Od Drugog svetskog rata, desnica nikada nije pobedila na izborima u Francuskoj. Međutim, desničarima vetar u leđa daju rezultati na nedavno održanim izborima za Evropski parlament. Ipak, prema anketama, verovatno neće moći da osvoje apsolutnu većinu glasova, da bi mogli samostalno da vladaju narednih pet godina. Prema istraživanju koje je za francuske medije sprovela agencija Ipsos, u prvom krugu će &nbsp;desničarsko <a href="https://insajder.net/prenosimo/mond-ekstremna-desnica-u-francuskoj-najpopularnija-pred-izbore-za-ep">Nacionalno okupljanje (RN)</a> zajedno s Republikanskom strankom osvojiti oko 36 odsto glasova, levičarski Novi narodni front 29 odsto, a stranke okupljene oko Makronove centrističke koalicije osvojiće oko 20 odsto. Ispitivanje javnog mnjenja pokazuje i da će na izbore izaći 61 do 65 odsto birača, znatno više iznad 47,5 odsto kolika je bila izlaznost na prethodnim parlamentarnim izborima pre dve godine. Prema drugom istraživanju javnog mnjenja koje je uradio institut “IFOP - Fiducial - Sud Radio” od 26. juna, desničarski savez RN Žordana Bardele osvojiće 36 odsto glasova u prvom krugu, ispred saveza levičarskih partija NFP-a (28,5 odsto) i koalicije Zajedno (21 odsto) a desničarski Republikanci i ostali na desnom političkom spektru tek šest odsto glasova. <h2>Ključan drugi krug glasanja</h2> Francuzi biraju između više od 4.000 kandidata za 577 poslaničkih mesta u Nacionalnoj skupštini. Po jedan poslanik se bira u svih 577 izbornih jedinica većinskim glasanjem u dva kruga. On može biti izabran već u prvom krugu ako istovremeno dobije 50 odsto glasova onih koji su izašli na birališta i najmanje 25 odsto broja upisanih birača, inače će pobednika odlučiti drugi krug glasanja, zakazan za 7. jul, u koji ulaze dva kandidata s najvećim brojem glasova u prvom krugu i sledeći koji su dobili najmanje 12,5 odsto glasova upisanih.&nbsp; Ne dobijaju sve izborne jedinice isti broj zastupnika u skupštini, odnosno broj poslanika se dodeljuje u skladu s brojem stanovnika. Nacionalno okupljanje, koje sada ima 88 poslanika, prema prognozama će dobiti više od 250 mesta u novom sazivu parlamenta. Koalicija Zajedno - koja uključuje Makronovu stranku Preporod, centristički Modem i partiju desnog centra Horizonti - do sada je kontrolisala 250 mesta u parlamentu a sada joj prete teški gubici na izborima. Očekuje se da oni u novom sazivu imaju oko sto predstavnika.&nbsp; <h2>Populističke poruke</h2> &nbsp;Predsednik Francuske Emanuel Makron je upozorio birače da bi opredeljivanje za krajnje desničarsku RN, ili krajnje levičarsku stranku Nepokorena Francuska (deo saveza NFP u kojem su još Zeleni,Socijalistička partija,NPA...) dovelo Francusku u opasnost od političkog konflikta, pa čak i građanskog rata. Francuski premijer Gabrijel Atal obećao je da će vladajuća centristička alijansa Zajedno, ukoliko pobedi, smanjiti cenu struju za 15 odsto od sledeće zime, povećati penzije u skladu sa inflacijom, kao i da neće povećavati poreze.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240628170624_3216f2b117d83fc87701f2fad155e96ca1be01c7fcadcd9602b125bd78c74f56.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240628170624_3216f2b117d83fc87701f2fad155e96ca1be01c7fcadcd9602b125bd78c74f56" data-rendition-name="original" width="6000" height="4000" loading="lazy" alt="Marin Le Pen i Žordan Bardela"> <figcaption>Marin Le Pen i Žordan Bardela, foto: Tanjug/AP Photo/Lewis Joly</figcaption> </figure>  Atal je rekao da će prioritet biti povećanje kupovne moći građana kroz smanjenje cena struje, usklađivanje penzija sa inflacijom i pomoć za kupce prve nekretnine.&nbsp; Bardela je rekao da će kao premijer ukinuti besplatnu zdravstvenu negu za strance i pooštriti regulativu za dobijanje francuskog državljanstva. Najviše pažnje izazvalo je Bardelino populističko obećanje o vraćanju mogućnosti penzionisanja sa 62 godine, ali je kasnije objasnio da će ipak biti potreban radni staž od 42 godine za punu penziju.