Rojtersu visoki zvaničnik Natoa dodajući da "ne žele da rizikuju bilo kakvu vrstu nasilja koje bi dovelo vojnike Kfora u opasnost".
Izvori Rojtersa navode i da je direktor CIA Vilijam Berns pozvao na oprez na sastanku sa Kurtijem u avgustu.
Rojters podseća i da je vlada kosovskog premijera Aljbina Kurtija podstakla albanska preduzeća da se presele na sever, kao i da on ponekad posećuje sever praćen obezbeđenjem da bi jeo u albanskim restoranima.
Etnički Srbi to vide kao deo šireg Kurtijevog ponašanja kako bi proširio uticaj etničkih Albanaca na sever Kosova, navodi Rojters.
"Potezi Kurtijeve vlade na severu proteklih godina, iako legalni, često liče na neprijateljsko preuzimanje", rekla je Frojke Sebas, gostujući saradnik Nemačkog instituta za spoljne i bezbednosne poslove u Briselu, prenosi Rojters.
Izvor: Kosovo online&nbsp;

NATO: Veoma smo odlučni protiv jednostranog otvaranja mosta na Ibru

On je na konferenciji za medije rekao da bi u okviru aktivnosti podrške Ukrajini NSATU dva hrvatska vojnika trebalo da odu u nemački Viezbaden, ali ne i u Ukrajinu i da mu već "pomalo dosadno deluje" stalno da govoriti isto, prenosi zgrebački Indeks.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović i deo opozicije tvrdi da se Hrvatska preko NSATU uvlači u sukob sa Rusijom, a Plenković kaže da se radi o "manipulacijama i dezinformacijama" koje je Milanović generisao, a deo opozicije "nekritički prihvatio". 
"Vlada će tu temu isterati do kraja. Nisam još od opozicije čuo šta imaju protiv dva vojnika u Vizbadenu. Nema slanja hrvatskih vojnika u Ukrajinu. Niti ko to predlaže, niti to može da se dogodi", rekao je Plenković.
Prema njegovim rečima, NATO će u Ukrajini u sklopu aktivnosti imati nekoliko vojnika za vezu, ali da je reč o ljudima koji "ne idu da ratuju" nego da nadziru logistiku misije. 
"Nijedan od njih neće biti iz Hrvatske koja šalje samo dvoje od ukupno 700 vojnika", rekao je Plenković.
Plenković je kazao da Rusi slave Milanovića jer, kako je rekao, peva njihovu pesmicu i kritikovao ga zbog narativa o "zaraćenim stranama" umesto o Rusiji kao agresoru i Ukrajini kao žrtvi te agresije.
"Apelujem na opoziciju da radi dugoročnog kredibiliteta vlastitog zdravog razuma stanu na pravu stranu istorije", rekao je Plenković.
Izvor: Tanjug

Plenković: Hrvatski vojnici neće ići u Ukrajinu

Odnosi između NATO-a i Rusije dostigli su dno nakon početka rata u Ukrajini, navodi briselski portal, podsećajući da je NATO Rusiju nazvao "najznačajnijom i najdirektnijom pretnjom po bezbednost saveznika". 	&nbsp;
Kremlj tvrdi da širenje NATO-a na istok predstavlja egzistencijalnu pretnju, podseća se u analizi. 	
Međutim, uprkos promeni tona, NATO je zadržao "Temeljni akt" sa Rusijom, a reč je o dokumentu potpisanom 1997. godine, šest godina nakon raspada Sovjetskog Saveza, koji govori o zajedničkom cilju - "izgradnji stabilne, mirne i nepodeljene Evrope", ukazuje Politiko. 	
Savet Rusija-NATO, telo oformljeno posle hladnog rata za bezbednosnu saradnju i zajedničke projekte, nije se sastajalo od 2022. godine, a odnosi sa Rusijom su se tokom godina stalno pogoršavali. &nbsp;	
"Zemlje NATO-a sada pokušavaju da razgraniče različite elemente strategije prema Rusiji i unaprede debatu unutar Alijanse, što nas vodi do tema kao što je budućnost osnivačkog akta NATO-Rusija... Došlo je vreme za razvoj nove strategije sa stanovišta konkretnih pozicija saveznika", rekao je visoki zvaničnik američke vlade za Politiko. 	
Prema njegovim rečima, još nema nacrta nove strategije, jer je glavni fokus na prikupljanju mišljenja 32 zemlje NATO-a. 	
Napominje se da postoje neslaganja oko toga koliko daleko NATO treba da ide da bi stvorio novi set pravila u odnosima sa Rusijom. &nbsp;	
Prema rečima jednog od NATO diplomata, neke članice Alijanse strahuju da bi veoma agresivna nova strategija mogla da postane "signal" koji bi destabilizovao Rusiju. 	
Osim toga, postavlja se pitanje o Mađarskoj i Slovačkoj, dvema zemljama NATO-a čiji se stavovi kose sa stavovima ostalih članica, jer one nastavljaju da održavaju kontakte sa Kremljom i smatraju interakciju sa Rusijom strateški važnom, ukazuje briselski portal. 	
Politiko napominje da će Severnoatlantski savez u ponedeljak, 14. oktobra, pokrenuti vežbu nuklearnog odvraćanja Steadfast Noon, kako je najavio generalni sekretar NATO-a Mark Rute, a vežbe će se odvijati u Severnom moru kod Velike Britanije, Belgije i Holandije.
Izvor: Tanjug

NATO