&nbsp; Bardela je ranije govorio da ne bi pristao da vodi vladu ako ne bude imao većinu.&nbsp; <h2>Posledice po EU i NATO</h2> Vanredni izbori, koje je Makron raspisao posle poraza svoje partije na izborima za Evropski parlament početkom juna, biće jedni od najznačajnijih u poslednjih nekoliko decenija za Francusku, a mogli bi da imaju velike posledice po njenu vodeću ulogu u EU i NATO. Posle ovih izbora može da se desi da krajnja desnica, prvi put formira vladu u nekoj od stalnih članica Saveta bezbednosti UN sa nuklearnim oružjem. Francuska je posle Drugog svetskog rata igrala jednu od vodećih uloga u globalnom sistemu bezbednosti od severnog Atlantika do Pacifika.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240628170624_326b40b2e9911e485f98d3350cdb55ca865bca9322746888cd250b5f803994b9.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240628170624_326b40b2e9911e485f98d3350cdb55ca865bca9322746888cd250b5f803994b9" data-rendition-name="original" width="6000" height="4000" loading="lazy" alt="Emanuel Makron"> <figcaption>Francuski predsednik Emanuel Makron, foto: Tanjug/Ludovic Marin via AP</figcaption> </figure>  Stavovi krajnje desnice i levičarske koalicije se u spoljnoj i odbrambenoj politici radikalno razlikuju od Makronovih, što bi verovatno rezultiralo tenzijama u eventualnoj kohabitaciji. Nacionalno okupljanje je skeptično prema angažmanu Francuske u EU i NATO, dok su bez aktivne Francuske obe organizacije značajno oslabljene. &nbsp; Predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela je rekao da će se, ako postane premijer, protiviti slanju francuskih snaga u Ukrajinu, kao i da neće isporučiti rakete dugog dometa i <a href="https://insajder.net/prenosimo/makron-francuska-salje-ukrajini-borbene-avione-miraz-2000-pummo6n9">drugo oružje </a>Ukrajini.&nbsp; Marin Le Pen je ponovila da ako njena stranka dobije mandat da sastavi novu vladu Makron neće moći da šalje vojsku u Ukrajinu, dodajući da je to što je predsednik komandant oružanih snaga "samo počasna titula" a da je premijer taj koji "drži konce". Sa finansijske strane, trgovci na globalnim finansijskim tržištima strahuju da će ove političke tenzije uzdrmati sedmu najveću svetsku ekonomiju i rizikovati još jedan nalet nestabilnosti u srcu evrozone.&nbsp; <h2>Levičari ne podržavaju Izrael</h2> Pobeda levičarskog saveza, koji okuplja socijaliste, komuniste, zelene i partiju Žan-Lika Melanšona Nepokorena Francuska, mogla bi da poremeti diplomatske napore Pariza na Bliskom istoku. Makron je ranije rekao da priznanje Palestine mora doći u "korisnom trenutku", dok bi Novi narodni front odmah priznao Palestinsku državu i prekinuo da podržava izraleskog premijera Benjamina Netanjahua.&nbsp; <h2>U slučaju pat pozicije analitičari predlažu ekspertsku vladu</h2> Ako na izborima jedna od koalicija &nbsp;osvoji apsolutnu većinu (najmanje 289 poslaničkih mesta), Makron će morati da izabere premijera iz redova te pobedničke grupacije. U tom slučaju, u Francuskoj će nastupiti kohabitacija predsednika i premijera iz suprotnog političkog tabora. Nacionalno okupljanje je već odbacilo mogućnost da formira vladu bez apsolutne većine, jer bi to značilo da bi ubrzo moglo da joj bude izglasano nepoverenje ako se druge partije udruže. Nezavisni politički analitičari predlažu, u slučaju pat pozicije, da se formira ekspertska vlada. Ukoliko politički pregovori budu predugo trajali, imajući u vidu letnje praznike i Olimpijske igre koje se ove godine održavaju u Francuskoj, nije isključen ni prelazni period tokom kojeg bi aktuelna vlada i dalje bila zadužena za tekuće poslove dok se ne donesu odluke. Izvor: Insajder, agencije

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Danas se održavaju najneizvesniji parlamentarni izbori u Francuskoj od Drugog svetskog rata

Rute je izabran za šefa NATO-a nakon što je njegov jedini protivkandidat za tu funkciju, rumunski predsednik Klaus Johanis, objavio prošle sedmice da odustaje od kandidature.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pohvalio je danas svoga naslednika Rutea kao "snažnog lidera i graditelja konsenzusa", preneo je Rojters.&nbsp;
Rute će na mestu generalnog sekretara NATO-a zameniti Stoltenberga u oktobru koji je tu funkciju preuzeo 2014. godine.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Rute izabran za novog generalnog sekretara NATO-a

"Naša podrška nema za cilj da pretvori NATO u to da bude strana u konfliktu. Radi se o tome da se omogući Ukrajini da se brani. To je osnovno pravo koje je u Povelji UN", rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom u Parizu, preneo je sajt NATO.
On je dodao da očekuje od saveznika, kada se budu susreli na samitu NATO u Vašingtonu sledećeg meseca, da se slože oko koordinacije i pružanju bezbednosti i obuke za Ukrajinu.
"Takođe, predložio sam dugoročni finansijski zalog za Ukrajinu. Na samitu, takođe ćemo razgovarati o NATO odvraćanju i odbrani, uključujući i investicijama", istakao je Stoltenberg.
Izvor: Tanjug

Stoltenberg: Pružanje vojne pomoći Kijevu ne znači da je NATO strana u konfliktu

Johanis je rekao da je obavestio savezinke Atlantske alijanse da se povlači iz trke, saopštio je nacionalni Vrhovni savet odbrane.
Kako se dodaje, Johanis je odlučio da će podržati holandskog premijera Marka Rutea da nasledi Šveđanina Jensa Stoltenberga na mestu generalnog sekretara Alijanse.
Rute je kandidat koga podržava većina NATO saveznika uključujući članove kao što su SAD i Nemačka, a juče je i Mađarska povukla svoje protivljenje.&nbsp;
Poslednja prepreka bila je kandidatura rumunskog predsednika Johanisa, koji se bliži kraju svog drugog petogodišnjeg mandata kao šef države, mada analitičari nisu mislili da će to biti veći problem.&nbsp;
Izvor: Beta

Mark Rute ostao jedini kandidat za šefa NATO

<a href="https://insajder.net/prenosimo/predsednik-putin-doputovao-u-drzavnu-posetu-severnoj-koreji">Putin </a>je danas obećao da će produbiti trgovinske i bezbednosne veze sa Severnom Korejom i pružiti joj podršku protiv Sjedinjenih Američkih Država, prenosi Rojters.
Njegova poseta dolazi u trenutku kada SAD optužuju Severnu Koreju da je isporučila "desetine balističkih raketa i preko 11.000 kontejnera municije Rusiji" za potrebe rata u Ukrajini.
Nakon sastanka sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je na zajedničkoj konferenciji za novinare da rat Rusije u Ukrajini podržavaju Kina, Severna Koreja i Iran, koji svi žele da vide neuspeh Zapadne alijanse.
"Naravno da smo takođe zabrinuti zbog potencijalne podrške koju Rusija može da pruži Severnoj Koreji kada je reč o njihovim raketnim i nuklearnim programima", rekao je Stoltenberg.
Izvor: Tanjug

Stoltenberg: NATO zabrinut zbog moguće ruske podrške vojnim programima Severne Koreje

Stoltenberg je rekao da Peking "pokušava da sedi na dve stolice", podržavajući ruske ratne napore i istovremeno održavajući odnose s evropskim saveznicima.
"Ovo neće funkcionisati na duge staze", rekao je Stoltenberg za BBC tokom posete Vašingtonu.
Dok je Stoltenberg u Vašingtonu, ruski predsednik Vladimir Putin danas odlazi u Severnu Koreju, a prošlog meseca je bio u Kini.
"Rusija se trenutno sve više usklađuje s autoritarnim liderima," rekao je Stoltenberg za BBC, navodeći Iran, Peking i Severnu Koreju.
On je kazao da je Severna Koreja poslala artiljerijske granate Rusiji, a zauzvrat je Rusija pružila naprednu tehnologiju za severnokorejske raketne i nuklearne programe.
Stoltenberg je dodao da članice NATO-a razgovaraju o korišćenju transparentnosti u pogledu svog nuklearnog arsenala kao sredstva za odvraćanje.
Izvor: Tanjug

Stoltenberg: Ukoliko ne prestane da podržava Rusiju, Kina treba da snosi posledice

"NATO razgovara o razmeštanju više <a href="https://insajder.net/prenosimo/stoltenberg-nato-ce-preuzeti-koordinaciju-isporuke-oruzja-ukrajini-od-sad">nuklearnog oružja</a>, suočen sa rastućom pretnjom Rusije i Kine", rekao je Stoltenberg za britanski Telegraf.
Prema njegovim rečima, Alijansa mora da pokaže svoj nuklearni arsenal kako bi uputila direktnu poruku svojim protivnicima.
"Neću zalaziti u operacione detalje o tome koliko bi nuklearnih bojevih glava trebalo da bude operativno, ali moramo da se konsultujemo o ovim pitanjima. To je upravo ono što radimo", rekao je Stoltenberg.
On je istakao da bi transparentnost o nuklearnom naoružanju trebalo da bude jedan od temelja nuklearne strategije NATO-a u pripremi Alijanse za, kako je rekao, opasniji svet.
"Transparentnost pomaže da se prenese direktna poruka da smo mi, naravno, nuklearni savez. Cilj NATO je, naravno, svet bez nuklearnog oružja, ali sve dok postoji nuklearno oružje, ostaćemo nuklearni savez, jer svet u kojem Rusija, Kina i Severna Koreja imaju nuklearno oružje, a NATO nema je opasniji svet", rekao je Stoltenberg.
Prema njegovim rečima, naročito Kina ulaže u moderno naoružanje, uključujući svoj nuklearni arsenal, koji će, prema njemu, porasti na 1.000 bojevih glava do 2030. godine.
"A to znači da bi u ne tako dalekoj budućnosti NATO mogao da se suoči sa nečim sa čim se nikada ranije nije suočio, a to su dva potencijalna protivnika sa nuklearnim naoružanjem - Kina i Rusija", rekao je Stoltenberg.
Izvor: Tanjug

Stoltenberg: NATO razmatra stavljanje nuklearnog oružja u stanje pripravnosti

Robertson koji je ove nedelje bio na Kosovu povodom 25 godišnjice "Dana oslobođenja Kosova" je u danas objavljenom intervjuu za prištinsku agenciju Kosovapress.com rekao da bezrezervno osuđuje oružani napad koji se dogodio prošle godine u Banjskoj u opštini Zvečan.
Zahtevajući da se odgovorni privedu pravdi, Robertson je naglasio potrebu da se prekine nasilje u regionu i da se promeni imidž Zapadnog Balkana iz problematične oblasti u onu koja doprinosi široj evropskoj bezbednosti.
Iz tog razloga, prema njemu, bezbednost Kosova izuzetno je važna za Zapad i NATO.
Iako kaže da ne postoji rizik od novog rata u regionu, Robertson je izrazio zabrinutost da će, ako Rusija uspe u vojnoj agresiji na Ukrajinu, Zapadni Balkan biti još jedno područje gde će ruski predsednik Vladimir Putin "praviti probleme" i pomenuo da se Rusija meša u region putem sajber ratovanja.
Robertson je dodao da je veoma važno da se evropske zemlje udruže kako bi osigurale da Putin ne uspe u Ukrajini.
Govoreći o težnjama Kosova za članstvo u NATO, Robertson je rekao da bi to donelo regionu trajni mir.
Izvor: Beta

Lord Robertson: Bezbednost Kosova je važna za NATO, nema opasnosti od rata

"Imamo skoro 700.000 vojnika u zoni specijalne vojne operacije", izjavio je Putin, tokom susreta sa odlikovanim vojnicima.
Putin je koristio izraz "specijalna vojna operacija" koji Rusija službeno Moskva koristi za ratne operacije u Ukrajini.
Podsećamo, Rusija je sa trupama napala Ukrajinu 24. februara 2024. godine i zauzela znatne delove njene teritorije. Ukrajina je potom zaustavila prodor ruskih trupa prema svom glavnom gradu Kijevu i drugom najvećem gradu Harkovu i odbacila ih, a povratila je svoje teritorije u Harkovskoj oblasti, kao i grad Herson, administrativni centar istoimene oblasti na jugu zemlje.
Zemlje Zapada su Rusiji uvele sankcije i pomogle Ukrajini, poslavši joj oružje i municiju.
Međutim, političke intrige u SAD i Evropskoj uniji zaustavile su dotok pomoći, pa je Rusija to iskoristila da preuzime inicijativu na frontu protiv Ukrajine, koja se suočila sa manjkom municije i ljudstva, i osvojila je poslednjih meseci brojna sela u Harkovskoj oblasti blizu granice dve zemlje.
NATO je danas usvojio plan za dugoročnu vojnu pomoć Ukrajini.
Putin je saopštio uslove da naredi "momentalni" prekid vatre, a to je povlačenje Ukrajine sa teritorija koje je Rusija anektirala i njen odustanak od učlanjenja u NATO. Kijev je ove uslove odbacio.
Izvor: Beta

Putin: U ofanzivnim akcijama u Ukrajini učestvuje gotovo 700.000 ruskih vojnika

"Mislim da ćemo moći da kažemo da je najmanje dve trećine alijanse, možda čak i više od dve trećine alijanse, na putu da ispuni cilj od dva odsto investicionog budžeta u 2024. godini", naveo je neimenovani zvaničnik na marginama samita NATO u Briselu, a prenosi Rojters.&nbsp;
On je ocenio da ukoliko se ta cifra uporedi sa onom iz 2014. godine, kada su samo tri države ispunile taj cilj, "to je prilično impresivan napredak".
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ranije danas je rekao da će se ministri odbrane NATO tokom sastanka u Briselu usredsrediti na ''rusku kampanju neprijateljskih aktivnosti protiv NATO saveznika''.&nbsp;
On je dodao da su članice NATO spremne da preduzmu oštrije akcije protiv, kako tvrdi, ruskih špijuna u zemljama članicama, "kao odgovor na kampanju neprijateljskih aktivnosti Moskve koja uključuje činove sabotaže i sajber napad".
Izvor: Tanjug

NATO